Pravda, 24. 07. 1933., str. 9

БРОЈ 10.314

ПРАВДА, 24 ЈУЛ 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 9

НАУКА И ш # МИВОТ Ш

Мадерна чевекова исхрака

— ОПАСНЕ ПОСЛЕД;Н1'' НЕДОВОЉНЕ ИЛИ ПРЕКОМЕРНЕ ИСХРАНЕ. —о: :оМРШАВЉЕГђЕ СЕ НЕ СМ1. ПРЕДУЗИМАТИ БЕЗ ДОГОВОРА СА ЛЕКАРЕМ. —

— ПРЕСНА ХРАНА, ГЛАДОВАЦјЕ И УЛОГА БЕЛАНЧЕВИНЕ У ЧОВЕКОВОЈ ИСХРАНИ. о: :о—

1 У току последњих десетина година наука је на пољу човенове исхране постигла велики напредак и усавршила знатно хигиену исхране. Ти успеси посгигнуги на пољу рационалне, хигиенске и једино умесне човекове исхране не могу се за■\валити искључиво научним истраживањима у лабораторијама и клиникама. Сам живот пру жио је научницима и лекарима, својим практичним појавама много већу поуку и искуство. Занич.ЂИЕо је да наука и медицина могу у овом погледу много да захвале Светском рату. У погледу човекове исхране најважнији су услови умерност, потребна количина калорија,

довоље количином калорија заатно мањом од просечног броја каЈорија за нормалне љу Де. Код тах људи постоји вероватно велика склоност дебља њу. Они се вештачки гоје, узимајући много више намирница него што им треба. С тим у вези овакви људи много чешће и лакше нагињу разним паголошким појавама, брзом обољењу органа за варење и другим теш ким, често неизлечивим болестима. Пошто је теорија о калоријЈма са гледишта умеоне и здраае човекове исхране од највеће важности, треба томе поклонити и највећу пажњу. Немачки медицински стручњак др. Бирпшикшш пшшшпа |ј, , , нравилан избор намирн.ша Вео хер каже дз не треба само У г ваним и печеним јелима тражити задовољење хигиенских у-

ма штетне последице по здравље може да изазове код сваког човека ћедовољна или прекомерна исхрана. Шта је недовољна исхрана, познато је свима нама нз доба минулог рата. Тај рат нас је по нова поучио да је стара теорија о калоријама потпуно умесна и оправдана и да се човек не може навићи на слабију хра ну него што му тело изискује нити се може привићи на гладо вање. У сваком случају недовољна исхрана може, као и гла довање, знатно да оштети човеков организам. Сваком човеку потребан је известан број калорија, којн добија узимањем одрећене количине хране и течности. Просе чан број калорија прописан за

слова исхране. Пре неколико година била је у пелом свету завладала „епиде мија преоне хране". То се можс објаснити тиме што су многи научници и лекари прецењивали важност пресне хране са гледмшта исхране и пропагирали ту преону храну као лек. • Па ипак, вели др. Бирхер, не треба потпуно ни занемарити пресну храну. Пресна храна је у истини велики резервоар е-

њим тешким временима овакви повремени и хигиенски постови нису неостварљиви, многе људе и саме Прилике упућују да посте и да се уздржавају од прекомерне хране. Мршављење се никада не сме предузимати без договора са лекарем, јер систематске диете и гладовање могу се одржавати само по строгим лекарским прописима. Опасне и непријатне последи це прекомерног узимања хране свакоме су добдо познате. Поред разних хроничних и тешких болести у органима за варење, долази често услед прекомерне исхране и до тежих болести, као што су шећерна болест, болест јетре„гихт и т. д. При томе је важан и телесни састав човеков. Има људи који подносе и већу количину калорија, неки и мању од нормалне, али у главном, разлика не сме износити много и без лекарсксг прегледа у том погледу се не смеју предузимати никакза ограничења или повећања у исхрани- Свегски рат је медицинске стручњаке у многоме поучио и о улози и вредности беланчевине човековој исхрани. Раније се ве-ровало да је сваком одраслом

нергије сунца, која, ако доспе I и нормално развијеном човеку у облику хране у организам, по Ј пот Р е бно најмање 118 грама бе казује веома добро и здраво т "

деЈСтво. Али човек би невероватно омршавио и умро од глади, ако

нормалнс

здраве људе поз-'би од пресне хране узимао-еа-

нат је сваком лекару и разлике може бити само у толико, V колико се показују разлике у телесном саставу, индивидуалним склоностима и навикама човековим. Ако се у практи ипак покаже да неки пунији човек или жена

мо недовољну количину калорија. Пресна храна се не може стал но, дуго и искључиво јести. У том случају долази увек до јаког гладовања и цео организам страда услед тога. Пресна храна се може узимати с времена

која жели да добије „витку ли- |На време, рецимо у облику „про нију", могу да гладују и омр-| ле Кних диета"шаве без штетних последица по ј у вези с тим, није рђаво да своје здарвље, то је само доказјсваки здрав човек с времена на време одржи и неколико дана потпуног гладовања. а недељно бар два-три пута да се придржава хране без меса. У данаш-

старог тврђења лекара да човек једе много више него шго је његовом телу потребно. Има људи који могу да се за

ланчевине дневно. Та цифра је претерана. За време рата је утврђено да је човеку довољно и много мање — половина — а да при томе здрав.ље и организам ни у колико не страдају. Око 80 грама беланчевине сва ки човек спонтано узима у својој мешовитој храни- Ова количина је са здравственог гледишта довољна.

Претплата на „Правду" стаје: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство месечно 50 динара.

Нова открнћа о хемофилији — Хоће ли тајна ове опасне болести бити расвегљена? — Мншљење америчког научника Бирча. О хемофилији (лаком крварењу) писано је у „Правди" већ у више махова. Та болест је последњих гоачна почела невероватно да се шири у целом свету и научници у последч>е време полкањају хемофилији највсћу пажњу. Најновија открића нам показују да је та болест компликованија и тежа него што се раније ми слило. Болест се добија скоро искључиво ј наследством. Али процес наслеђивања хемофилије обавља се веома чуд но. Жене не могу да болују од хемо! филије, али је могу пренети на своју децу, на пример ако је женин отац или деда болозао од исте болести. Хемофилнја је тешка и опасна болест. Живот људи који од ње болују стално виси о концу. Крварење се често ни најсавршенијим средствима медицине не може зауставити и тако смрт наступа врло брзо, обичло услед превеликог губитка крви. Гу ни трансфузија крви често не поможе. Амернчки научник и лекар др. Ка рол ла Флер Бирч одржао је недавно предавање на њујоршком универ ситету у коме је нзнео своја нова от крића у вези са хемофилиЈом. — Позната је ствар, каже др. Бирч да код људи који болуЈу од хемофи лије недостаје крви извесна супстан ца која иначе може брзо и лако задржати крварење. У крви жена та супстанца увек постоји, а код многнх мушкараца је нема. Пошто су сексуалне разлике између мушкарца и жене зелике, вероватно ; је да је извор зла код саме жене, мајке. Њеј на крв садржи ону супстанцу за за| државање крварења, али услед неког необјашњивог процеса она муш кој деци не предаје ту супстанцу. То нам показује којим путем треба да крене медицина, да ри успешнр сузбијала ширење хемофилије. Пре свега, мора се сама жена пре1ле дати и лечити, још пре зачећа детета. То није лака ствар и у том погледу се медицина мора још усавршити. Али постоји већ врло добзр екстракт животињских јајника (жен ке) који се може успешно примењчвати као средство за заустављање крварења код људи који већ болују од хемофилије. Треба напоменути да је још пре др. Бирча немачки научник др. Лајт нер пронашао препарат против хемо филије, такозвану „натеину", која са држи извесне витамине и лековите

саставне делове и кочи брзо и јако крварење. Али ни др. Бирчов препарат јајника ни „натеина" још .г нису показалн као савршено сигурна средства против ове опасне болести. Наука још није успела потпуно да расветли тајну хемофилије и према томе је веома тешко наћи сасвим сигурзн лек.

ЕЕСТИ

САОПШТЕЊЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У кавани „Љубљана" у Београду приређују се „Уметничке вечери", коде се објављују плакатама на који ма, нзмеђу осталога, стоји „у корист Народне одбране". Поред тога што смо случаЈ пријавили надлежној власги, саопштавамо јавностн да Народнз одбрана са гим приредбама и прнрсђивачима не ма никакве везе. Из Претседништва Средишногодбора Народне одбране 22 јула 1933 годнне Бр. 5780 у Београду. СВИМА СКАУТСКИМ ЖУПАМА, СТЕГОВИМА И ЈЕДИНИЦАМА Поводом светског скаутског слега — џембориа — који ће се одржаги у Геделе-у коај Будимпеште од 1—15 августа овег одине. Главна управа Савеза скаута још једном упозорава учеснике на следеће: 1. Свн они који нису послали одобрење Месне полицијске власти за излазак из земље морају одмах то учиннтН. 2. Да се побрину за добру опрему, нарочито да се постаоају за шаторе. Униформа мооа бити Савезна и са» шивена по одредбама правилника о уннформама, или унифоома Савске жупе. 3. Зборно место за полазак на слет је Суботнца, где се мора бити најкасније 31 јула до подне, где ће се и уплате вршити. 4. Накнадне пријаве могу се подно сити само са полицијскнм одобрењем најдаље 25 ов. мес. закључно. 5. На слету се остаје 7 дана а улог износи 700 динара. Државни испити парохијског свештенства на Цетињу ЦЕТИЊЕ, 23. јула. — (Н. Д. изв ; „Правди"). — У овдашњој Богословији почели су држзвни испити парохијског свештенства Епархије цр: ногорско-прнморске. Свега се прија- 41 етио 13 кандндата-овештеника, којр, м су пре 3—4 године свршили Богословију н стекли право на полагање нопита. Кандидати су почели испит са писменнм радом о теми: „Свештеникови задаци у садашности". Данас су кандидати полагали усмеки испит из адмтжстративно-практичне групе са обредословљем. Резултат испита је озај: ови су кандидати поло жили испит и то: деветорица са оце ном једногласно, а осталн — већином гласова. Иопитну комисију су сачнњавали г. г. Михаило Вујисић, ректор Богословије, Мил. Рашић, начелник управног одељења БаноБине, протоје реји Милан Михаиловнћ и Нихола Марковнћ и свештеник Фи.тип Попо 8Ић.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

— ОД А. СТЕМАНА • • • 11. — Да, господине. Об|аснио сам му како се рукује лифтом и затворио његова врата. — Јесте ли видели да је он затворио врата лифта? — Не, господине. Кад сам оставио господина Гриба лифт је још стајао у приземљу. Ушао сам у ложу, али нисам чуо да је лифт у покрету. — Зар се нисте окренули? — Не, господине. — Зар ништа нисте чули? — Не. Односно, чуо сам да су се врата лифта затворила — Објасните ми, молим вас, кахо се рукује лифтом, рекао је Инспектор. — Хоћете ли на лицу места? — Ја ћу вам објаснити како се рукује лифтом, прекиде их Сентер. — Не, одговорио је ннспектор суво. Обавестите суд, а ви, госполине Перлонжур, нидитв

да ли су задња врата затворена? — Отворена су, рекао је Парлонжур. Ја сам ушао кроз та врата. — Ах! узвикнуо је инспектор. А затим се опет обратио пор ткру: — Дакле, говорите! Како се рукује тим лифтом? — То је просто, господине, почео је портир да објашњава. Сваки спрат има своје дугме и... — Немају сви лифтови исти механизам. Лифт се, наравно, покреће онда само ако су и једна и друга врата затворена. — Да, одговорио је портир. — Кад човек отвори једна врата лифт стане. — Да, господине. — То се дешава и онда кад неко у приземљу отвори спољна врата? — Да... Воробенчик се намрштио. — Пазите шта ћу да вас питам. Ако су врата затворена, а лифт у покрету, може ли неко да пружи руку и заустави га? — То је немогућно, господине. — Наравно. Је ли још ко ушао осим господина Гриба? — Не, господине инспекторе Међутим, могао је неко да уђе кроз задња врата. — Та врата су у близини лиф та, зар не? — Да. Сентер, који је ушао у стан, вратио се са једном хартијом у руцн.

»- Овде је план приземља, ре као је. Није било сумње: убица Нестора Гриба ушао је кроз задња врата и сакрио се на степеницама. Али шта даље? — Ви сте, дакле, чули да су се и друга врата затворила? упитао је инспектор портира. Зар то нису могла да буду спољна врата? Портир се колебао. — Јесте, господине, одговворио је. То се по звуку не мо же утврдити. — Добро... Воробенчик је запалио цигарету и размишљао. Присутни су ћутали. — Јесте, мрмљао је инспектор. Убица добро познаје ову кућу. Он зна све шта радите. Ушао је кроз задња врата и сачекао да Гриб уђе у лифт и да се портир удаљи. Отворио је спољна врата и кад се лифт зауставио ушао је унутра. Гриб није ништа слутио, јер на кра ју крајева често се дешава да неко уђе у лифт на првом спрату. За време вожње зарио је Грибу стилет у врат. Погледао је присутне, а затим наставио: — Него како је Гриб дошао овамо?.. Господине Сентер, поновите нам ту сцену. Како сте нашли мртвог пријатеља? Сентер је сад ушао у стан н затворио врата. — Изиђите! повика инспектор. Сентер је отворио врата и нзншаоу ходник. Три метЈ>а цред

лифтом стао је као да чека, а онда је отворио врата ушао у лифт и сагнуо се. —Чекајте, рекао је инспектор. Кад сте отворили врата је ли лифт стајао у висини спрата? Инспектор се сагнуо и прегледао висину лифта. — Не, објаснио је Сентер. Хтео сам да што пре загрлим Гриба и отворио сам врата пре него што је лифт стигао на спрат. — Врло добро, смешкао се ин спектор. Значи да сте ви зауставили лифт? — То не мења ситуацију, рекао је Сентер. — Ова чињеница све мења, одговорио је Воробенчик. Сентер је слегнуо, раменима — Можда сам ја зауставио лифт, рече. Али ја га ни у ком случају нисам ставио у покрет, зар не? Објасните нам како је Груб дошао овамо? — У року од пет минута све се одиграло. А сад хајдемо да поновимо ту сцену. Позвао је полицајце. — Вићете остати овде, заповедио је једном, а ви — обратио се портиту — хајдете са на ма. Он ће играти улогу жртве Показао је руком на Перлснжура. — А ви, рекао је на.јзад Сенте ру, уђите у стан и кад вас позовемо поновите још једном сцену доласка. Воробенчик је отворио врата лифта и сишао са присутннма у цриземље. Ле.рлонжур је

остао у лифту, а инспектор се обратио портиру: — Сад зовите господина Сен тера. Ј<ад је портир ушао у своју ложу, инспектор је затворио вра та и повикао: — А сад сте мртви, драги мој! У исто време Синтер је чуо телефон- Пришао је телефону узео слушалицу. После телефон ског разговора чекао је неколи ко тренутака, а затим, изишао у ходник и чуо да долази лифтПогледао је и видео Перлонжу ра у истом положају у коме је раније био Гриб. Отворио је спољна врата, а затим врата лифта... Перлонжур је устао. — Направили смо пробу, рече. — Где је Воробенчик? упита Сентер. — Овде! чуо се један глас. Сентер се окренуо и зачудио. Веробенчик је долазио са другог спрата. — Разумете ли сад? упитао је- Убица је покренуо лифт са трећег спрата. Однооно, ако је био бржи него ја са четвртогТо је управо генијално. Сентер се сетио Герникотових речи: — ...То је паклена сила.. Воробенчик је запалио цигарету, а затим се обратио присутнима: — Наставиће се —