Prosvetni glasnik, 01. 12. 1898., str. 26

Г,48

РАДЉА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

саловић, проф. математике", коју мн је Главни Иросветни Савет упутио на оцену, „да ли се може уиотребити као уџбеник у нашим грађанским школама"? Част ми јс иоднети ово своје мишљење. Писац јс ову Рачуницу удесио за продужпе основне школе и штампао нре, но што еу код нас установл.ене грађанске школе, на за то и нису унесене у н.у неке рагунске врсте, које су прописане наставннм планом за грађанске школе, као: т Ра,Нунске длактице"; „ Једначине првог стеиена с неаознатим"; „Рачунско извођење 1 ; „Поднзање на куб и извлачење кубног корсна"; ..Илићањс осигурања' и ,Познавањс новаца суседних земаља ". А неке пак рачунске врсге, као: „ Израчунавање аовршина араволиниуских слика џ круга" и „Израчунавање кубних заџрсмина ", налазе се у овој Рачуници, а нису насгавним планом одређене. Све остале рачунске радн.е у овој Рачуници нрописане су наставним планом за грађанске нгколе. Оне су разрађене —- н ако кратко врло јасно н разумљиво. За сваку врсту рачуна решен је ло један задатак на један и два начина с нарочитом наиоменом о употреби и практичности првог нли другог начина. Извођење рачунскнх радњн нросто јр и јасно, тако, да ће бити разумљиво за свакога, као иио и сам нисац велн на првој страни своје књигс. Ова лакоћа у излагању рачунских радњи код г. Врсаловића пајбоља је препорука његовој књизм. У ово.ј рачуницн 'има неколико штамнарских ногрегаака, које се махом налазе у решеним примерима, а нису примећене на последњој страни књиге. _Тако, на стр. 8. у ирвом реду .озго место 4 стоји 5, н у другом реду озго на истој страни место: „три четвртине " стоји „три аетине"; на стр. 27. у четвртом

реду озго стоји 45 = 5 X 7; место ; 35 = 5X7; 340 120 стр. 43. у деветоЈ врсти озго стоји : место Та <о() -сО'/. иста погрешка налазн се на истој страни у 1'2. врсти озго у исгом разломку. Отр. 48. у дванаестом цеду озго стоји : „ десетан " место : „ арост "; стр: 85. у деветој врсти озго место 21. стоји 12. п т. д. Оно, нгго у овој Рачуннци нема од грађе, која је наставним нланом одређена за грађанске школе, могао бн пнсац на крају књиге дометнути на једном штамнаном табаку, на коме бн озиачно н важније штампарске ногрешке. Доцније. у другом издању пнсац бн сигурно удесио своју књигу ио наставном нлану грађанских школа, када би требало да пн.изи да облик школског уџбеника и да обратн пажњу на јачи повез. А дотле пак, мишљења сам, да се ова Рачуница може с корншћу употребпти као уџбеник у нашим грађанским школама. 26. октоб. 1898. год. у Г>еограду. 0 одличшш поштовањем Сре!.. Н. Стеванови!.. учител.. На осиову оннх реФерата Самет је одлучио : да се Рачуница, за V и \ 7 1 разред продужне основне школе, коју је наннеао Н. Врсалевнћ, може употребити као прииремена тпколска књига за Грађанске Школе. , Ге .Ферентима је одређено спакоме по.ЗО дцнара. Тнм је овај сасганак закључен.

Ш К 0 л с к и

Извештај изасланика министра просвете и црквених послова на овогодиппг.еп учитељскои курсу за ручни рад. Госиодину министру аросвете и цркв. иослова Одређен актом Вашим од 27. ов. мес. ПБр. 13.544, да нао Ваш нзасданик присуствујем испиту оногодншњих курсиста за Гучни Гад, слободан сам подиети Вам свој извештај како о овоме курсу тако II 0 испиту. Ово је тређи учитељски куре, који приређује удружење за увођење Гучиога Гада у основне школе. Нрвп је држан у Зајечару, а други и трећи у Београду. Ланскп је држан у школи на Дунавском Крају, а овогодишњи на Теразијама. Први је курс свршило 18, друш 20, а трећи 30. Свега дакле свршило их је до сада 68. Нрви и други курс тра-

Л Е Т 0 П И С

јали су по месец дана; овај трећи трајао јс пуна два месеца. На оба нрва предавана је само картонажа и столарство: на овоме трећем уведепа јс била још једна иовнна, а то је алетарство. Тако је овогодишњи куре у многоме одвојио од досадања два. Па при свем том, што је он оволнко трајао, за њега се јавило много више кандидата но за досадање, а и оцене су знатно боље. Ово значи, да се наше учитељство све више интересује за ову наставну новину и све је више савлађује и усваја. На првом курсу било је : 16 врло добрих, 1 добар и 1 одличан; на другом 7 врло добрих, 9 одличних н 4 добра; на трећем испиту: 17 врло добрнх, 13 одличних ii ни један добар. Занимљива је и радосна појава, да су се за ову вештину заинтересовали и учитељи сриски у областима под Турском. Они су желели да се овакав курс прн-