Ratnik, 01. 09. 1923., str. 67

ТАКТИЧКИ ЗНАЧАЈ И УПОТРЕБА МИТРАЉЕЗА

и топа 37-мм у борбама покретног и позицијског рата у прошлости као и у будућности

УВОД

Главни род оружја за вођење рата јесте лешадија.

Једно од главних средстава у борби за пропрему победе јесте ватра.

Због тога су се војне управе свију војсака трудиле да појачају ватрено дејство својих војсака како би, на тај начин смањили дејство непријатељско.

Техничке новине и технички изуми нудили су најпре појачавање артилеријске ватре. То је учинило да се напусти Наполеонова сразмера: „на 1000 пешака 4 топа“ па је артилерија повећа-

на и по броју топова и по калибру, а уједно и по брзини и сигурности. И то повећано и појачано дејство артилерије заиста је имало великог утицаја на вођење ратова али је се ипак, и то све више, осећало да ватрено дејство главнога рода оружја — пешадије нарочито за блиска одстојања, није појачано и да се оно и даље појачава само додавањем пушака. Како је уза сваку пушку морао ићи по један човек то су се, додавањем пушака, смањивале резерве и тиме слабила маневарска способност трупа.

Услед тога развијен је веома велики рад на томе да се ватрена

моћ пешадије, за блиска одстојања, повећа а да се тиме маневарска способност не смањи.

И успело се. — Пронађено је оружје које је ватрену моћ пешадије веома појачало а маневарску способност није смањило. То се оружје зове: Митраљез.

Радови на изналажење митраљеза давнашњег су датума, али само увођење митраљеза у наоружање војсака скорашњег је датума. — У српској војсци митраљез је тек 1910. године отпочео дејствовати као наоружање.