Pravda, 29. 04. 1934., str. 8

Страна

П Р А В Д А

29-IV-34

АФЕРА СА ФИЈМОМ „А ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ"..

ЈЕ ЛИ ИСТИНА ДА НЕКО ТРАЖИ МОНОПОЛ ЗА СНИМАЊЕ ДОМАЋИХ ФИЛМОВА? КО ЋЕ НАКНАДИТИ ШТЕТУ ДАЛ МАТИНЦИМА, КОЈИ СУ ФИНАНСИРАЛИ СНИМАЊЕ ФИЛМА »А ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ"

Желели стјо да се афера са филмо.ч „А Ж1пк)те тече дале.~" што пре расветлн и скине са лневног реда. Нажалост, то није учиљено ни >до данас. То није учинио ни Југославенски просветн-н фнлм у својој ид^ави, иако, је, он иајупу-ћвнији у ствар и, преА1а тоие, и најпозЂанијн да |елним одлучннм потезом објасни све што је нејаоно и тако учнни крај нагађан>има.

Ита Ркна За жвл>ен>« )е што Је уоттште доВ1ло до ове афере, а нарочито за жа л>ење је што је га афера везана аа једну фирму братаког чехословачкзг народа. Зато је било еасвим гтриродно желети да се ова афера што пре лнквидира. Из|ава Југословенског гхроаветног филма остала је непотпуна н нејасна Нзтг грађане у Далмацнји интерсстало |е пре свега ко ће платити н ихочв гтотраживања. Како « то из иајане Југословенскос просветног филма не вади, неки од оштећених Далматинаца упутили су писма уред ништву нашег лнста са молбом да се ова афера коначно раоветли. Овом прилнком сазнали смо Још неке поједииости. Поред раније наве дених сума, које Је екапедицнја „Стар-филма" остала дужна на Вису и у Сплиту, у хоте.ту „Славији" у Сплиту остаје нетелаћел рачум за хрв(ну у нзносу од 4.346 динара. 0сим тога, и портир овога хотела у чкнио и« је неку позајмнцу у износ\' од |>У)0 динара. Дирекција »Стар филма" из Прага одговорнла 1е да признаје хотелски рачун, али да се портирова позајмипа од 1^00 динара не гиче оае ежспедиције. Власннк хотела „Славкја" поднео Је против „Стар-филма" тужбу у којоЈ тражи иаплату поменлтог рачуна. Исто тако сазнајемо да је наш по знаги композитор професор г. Славенски, који је комттоновао музиху и за ; филм „Фачтом Дурмитора", поеко Државне филмске централе у Бео граду замолио наше поеланство у Прагу за дејствб да му „Стар-филм" иоплати неигго преко 23.ОО0 дннара на име хонорара за музнку коју је дао за филм „А живот тече дал>е". Рали се.о неких 40 песама ко!е |е г Славе«оки компоновао и предзо п Стар филму". Поред раније поменуткх повернла па са Виса (једиом штдустријалцу, који не жели да му се објави име, — остали су дужни око 24.000 динара. а г. Мнху Куљишу, хотелијеру из Кпмиже. око 1Д.ОоО динара) сада се пријављују и друта приватна лииа. којима с\' чланови експедипије остали дужни за стан н храну, а и »"•^н гпговци код којнх |е роба узета на вересују. Посто1и јога и она банкз V Сплиту, која такоће не жели да јој се помиње име, а која је почајчила експедицији 10.О00 динара Ипак. |ош се не може тачно утврлити целокупна сума ко}ом су оштеНени наши граћани. Чак и кад ^и та с\тиа била далеко мања. наши Далматинни, који су показали широку предусретљивост пре ма експедицији, иису заслужи.ти да буду опггећени нн са пет пара. У снаком случају жалосна је појава да експетиција једног „великог иносгра ног филмског предузећа" није у ста н>\- да исплати хотелски рачун у нзносу ол 4 300 динара за јело. и.ти да спадне н а то да узЈамллНе 1.5оо динаоа од 1едног хоте.тског портира... Неразумљкво 1е, заиста, како се Југословемскн просветни филм. који неггмњиио претендуЈе на озбчљност и чучање угледа при закључивању сваког посла. могао упуститн v пословни аранжман са 1едним предузећем чијн се ефектипни капитал показао испод потребног мипимума. Бтаголарећи баш то! неопрезностн, огптећени су натпн граћани у Далмапи!н. а до тога апсолутно није смело доћн. Уггоаиа овога нашег филмског пре 'д\г»ећа ни!е смела заборавити да пре д\-^еће чоси звучно име: „Југослове.ч счи прослетни филм". које код многп'* зв\'чи потуслл-жбено н које мож ле претендпе на држав^не и самоу^пчтге субвениије. Поводом овога потребно 1асно прецизирати: |е ли Југословенски просветни филм обично трговачко предузеће, коме 1е цк«, пт»офит, нли 1е то просветна ии

ституцкј« којоЈ Је главни циљ просвећивање народа путем филма. Ако је ово друго, онда је можда и оарав дано рефлектирати на извесне субвенције. Но ако је по средл прзи случај, онда ствар стоји сасвим друк чије. Ми смо увек кстицали потребу ствараља домаће филмске индустр.1је. Поздравили смо и оанивање Југо словенског просшетног филма. Поздрављали смо радо сваки напор на стварању домаће филмске пронзвод ње. Али у горинципу билн аио и остаје мо увек гтротив ма каквнх субвенција за снимање домаћих филмова. То доноси внше штете него корисги. Ако један пронзвођач филмова није у стању да се одржи својим сопственим средствима и својом у.мешношћу, значи да је неспособан за та) по сао, неопособан за егзистенцнју, н да вати му субвенцију значило би сипатн у проваљену врећу. У последње време дошла нам Је до ушију једна невероватна вест: говори се о настојању једног домаћег пр* дузећа да издејствује за себе монополско право сннмања фн.тмова у нашој земљи. Било би интересантчо знати- у чијој се глави родила та идеја. Мнслимо нпак да дотично лице није било инспкрисано општим кн тересима, већ личним. У колико једна таква кницијатнва може бнти допуштена на пггету оттштих интереса, остављамо |ав«ости нек пресуди. Али јасно је да би фаворизовањем једие такве кннцијативе био наиет смртни ударац нагаем домаћем филму. Била би убијена гтрнватна кници јатква, а без приватне кннцнјативе и без слободне утакмице нема ни доброг домаћег филма. Једино ггриватна кнкцијатива, са до вољло пословног смисла и љубави према фнлму може дати полета производњи домаћих филмова, а слобод на утакмица Је једино и најбоље оредство да се усаврши мвалитет домаћих филмова. Зато смо против субвенција н против ккаквог монополисања филмске прокзводње. Уосталом, то не постоји нигде у свету н наша земља би се нашла у незааидном положају да буде изузетак у томе погледу. Има Једино смисла фаворнзовати домаћу пронзводњу у цнљу еманцн повања од иностранства. То «пте све земље на свету, па Је крајње ареме Да се то прсдузме и код нас. Ммслим да с« у томе погледу потпуно слаже мо н са Јутословогским просветннм фнлмом. Али нека нам не замере гослода из Јутословенског просветног филма, што се не можемо сложити са тим да изграћнвање домаће филм ске производње треба да буде базирано на пактирању н сарадњи са ино страним предузећима, поготоау не са оннма која треба ггри томе да воде главну реч, а која не пружају до вољмо гаранције о својој солндности. Случај са „ЕЈдофоном" п „Старфнлмом" н ека буде довољно поучан пример. Не анамо како |е дошло до сарадње измећу Југословенског просветног филма и „Ејдофона". Али то предузеће до тада нкјс нам било познато, а ни данас не ужива неки завидан мећународнн реноме. Код нас је тада рекламирано као холанд ско-немачко предузеће, а у ствари целокупна његова делатност, бар у ввзи са анимањем филма „Фантом ДурмиторЈ" била је сконцентрисана у Берлкну. И наша штампа изапма |е томе предузећу свесрдно у сусорет и направила фнлму огромну рекламу. Нажалост, филм нкје опрзв дао наде које су у њега полагане. Шта аигае, у нм«ктрзнству Је пркказан не под нменом „Фантом Дурмитора", већ под кмеиом „Песме црних брда". И нехотично се поставља питање: зашто 1е та| филм морао аа се снима баш у близини Дурмнтора* Да ли )е вршена контрола сннмања и ко |е прегледао снимке пре него гато су изашли из земље? А скимљено Је том прилкком неколнко десе тина хиљада метара... Било би можда интересантно анати исто тако зашто је „Стар филму" првоб1ггно било забрањено аннмање филма „А жнвот тече даље?... И то кад су радови на снимању већ били почели, па 1е тек доцккЈе накнадчо одобрено. (Ни|е лн и то био |едач од разлога да је експедицнЈа остала на тепену дуже него пгго се очекивало?) Поставља се |ош |едно пктање: Југословенски прооветнн филм каже v својој изјавн да 1е „Стар-филм" до сада уложио у ова) филм еОо.ООо ди-

јнара. Мећутим, стоЈи да Је експедичија још преих дана по доласку на Вис остала без новаца. То признаје ,у својој иЗјави и Југословенски про светни филм, јер је „још пре одреНеног термина положио у ту сврху уговорени аванс у готову. Надаље је у току рада неко.тико пута морао да аконтира мање кзносе преко -своје обавезе"... Како 1е онда моп-ћно да Је „Старфклм" уложио 900.000 дкнара? Кад, ј где и за шта је утрошен тај новац? | Загонетно је како је „Стар-филм" | могао уложити тај новац, кад већ у почетку снимања није имао ни толико да положи кауцнју на кме царине за тон аларате (8.000 дкнара). Напослетку, кад ј« то предузсће мо гло да исплати 900.000 дкнара за сни мање филма, како се онда десило да није могло исплатитн баш оних неколико ситних рачуна у Далмацкји? Је ли истина да Је тражена субвенција за снимање овога филма? Значи да Је то предузеће препоручено најтоплкје. Логкчно је онда да онај, ко се тако свесрдно заузимао за „Стар-филм", треба да у име тога предузећа иаплати неплаћене рачуи невраћене дутове у Далмацкји. Р. Т.

ПЕСЛИК — ПЕСНИКУ.

Мред освећење првог споменика Његошу у Требињу ДАР ПЕСНИКА Г. ДУЧИЋА У СЛАВУ ПЕСНИКА НкБГОША

Власници ауто-такснЈа Зетске бсновине осуђују штрајк аутобуских предузећа

Влаонкцн аутобуских предузећа и теретних аутомобила у ЗетсжоЈ бановкни «а својој конференцији од 15 априла поставнлн су улткматум до коме ће 1. ма/ја обуставити превоз путнкка ако се њиховим аахтевима Дотле на изиће у сусрет. У вези са том одлуком влаошци ауто-тахсна на својој конфереицн)« од 22 априла на ш.ти су да је такав корах власника аутобуса од велике цггете аа ннтерес ширлх народн-мх слојева, 1ер ов« кра јеви немају железшша китн каквкх другнх ком>-ни«ационнх средстава осим аутомобндског саобраћаја, те, према томе, путницн су остављекина милост и неиилост њиховкх власннка На овој конфгренцигји власннцн ауто-таксиа донел« су резолуцију у којој се, нзмећу осталога, каже: Резолуцнју власнкка аутобуха и теретнкх аутомобила наЈосптркЈе осућујемо, јер на челу њнхове ахцнје сто)е г. г. Нешо Шћепановнћ н Мило Беговнћ, власнкцн „ГрандГараже", коЈи већ шест годкна искоришћавају 3.000.000 дкнара колкко су пркмнли од Банске уттраве на рачу« репарвцнЈа а на одто ие плаћа1у н* ннтерес нн отплату. Власници ауто-тамона о<5ећава|уда ће за време док аутобучжа предувећа буду штрајковала на с®кма лнн«јама ставитн довоља« број путничких аутомобила, који ће превооитн путнккс по тарифи коЈу )е Банска управа прописала аа аутобусе. Са ове конференциЈв упућеиа Је 1елна делеЈ -ацн|а г. Бану Зетске бановине, ко |а ће га усмено обавеститн о расположењу чланова. Н. Д. М111111111111111ВН1Ш' IVII ШГШМ 1Ш ]

Требиње, 27 април • Прилреме око откриван>а споме.чика Његошу у Требињу почеле су На зеома свечан начии, прослава откркиаља одржаЉе се на Духове 27 маја ове године. Свечаности ће траЈати три дана. Другога дана прославе овдашње Соколоко друшгвопрославиће 25-годишжицу своса националног и културног рада. Порсд тоНга, Соколско ДЈхлитво ће осветиш и своју заставу, коју је добило кас дар од нашег опуномоћеног минлстра у Риму, г. Јована Дучића. Ис1п тако н апоменик је подигнут о трошку г. Дучића, који је сам, као Ш1С )е познато, родом из Требин>а. Одбор за откривање Његошевот оло*;«ника са г. Ђорћем Тупањаниио*. претседником општкне на челу, прсдузео )е све мере да прослава откри вања опоменика, као и прослааа 25годишњаце ослизања Соколског дру штва, буде изведена на што свечанн 1И начин. У Београду и иногкм већим мостима у земљи основани су одбори, којнма је стављеко у злдатак да дају обавештеље заиптересованим лкцкма о програму прослл ве. У &сограду тај одбор сачињаааЈ/ г. г. мкнМстар Карамехмедовић, дрСветовар Спанаћевић, секретар Миннстарства тртов1ше и индустриЈе, И.чк)а Милишић, трговац, и др. Како је Требињс једно од мањих места, то се главни одбор у Требнњу гт >• старао да многобројни гости могу отићи аутобусима до Дубровника и друлих околник места ради преноћкшта. Пошто је ово праи спосиеник кој-и је подншут бесмртном Њетоату у земљи, то се највећи број посетилаца јавио из Зетске банозкне. Поред тога, јавно се и већи број певачккх друштава, који ће својом пеамом учествовати на овој прослали. До сада број прчјавл>ених посетила ца прелази очекквање, иако до прославе има месец дана. На дан самл освећења и открквања спомешиа слећи ће се у овај историски !рад, чија је прошлост нарочнто у националном погледу врло велм:<а, огроман бро(ј оељака из Требкњске нахије на кољкма у својим животгисним херцеговачким ноиш>ама. Са шима ће, нсто тако, доћн и прксустиовати прослави сељанке, које ће сзојнм КурдиЈаага дати један веома леп и свечан изглед прослави. Нарочит о ће бити аапажеие конав.т>а}»скс и^шње, којима се странци често п^та,

28. IV. - 7. V. 1934. .ДРВО' — .РЕКЛАМА" — .АУТО" "ЉЕТ0-ШП0РТ" — ПОЉОПРИВРЕДА .ГРЧКА ИЗЛОЖБА* ДЈЕДАН ЈЕФТИНОЋЕ" На жвљвзнмцвма ■ паробрадкма бесплатни повратак. 59307

Ш11Ш11НИ1Ш1НШ1

ЛИКВИДИРАМ са шеширнма м кошуљама а уводим нове артнкле, аато горњу робу продајем по тако имсмин цемана, да ће се свако одмах одлучитн на куповину. Роба Је вајмодернија н одлмчиог коалитета. САВА САРИЋ, Теразије 36. 59345

гтрилкком посет« тммоатилх крајева, диве. Спомсиих Ј§ оодигнут иајлагшем и највиднИЈем месту. Налази ое на улазу са железничке стаакцс, поред самога парка. Око споме^гика /• ређене с,у мале алеје, засађене цвећем. Програм свечаности )е веома оЛи« лан и занкмлукв. На програму ће суделовати и певамко друштео

Спомекнк Његоша у Требињу гош" са Цетиња, као и кнога друг* певачка друштва из земље. Другог дана прославе бнће восвв* ћен 25-годкшњкци оанквања Сокодског друштва. Ово сооголско друштво Је неустрапшво, аа време непрвјатељкже владавкне, ширило српску песму и реч. И због тога свога великог нацноналкзма повешано Јс блн зу стотику сргкжжс првака требињског среза. О томе сведочи данаш« н>а костурница, која се налази. на нзлазу из града, где су непријахегскв власти сахрањквалн невине жртве. Многи од Кжих су били чланови *-околсхог друштва. . Прослави ће прксуствовати и дародавац, г. Јован Дучкћ, наш позна* ти песник кога особито у целој Херцеговкки цене и поштују. Ст. Грковић.

' : - V '•: Ј Т Р Е Б И Њ Е

КРИЗА У ХРВАТСКОМ РАДИШИ Но је крив за дугове Хрватсш радкше ноји данас износи четкри милиона динара

Загреб, 28 апркл Сутра )е, у дворани Загребачке бер зе, главна годншн>а скупштина Хрватоко! радише, иаЈстарИЈег и наЈпопуларнноог хрватског друштва ј8 ову акупштлђг влада мећу члановима м при)ател»кма Хрзатоког радчше врло велико Јкггересовање, као за можда ни једну до сада. аКо Прнвреднкк, та«о |е н Радиша учзпео да кроз деценије своје делатностн ок >'пн око се>бе наЈбоље на родне снаге н освојн сиипзтиЈе свију. Популарност Хрваггског радише позната је не само у Хрватској већ н далеко ван наше земље, нарочнто у Америци л Аучггралкји. Гдсгод нма нашкх исс.1>енкха Хрватски рааиша мма сооџе оргажвацн)е. Баш ги кссљеници уапели су да ударе темељ цраан н адравн те^ељ друцггву, подигавши његову екоиомску снагу аво |нм обилним прнлогом од 30 хкљада долара 1921. Мећутим, данас прнлике у Радиши нисју добре. О томе најбоље говори Један леггак опозљшје друштвене, у коме се, кзмеђу осталог, каже: »Данашње стање Хрватскот раднше озбк.ч.но забркњује. Хрватоки ра лшиа прож»гвљује тешку материја.1ну н моралчу кризу. Његов управни одбор нкје јединстввн, њега растачу трзавкце и >*нутарње несугласнце готово од самог почетка данашње д^ту штвене управе. Данашњу ситуацн)у Хрватског радише карактершну овкх иеколико кд>1вннх чињекица:

Свака година бележм нове буџетске дефицз1те и »ова задуживиња. Дучоаи Хрзатског радкше износили су 1930 године око 2,000.00о Д1нара, а данас кззкке до 4,000.000 динара. Управни чиновмичкм апарат Је глрмазам и компликочам, а лнчнн издаци прете да прогл-гају постојећу друштвену имовкну, јер персонална режија нсцрпљује преко половине, а некнх год;ша и до 7о посто прлхода друштзених. Наеупрот личннм нздацнма стоЈе Јсздаци за материалну помоћ омладине, која, по одбнтку рОдител>скдх улога, не износи ни 10 по сто друшгвенкх пркхода. Програм будућих друштзених рсфорама врло је јасда: преор^аннзација читлве управне структуре, фииапсиска санација др>-штва, ред>чци ја личних кздатзка на иајма&у мсру, најнздашнија мора-гна и материја.тна полтоћ привредном подмла-пу>'» ожнвл>авзње и јачаи»е друштвене ор ганизације приливом саежнх агага н прод>'бл>ивање др>-штвене идеолотије. Такав програм тражи нове људе". ОваЈ летах 1« нзззвао пред сутрашњу ск>ттштину раз,>-мљкву семзацкју. Досадањ« претседких Хрзатсжог ра д»«ше кнд.чктриј алац г. Милан !1рпкћ је н његов оскивач. Од 1920 1с прзи лотпретседннк, а претседниас од 1930 године. Да се добнје пркблкжно |асна ит ка величине Хрватсвсог радише наводим да друштво броји 14.000 чланова са 800 оргаккзаагнја, од чег« 88 органкзација у »мостранству. а ш. •;