Pravda, 05. 05. 1939., str. 6

Како живе и тренирају најбољи наши стрелци Изгледи наше екипе на утакмицама за првенство сзета у Луцерну Стрељпчкп тродициЈа у породицн крогуЈевачког Внљема Тела Мате Иарковића

Утакмице у Швајцарској одржавају се од 30 јуна до 10 јула

Крагујевац, маја Међународни стрељачки савез приређује десетодневне стрељачке утакмице за првенство света у Луцерну, у Швајцарској, од 30 јуна до 10 јула ове године. На тим утакмицама узеће учешћа најбољи стрелци из целог света, који ће се такмичити и по националним екипама и појединачно. Сем светске славе, победници ће добитн велике и лепе награде, како у новцу тако и у скупоценим уметничким предметима. Поред Финаца, Естонаца, Американаца, Швајцараца и осталих, који се већ двадесет година такмиче за првенство света и важе, као највештији стрелци, на утакмицама у Луцерну учествује и наша национална екипа од седам стрелаца, и то петорица као чланови екипе, а двојнца као резерве. Нашој екшти ово ће би> ти први пут да учествују у борбама за титулу првака света у стрељачком спорту. ШУМАДИНЦИ У ЕКИ1ТИ У септембру прошле године организоване су у Београду пр ве квалификационе утакмице, на којима је изабрано шеснаест наших најбољих стрелаца, који могу доћи у обзир као чланови наше екипе. Средином овог месеца извршиће се ужи избор и од те шеснаесторице изабраће се само седморица, који ће нас претстављати у Луцерну. Од тих шеснаест стрелаца једанаесторица Нзих су из Шумадије, док су сви остали крајеви наше државе уСпели да даду само петорицу. Ш^мадију заступају г. г. Сава Миленковић, Драгољуб Миловановић, Живота Перовић, Александар Влајић, Немања Марковић, Милан Чукић, Момир Марковић, Милутин ВучковиН, Боривоје Марковнћ, Марко Милорадо вић и Илија Марковић. КРАГУЈЕВАЦ, ЖИЖА НАШЕГ СТРЕЉАШТВА Још пре Светског рата Крагујевац је био жижа стрељачког спорта за целу Србију. Стрељаштво је тада било уско везано с борбом за наше национално ослобођење и уједињење, тако да су на његовом подизању најактивније радили баш највећи напји национални борци: Воја Танкосић, Војвода Вук, Јован Бабунски, Борко Паштровић, Љубобратић и други. Стрељачке организације у Шумадији биле су праве народне организације, које су служиле за пример сложног народног рада и биле веран израз народног расположења у сваком погледу. Потичући из народа и узимајући видног учешКа у свим народним манифестацијама, шумадиски стрелци били су предмет опште љубави, пажње и дивљења. Јасно је да је под таквим условима стрељаштво постало народни спорт и да је било врло омиљено. После рата, иницијативом познатог нашег стрелца и вишеструког државног првака чика Мате Марковића, стрељачка дру жина у Крагујевцу реорганизовала се и наставила са својим радом. У сарадњи са генералом *•. Скубицом и осталим љубитељима стрељаштва, чика Мата је почео да буди старе и осниоз

нове стрељачке дружине у Шумадији. Захваљујући том агилном раду наших стрељачких ветерана, Шумадија, а првенствено Крагујевац, остала је и даље наш стрељачки центар, како по броју организованих чланова,

Познатн наш стрсљачкн встсран чнка Мата Марковнћ тако и по њиховим стрељачким способностима. Данас у Шумадији има близу две стотине стрељачких дружина, које су показале лепе успехе. Али, успех тих сеоских дружина могао је бити још већи, да је Стрељачки савез у Београду водио више рачуна о условима под којима раде ове дружине и да је свој рад прилагодио њнховим потребама. УСПЕСИ Најактивнија стрељачка дружи на у Шумадији свакако је Крагујевачка. Она је мотор који све, покреће и «з њених редова регрутују се не само најбољи стрел, ци, већ и најбољи организатори. И пре рата, а исто тако и после рата, крагујевачки стрелци били су увек међу првима, почев од 1924 године, када су приређене прве утакмице за државно првенство после рата, па све до данас: Милисав Чоловић, Мата Марковић, Драгољуб Миловановић, Сава Мнленковић и дру ги. Миловановић је неколико го : дина држао првенство Шумадије, а 1924 добио је награду Министра војске. Миленковић је 1930 године на утакмицама за државно првенство у Новом Саду постигао рекордан резултат, којн до сада нико није успео да туче, постигавши 10 центара из 10 метака. Живота Перовић добио је у два маха награду министра војске за брзу паљбу. Међутим, крагујевачки стрелци нису били само појединачно међу најбољима, него су побеђивали и у међународним такмичењима. На првим групннм такмичењима у Марибору 1929, Крагујевчани су освојили пехар Краљице Марије као дар најбољој екипи. На земаљском гађању 1932 за прелазан пехар Краља Александра, крагујевачка па (Миленковић, Миловановић, Немања Марковић, Перовић Војислав Марковић) освојила прва тај пехар и после тога

своЈила га пет пута узастопце, тако да се пехар и данас налази у Крагујевцу. Пошто ће овај пехар бити вечито прелазан, Стрељачки савез у Београду, да би на неки начин наградио овај леп успех крагујевачких стрелаца, израдио је исти такав сребрнн пехар и предао га крагујевачкој стрељачкој дружини са лепом посветом. Поред ове екипе, Крагујевац има још једну екипу, готово исте јачине, у ко* јој су најпознатији Живан Јовановић и Александар Влајић. На овим групним такмичењима за Краљев пехар, где су узимани у обзир н појединачни резул* тати, Крагујевчани су готово увек односили прве награде. Државни првак у гађању војничком пушком био је 1928 године чика Мата, 1930 Д. МиловановиК, 1935 Немања Марковић, 1936 Момир Марковић, 1937 Боривоје Марковић. СТРЕЉАЧКА ПОРОДИЦА МАРКОВИЋ Најстарији и најпопуларнији наш стрелац, 65-годишњи Мата Марковић, или како га сви из милоште зову чика Мата, сушта добричина и оличење скромности и честитости, почео је да се бави стрељаштвом као младнћ од 20 година и од 1905 године, када је приређено прво земаљјско такмичење у Србији, па све [до рата, он је био првак држаре у стрељачком спорту. Више пута учествовао је и на интер-

Еквла крагујевачких стрелаца са псхарои Краља

Једна група крагујевачких стрелапа на тренннгу националним утакмицама, где је постизао лепе успехе. Тако, 1912 у Бијарицу, он је направио из стојећег става 87 кругова на 300 метара из француске војничке пушке, што претставља изванредан резултат. Осим тога, чика Мата је постигао и најбољи укупни збир од 470 кругова из сва три става, а то је просечан резултат којим данашњи стрелци освајају првенство света. Па и после рата, иако је већ превалио педесету, чика Масе још активно бавио стретако да је по повратиз иностранства, где је провише година у комисији за оружја, лоново осво- 1 државно првенство и добио, награду 1928 године. ИнтересујуКи се још увек »рла живо за све стрељачке акције, чика Мата са очитом задовољством и поносом говори о својим синовима, такође нашим стрељачким шампионима, који су од њега примили „наследну болест" за стрељаштво, како често има обичај да каже у шали његов најстарији син Боривоје, апелациони судија у Новом Саду. Међу стрелцима у целој земљи говори се са највећом симпатијом о чшЦЈ Мати и његовој петорици синова, тако да је готово постало правило да неко од браКе Марковић освоји државно првенство. Што је најинтересантније, они ту титулу државног првака већ четири го„отимају" један од другог. државе за 1935 био је тада 20-годишњи Немања, студент права и новинар, 1936 Момир, учитељ у Београду, 1938 Боривоје, а 1938 године поново Момир. Сем Боривоја, Момира и Немање и остала два сина чика Матина, Војислав « Србислав, такође се активно баве стрељаштвом. Војислав, студент техни-, ке, био је првак на омладинској мети и редован члан екипе крагујевачке стрељачке дружине, а млади Србислав, радник Војнотехничког завода, још није стекао право да гађа из војничке пушке, али је и он од 1935 године првак на омладинској мети. У овој симпатичној стрељачкој породици, чак и њен најмлађи члан мали Јова, унук чика Матин, коме је сада нешто више од годину дана, живо се „интересује" за стрељаштво. Чим се укућани заговоре, Јова упадне у собу где се налазе стрељачки трофеји породице Марковић и дохвати пиштољ да се њиме игра. Ако би ко случајно хтео да му одузме ову његову најомиљенију играчку, будући стрелац би се развикао на сва уста, плакао и претио са „бу, бу". — Биће опасан стрелац, — каже задовољно и пророчки чика Мата, његов деда. Приликом једног земаљског гађања у Београду направљена је једна духовита и успела комбинација, која се са симпатијом препричава од свих наших стрелаца. Наиме, у крагујевачкој екипи била су тројица из породи« це Марковић, стари чика Мата и његова два сина, и стрелци су дошли на идеју да окушају меч Крагујевац — Марковићи. У групном такмичењу екипу пето* рице Марковића, на челу са чика Матом, успела је да победи једино крагујевачка екипа, тако да је готово сасвим испало да су Марковнћи победили сами себе. Као награду од Стрељачког савеза добили су леп сре« брни венац, на коме су изгравирана имена чика Мате и његова четири сина. ЈЕДАН ДИРЉИВ СУСРЕТ Када је претпрошле годинв био на интернационалним такмичењима у Инсбруку, где се пласирао као други, са свега три десета од поена иза светског, првака Јозиаса Сартмана, г. Немања Марковић доживео је један случај који се дубоко урезао у његову душу. Приликом гађања из стојећег става, Немања је приметио како га један старији човек пажљиво посматра и са интересовањем разгледа његову слику погодака. Из каснијег разговора г. Немања је сазнао да је то г. Пахмајер, бивши шампион света у стојећем ставу. — Потсећате ме на моје младе дане! Тако сам и ја добро гађао из стојећег става, — рекао је остарели и обневидели Пахмајер сетно. Али, кад му је г. Марковић објаснио да је и његов отац био на утакмицама у Хамбургу 1908, на којима је Пахмајер и освојио првество света, ексшампион га је одушевљено загрлио: — Ја истина немам деце, али сам среКан што је мој друг Ма та добио у сину достојног наследника. Као плод активног, смишљеног и несебичног рада старијих стре

Јслногодишњн Јова, унук чнка Мате Марковнћа, са својом најомиљеннјом етрачкои

Најбол>н крагујевачкн стрелди (с ковнћ, Мнлан Чукнћ, Жнвота Пе Сава Мнленковнћ н Александар љачког округа капе лаца, у Крагујевцу се развио врло леп подмладак, који се из године у годину све више повећава. Крагујевац већ данас има десетак одличних омладинаца, који ће кроз коју годину бити достојна замена својим учитељима. Последњих година, највећи у« спех међу омладинцима направио је 20-годишњи г. Милан Чукић, калфа Војнотехничког завода. Он је у прошлој години одушевио крагујевачке стрелце на земаљском гађању у Београду, када је сјајно оправдао свој улазак у крагујевачку екипу, добивши неколико првих награда. Његова серија од 80 кругова у стојећем ставу најбољи је доказ о његовим високим стрељачким квалитетима. На свима утакмицама одувек су стрелци из Шумадије били предмет опште симпатије, не само због њиховог успеха у самом стрељаштву, него још више због своје скромности и познатог дружељубља. Право је уживање посматрати шумадиске стрелце, кад по обављеном преподневном гађању, заседну на самом стрелишту за заједничку трпезу и изнесу оно што су од куће понели за јело: сланине, лука и понеко печено пиле. Међусобно се соколе и теше ако неко и не постигне повољан резултат. После ручка настаје општа веселост, другарске шале и задиркнвања. На стрелишту и спавају, под заједничким шаторима, јер нису у могућности да плате скупа преноћишта. Чак и они који имају где да отседну, по правилу не напуштају остале другове, те спавају у друштву са осталима. После дневних гађања, до касно увече, они се забављају на разне начине, а остали стрелци остају на стрелншту до дубоке ноћи у друштву са Шумадинцима. Понеко од сељака обично извади свиралу нли двој-

^ева на десно): г. г. Немаља Марзовнћ, Драгољуб Мнловановнћ, Злајнћ, у средннн секретар стреан Б. Ботнћ нице па засвира, а одмах иза тога разлегну се арије познате песме: „Јечам жњела Гружанка девојка", или „Ој, драгане, јабуко са гране, Брала бих те, ал' не смем од нане!..." НАШИ ИЗГЛЕДИ У ЛУЦЕРНУ Са крагујевачким стрелцима разговарали смо неколико пута о нашим изгледима у Луцерну, али су се они, пуни одговорности и значаја претстојећих утакмица, увек устручавали да нам кажу своје мишљење и изнесу своје наде. — Први пут учествујемо на оваквим утакмицама, а знамо да је цела земља упрла своје очи на нас. Сматрамо да је наш Стрељачки савез морао раније да почне са одређивањем тренин га. Чујемо да Швајцарци, Немци, Финци и остали тренирају редовно већ годину дана, а ми смо имали први озбиљни тренинг пре три месеца, а други Кемо имати тек средином маја. За овакве утакмице треба се еистематски припремати. Неке екипе одлазе у Луцерн на месец дана раније да тренирају на стрелишт-у где ће се утакмица одржати, да се упознају са стрелиштем, да се навикну на климу и да испитају и остале атмосферске утицаје. Ми, међутим, стижемо готово на сам почетак утакмица... Кад се узму у обзир све околности, онда би за нас био успех да не будемо последњи. Имамо на расположењу два месеца и треба да нам се омогући што систематскији тренинг. Ми смо навикли да гађамо из војничке пушке и ако будемо озбиљно тренирали, онда се сигурно нећемо обрукати. У Инсбруку су наша тројица заузели друго, треКе и четврто место у гађању војничком пушком. То нам даје наде и полета да се са успехом упутимо у борбу за првенство света са најбољим стрел цима из целог света. Милош Јовановић

ПОЗОРИШНЕ ВЕСТИ ГОСТОВАЊЕ Г. ПЛАОВИЂА У САРАЈЕВУ У суботу, 6, и недељу, 7 маја, гостује у Народном позоришту Дринске бановине у Сарајеву г. Раша Плаовић, редитељ Народног позоришта у Београду. Г. Плаовић ће оба дана игра. ти улогу Доктора у комаду „Растанак на мосту", чији су аутори он и г. Милан Ђоковић. У ПРИПРЕМИ СУ ЧЕТИРИ ДОМАЋЕ ДРАМЕ У београдском Народном позоришту у припреми су четири домаћа дела. То су „Пауци", драматизација Ћипиковог романа, који је слободно написао Радивоје Динуловић, а која је први пут приказана прошле суботе у Нишу; „ЂетиКи" од Јована Геца и Владе Мијушковића; „Шћепан мали" од Димовића и „Љубовнаја завист чрез једне ципеле" од Јоакима Вујића. „Пауке" режира г. Драгољуб Гошић; „Ђетиће" г. Гец; „ШКепана малог" г. Мата Милошевић, а „Љубовнују завист" г. Никола Поповић.

# Соколска друштва и чете у Лици спремају се за покрајин ски слет у Љубљани, на Видовдан. Такође ће учествовати и сеоске соколске чете у слету Јадранских соколских жупа на Сушаку, 14 јула. И за слет бугарских Јунака влада велики нн терес међу соколским чланством у Лици, које жели да узме учеш ћа и у овом слету у Софији.

Г. Раша Плаовић

ГЕНЕРАЛ Г. ФРАНКО У ВАЛЕНСИЈИ Валенснја, 4 мај Авас јавља: Генералисим г. Франко прнсуствовао је победннчком дефилеу трупа на коме је узело учешћа преко 40.000 војннка. Генерал г. Франко је одржао говор, велнчајуКи победу нацноналиста. # У Лицн је покренута акцн ја за осннвање пчеларских заДРУга. Акцију воде соколска друштва и чете.

Лплковићевп просмвп двадесето-годишњице рада 1919-1939.-Корисницезп мушвдје Позивамо наше муштерије на летњу ЈУБИЛАРНУ - ЈЕФТИНУ продају, да користе још и овог месеца наше незапамћене јефтине цене. Пустили смо у продају нове летње тканине, лочев од б динара метар у дивним бојама и дезенима. Свиле, штофа женског и му шког и платнарија, све по Јефтиним Јубиларним ценама, све до конца маја месеца. Теразије 12 ЛАЛКОВИЋ Теразије 12 =1