Pravda, 24. 07. 1933., str. 10

СТРАНА, 10.

ПРАВДА, :4 ЈУЛ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.314 ' - Ј

ђНН лсо

Тешко је умрети... «— Необично самоубиство једног Француза у Лиону. Тешко је живети, а.ти није ла ко ни умреги, кажу многи људи који су се разочарали у животу, а којима је и самоубиство осујећено. То исто могао је рећи и лионски грађанин Жак Меран, .стар 55 година, ко ји је ових дана на необичан на чин нашао смрт. Меран је патио од неизлечиве болести и био решен да изврши самоубиство. Он је купио конопац и отишао на обалу Ро не, где је покушао да се обесп о грану једног дрвета. Али же љена смрт никако није хтела да дође. Меран је имао високу и тврду крагну око врата од целулоида и конопац није могао да удавн самоубицу. Меран је тада подигао револ-1 вер и уперио га себи у груди Пуцањ је одјекнуо, али Је он та да утврдио да још ув?И није мртав. Но, од револверског пуц ња се запалила крагна од целу лоида, конопац је прегорео, пламен је захватио Мераново одело и, пре него што су људи из близине дошли да спасу стар ца, он је већ изгорео устрашним мукама. Самоубица који није могао да умре од конопца и револвер ског метка умро је од пламена. * ОБАВЕЗНО НАЦИОНАЛ-СОЦИАЛИСТИЧКО ПОЗДРАВЉАН)Е У НЕМАЧКОЈ. — Наредбом немачке владе у Немачкој је недавно заведено обавезно поздрављање на начин како се Нациовал-социалисти поздрављају у Немачкој:- подизањем десне руке. Ко од сада у Немачкој само скине шешир а не подигне десну руку, може бити полициски кажњен. Само ова реформа је бнла потребна, па да се у Немачкој до краја спроведе расистичка политика хитлероваца... *' ОРХИДЕЈЕ У ПУДИНГУ. Људи који једу пудинг и осећају у њему пријатан укус ванилије не знају да тај мирис потиче од једне врсте орхидеје која се, као и ванилин корен, ставља у колаче ради поја чавања укуса. И сама ванилија спада у категорију орхидеја које расту у тропским крајевима а успешно се пресађују у Европу, па добро напредују чак и у севернијим европским земљама. • СВАКИДАЊЕ МИСЛИ — Александер Енгел Ако неког оценимо онако како би он то желео, онда га у ствари прецењујемо. * Има и у животу забрањене лектире. Тако је, например, забрањено читати у очима туђе жене... * Има ствари које можемо стећи само ако се сами изгубимо. * Бесмртност није тако славна ствар као што многи мисле. Спомеиици великих људи често служе само као омиљена места за састанке. * Верност на коју се заклиње•мо најтеже и најређе одржавамо. * Оптимист ужива у животу, песимист само живот троши. * За кокетне жене би се могло рећи да се не старају много о домаћинству свога срца.. * Кад мува, комарац или неки инсект уједе човека он одлети и све брзо пролази; кад човеч човека за срце уједе та рана често доживотно остаје отворена.

'1*1

• .

Лула добвша у симфонији _____ о: :о — СЛАВНИ КОМПОЗИТОР ХАЈДН У ЛОНДОНУ- — ЕНГЛЕЗИ И НјИХОВО ДРЕМАЦЈЕ ЗА ВРЕМЕ КОНЦЕРТА- — КАКО ЈЕ ПОСТАЛА ХАЈДНОВА ДОБОШАРСКА СИЛ1ФОНИЈА. —

Славни аусгриоки компози-1 лепшег концерта задремаЈу, а тор Франц Јозеф Хајдн (1732—; неки и озбиљно заспе... 1809) био је веома плодан пи-ј Хајдн је на брзу руку прерасац музичкнх комада и неумор-.дио овоју'нову симфонију. Уно радио на својим симфонија- ј нео је на месту где је дуже врема. Поред тога, он је имао мно-1 ме сасвим тиха музика уметак, го смисла и за хумор, па се у I по коме после веће паузе, у нај ј приватном живо-у често наша- ј већој тишини. имају да затутјлио на рачун овојих пријатеља ::

Пккаров-брат, који намерава Да покуша лет у стратосферу, приводи крају раДове око балона. На слици, у гондоли је авиатичар Сетил, који помаже Пикару у радовима

Шеиски апостоли у затлору о: :о — ПЕТНАЕСТ ПУТА ХАПШЕНА СИЛВИА ПЕНКХЕРСТ, ВОЂ ЕНГЛЕСКИХ СИФРАЖЕТКИН)А. — ПРАВО ГЛАСА — ТО ЈОШ НИЈЕ СВЕ! — ОБНОВА СИФРАЖЕТСКОГ ПОКРЕТА. —

Лондон, јула. До 1928 године еманциповане Енглескиње, које су се бориле за изједначење жениннх пра ва са правима мушкараца, водиле су огорчену борбу и врло често долазиле у сукоб са полицијом, : биле хапшене и осу1)иване због • разних изгреда. 1928 године жене у Енглеској су добиле право гласа и тада се борба сифражеткиња стишала. Али у новије време покрет сифражеткиња се обновио и прети да ће опет узети огромне размере и полицији задати доста посла. Лондонски листови објављују неколико случајева, из којих се види да су енглеске сифражеткиње поноба почеле своју делатност. Оне су нападале и министре, улазиле у Доњи Дом и са галерија добацивале народним посланицима разне непријатности, услед чега је полиција морала да посредује и хапси их. Изгледа да се на челу нопог покрета налази стари вођ енглеских сифражеткиња мис Силвиа Пенкхерст, први апостол за женска права. Она сада развија нов програм и каже да жене добијањем права гласа нису све добиле. Мушкарци су их давањем права гласа хтели само да ућуткају, али оне морају најупорније продужити своју акцију. Силвиа Пенкхерст има бурну прошлосг. Она је петнаест пута била хапшена и у више махова долазила у оштар сукоб са полицијом. У два маха је штрајковала глађу у затвору и полицајци су је морали вештач ким путем хранити. Једном при ликом су је три недеље вештач ки хранили и када је ова борбена жена дошла мало к себи, она је на уста псовала мушкарце. нарочито полицију. Прогањана од стране властн нису неуколико ослабила женски покрет у Енглеско.ј, који се сада у пуној мери обновио и ко ји прети новим ратом између ратоборних сифражеткиња и полиције. Недавно је велики женски апостол Силвиа Пенкхерст присуствовала једном збору мушка раца у Лондону, на коме су сви говорници оштро нападали жене и тражили да им се нека пра ва ускрате. Силвиа Пенкхерст, која је вео.ма ружна, слушала је пажљиво говор једног мушкар ца који је иарочито заједљиво

нападао женски род и кад Је овај говорник завршио своје из лагање, Силвиа је узвикнула: — Да сам ја ваша жена, усула бих вам отрова у каву! Говорник мирно погледа ратоборну сифражеткињу и одмах одврати: — А да сам ја ваш муж, мис, ја бих ту каву одмах и попио! * ПОЕЗИЈА И ПРОЗА. — Два песника седе у пољу и уживају у лепоти природе. Један рече: — О како су дивни ови нарциси, који нас тако нежно милују! Природа је заиста дивна око нас.-. — А како су лепи ови цвети ћи, као да су из раја, рече дру ги пеоник. У то се зачу глас једног сељака: — Торњајте ми се са њиве, мангупи, сав кромпир ћете ми изгааити. * ЛОПОВИ У АПОТЕЦИ. — Ло пови су продрли ноћу у аттотеку и један од њих рече: — Ја ћу узети касу, а ти узми нешто против назеба... И онако си последњнх дана прочу као и кашљеш... * ПАРАДА СА ПОЛА МИЛИОНА ГЛЕДАЛАЦА. — Необична парада приређена је је ових дана на калифорниској обали, у близини Лонг Бича. Америчка ратна флота дефиловала је V укупном броју поред обале и томе призору је присусгвовало више од пола милиона гледалаца, сакупљених из свију крајева Америке. Ноћни дефиле је трајао неколико сати, бродови су сачињавали поворку од три километра; на њима је горело 70.000 елактричних сијалица. 1500 рефлектора су створили дневну оветлост и обасјавали чак и небески свод. Ова\о раскошна свечаност још није до данас приређена у Америци. * ТЕШКА КОНТРОЛА. — Две госпође разговарају о хиг^ени: — Ја строго пазим на хигиенске прписе код моје деце. Не дозвољавам страним лицима да ми децу љубе... — Тешко је то, рече друга госпођа, кад човек има одраслу децу.-. Хигиенска контрола за децу изнад 18 година је вр ло тешка...

и познаника. Хајдн је и аутор аустриске химне „Гот ерхалте". Он је ком поновао укупно 104 симфоније. Међу њима се налази једна са мало чудним називом: ..добошарска симфонија". То је музи чки и уметнички савршено симфониско дело али се од осталих Хајднових симфоннја разликује по томе што после дуже тихе музике и веће паузе, од једном затутње сви добоши у оркестру. Дуго се није знало како је Хајдн дошао на п°месао да овако чудну симфонију компонује, уносећи у класичну музнку дивљачке звуке добоша, и ако тада још није била позната џаз-музика. Али и тајна „добошарске симфоније" је објашњена. Једном приЈгиком Хајдн је, већ као славан композитор, дошао у Лондон да приреди велики концерт. Он је имао да днри гује целокупннм оркестром лон донске опере. Хајдн је хтео да изненади публику својом најнб вијом симфонијом- Али пре кон

ње најјаче сви добоши у оркестру. На овакав начин хтео је композитор да се освети својим ра внодушним и непажљивим посетиоцима на концертуОсвета је потпуно успела. За време првих тактова симфоније многи Енглези, који су се добро најели ппе концерта, почели су да дремају, затим су многи, за време оне тихе музике, својски заспа;1и. Настала је тишина- Од једном је затутњала лупа добоша и заспали и дремљиви посетиоци су се пробудили, уплаше ни и збуњени, мислећи да су до сиели у сам пакао ... На днригентском узвишењу Хајдн се тресао од смеха и даље је дириговао, а учтиви и васпитани Енглези никада нису пребацили аустриском компози тору што се тако ружно нашалио са њима. Доцније, када су на концертима слушали Хајдно ве симфоније. они су се само погледали, уозбиљили и нису ни помишљали на дремање... — Проклети Аустријанац, говорили би они, његове симфоније немају нимало обзира пре-

церта приЈатељи у Лондону сујма енглеским народним обича га упозорили: јјиада .. Франц, буди опрезан!-..| д Хајднова „добошарска сим Ти не познајеш лондоноку кон- . . „ . цертну публику ... Енглези гла-1 Ф они Ј а Ј е °стала Д° данас она вни дневни обед узимају непо-! коаа как0 Ј е азјдн прерадио у средно пред концерт. Они се то! Лондону: са уметчом т>тњазе лико наједу да и за време нај-|добоша. о:; о

СОНЕТ КОЈИ ЈЕ ИМАО ГРЕШАКА. — Италијански песник Марко де Лоди (у 17 веку) пре дао је једног дана свој нови сонет римском папи Клементу Десетом. Папа је већ код трећег реда престао да чита, извик нувши: — Марко, овај ти сонет не ваља! У трећем реду фали један слог! — Не шкоди ништа! рече мир но песник. У четвртом реду ћете, Оче, наћи један слог више... * ПЧЕЛЕ УБИЛЕ ДВА КОЊА. — У близини маџарске варошице рој пчела напао је два коња упрегнута у сељачка кола. Пчеле су за трену ока преплавиле главе коња они су од уједа почели скакати и изврнули кола. Сељак који је терао коње пао је у ров и сломио кичму. Доцније је у болници умро. Оба коња, грозно изуједана од пчела, такође су угинула после неколи ко сати. Тако су пчеле из неколико кошница убиле човека и два коња. * НАЈМЛАЂИ СКУПЉАЧ НА СВЕТУ. — На тихоокеанском острву Каталина, у близини Калифорније, живи дечак од дванаест година, неки Џо Оверхолт, који с правом заслужУЈе титулу нај-млађег стручног скул љача на свету. Оверхолт скупља разноврсна тичја јаја и има огромну збирку, којој се диве и стари научници и стручњаци. Ту се налазе егзотична јаја, јаја тица из поларних крајева и јајл свију других. На који начин дечак од 12 година долази до тих јаја то је његова тајна. Али Џо Оверхолт се већ четири године бави овим послом и до сада је стикао читаву малу имовину са тичјим јајима.

РАЗВИТАК ФРАНЦУСКЕ АВИАЦИЈЕ. — Париски листови пишу опширно о свечаностима приликом прославе 14 ју ла ове године и нарочито се задржавају на војном дефилеу, ко ји је ове године био лепши и величанственији него икада досад. Пало је у очи да је приликом дефилеа летео велики број ратних авиона. Листови не крију да је француска вазду шна ратна флота најјача на сзету. Верује се да Француска данас располаже са преко 4000 ратних аероплана, а -толико нема ни једна друга земља на све ту. У последње време француска авиација се знатно развила, иако француска влада не троши у сврху авиације ни толико колико Америка и Велика Британија. * КАНЦЕЛАР ДЕГАСО И Н)ЕГОВ СИН. — Францускбм државном канцелару Анриу Фран соа Дегасоу рекао је једном његов раскалашни син^ — Оче, ти се у све разумеш, па ипак не можеш да се одлучиш ни на што! — А ти, сине, не разумеш се ни у шта, а на све се лако одлучујеш! * ДОВИТЉИВ АГЕНТ. — Агент нуди домаћици патентне браве- Она га одбија: — Није ми потребно, а и мно го је окупо, одговара домаћнца. — То сам одмах мислио. Ва ша сусетка ми је рекла: код те жене нема шта да се украде... — Шта кажете? Та безобзир на жена вам је то рекла! Е, нека види да има шта да се украде и код мене! Дајте ми две бра ве за стан и по једну за таван и подрум!