Pravda, 31. 05. 1933., str. 5

1 ЈЈ 10.260

10"АВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ

О-1-*-АНА,

ЖИВОТ АУСТРИСКЕ ЦАРИЦЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ

/ ј лци 01* у1г1\>лос, 1 с. царица Јелисавега све јаче осећа да се налазв у „златнвм кавезу" Ц МЛАДА ЦАРИЦА СЕ БАВИ У МАЏАРСКОЈ ВРЛО КОРИСНИМ ПОЛИТИЧКИМ СТУДИЈАМА _-ц ®ри1м "м^кд° Д /л°т В Ли . ^5 Д° Г МАЏ АРА ФРАЊИ ЈОСИФУ ЦАгИЦА МАЈКА ЗАТАЈИЈ1А БОЛЕСТ И СМРТ ДРУГЕ ЋЕРКР ЦАРСКОГ ПАРА -

11 У Маџарокој се царици Јелисавети пружила прилика да се опсежио бави практичним политичким студијама. После упозиаван>а аустриских Италијана, Јелисавета је својом оштром интелигенцијом убрзо упознала и маџароки народ и искрено се сажалила на шега. Она је, као и у Ломбардији, и у Маџарској прва упозорила Фрању Јосифа, да амнестије и акти мило. срђа још кису давољни да се један народ освоји, да се приволи монархији и постојећел« режиму. Мудрост владајуНих крутова није мудрост све та нити су њихове методе рада увек оправдане и добре. Властодршци Ау. стро-Угароке, говорила је млада царица, често сањају « уопављују се илузијама, да народи не траже нншта или врло мало. Маџари су царицу прлмили веома срдачно, а према Фрањи Јосифу нису нимало крили своје антипатнје. У почетку ни сама царица Јелисаве* та не може да разуме, како то да овај исти народ, који је одушев^ве. но клицао Марији Терезији и, такорећи, на ру.кама је носно, може сада да буде хладан према свом младоти цару. ЦАРСКИ ПАР ПУТУЈЕ ПО МАЏАР СКОЈ ПРОВИНЦИЈИ Царици је после дужег боравка у 'Мацарској много шта постало јасно и сад је тек разумела зашто бечки двор и надувана бечка аристократија мрзи толико Маџаре. Она је одмах у почетку осетила велике сим■патије за Маџаре и иокрено желе: ,та, да им помогне, али је тада увидела, да ће при томе наићи на отромне тешкоће и код самог Фрање 'Јосифа. После неколико дана борав«а у Бу 'димпешти, цароки пар је кренуо да обиђе маџарску провинцију. Цар је задовољан народом у прови-нцији, јер га вешти Бах води својом рафи. јнираном режијом кроз села и варо« шице, која су махом настањена Нем« цима или благим словеноким живљем, Словенцимл и Русинима, који су се понашали равнодушно. У Братислави, Кошицама, Еденбур Уу и дру^им варошима тадање Маџарске цару и царици је приређиван свуда леп и топао доче>к. Али на )у. гу, у маџарокој пусти и српско| Во!водини, цара очекују непријатна изненађења. Маџари на југу не крију своје не^адовољство и своју једину велику жељу: да се што пре уклони апсолутистички систем владавине у Маџар. окој и овој земљи да устав са загарантованим слободама. Срби у Војводини су хладни, њихово незадовол>стзо је велико. Царево ирисуство их потсећа на све недаће бечког двора. Један Маџар у околини Калоче, по седник и веома разуман човек, разговара са царем и овај га пита како се осећају Маџари у том крају. Отре .сити Маџар, без устезања избаци пред царем: — Добро би било ваше величанство, задовољни бисмо били и све би било у реду, али имамо оног прокле. тог пароха, ђаво да га носи, тај Је Много одан црно-жутом систему!.. Ово је био хладан туш за цара » он је одмах љутито окренуо леђа Искреном Маџару... СМРТ У ЦАРСКОЈ КУЋИ Бахова режија није, наравно, предбидела овај иопад смелог маџарског поседника и цар се необично љутио и на Баха и на његове трабанте. Бахова режија је срамно пропала у Ма џарској. Аристократи и интелектуалии су демонстративно отсуствова.ти при свима дочецнма приређенлм у част царског иара. Незадовољан овим делом пута по Маџарској, цар је хтео да крене у Ердељ, да т/осети тамошње Немие и Румуне, али је путовање царског пара нагло прекинуто. 30 маја 1857 цар и царица су поЈзвани хнтно у Беч. Царица Јелисаве« та сазнаје за новн свиреп и окрутни поступак царице-мајке. Надвојвоткиња Софија је дуже времена држала у тајности болест ирве ћерке царског пара, мале надвојвоткиње Софије. Најзад није више имала шта да таји: дете је умрло. Царски пар прекида путовање и хнтно полази за Беч. Царица је озло јеђена и утучена болом. Она своју децу у нстини није иикада ни имала у својој бл^зини, јер јој их је царица.мака Софија свирепо одузимала одмах после порођаа. Па ипак, материнска љубав је била жива и )ака у младој царици и она је била огорчена због претеране свирвпости Тсвоје свекрве.

ЈЕЛИСАВЕТА ЈЕ ИЗМЕЊЕНА Ко је у то време имао прилике да види царицу Јелисавету, могао је лако да утврди, да је она морала проћи не само кроз велику спољну, већ и ун>тарњу промену. Она је до окора још личила на право девојче, витко и нежно биће, скоро дете. Око њених усана је дотле стално титрао осмех радости и задовољства, очи су одавале ведрину живота. Све је то сада кшчезло. Први удари удеса тешко погађају царицу и она је болесна, душом и телом. Она у то време све јаче осећа да живн у истини затворена у „злат ном кавезу" како је то доцније често причала својим интимним приЈатељима. Јелисазета је постала озбиљна, зре ла, права жена. Покрети су јој одлучнији, поглед озбиљнији, лице не одаје ни радост ни опокојство. Јели« савети је двадесет година, а личи на жену тридесетих година. Њу је живот на двору научио жалосним иокуствима. Али млада царица још увек живи у илузији да ће на двору, у златном кавезу, моћи да буде и жена, супруга, не само царица. Царица-мајка ће, међутим, похнтати да и ту последњу илузију Јелисаветину уништи.. Јелисаветина свекрва, надвојвотки ња Софија овако резонује, а то мишљење дели и цео двор, па и сам Фрања Јосиф:

Фрања Јосиф — На висини престола дужности жене у браку имају свој императив ни тон. Важније ствари су по среди него што је царичина брачна и љу бавна срећа!... Ти, млада царице, имаш дужности и обавезе, које угушују и најсветлија лична осећања... Царица има социалних дужности, има обавеза према цару и држави, пре ма себи најмање! Она не сме уображавати да ће икада моћи да живи животом обичне грађанке... НЕСХВАЋЕНА ЦАРИЦА При томе сви на двору, па и царица-мајка, признају да је Јелисаве скроз загонетна личност, права тајна, њу је тешко разумети, да ли је она велики фанатик, можда и умоболна? Или можда неће да зна за царске дужности? И сама Јелисавета у својој двадесетој години зна да је на двору нико није разумео. Сви је осуђују за упорно држање, а нико неће да јој помогне, ни саветом ни утехом. Ари стократија са двора, која и сама склапа бракове и кида их, иронично гледа царицу, која не може свој брак раскинути, јер двор не трпи брачне скандале! Колико су сви ти људи слабо познавали царицу Јелисавету! Они ни су наслућивали да ће царица, н по цени брачног скандала у царском двору, покушати да раскине решетке златног кавеза и постане опет слободан човек. Прогањања царице сад тек почињу на двору. Њих води сама царица-мајка. Она не може да опрости својој снаси што није још родила сина и престолонаследника АустроУгарској... А Јелисавета тражи утехе и уточишта у самоћи. Покушала је да се повери и жали својој мајци. Али баварска херцогиња Лудовика, практична и реална жена, верује у фаталност у животу и слабо теши своју ћерку. Она јој, после свег јадања, каже: — Најбоље је, дете моје, да о тим стварима уопште не размишљаш!... То је исто тако, као да неко човеку који пати од зубобоље каже: немој се ти освртати на болове у зубима, ти си иначе здрав! СТАКЛЕНИ ЗИД ИЗМЕЂУ ЦАРА И ЦАРИЦЕ Било је дана када је царица Јелиса вета све јасно видела и показала та

лент правог визионара. Она је внде ла цара, двор и све у њему кристал ном јасноћом, онако каквн су они у ствари и били: цару је одузета душа, он не сме да зна чак ни за љубав, он не сме да воли своју супругу, нити сме да прима њен- љубав. Он је укроћен, претворен у лут ку, не може да се приближи ни љу дима ни стварима. Између царице и цара постоји стаклени зид, који се не може пробити. Они се внђају кроз тај зид, али љубав и топло та њихова не допире до њих. Ово своје страшно душевно сг^ње царица Јелисавета је доцније врло лепо и верно приказала у својнм ин тимним писмима,..

Постављења Указом Његовог Величанства Кра л>а, на предлог г. Министра просвете, постављеии су: за управника Университетског узорног добра 6 групе, на Пољопривредно — шумар ском факултету у Загребу, инж. Стјепан Скок, контрактуални уиравник добра „Максимир"; за шефа Ра чуноводства 6 групе на Университе ту у Загребу, Иван Горупац, рачунонспитач Месне контроле при Фкнансиској дирекцијн у Загребу. Указом Његовог Величанства Кра .Ђа^ на предлог г. Мкнистра саобраћаја, постављен је за вишег контролора 6 групе Одељења за грађење железница Жарко Поповић, виши контролор исте групе Грађевннског одељења Генералне дирекције Д.ржавних железница. Увоз злата у Енглеску У времену нзмеђу 18 и 2 маја увезено је у Енглеску злата у вредности 3,583.273 фунте; 2,040.479 фунти увезено је из Француске, 738.633 из Британске Индије, 254.043 из Аустра лије и 161.861 из Холандије.

3.-12. Јуна 1933.

пружа највећи преглед свих грана индустријске продукције. Трговци, земљордници, мајстори радо посећују велесајам, где могу успоређивањем робе и цена купити најбоље и најјефтиније. Сајмиште обухваћа 40.000 м*. Вожња у пола цене на шелезницама; попуст на паробродима. Специјалне изложбе: покућство, кожа, текстил, папир, живежне намирнице, туризам Долењске, перад и кунићи, „Живад и билиње у стану". Легитимације могу да се доб^ју код свих већих новчаних завода и путничких бироа. Преноћишта су о» сигурана. Забавни део велесајма је шаролик. У месецу јуну је природа у словеначкој најлепша. 61738

ПОЛИТИЧКИ ЛИСТИЋИ ИЗ ПРОШЛОСТИ Полиција улази у траг опасиом руском шпијуиу кога је одала мала футрола за перорез о.; о — ДЕТЕКТИВИ ВРЕБАЈУ СВОЈУ НЕПОЗНАТУ ЖРТВУ... — ШТА СЕ ДОГАЂАЛО ОКО „ПОСТРЕСТАНТ" ШАЛТЕРА БЕЧК1. ПОШ1Е> —

— НИКОН НИЦЕТА ЈЕ — ПУКОВНИК АЛФРЕД РЕДЛ, ДВОСГРУКИ ШГИУН. —

— ТРАГИЧАН КРАЈ ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ ШПИУНА И ПУСТОЛО ВА ПРЕРАТНЕ ЕВРОПЕ. —

Писмо из Ајткунена, адресовано на шифру „Опернбал 13", за ко^е су сада и бечка полиција и генсралштаб сигурно знали, да ће их навести на траг једног од најопаснијих издајника аустроугарских војних тајни, још увек је лежало код службеника на „пострестант"-шалтеру бечке глав не поШте. Нико се ниЈе јављао да га подигне. Да није можда непознати шпиун наслутио да ће га демас кирати? Може бити. Бсчки детекти ви су већ помишљали на неуспех. Али непознати шпиун није знао за лостављену клопку... Дошао је пре него што су му се они 4 који су на њега вребали, надали... ЗВРЈАЊЕ СИГНАЛНОГ ЗВОНА 25 маја 1913 изјутра четири дежур на детектива, који су били одређе ни тога дана на службу и имали да увребају непознатог шпиуна, ако се буде јавио на пошти, доживели су несвакидање узбуђење. Детективи су већ данима раније, чим је клопка била постављсна, закупили малу собицу преко пута од зграде главне поште у Бечу, у којој су неприметно дежурали и стрп љиво чекали. Та соба била Је директно спојена са „пострестант"шалтером главне поште, где је лежало писмо са шифром „Опернбал 13". По претходном договору, дежурни поштански службеник је у момен ту кад се јави непознати човек за писмо „Опернбал 13", имао да притисне ногом дугме сигналног звонцета, које се налазило на поду, тако да непознати не би могао ништа да примети. Звонце је у истом тре нутку имало да зазврји у собици, где су чекали детективи. 25 маја пре подне детективи су нај зад чули толико жељено зврјање звонцета, које као да им је говоР ило; . _ . — Дошао Је велики шпиун! Брзо!.. Хватајте га, да вам не умакне!... Четири детектива, веома узбуђени и збуњени, истрчаше на улицу и пре ђоше v поштанску зграду. Пред „пострестант"-шалтером никога нема! Шта је то? — Где је? викнули су детективи запрепашћено на пошатнског служ— Малочас је изишао, одговори службеник. Пожурите, још ћете га пронаћи. .. Мора да је још пред згра дом. Он је крупан, лепо развијен мушкарац, са мало штуцованнм смсђим брковима. Елегантно је одевен, има плаво одело. ХАЈКА ЗА ШПИУНОВИМ АУТОМОБИЛОМ Захваљујући овом брзом и интелигентном упутству поштанског чиновника, детективи су могли, истрчавши на улицу, одмах да пронађу тајанственог господина... Два детек тива га прате у стопу, али он иза једног угла нестаје испред њихових очију... Један од детектива је ипак приметио, како је елегантни господин

ускочио у један аутомобил. Он је појурио према аутомобилу и једино што је могао сада учинити, било је, што је забележио број аутомобила... Детективи би пошли у потеру за аутомобилом непознатог, али нигде у близини није било другог аутомоби ла. (У оно време су ауто-такси били врло малобројни у Бечу). Хајка за шпиуновим аутомобилом је привремено обустављена. Одмах је о свему обавештен шеф кривич не полиције, а овај је кроз телефон издао громку наредоу: — Пронађите тај аутомобил макар и испод земље... Испитајте шофера, где је непознати изишао из аутомо била, не бирајте средства!... Брзо, тај човек се мора пронаћи! КОБНА ФУТРОЛА ЗА ПЕРОРЕЗ Већ после пола сата детективи су пронашли аутомобил којим се човек, који је подигао писмо са шиф ром „Опернбал 13", одвезао. Седиште и под аутомобила су одмах пре тресени и у једном углу, испод се дишта, један детектив је пронашао малу, прљаву кожну футролу за перорез.... Шофер није тога дана никога возио, нзузев оног непознатог господина пре пола сата. Футрола од перореза ниЈ 'е била шоферова. Било је ван сваке сумње да је онај непознати изгубио футролу у колима, кад Је подигнуто писмо перорезом отво рио. А тај непознати је био тражени велики шпиун... Куда сте одвезли тога човека? упитали су детективи шофера. — Пред кавану „Кертен". Тамо ме је замолио да зауставим кола, ис- 1 платио ме и ушао у кавану... Ја сам одмах окренуо кола и вратио се овамо. Овај шоферов исказ је брзо прове рен. У кавани „Кертен" није било оног загонетног мушкарца. Он је малочас отишао из каване... Опет је прекинут траг, полицаЈ *ци се плаше да ће све остати без успе ха. Али имају више среће него што су' се надали. На оближњој ауто-такси станнци детективима прискаче у помоћ један човек, који пере аутомобиле. — Да, видео сам тога господина, кад је изишао из каване „Кертен"... Тачно је тако изгледао како га опи сујете.... Оне је овде узео такси и ја сам лепо чуо, кад је рекао шофе ру куда да овзи. — Куда? Брзо одговарајте, чове:, време је скупо! ургирали су уз буђени детективи. — У хотел „Кломзер"!... Детективи пођоше према хотелу „Кломзер". Један од њих мирно уђе у портирску ложу и тихо упнта пор тира: — Ко се све довезао аутомобилом пред хотел за последњих дваде сет мннута? Пошто се детектив легитимисао, портир је без устезања одговорио: — Цело пре подне је било мало гостију. А једини који се аутомоби лом довезао у хотел и то пре пет

наест минута, био је пуковник г. Редл... .1 РЕДЛ У МРЕЖИ ПОЛИЦИЈЕ ^ Копрена тајанствености почиње да пада, пада и маска са лица великог непознатог шпиуна... Детективи су се договорили са пор тиром, да овај, кад се Редл буде враћао из своје собе — он Је имао собу број 1 — да преда кључ, упи та Редла да ли је то његова футро ла за перорез, коју је изгубио. Детективи су предали футролу порти ру, јер су на тај начин хтели да се на непобитан начин увере, да ли је пуковник Редл одиста тражени шни ун... Детективи сакривени у портирској ложи чекају да се Редл врати из своје собе и прође поред ложе. Про шао је један сат, наилази пуковник Редл. Портир му прилази и мирним гласом упита: — Јесте ли ви, господине пуковниче, изгубили ову футролу за перорез? Редл ништа не слути, он не зна каква му се клопка припрема, он не зна да ће та футрола да га упропасти, служећи као несумњив доказ његове кривице... Пуковник мирним гласом одговори: — До, то је футрола мога перореза... Дајте ми је... Портир је пружа. Детективи су све чули. Редл је велики шпиун кога полиција тражи! Пуковник Редл је већ у мрежи по лиције, која зна да је он шпиун Ру сије. У моменту, кад је стрпао футролу у џеп, Редл се тргао и узвик нуо тихо: Био је блед као смрт у лицу. Био је свестан да је пропао. Пошао је на улицу. Детективи за њим, без устезања. Редл је у двоумици и одлучује да оде једном свом старом при јатељу државном тужиоцу, да га моли за савет. Детективи га не напуштају. Он се враћа у хотел „Кломзер". Цео хотел је опкољен полицским агентнма, телефони полиције су сви заузети... Све се то тиче пуковника Редла.... Генералштаб ускоро такође сазнаје за страшну истину... Редл је заточеник у хотелу „Клом зер", нема више излаза.

сукоби хајмвероваца и

у Инсбруку национал-со-

циалиста — 17 рањених. БЕЧ, 30. — (Б. изв. „ПравДи"). Опет је снноћ дошло до крвавога сукоба у Инсбруку између Хајмвера и нациоиал-соцналнста где је заоштреност између ове две политичке групе Дошла до фазе неиздржљнвости. Пред домом ХаЈмвера национал-се циалисти су приредили демонстраци је, а хајмверовцн су на то одговорнли протестима, а мало дошннје су налали на национал-соцналисте. Један одред хаЈмвероваца пуцао Је на нацнонал-социалнсте из револгера. Овн револверски метцн погодили су шест национал-социалиста. Један национал-соцналнста је тешко рањен и морао Је бити пренесен у болницу. Касннје се у ову битку умешала и жандармерија која је бајонетима ра стерала завађене хајмверовце н национал-соцналисте. Том прнлнком рањено Је неколнко демонстраната. Кад Је растерала демонстранте, жаидармернЈа Је запосела све улазб ка центру вароши да се завађсн* странке не би ту опет сакупнла н на ставиле бнтку. У овомс сукобу Је рањено свега 17 лица. '

ШТОФОВИ ЗА ГОСПОДУ«

г