Pravda, 21. 12. 1933., str. 10
П Р А В Д А 21 -XII-33
ИЗЈАВА ПРОФЕСО РА Г. ДР. Т. ТИТОВА
6. НиЈе ксгина да сам Јв »одио не јс > полигику у Русији засиоваиу на „самодржзвију", век је истина да сс нисам бзвио никаквом политиком уопште, те сам у своме животу и раду знао само за цркву и вишу школу. Истина, као верни руски држав .Ђанин ја сам делио свеопште уверење руског народа да је за Русију безусловно неопходна монархија н дубоко сам поштовао и волео свога цара Николу Другог, кога и сада високо ценим, између осталога, и као спасиоца српског народа. Мислим да то исто треба да у своме срцу осећа и сваки прави Србин... 7. Није истина да сам служио и спроводио у Кијеву православље у „његовој схоластичкој форми, коЈв је дошло главе огромној руској ца* | реешни", већ је истина да сам сав р>еки народ учио кроз црквене бе-Ј седе условно кијевском храму св. ап. Андреја Првозваног и васпитавао своје ђаке у својим предавањима и списима да буду верни јединој истинитој васељенској нераздељеној Христовој и цркви н њеном учењу Ко хоће да се у то увери нека дођс у факултетску библиотеку и гамо прочита под бр. 53647 протоколе г зв „Предсоборног присуствиЈа" из 1906 г. где је била сакупљена наЈ виша елита руске јерархиЈе и бого словске мислн, те да сам види шта сам онда говорио о православљу У истом духу сам писао о руској пра вославној цркви у низ у чланака. штампаних у Глзсннку Српске патријаршије 1921 г. и у Веснику Срп сле цркве 1926 године. А како сам ја васпитавао српске ђаке у Кијевској академији као најизразитиЈи пример нека покаже рад који је под мојим руководством и по мојим упутстви-ма написао садашњи високонреосвећени скопски митрополит Јосиф 1912 г. Он је поднео сво Ју кзндидатску дисертациЈу на тему: „Учешће српског православног свешгенства у ослободилачком рагу за независност отаџбине" на око 1000 страна великог формата, откуцаних на машини са 2 географске мапе и 10 историЈских слика. Тај рад је био од професорског савета прнзнат као одличан. Претходно су га прегледали два професора струч њака, који су поднели два врло повољна опширна реферата (Труди Кијев дух. 1913 г. књ. 1. Прилози стр 66—67 и књ. б и 6 стр 656676). Први рецензент био Је професор Кијевског университета А. ЛукЈањенко, чувени слависта, који Је он да предавао у академији црквенословенски и руски језик и који Је говорио српски језик као и свој ма терњи. Ево како Је он н. пр карактерисао муком од освајачких навала Турака културна начела своје са мобитности, особито цркву, са њеним богослужењем на рођеном јези ку, њеном Јерархијом, која Је живе'ла за народне идеале, са њеним манастирима, коЈи су Србима били дра ги веК по самоме своме постанку, ко ји су били за њих уједно и храмови и школе и тврђаве. Црква због особитих услова историјског живота српског народа не само да је била моКни фактор религиозно моралног утицаја на свест народа, као организациЈа саборна. већ је била у очима народа најсавршениЈе живо сваплоћење свију оних виших идеала хришћанске културе због којих Је народ самопожртвовано водио тешку борбу. У лииу своЈе Јерархи Јв и у раду своЈих манастира црква Је у очима Срба била и најдуховни ја претставница и највиши носилаи народних идеала." А сам рад писиа реиензент квалификуЈе овако: ,Ј1исзи нзводи низ интересантних пода така, особито из сфере српско-руских односа за време ослобођења Ср бије. Овим односима он даје правилну критичку оиену, објективно нризнаЈући да „нису били сав хероизам српског народа и свештанства, ни сва његова самопожртвовз ност. нити све сузе и крв створили слооодну Србију без моралне, дипломатске и делом воЈничке помоћи од стране руске државе". Са особи тим задовољством и одушевљењем г. Цвијовић говори о воЈничкој хра брости српоког свештенства и његово| непооредноЈ ратноЈ делатности. Ова страна заиста претставља интересантну карактеристичну црту жнвота спрског народа, — живота чоји је био скроз прожет херојским идеалима, створен вековном борбом са Туриима, када су побожни служител.и олтара, благосиљаЈући паству крстом на борбу са неприЈстељем, сами Је одважно, са мачем у руии, водили у битке, када су претставници свештенства то јавља ли као врло умешни дипломати када су Турци према иепристрасном свсдочанству епа, величали „српске попове", „љуте", „огњене змаЈеве . коЈи су убили не Једног пашу... Писцу су бесконачно драге све ове стра ис живота роћеног народа. роћене средине. кад Је свештанство заЈедно са народом умирало Јуначки на бојнои пољу за време битке у тешким мукзма на вешала и коиима за вршавало аоЈ живот, пуни патриот-
ских подвига. Из веома иногоброЈае галерије славних претставника српског свештенства на пољу осло боћења свогв народа писац особито маркЈнтно карактеристише гакве знамениге личмости као што су неу морни МатеЈа Ненадовић, побожни прота, храбри воЈВода, искусни дипломата, проповедник, одушевљ.ни присталица руско! утицаја, Лука Ла заревић — ревносни свештеник. чра бри војник, енергични гвораи гврћава, агилни начелник шабачке обл?сти, МелентиЈе Павловић, побожки игуман, касније митрополит „целе Србије", смели тобџија, активни просветни радник, одушевљени бранилаи аутокефалности српске цркве и др Сав Је пишчев рад задахнут топлнном безграничне љубави преча роћеном народу, осећањем дубоког | прахопошговања пред његовом многостралалном прошлошћу, висо \ ком религиозном побожношћу, човека који јако веруЈе у светлу бу-' дућност српског народа. Аутор, срп ски пзрохијски свештеник, лепо се овде приказује и сам, као доС10Јан сваке похвале и дивљења претставник славног српског православ ног свештенства". — Од своЈе стране и ја сам, врло пажљило пратећи рад пишчев од почетка до краја школске године, потпуно одобрио и иохвалио, сем других многих појитивних и врло добрих особина, нарочито „дух дубоког и чистог родо љубља, одушевљења за чисто словенофилство, објективни тон и осећање оданости „мајци Словена". Ру сији , које је несумњиво расположило писца да каже, измећу остаЛ01 а, и ове лепе речи: „Ваш Је при врженост РусиЈи и васкрсла српски народ и српску државу" (стр. 500, упор. стр. 853).. Ако је то васптан.е у „схол^стичком духу". са пугним задовољством примам на себе све пакосне и мизантропбке нападачеве замерке. 7. Најнесвеснија Је клевета нападача да ја, тобоже, и овдашњу српску омладину васпитавам у схоластичном духу. Права Је истнна да Ја њу стално н непрекидно и речЈу и делом учим да буде непоколебљиво верна истинитој вери васељенске Христове неподељиве цркве у духу светосавском и у пуној сагласностн с* високим вековним традицијама свога многострадалног народа. МоЈ8 предавања на Богословском факултету нису ннкаква таЈна. Њих су посећивали покојни патриЈарх ДимитриЈе, епископи, свештеници и ла ици. То исто мож? и сада чинити сваки кога би интересовала ствар... Али ће нападач опет снгурно казати озлојећено: „Он се хвали" На своју срећу, овде се могу бранити од измишл>отина свога непријатеља и помоћу своЈе књижевне делатности, коЈу може видети и објективно проиенити сваки пажљиви читалаи. Ево, на прнмер, мога уводнога чланка у одличном литерарном органу студената Богословског факул тета „Светосавље" под насловом: .Догматски значај православног б^гослужења" (год. 1 св. 1 јан. феб. 1932 г., стр. 1—12). У томе чланку Ја своЈу основну идеју да је .православно богослужење, чиЈа Је садржина налази у богослужбеним књигама и песмама свете православне цркве, висока и моћна школа нау ке и васпитања у области вере", разЈашњавам фнним речима наЈчуве нијнх Југословенских песника. наиме: владика П. П. Његоша, Пегра Прерадовића, М. Јакшића и Ј. Ј. Змаја.
и
л
м
Краљица Холивуда МАРИОН ДЕВИС, СУПРУГА АМЕРИЧКОГ КРАЉА ШТАМПЕ В. ХЕРСТА, НАЈБОГАТИЈА И НАЈУМЕДИИЈА ЖЕНА У ХОЛИВУДУ
ЕПИОЕНИЈА КОП ДЕЦЕ Уст« и грло су пут. којим клице болести улазе у наше тело. Школску децу чувају од прих 00
Добивају се V ^ свим апотекама. Цена малог омота Дин. 8.великог омота Дин. 15.-
Слава бропара у Тителу
ТИТЕД 20 децембар. Агевшнја речне пловидбе у Тктелу са иелокупним особљем прослав>.ла је своју славу Св. Николу. као броаарског патрона, уз учешће прет став>ника власти, корпораци/ја и великог броЈа граћанства. Како бродари у овом крају ггрви шут славе своју славу, то су је гарославили на врло свеча« иачмн. са лепим и пробраиим програмом. Нарочито су ое истакие и учиниле дубо4< утисак рецитације: „Наша земља" од Пре»рздовића и „Плава гробница" од Бојића. На прослави је учествовало и овдашње певачко друштво Домаћнн славе г. Холеи. шеф Агенцнје, у лелом пригодном говору |е изнео значај ове прославе и поздравио госте, а по оврешном програму )е гостима гтрирећена закуска. V-
Марион Девис била је у почетку с бична герла и спада у ред оних филмских звезда које су такоће поче ле скромно, као играчице, и успеле да заблистају у пуном сјају у до ба немог филма. Глорија Свансон, Бебе Дан^елс, Мери Пикфорд итд. Вечна несталност публике, која је увек жељна нових лица, и њих је погодила. Бачене у засенак, оне сада у главном живе од успомена. Додуше, оне Још покушавају да се отму од заборава, чине покушаје да нрокрче себи путеве и на тон-филму, али ти покушаји су до сада остали само покушаји. Марион Девис у приватном животу зове се г-ћа Херст. Супруга г. В. Херста. чувеног вмеричког краља шгампе, Једног од најбогатијих и најмоћнијих људи у Америци, она
Марио« Девнс шпак пикад није кскоришћавала та преимућства. У Холивуду Је она и Јанас популарна филмска глумица Марион Девис, кме коЈе Је стекла само своЈим трудом и талентом. Као пеома интелигентна жена, она {е свесна колико би била нестална и извештачена слава купљена новцем ч утицајем њеног мужа. Зато се у гвоме раду на филму и ослонила само на своЈе способностк. Она је играла у авантуристичкнм, каубојсЈогм, затим комичним и спортским филмовима. Тако Је постала омиљена нарочнто код спортског света и код омладине. Имала Је нарочито дара за комику, што је та-
I коће повећало њену популарност | Називали су је чак „Женски Чарли Чаплин". Пореклом из Ирске, она је сачувала све одлике своје расе. Тако, на пример, у својим комичним филмови-ма показуЈе савршену способност за лак прелаз из хумора у патетику, као што Ирии лако прелазе од смеха у плач. Од својих предака наследила Је исто гако духовитост, инвентивност, способност за имигаиију, меланхолију. сањарење и ретку енергију. Још нам је у живом сећању један од њених последњих филмова, у коме је савршено имитирала Грету Гарбо, Глорију Свансон. Полу Негри и друге славне звезде. Данас Марион Девис живи на миру у својоЈ необично раскошној вили у Холивуду. Већ неколико година није снимала ни Један филм Не зна се да ли ће се икада више појавити на платну. Она Је свесна да на свету не постоЈи ни један тако моћан човек, чак ни мећу милијардерима. који може присилити публику да слави и воли неког уметника или уметницу, ако публика то сама спонтано не осећа, односно ако дотични умет ник није у стању да то својом вред ношћу заслужи. Уосталом. она Је задовољна .својом досадашњом славом Она још више може бити задовољна великим утледом који сада ужива у ХоливуДУ- У својоЈ вили, која личи на неки баснословни дворац, она често прирећује пријеме. Целокупна елита филмске престонице испуни тада ње ну пространу вилу и величанствене баште декорисане рибњацима и водоскоцима Бити позван код Марион Девис, то Је част за коју се многи у Холувуду отимају и коју нико не би ки помислио да одбиЈе. Бернард Шо, када Је прнликом свога скорашњег боравка у Холивуду просуо читаву отровну кишу епиграма на све становнике овога града, поштедео Је једино Марион Девкс. ову дивну жену коЈа је боље него ико умела да му укаже почаст на великом пријему у својој вили. Марион Девис, иако више не игра па филму, у правом смислу Је краљица Холивуда, краљкиа коју свн воле, обожаваЈу и поштују.
му је природа допуштала. Пио Џ воду са извора. јео Је банане н кокосове орахе. Направио Је за себе једну колебу. Дресирао Је маЈмуне и птице. Али оваЈ нови Робннзон у ду*у данашњег времена, мора бити модеран. Бура Је разбила Јетан брод у близнни његовог острва. Од предмета наћених на броду, он Је конструисао радио-апарат. саградио је један млнн итд. Укратко, 1 *н је остварио модеран конфор у сред ове дивљине и чаробно лепе •фироде. Судбина се постарала да он не остане ни без жена. Дуглас Фербанкс оживљава радњу од почетка до краЈа својом атлетском гипкошћу, својом неупоредивом покретљивошћу. са обиљем хумора. веселости и безазлености. Цео филм пун Је живости, промена и занимљивости и претставља нешто ново у стварању Дугласа Фербанкса. 5Л» 41 (1111ШШ1111П111111!111ШШ!ШПШ1ШПШШШ1ПНШПШШ11ШШ111ШШШШ111
н о в и ФИЛМО&И
-о-о—
тофови за господу код МИТИЋА
ФИЛМСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ «Њено височанство продавачица» о-о Лиана Хајд и Вили Форст, позчати партнери из неколико оперет них филмова, играЈу заЈедно и у овоме симпатичном, оперетном филму. То је опет једна романтична бајка, 1една љубавна исторкја са кнежевских дворова. Она је богата и размажена прннцеза, а он Је симпатичан младић, зли на жалост сиромашан. Вили Форст се овде појављуЈе у улози доктора философиЈе, коЈи је дошао са препоруком у Један кнежевски двор да гражи запослење. На своЈу несрећу, прво лице на коЈе је наишао била Је баш принцеза. Не слутећи ко Је та девојка, сн Јој се замерио н скоро Је увредио. Из тога већ настаЈе аанимљив заплет, који се постепено појачава, 1а при краЈу достигне врхунац и на краЈу наће срећно решење. Старалаи н управник нмања младе принцезе оматрао је да је за њу Једини спас ако добиЈе једног енергичног мужа, коЈи ће је одучити од њеног рзсилничког живота и ство рити од ње озбиљну жену Разуме се, ова размажена девојка била је н јако каприциозна. Баш благодарећи томе. млади доктор философиЈе, уместо да буде наЈурен због незгодног понашања, ангажован је као бкблиотекар То је био пркос пркнцезе Ирене. Настали су неочекивани преокрети и компликације Млада приниеза се нашла у таквоЈ ситуаииЈи да Је морала играти двоструку улогу: сво<у и улогу тобожње сестре. Нз кра] у , за мало се све ниЈе свршило несрећно. „ _ Филм Је режкрао Карл Хартл. Рад ња је развиЈена интелигентно и са изванредним укусом уз пратњу Моцзртове музике. ЕнтериЈери су сннмљени у некој веома раскошно! вили. а спољни снимци на Једном броду на морскоЈ обали, у парку и итд Већи део филма снимљен Је на нашем Јадрану. Поред Лиане ХаЈд и Вили Форста игра и симпатични комичар Паул Кемп. као и Још неколико одабраиих снага. Филм се приказуЈе у биоскопу „УраниЈа". Ппемијера фипма «К и и г - К о н г» о-о Данас Је у Београду премиЈера овога филма, коЈи Је својом необичношћу изз:;всо сеиздичју у целом свсту. ОваЈ филм Је, то сс с правом може рећи, право чудо модернс филмске техкике. Ту су снимљени
призори који имају претенсиЈу да су природни, а који се.више никада Нс могу сннмити у природи. Оживљена је Једна бајка из препотопског доба, из доба горостасних животиња, разнкх немани и чудовишта. Тај фантастични свет доведен Је у везу са данашњом циви.тизаиијом и посткгнути су невероватни контрастни ефекти. Има сцена коЈе истовремено изазивају запрепашћење, дивљење и смех. Да би се избегла навала, филм ће се истовремено приказати у „Касини" и „Колосеуму". »Моперни Робинзон" о-о После филма „Укроћена горопад", ово Је други тон-филм Дугласа Фер банкса, који сада приказује биоскоп „Новаковкћ".
Дуглас Фербанкс у филму „Модерни Робинзон" Вечито немиран, сав у покрету, овај стари и популарни амерички филмскн глумац, кога нарочито обожава омладкна, тражио је дуго Један подесан сиже да га оживи својом »мпулсивношћу, акробатским бравурама и својим широким и изразитим осмехом Све кдеје о спортсккм филмовима експлоатисане су већ довољно. Дуглас је гражио нешто ново. Робинзон Крусе. баЈка о човеку кога су таласи избацили на Једно пусто острво и где је он живео сасвим пркмитивним животом, био је као створен за њега. Направљен Је сденски и Дуглас је кренуо са експедицијом на једно полинезијско острво, где је извршено снимање Филм Је назван „Модерни Робинзон", Јер он у ствари нема никакве сличности са садржајем познатог романа „Робинзон Крусе". Сиже је укратко у овоме: Фербанкс се опкладио да ће провести годину дана на једном пустом острву. Скочио Је у воду и испливао на острво, не поневши са собом ни ј најпотребније ствари. Живео Је онако како га је невоља учила и како
„Певач под маском". — -Тако се зове наЈиовиЈи филм коЈи Је режирао славни Туржански. У филму већином нграју француски глумци и филм се у оригиналу зове „Непознати певач". Ту се прича о трагичноЈ судбини једног славног певача, коме су ње^ ови противници радили о глави и који је после Једне катастрофе изгубио памћење. Његова жена смаграла Је да Је он мртав и преудала се за једног његовог пријатеља, који Је био виновник његове несреће. Чак је са овим другим мужем имала и дете. Мећутим, један француски трговаи случајно Је у Једном забаченом сибирском селу открио несталог славног певача. Трговаи ниЈе ни слутио ко је то, а његов глас га Је очарао и он га Је повео са собом. Тако се даље развиЈа ова тужна и дирљива прича, која на крају досткже врхунац драмске експансивно сти. Поред лепог садржаЈа, у филму има у кзобиљу певања. Главне улоге играју ЛисЈен Мираторе и Симона Средан. „Дворац на Југу". — ОваЈ новн оперетни филм, у коме главне улоге кграЈу Лиана Хајд и Виктор де Кова. изгледа да ће ускоро бити прнказан и у Београду Филм Је режкрао Геза Болвари. Поред музике. певања и љубавног заплета, филм обилује природним лепотама, које су већкном снимљене на нзшек Јадрану. аниишшипптпттишпинштитппншншшшишипштшншв Збор Југословенсне националне странне у Смедеревсној Паланцн Смедеревска Паланка, 20 децембар У просторијама хотела „Нар-ана гостионица" данас је овде одржан збор Југослоеенске нацконал. странне. Говорили су г. г. Драгољуб Ивачо вић, сенатор, Зарије Варјачић. бивши народни посланик. В^адимир Симић, кандидат за претседника општи не, Раја Симић, бивши претседник општнне и други. На збору су би.тн граћани из Паланке и њене околине. Р. М. 111П1П1111111111111ППШ111П1ПШ1ШШПШШШ11ПШПШШ11111111111111111ШШ11 Пажљиви оби<ачи
СМЕДЕРЕВО, 20 децембар. Овде је похарама трговкна г. Ке» ропе Курдитана, која се налази на најживљем месту вароши. Обијачи су ушли из дворишта, отворивши на радњи двоја врата калаузом. Однели су око 1О00 динара у новиу н неке хартнје од вредности .Г. Ке» ропа је пријзвиЈ краћу полицнјн, К01а је повела истрагу. Мећутим, јутрос г. Керопа је, на своје изненаћење, добио поштом све оне хартије од вредности које су биле покрадене. Лопови- су му кх вратнли, јер за њих оне нису претстављале никакву вредност. Р. М.