Ratnik, 01. 09. 1923., str. 62

54 РАТНИК

„Старешине (официри и подофицири) врло добро су се држали. Војницима су стално говорили: да се добро држе и да се не предају Србима, јер Срби убијају, претећи им, да ће им власти фамилије интернирати! У последње време стално су им говорили како ће се ускоро завршити рат.

Војници су добро знали да то није истина и стално су се предавали, а нарочито с пролећа 1918. год. Здравствено стање је у опште добро, јер је бугарски војник са малим задовољан као и наш, али захтева много хлеба. Због једнолике хране разбољевали су се од скорбута. Преко зиме било је и смрзавање и затрпавања снегом.

П1. Непријатељски фортификацијски радови

Подаци су добијени путем исказа бегунаца и заробљеника као и са аеропланских снимака.

А.) Уређење 1. непријатељског положаја

Утрврђена линија: источна падина Голе Рудине—Гола Рудина—Крвави Зуб—Два Градића— Јужна падина западног Ветреника—Безимена Коса.

а) Поток Сушица—Гола Рудина Крвави Зуб. На овом су делу две линије стрељачких ровова за став стојећег стрелца са настрешицама.

Испред [и [| линије ровова налазе се препреке од жица и то махом крстила, а местимично везана и за коље. Препреке су испред рова на 10—15 м., а негде и ближе. У линији препрека налазе се и објавнице за 4 војника ограђене жицом и јако утврђене.

Позади рова на 50—60 м,. за сваки вод који је у 1. борбеном раду, израђени су јаки масивни заклони. Ровови су међусобно везани дубоким саобраћајницама, као и пасивни заколони са рововима.

Пасивни заклони — Блиндажи

На северној падини Голе Рудине израђени су блиндажи за 2 чете, а на саставку потока Сушице за 1 чету, које су у батаљонским резервама. После заузећа једног дела непријатељских ровова на источној падини Голе Рудине у априлу 1918. год., непријатељ је упутио две пионерске чете 3. батаљона 3. Балканске дивизје, као појачање за утврђивање источног Ветреника. Ове две чете уз припомоћ пешадије стално су радиле на утврђивању положаја. Оне су израдиле веома солидне и пасивне заклоне, које француска хаубица „фију“ (155 мм. и наша рововска оруђа нису могла да руше, јер су сви ти заклони за време бомбардовања у септембру 1918. године остали непорушени, сем што су улази местимично порушени и затрпани.