Pravda, 13. 06. 1934., str. 5

Ц 13-VI-34

П Р А В Д А

Страна 5

Равсветљава се мистерија Ивана Подержаја Ивон Подшј, зо којии трого „Скотленд Јорд" бно ]е чиновник Фронцуско-сроске бонке и ожењен Беогрођонкои Шта прича његова бивша жеиа, ниновиица, о овои међународном пустолову

Још пре шест година београдска полиција је на све стране расписала потернице за варалицом Иваном Подержајем, бившим шефом економата Француско-српске банке. Сви веНи полициски центри V Европи неуморно су трагали за У^одержаЈем, али је ои успевао да вепгго прикрива своје трагове. Појављи-

Снвиак коЈн Је Подержај своЈоЈ бнвшоЈ супрузи из Данске са росветом: Д1вица, 20 аагуст 1929, 1 Данска". » Вао се тамо где се нико ииЈе надао. Када би потернице за љим сти Гле, рецимо, у Берлнн, он би се већ валазно у Паризу, илн ком другом већем граду. Подержај је препредени тип хохштаплера и варалице. По природи врло бистар и умешан члвек._Говорн седам језика. На љу мхзкж де сд коЈима Је долазио у додир осгављао Ј *е утисак вредног пословаваг ног човека. На тај начин успевао Ш је да изврши многе неправилности а ' н преваре, 0 Подержају с« у Београду дој ста зна. Он Ј *е био прво жандарме0 риски поручник, а-\и је, Ј 'еднога дао на, због некаквих злоупотреба, ото) пупгген из службе. Тада почиње а* нов живот, пун авантура н пусто0 ловина. Своје махинације изводио ^ Ј *е на необично вепгг начин, тако да 'аи ип Ј едном прнлнком није због њих ов оптужен. Управо ниЈ*е стигао ни јед а> ном да седне на оптуженнчку клулс пу кога нашег суда, јер када је тре у. бало да одговара за своја недела он се већ налазио далеко ван граница наше државе. Како је опггетио једну чехословачку фнрму Отпупгген из службе, ПодержаЈ* Је једног дана ишчезао из Београда. Изгледало му је да ће у вршењу својих „послова" имати већег успеха у унутрашњости. Прво место у коме се нашао ПодержаЈ* била Ј *е Јагодина. Убрзо се упозиао са претставницима једне чехословачке фирме, која се бавила консервирањем воћа. А већ после крат ког времена морао је бежати из Ја године. Јер, да је и даље остао, био би ухапшен. У Јагодини му Ј*е било пошло за руком да оштети фабрику консервираног воћа великом сумом новаца. Као што смо поменули, Подержај после тога напушта Јагодину и лута од места до места по нашој земљи, тражећи погодне прилике за своје „пословање". Како је волео да се бави чисто „индустриским" пословима, за неко време одлази у Лесковац. Како смо обавештени, тамо му није пошло за руком да изврши ма и једну прсвару. Онда завируЈ *е и у Крушевац, Крагујевац, Чачак. Подержај погтаје чнновник-шеф одељеша Француско-српске банке Када му је досадило лутање по унутрашњости, ПодержаЈ* се опет Ј *еднога дана нашао у Београду. То је било 1929. Лутао је дуго од вра та до врата поЈ *единих министарста ва, тражећн запосљење, док, најзад, ниЈ*е поднео молбу да га приМе за чиновника у Француско-српСку банку. Тако је постао шеф екоВомата ове баике. Био је вредан и цажљив на послу, па је убрзо стеВао поверење претпостављених, Важно је као један од најбољих чиновника. Умео је врло вешто да се додвори претпостављенима. Једном приликом, када се у банци налазио један од шефова централе из Париза, вице-директор г. Левензон му је пребацно да не радн најбоље и да не воли предузеће у коме ради. Го је, тобоже, ражљутило Пеодер жаја и он је бесно викнуо: — Зар ја не волим предузеће 1 не радим за његову корист! И његова т«нка шака прилепила се за леви образ вице директора г. Левензона. ПодержаЈ због тога није повукао никакве консеквенце. Како кажу, и сам директор из Париза похвалио га је и рекао да се тако бране ннтересн предузећа. Нове авантуре Иако је имао осигурану службу на којој би могли многн да му позавиде, ПодержаЈ* се ипак није могао смирити. Стално је ковао планове како би дошао до веће суме новаца и остварио свој давнашњи сан: да побегне у иностранство и отпочне нов авантуристички живот. Једнога дана, код некнх својих пријатела, он се срео с једном тада доста лепутпкастом девојком. По чео ј *е да ј'ој се удвара. Међу њцма се брзо развила и л>убав. Подержај ју ј *е запр>осио од њеннх ро дитеља, али они нису дали пристанак за тај брак, ј *ер су имали врло рђаве информације о њему. Ипак, до свадбе је дошло. Девојка се лудо заљубила. Ова породична веза ниЈ*е много одушевљавала Подержаја. Он Ј *е хтео само да има поред себе жену коЈ *а би водила оачуна о његовом стану и рубљу. Ипак, између супружника није долазило до тежих неспоразума. Напротив, Подержај је задовољавао све желе своје жене. Оженио се највише због тога што је она била из познате породице, чији су чланови играли видну улогу у ондашњем политичком ждооту и имали разгранате везе. Њему, као авантуристи, била је потребна једна таква породица, преко које бн могао склапати познанства са утицајним људима и тако вршити нове преваре. Пословв са једнои старом београдском фнрмом, коју је опггетио са 370 хнљада динара. Да би дошао до новаца, Подержај је ступио у везу са власницима једне схаре, прератне трговачке фирме. Рекао је како једно немачко богато предузеће хоће да сагради у Београду неколико палата за ренту. По причању Подержајевом, то немачко предузеће тражило Ј*е плацеве на коЈ *има би подигло палате и искоришћавало их за десет го^ина, па би их, затим, предавало у власништво сопственику плаца. То је било пред само његово бекство за Немачку. На таЈ* начин успео је да од те фирме за тобожње трошко ве и подмићивање инжењера узме око три стотине седамдесет хиљада динара. Исто тако, ПодержаЈ* Ј *е покушао да превари и богате месаре браћу Тасић. Међутим, ово му није пошло за руком, јер му месари нису хтелн дати новац, пошто у њега нису имали поверења. Такав је случаЈ* био и са некнм г. Петровићем, чиновником Бајлони јеве пиваре. Тек сада се прича да је Подержај запалио свој стан и примно на име осигурања педесет или осамдесет хиљада динара. Бекство ва Немачку Подержај јђ постепено долазно до све више новаца. ГБегови „послови" ишли су врло добро и он ј *е постајао све богатији. Имао је већ капитал од око пола милиона динара. Затражио је од своје банке да му да дуже отсуство, које је и добио. Својим претпостављеним рекао је како хоће да оде до Немачке. Извадио је уредне пасоше и ј *едног дана отпутовао. Дошавши у Берлин преко Беча, Подержај је отсео у хотелу првог реда, закупивши цео апартман. Тро шио је немилице лако стечени нонац. Издавао се аа великог ј *угословенског финансиског магната, који се много интересује за индустриска предузећа, па је због тога и дошао у Берлин да купи неке машине. Подержај је по већ на врхунцу „успеха". Склопио је доста повнанства и улазио у највиша берлинска друштва. » Писмима Је извештаваб етално

београдске трговце како му треба још новаца да би привео крају преговоре са немачким предузећем за подизање палата за ренту. Неки су се трговци одазвали томе и лакоми слено му послали преко Француско српске банке тражени новац. Београдска полиција трага за Подержајсм Опггећени трговци, видећи да су Преварени, јер од Подержаја никакве вести нису добијали, најзад су поднели Одељењу кривичне полиције тужбу против Ивана Подержаја. Полицајци, извндевши цео случај, разаслали су одмах потернице за Подержајем у Беч н Берлин. ПодержаЈ* је, изгледа, наслућнвао да ће ускоро за њим стићи потерница и зато је побегао из Берлина. Неки Југословени видели су га у Паризу, где је такође живео на великој нози. Располажући великом сумом новаца, увек лепо одевен, Подержај је успео да склопи познанство са једном младом студенткињом из Копенхагена, ћерком једног генерала. Између њих је убрзо дошло до интимнијег пријатељства, које се, најзад, завршило венчањем у Копенхагену. Свадба је била раскошна, а младенци су из Копенхагена одмах отпутовали натраг аа Француску. Отишли су на Ривијеру, где су провели „медени" месец. Млада Данкиња била Ј*е пресрећна. Али та њихова брачна срећа трајала је крат ко време. Подержај се није могао скрасити, јер је знао да ће и париска полиција почети да трага аа њим. Зато је напустио Француску. Побегао је у Лондон, где је наставио са својим авантуристичким животом. Подержај као „проналазач" У Лондону он се претставља аа проналазача н конструктора. На таЈ* је уепео неким Југоеловенима

ку да не превари и неког богатијег дио са новцем, берзом, валутом. То

Лондонца. Из Енглеске, када Ј *е осетио да су му власти за петама, пребегао је у ГОујорк, где се упознао са ћерком једног милионара, и доцније се њом оженио. Сада наша полиција понова трага за Подеожајем. јео није искљу-

му је био циљ живота. — А да ли је вама говорио нешто о томе. — Не. О својим пословима је увек ћутао. Уосталом, ни један човек много не говори жени шта ради. Сматрао је жену у том погледу као неко ниже биће.

СараДници „Правле" са бившом супругом пустолова Ивана ПоДержаЈа

чено да се он налази понова у нашој вемљи. Шеф Кривичне полиције г. Радован Поповић наредио је да се поиова упуте потернице на све стране за овим препреденнм пустоловом. Бивша Подержајева жена, чиновница, испричала је нашим сарадницима све моменте из свог несрећног брака са овим међународним пустоловом. Као штетан Подршај је отпупгтен из жандармернје

Прем; добили од Иван Подержај је као жандармери

инЉормациЈама коЈе смо Команде жандармерије,

њега. Извесно време девоЈ*ка се пре домишљала, али је после пристала на брак са жандармериским поруч*

да измамн веће суме новаца. Нзего- ј ски поручиик био у служби во „пословање" у Лондонону наЈ *бо-|1922 до 1924 године, када је, као ље се види нз нашег синоћног изве- штетан по жандармерију, отпупггаја. Он није пропупггао прили-1 пгтен. Разговор са Подержајевом женом Иван Подержај, о коме се ових дана пише у целој енглеској штампи, био је ожењен у Београду једном врло симпатичном девојком, иј добре породице. Било је то још пре десет година, када је Иван Подержај био у Београду жандармериски официр. У време док је још носио официрску униформу, у једном друштву упознао се са младом чиновницом, која је одмах осетила извесне симпатије према њему. И ту жену. коју је после неколико година прилично срећног брака оставио сасвим ианенадно, нашли смо данас пре подне у једном београдском над лепггву. — Ви сте бивша жена Ивана Подсржаја? — упитали смо госпоћу. Она се изненадила. На име Ивана Подержаја била је скоро забора вила. Погледала је нервозним погледом наоколо, а затим се загледа ла у неку далеку тачку. Канцелари ја пуна чиновника и публике. Нико није приметио њено узбуђење, а још мање када смо, ваједно, изишли у мрачни ходник. Она је лако подрх тавала. Са неколико речи бившој г-ђи Подержај објаснили смо због чега смо је посетили. — Ја сам већ заборавила то име. Желела сам да га се више никада не сетим. Доста сам пропатила. Застала је за неколико тренутака, после је продужила: — Када и где смо се упознали? То је врло тешко рећи. Било је одавно. — Ипак се ваљда начега сећате? — Да. Било је у неком друпггву. Упознали смо се како то обично би ва. Послв тога госпођа прича, колико зна, о Подержајевом животу пре брака са Подержајем, иако вели, да много не ана да нам каже. — Знам да је роћен у Љубљани у априлу месецу. Сада му је 35 година, ако се не варам. Овде је био жандармериски официр и врло исправан на служби. „Удала сам се »а ннат 44 После познанства са ПодержаЈ*ем почелн су чешћи састанци и шетње. Виђали су се скоро свакога дана. И Ј 'едном, када су били опет сами, По держај је »атражио да се она уда за

„За друга бн све учинво* 4 ПодержаЈ* је, иначе, био врло добра срца и волео је да помаже својим приЈ *атељима. Нзегова доброта ишла Је толико далеко, да Ј *е чак и према својој жени могао бити неправедан, само да би изишао у сусрет неком свом пријатељу, ако бш му овај тражио помоћ. — 5ио је у стању и од жене да украде, да би другом помогао! каже г-ђа ПодержаЈ* уз уздах. Нзене очи добијају неки чудан сјај и у полумраку се назиру сузе. — Кад вас је напустио? Разговор је био на том месту за часак прекинут. Госпођа је застала за треиутак, евакако да би се сетила тога, за њу неприЈатног, дана. — Првог априла >9^9 Ивана Ј *е нестало из Бееграда. Извесно време нисам имала о њему никаквих ве сти. То време бкло је за мене страшно. Из куће је све однето и ја сам морала почети нови живот. Писмо из Парнза Прво писмо које је његова жена добила од свога мужа носило је датум са жигом париске поште. За

ником. О свему томе известила је № У Ј е оно гу>етстављало велико изи своје родитеље. Међутим, роди- ненађење. Изненађење у толнко ветељи су бнли противни таквом бра- ^ е 111X0 Ј е Подержај био веома сенку. И она, каже, ниЈ*е била нарочи- тименталан у овом писму. Она се то аагрејана за брак са Подержа- " и Ј е надала да ће он, који је однео јем, али када су рођаци устали про «У »ену уштеду, који ји је потпуно тив њене намере, дефинитивно је од упропастио, бити тако великодушгн. лучила да се уда. Ваљда из неког ' ч }'Дног пркоса. —Ја сам дала оставку.

Је изишао из воЈске, — наставља она даље. У почетку смо живели врло добро. Он се запослио у Фран цуско-српској банци и на послу био врло марљив. Нико се није могао пожалити на њега. Једнога дана, међутим, ПодержаЈ* је напустио банкарску службу. Са нешто готовине, уз припомоћ своје жене, отворио је бифе. Радња је необично добро радила, тако да је зараде увек било доста. Могли су и да уштеде нешто новаца. Уштеда се из дана у дан повећавала. 450 хиљада дннара готовине у сефу Француско-српске банке Публика ј *е пролазила ходником. Заустављала се, тражила разна обавештења од служитеља, а звонца су непрестано ввонила. Г-ђа је постајала, с времена на време, врло узбуђена. Повукли смо се у један угао и наставилн своју причу: — Имала сам уштсде око 450 хи љада динара. Новац је стајао у сефу Француско-српске банке. И сву ту уштеду Иван Ј*е једнога дана одиео, оставивши ме сасвим без могућ ности за живот. Шта више, био је продао и намештај. Пописали су га и однели из куће... ТаЈ* човек ме је упропастио! Загорчао ми је живот!.. Подержај је бно врло добар човек Г-ђа ПодержаЈ* се затим присећа свога живота са Иваном Подержајем и вели да је он био врло добар човек, скроман, миран. 1 — Истина, био је према менн понекад груб, али то се често догађало и у најбољем браку. Сем своје службе ј *е ли имао и каквих других послова? — упитали смо.

Јер, у писму ј *е, поред осталога, Подержај пнсао својој жени како ће јој из Париза слати новац за издржавање. — Туцаћу камен у Паризу, писао је, па ћу опет све изгубљено повратити. Од тебе ћу понова створити госпођу. То је било ј *едно ј *едино писмо ко је је она примила од Подержаја из Француске. Онда се Ивану Подер жају понова губи траг. Нзегова бив ша жена није имала о њему никаквих вести скоро три месеца. Живела је у неизвесности. Покушавала је на разне начине да сазна што, али без успехаа. Из Копенхагена последње Иваново писмо Најзад, стигло је писмо од Ивана Подержаја. Али сада он више није боравио у Паризу. Отишао је сасвим далеко, чак у Данску. Настанио се у Копенхагену. Изгледа, што ће се видети нешто доцније, да је Подержај, својом ванредном способношћу да задобије пријатељство људи, успео врло добро да се снађе у данској престоннци. Сазнавши из тога кратког писма где се налази њен бивши муж, г-ђа Подержај је одлучила да добије што боље информације о њему. Обратила се ј *угословенском консулу у Копенхагену. — Шта је радио у ДанскоЈ*? — Ако ви знате, знам и ј *а, — од говорила је она. Ипак, интервенциЈ*а ншег консула уродила је извесним резултатом. — Наш консул ми Ј *е јавио како је обавештен да ће се Иван оженити у Копенхагену неком богатом девошом. Г-ђа ПодержаЈ* ј *е тада описала детаљно консулу свој' живот , молећи га да он спречи то венчање. Кон

•— Волео ј *е послове. Стално је ра сул је понова интервенисао, али јв