Ratnik, 01. 01. 1921., str. 114

76 РАТНИК

На овакав приговор Фултон не клону духом, што његова идеја не нађе одзива код овако генијалног човека, већ је радио и даље на усавршавању свога пароброда и већ после 4 год. (1807.) установљава он правилну вожњу и превожење у Гулзоновом заливу на својим парним паробродима отпочевши, на овај начин, нову сјајну еру у области светскога саобраћаја, чију вредност и значај данас сви видимо.

Сличне је скоро судбине и примена аутомобила у војсци. Брат бившег немачког цара Виљема, Хајнрих, био је страсан љубитељ аутомобила. Виљем се слатко смејао „играчкама“ свога брата. Али, кад је Хајнрих, поред све своје енергије, најзад успео да увери цара о стварној користи аутомобила у војсци, и кад је и сам цар видео шта вреди ова новина, толико се заузео за усвајање аутомобила у служби војске, да је Немачка у том погледу примене аутомобила за војску, још пре овога рата, била на првом месту имајући прва и артилерију на аутомобилима, а да не говоримо о читавим возовима аутомобилским који замењиваху скоро потпуно дивизиске, корпусне и армиске возове.

И ваздухопловна срества у почетку њихове примене прошла су скоро истим трагом. На њих се гледало некако са неповерењем и мало се полагало на какав већи успех од њихове примене.

Но и то је било само прелазно доба, за којим се врло брзо једно за другим јављају дивни успеси на пољу аеронаутике применом дирижабла и аероплана, да се још пре овога великога европскога рата с правом говорило о једној будућој војни: на суву, на води и у ваздуху. А овај рат у истини је доказао и потврдио ову троструку војну. И ако су у прошлој деценији (1900—1910) поједини дирижабли у првом свом узлету страдали, као што је то случај са француском ваздушном лађом „а Раше“ и немачком „Цепелин |“ јер је прва просто „одлетела“ да се више никад не врати, а друга се скрхала у свом најсвечанијем тренутку подизања, ипак се није стало већ се одважно и даље ишло, јер прву „одбеглу“ француску лађу наслеђује одмах сутра дан нова лађа „Га КерибИуџе“ а за другу је у Немачкој одмах истога дана скупљен добровољни прилог од милион марака за њено обнављање.

И ако су први аероплани летели врло ниско, за врло кратко време, и доста споро и несигурно, и ако се дешавало толико несрећних случајева, ипак се није застало пред свим тим опасностима и тешкоћама, већ видимо да су сеза невероватно кратко време тако усавршили и у висини, и у брзини, и у трајању и сигурности летења, да је потпуно отпала свака сумња у успех његов,