Težak, 15. 10. 1930., str. 16
720
шак за њу износи 2175 дин., значи да је зарадила 1471 дин А то опет значи, да је вредна Дара гојењем живине унов чила свој кукуруз по 3 дин. кгр., јечам по 4 дин. по кгр., и да је за њен труд живина платила њој н ^дницу по 13 дин за време гојења од 32 дана. Ето какву је корист имала Дара од гојења живине. Њена сестра Каја, удата у селу Аџибеговцу, ту у близини В. Плане, такође је добра домаћица, и она гаји много живине, али њен муж Милан, мало је на своју руку човек, и живи по старом начину и није дозволио да његова жена Каја гоји живину. Каја пак промућурна жена хтела је да докаже своме мужу, да је боље гојити живину па продавати, него прода вати мршаву, јер је то она видела од своје сееше Даре. И једног дана прошле јесени, некако пред Ваведење, узме од своје живине исти број кокошака и ћурака и однесе у исту кланицу у В. Плану са мужем на продају и ево шта су добили: 40 кокошију мерило је 80 кгр X 14 = 1120 дин. 25 ћурака мерило је 17% кгр X 12.50 = 968.75 дин. Свега 2088,75 дин. Када се њен муж Милан уверио колика је ово разлика. и колико је Дара узела новаца за исти број живине, више 1557.25 динара, те је наплатила свој труд, храну и живину, продавши исти број живнне али више кила и по бољој цени; онда је и Милан његовој Каји дозволио да и она живину прво као и Дара гоји па продаје. Из ова два примера јасно се види, какве и колике користи имамо од гојења живине. То је прост и врло лак посао кога жене и деца могу обављати, и за који као што рекосмо не треба великих издатака, а гојење траје врло кратко време, највише месец дана. Сва живина намењена за продају, па била она за потрошњу у земљи или извоз, треба прво бар у неколико да се угоји па изнесе на продају. Како ће ускоро отпочети куповина живине на велико за извоз, јер настулају јесењи хладни дани, ми налазимо за нужно и потребнс, да свакоме скренемо пажњу на ово, да не продаје мршаву живину као што је први пут урадила домаћица Каја и њен муж Милан, Лепо да се угледа сваки на домаћицу Д?ру, која свакоме може да служи за поуку и пример. Енглеска највише, па онда Немачка, Аустрија, Шпанија и Швајцарска су наши велики потрошачи ћурака, па и остале живине, и онда не треба да дозволимо, да у те стране земље иде мршава живина, када смо ми земља земљорадничка, и