Srpski književni glasnik, 01. 01. 1909., str. 575

554 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

А. Достоевскал: Музен памлати 0. М. Достоевскаго при императорскомђ россШскомђ музећ вђ Москвђ. Сђ портретами и видами. С. П. Б. 1907 године, страна 392, цена 5 рубља.

Интерес према Достојевском, са његовим вечним и незаситљивим тражењем Истине, са његовим мукотрпним задубљивањем у унутрашњост човеку, интерес према томе „генијалном безумнику“ никад није био тако велики, као у наше време. Но само интересовање је недовољно: треба га знати, треба га изучавати. Код нас су се обично родбина и блиски познаници појединих писаца слабо бринули о скупљању рукописа и аутографа, а да и не говоримо о издању библиографских помоћних средстава и грађе. Г-ђа Достојевска се прва сетила те дужности, која јој као жени пишчевој пада у део. У току многих година, она је прикупљала све, што се односи на делање и стварање њеног мужа, почињући од аутографа и ствари. па довршујући портретима лица, с којима је Достојевски радио. Услед тога овај опсежан регистар материјала за биографију Достојевског, који су сад скупљени у московском музеју, — представља врло драгоцену помоћну књигу гри изучавању величанственог, још увек мало одгоненутог стварања Т. М. Достојевскога.

Због недостатка доброг регистра, до сада је било тешко користити се тим богатим материјалом. Сада овај регистар Г-ђе Достојевске то знатно олакшава. Он је израђен доста добро, именски и стварни регистри, који су му придодати — помажу те се одмах налази што је потребно. Нарочито је користан библиографски списак свега што је у руској књижевности написано о Достојевском. Премда у том списку има и празнина, најглавније су ствари ипак именоване. Штета само што је тај регистар доведен свега до 1902 године. те нови радови нису споменути, што му прилично смањује вредност.

Крај све огромне важности Достојевскога у историји најновије књижевности, ми још ни до данас немамо

: | 2 |