Pravda, 13. 06. 1934., str. 2

Страна 2 НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ШКОЛЕ Уогппте је позната чињентаа да[ција птколе, и то од основннх па до предмет снмпатије, наклоности или највнших, ставља се као нужан захЉЈгбавн изазнва у човеку више илн | гез како науке тахо и морала. Илумање кесебнчно понашање. Уколикојзн е космополнгизма су и неморалне. је његово од>тпевљење за нешто ве- Напротив, ако школа будн и разеија ће, \то.тнко му се човек искреније нацно«ално осећање гајиће праву напредаје, заборављајући често нз Јуку, а уз то ће одуживати свети дуг себе. према безбројним југословенским му

рзии се једкно може објаснити херојско самогфегоревање најбољег де ла нашег народа на олтару остобођења н уједињења. Исконско, за многе несхзатљиво, осећање љубавн према родној груди стварало је и од сел>ака, који је у миру предано обрађивао своје поље. хероја какзог су стари народи уздизалн до полубогова. На себе лично он је заоорав.Ђао, јер је бнла у питању целина, према којој је појединац осећао да јој припада целом душом н зато јој жртвовао тело. Ово сумарно указивање на нашу прошлост довољ.чо психолошки и ис торијскн доказ>тје, бар уколико се односи на наш народ, да морално осећање зазиси од националног. Како је, пак, наинонално осећање производ васпитања, које је утолико коренитнје јтсолико обухвата већи број ранијих генерација, то је несумњнво да је национално југословенско васпитање основа моралног васпитања у нашем народу. Нашем тврђењу иде у прилог и то што је човек добаг) нли жели да буде добар увек због нечега другог, нли што је тако вабпвтаи, али никада зато што би он сам хтео да буде добар незавнано од нечега што изазива осећање љубази код њега. Да ли ће пвк његова доброта битн себнчног или несебичног карактера, зависи од предмета његова цењења, који му поставл>а моралне прописе. Бити добар ради само добра а не радн нечега другог што је предмет његове љубави, може битн захтее једног Канта, а.ти психолошка ствариост не. Предмет човекове искрене и најдубљ« наклоности и ода«ости у исто је време и предмет његова дивљења, кој>и је од пресудне важности за цело његово делање у свету. Према томе, морални прописи не долазе до неког аутономног добра, већ од онога што ч^овек највише цени. То је суштина целокупног моралног делања људи. За нас је од споредне важности да ли аутономно добро постоји или не. Оно што је требало утврдити јесте да међу људима постоји нешто што се сматра добрим, јер се пени, и што поставља норме, по којима оаи треба да хоће и да делају. Данашње доба одлирује се не само изЕфтањем и одбацивањем старнх вр^даости, већ и ћегапијо^ сваке в*реднбсти. Нису то вИЉе сЗмо теорије у соби затворених мнслилаца, чија се учења ограничавају на малв број научника, већ жалосна стварност, која се окомљује на све оно што се вековнма најплеменитијим жи вотима стварало. Али у томе хаосу себичњаттва, грамзивости и деструктивности појав љује се једна јака, гвоздена веза између чланова једног народа: национално осећање. Због тога као и што је љубав према родно} груди, т. ј. ослобођење и уједињење, била највећа светиња најбољег дела нашег народа, нагони нас да на основу горњег излагања тврдимо да је највииги принцип свакога добра љубав гтрема Југославији, пошто је она све чланове нашег народа стварала као високе моралне личности. Ово је једна историјска истина и стога се не може негирати. Уз то она се може образложити не само историјски, што смо ми већ унеколико учинили, већ и логички. Негирати њу, значило би негирати како етику као науку, тако и науку уопште. Расадник науке је и школа. Одатле се она речју или штампаним књигама шири у народ. Школа је ради тога и постала: она има да гаји и чува исТину. Шко.ти, ма у коме внду она постојала. има се захвалити за многа благотворна дејства. Али наука се може обогатити само тиме што ће се слободно, без икаквих предрасуда, посматрати стварност онаква каква она згиста јесте. Стога ако је истина, а то и јесте, да Морално делање у нашем народу има своје најдубље порекло у љубави према отаџбини, онда и школа треба свима психолошмим и педагошким средствима да буди то национално осећање и развија га до крајњих поихолошких граница. Тиме се могу једино стварати моралне личности у ]угословенском смислу, које ми с правом истичемо као идеал, јер само се под дејством узвишених моралних иотива у нашој народно! поези ји могла створити Југославија. Не гајити осећање Југословенства значило би одбацивање истине, чиме би се онемогућило људском уму да продре у суштину стварности. А сазнање на!вишег принципа добра јесте богаћење на> т ке као и стварање моралне личности. ЈБуди не би жчвели у лажи и самообмани да је на ; виши принцип људског хтења и делања ја, лично задовољство и све што је с тим у вези. Напротив. сазнала би се истина да је Југославија наше на1више добро и да она има да пружи про писе нашем животу. Тиме би и већи лео науке имао путоказ једном одређеном циљу, а не би била само једна гомилм често логички непозвзних и ненаучно интерпретираних факата, што се код многих духовних наука налази. Без схватања националног осећања немогућно је излагати историју ниједне, а нарочито наше напије. Стога јутословенска напнонализа-

ченицима, као што ће и стварати поколења достојна њих. Тако одгајена наша омладина моћи ће да појми сву озбиљност одговррности коју она, као нацнонална интелигенција, има и пред садашњицом и пред будућношћу. Ако школа не би одговорила овој намени, промашила би свој циљ, а тиме би изгубила свако право на своје постојање. Јер школа ннје и не може бити ради саме себе — то би био један апсурдум — него ради науке и нације, чију омладину она прима да образује. Она не би могла чак нн најсуптилнијим софизимима избећи страховиту одговорност ако овај свој задатак не би могла или хтела испуннти. Ткола то мора из још једног разлога. Виделн смо да наука има да послужи човеку. Она ће испунити овај свој задатак тиме што ће својим откривањем тајни света пружити могућност људима да се или ови прилагоае свету, или да они прилагоде свет себи. Наука која би се скривала пред »стином престала би бити науком. Ми захтевамо праву науку, у нме саме науке. А она се не крије у неком општечовечанском осећању, јер ово води негацији национализма, а тиме и етике као науке. Стога ии захтевамо што радикалнију национализацију свих наших школа ради Ју гославије, која љубављу према себи треба и може да ствара морално и интелектуално опособну омладину, способну да се доцније може примити вођења своје отаџбине у правцу добра. Из школе, овакве каква је она данас, излази доста младежи чије су груди испуњене националнгсм осећањем, али има је код које то није. Наравно, школа није једкни утицајни фактор у васпитању омладине, али је један од најутицајнијих. Ово нико не може опорити. Школа може остати и даље извор свега великог у народу, ако у Југославији потражи — а у њој ће несумњиво наћи — своје Вјерују. Лек против свију зала једино је у правој још од малена развијеној и стално гајеној љубави према Југославији. Загледајмо мало боље у нашу историју. Она ће нас о томе несумњиво поучитњ .Али ако је. поштено загледамо. & ' ■> Национализацију наотих срдаца не тражимо само и Једином због тога што се то покушава код других народа. Ми желимо да идемо светлим традицијама, које су увек биле морално узвишене, а које се мењају према спољних приликама, остајући у суштиви «сте. Милан М. Јовановић

П Р А В Д А Експозе г. Бенеша

Праг, 12 јун Четека јавља: Министарски савет усвојно је данас експозе мннистра иностраннх послова г. др. Бенеша о садашњем сташу питања разоружааа и о питашу нормалнзације односа са Совјетском Русијом.

13-VI 34

Ненопнно страховнтих натастрофа у Средњој Дмерици Поплаве, ужаси торнада, вулканске ерупције ЊуЈорк, 12 У целој СредњоЈ Америци десиле су се велике катастрофе. У Хондурасу, огромне поплаве учиниле су страховиту пустош. Варош Окотепек потпуно је оплављена од реке Нампа. Овде је нестало око 500 лиаа. Варош Пимингито, од валова ре. ке Улуа, потпуно Је уништена. Овде је до сада пронађено 50 лешва. Поплава је уништила и огроман број стоке. У републици сан Салвадор страховити торнадо опустошио Је целу жетву, тако да прети озбиљна глад. Влада Је забранила свако поскупљење цена животних намирница и укннула царину на увоз жин других намирница за четири месеца. АвиЈатичари су утврдили Да су многа села потпуно нестала под ла вом Једног вулкана коЈи је избио.

Крвави сукоби између полиције и штрајкача у Дмерици

ЊуЈорк, 12 Јун ШтраЈк радника у СЈедињеним Америчкнм Државама Још увек се гаирњ Он Је захватио неколико заладних савезних земаља и узима обележЈе генералног штраЈка. У многнм већим варошима дошло Је у то ку Јучерашњег дана до демонстрација штрајкача и крвавих сукоба из међу њих и полициЈе. У Лос Анђелосу су штраЈкачи при редили демонстрације укоЈимаЈеучествовало преко 100.000 радника. Полнцјна Је била немоћна и морала позвати воЈску у помоћ. У Сан Диегу су штраЈкачи пуцали на* пвлицајце и ов^ су могли да их растерају тек пошто су изведенн блиндирани аутомобилн на лице места. ПолнциЈа Је пупала из мнтраљеза. Већи броЈ радника Је убиЈен, мно ги тешко рањени.

Францусна впада решава ратном дугу Дмернцн

Крнза владе у Брнспу Тешкоће се у решавању кризе велике Брисел, 12 (Телефонски извештај) Криза белгиске владе још увек ни је коначно решена. Гроф де Броквнл, који има мандат да образује ноБу владу, изјавио је да још није извршио расподелу портфеља. Изгледа да између либерала и католика није до сада постигнут споразум саставу нове владе и њеном програму. Није искључено да покушај г. де Броквила не успе. У том случају рачуна се да ће се Краљ Лео полд обратити једној ванпартиској личности. Ђ. ■аиннвнвшшминшннннннв Комунистичка пропаганда у брнтанској војсци Лондон, 12 јун Британски министар иностраних по слова сер Џои Сајмон, одговарајући на Једну интерпелациЈу у Доњем дому, изјавио Је да су совЈетски агитатори у последње време раширили своје мреже по целој британскоЈ воЈсци. Комунистичка пропаганда у британскоЈ воЈсци узела Је веома опасне размере и влада ће предузети нарочите мере да се то спречи, До сада су војне и цивилне власти ухапсиле већи броЈ комунистичких агитатора за коЈе Је на несумњив начин утврђено да су били у чувеноЈ московскоЈ агитаторскоЈ школи. Вепина натастрофа у Шпанн.и

Париз, 14 јунђ На Јутрошњој седници министарског савета, коЈа ће се одржати у ЈелисејскоЈ палати, под претседништвом претседника Републике г. Албера Лебрена, расправљаће се Једино о питању дугова Француске СЈедињеним Америчким Држава.м^, чиЈи рок плаћања истиче 15 овог месеца. Што се тиче питања скупоће, о коме Је такође требало да буде речи на данашњој седници министарског савета, оно Је због важног питања дугова, о коме ће чланови владе опширно конферисат«, одложено Једну од наредних седнила.

00 радника погинуло моста

при рушењу

Мадрид, 12 Јун При изградњи новог железничког моста у близини места Еска (Шпа ниЈа) конструкциЈа моста сурвала се у реку коЈа протиче у приличноЈ ДУ бокоЈ провалиЈи испод моста. У моменту несреће на место се налазило око 100 радника. Од ових су 60 погинули/

Одређена италијанска делегација за преговоре Хитлер-Мусолини

Париз, 12 јун Авас Јавља из Рнма да ће италиЈанска делегациЈа приликом претсто

Јећих разговора између италиЈанског мннистра претседннка г. Мусолиниа и немачког државног канцелара г. Хи тлера бнти састављена из следећих лнчностн: италиЈанског државног пот секретара за спољне послове г. Фулвиа Сувича, шефа кабннета г. Мусолиниа г. Помпеја АлоЈзиа, и нталнјан ског амбасадора у Берлину г. Черутиа. С друге стране, потврђуЈу се раниЈе вести према коЈима ће састанак нзмеђу италиЈанског претседннка вла де и немачког државног канцелара бити одржан у италнјанском дворцу „Стра", коЈи се налази на путу између Падове и Венеције и коЈи Је некада припадао Наполеону Првом. Према последњнм вестима из Рима, нталијанска делегациЈа креће на оваЈ пут сутра, 13 овог месеца. Преговори између италиЈанске н немачке делегациЈе траЈаће до 16 овог месеца закључно.

ЖЕНЕВА БЕЗ МИНИСТАРА

Конференција је, изгледа, одложена на дуже време Г. ХЕНДЕРСОН ЧЕКА ПОВРАТАК НЕМАЧКЕ У ЖЕНЕВУ 12 јун

Женева, (Телефонски извештај) Главни одбор Конференције 8а разоружање одржао је синоћ своју последњу седницу. На овој седници предузете су мере које су

Г. Хендерсон требне за извршење резолуције, која је потписана 8 јуна и која прет* ставља компромис између Француске и Енглеске. На седници је констатовано да за многа питања поменута у резолуцији као разоружање, ваздушно разоружање, гарантије за извршење, већ постоје пододбори који треба само да продуже рад. За испитивање питања регионалних пактова безбедности именован је један нарочити одбор. О овом питању развила се кратка дискусија. Италиански делегат г. Сараља понова је изјавио да ће Италнја у овом одбору остати само посматрач. Маџарски делегат генерал г. Танпош саопштно је да се н маџарска делегација

Још једна авионсна катастрофа Буенос АЈрес, \1 јун Тромоторни авион „Сан Педро" ко ји је јуче ујутру крвнуо за Менд-Ј* су (Чиле) пао јее у близинл Чиквите. Три су лица рањена а три су погинула. ци]е тек онда када преговори о повратку Немачке Друштво народа буду уродили резултатом. Из овога се закључује да г. Хендерсон рачуна са дужим одлагањем Конфереације. После тога седница је вакључена. Чланови Главног одбора су напустили Женеву.

шншаша

Попитина у немачној просветн

Берлин, 12 Јуна. У министарству просвете спрема се уредба о новоЈ подели школске годи не. Према тоЈ уредби велнкн летњи распуст који сад траје четири недеље, продужиће се за Још четири недеље, док ће се божнћњи и ускршњи распЈ-ст асратити. саусавршавање наставног особља у стручном погледу и за социјално-политичко васпитање тога особља у но вом духу.

Дмерина увећава своје ваздухопповство Вашингтон, 12. јуна. Листови тврде да владин програм о поЈачању америчког ваздухопловства предвиђа формнрање 50 новнх ваздухопловних ескадрила. План за грађење новнх авиона треба да се оствари за неке тнпове авиона у року од 3 године, а за друге у року од 5 годнна.

Француснн језнн у совјетсннм шнопама

Париз, 12 јун „Евр м Јавља да Је у свим средњнм школама у СозЈетскоЈ РуснЈи успостављена настава француског као . .. . сматра само I главног страног Језнка. Почев од Ра као посматрач у овом одбору, јср, палског уговора 1922. године па до према мигаљсњу Мамарске, сигур- | сад, главни сграни Језнк у совЈет-

ност се може обезбедитн Једино разоружањем, а не закључењем нових пактова. За претседннка овог одбора изабран је грчкн делегат г. Политис. Одбори ће започети рад, када нх њиховн претседници сазову. Рок још није утврђен. Претседник г. Хендерсон саопштио да ће сазвати Биро конферен-

НОВА ТЕРМИНОЛОГИЈА

— Путујете за Земун, свакако? — Не, прелазим са територије на територију седамнаестог кварта.

комесаријата паробродске полициЈе

ским школама био је немачки.

Лет Кодоса и Росиа Париз, 12 Јун Јављају из Квебека да су тамо сти г.ти Кодос и Роси. Француске авијатичаре ооушевље« I је поздравила велика маса наро^ да. Претседник општине граоа Квебека поздравио их је у име града кратким и топлим говором. Авијати чари су затим зутомобилом прошли глгвни градским улицама. Претстав ници власти приредили су банкет у част францускнх авијатичара.

Немачна пропаганда у Дмерици Берлин, 12 јуна. Главни референт за страну штампу у вођству национал-социЈалистичке странке г. Ханфштенгел одлази у СЈе дињене А.меричке Државе, где ће про вести четири недеље. Са надлежног места увераваЈу да Је ово путовање чнсто приватне природе.

Помсћ незапосленима у Дмерици

Вапшнгтон, 12 јунаПрема подацима из министарстеа финанснја, непосредна помоћ исплаћена незапосленим, достнћи Не до 1, августа о. г. своту од 2 милијардедо лара.