Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, str. 126

94

20.

Над већ хоће да пођу. Млад младожења, ружо румена ! Предадосмо ти струк рузмарина; Ако увене струк рузмарина, Твоја срамота, наша греота; Често заливај струк рузмарина, Да не увене струк рузмарина.

сл

56. Кад већ полазе сватови. (Оди се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје —

сл

Била ме, мајко. од пређе звати.

Од пређе звати, кошуљу дават.

Док нисам стала уз милог кума,

Уз милог кума, и уз девера;

Док није био прстен на руци, 10 Претен на руци, венац на глави.

ој Опет тада

(13 ГОРЊЕГА ПРИМОРЈА). (Обрни се. млада Маре, мајка те зове. Нека зове и презивље, сад немам коље,

Однесе ме Бог и срећа Јову на дворе.

= Ба

[055

1 , о = = ПН К 6 5. 3. свег". 8. ни 'бам. милог'. 9. милог — ПО