20. oktobar

Смрт фашизму — слобода народу!

ЛИСТ У СЛАВУ ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

Број 1

ИЗДАЊЕ „ГЛАСА ЈЕДИНСТВЕНОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ФРОНТА СРБИЈЕ“

24 октобар 1944

ЗАПОВЕСТ МАРШАЛА СТАЉИНА ОСЛОБОДИОЦИМА БЕОГРАДА

Маршалу Совјетског Савеза Толбухину

Трупе Трећег украјинског фронта, заједно с трупама Народно-ослободилачке војске Југославије, после упорних бојева завршиле су уништење немачког гарнизона у граду Београду и данас, 20 октобра, ослободиле од немачких освајача престоницу савезничке нам Југославије.

«“ __У бојсвима за ослобођење Београда истакле су се трупе генерал-лајтнанта Хагена, генерал-мајора Шкодуновића, генералмајора Акименка, генерал-мајора Кравцова, генерал-мајора Лазарева, генерал-мајора Козака, генерал-мајора Миљајева, пуковника Мухамедјарова, пуковника Сагитова, пуковника Саличева, пуковника Кулижскога, пуковника Сидоренка, пуковника Сичева, пуковника Болдинова; југословенске трупе генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, генерал-мајора Данила Лекића, пуковника Ђока Јованића, потпуковника Милоша Шиљеговића, пуковника Милоја Милојевића, пуковника Васа Јовановића, пуковника Радослава Јовића, пуковника Марка Перечина; артилеристи генерал-пуковника артилерије Неделина, генерал-лајтнанта артилерије Возњука, генерал-мајора артилерије Брејда, пуковника Данишина, пуковника Глаткова, пуковника Биковскога, пуковника Соловјова, потпуковника Ничајева, потпуковника Смољкина, потпуковника Махлина, потпуковника Леонова, мајора Сељезнова, мајора Нискова, мајора Родионова, мајора Леонова, мајора Шарина, потпуковника Дамајева; тенкисти генерал-лајтнанта тенковских трупа Сухоручкина, генерал-лајтнанта тенковских трупа Жданова, пуковника Сергијенка, пуковника Никитина, пуковника Андрианова, пуковника Завјалова, пуковника Жукова, потпуковника Дворкина, мајора Шефкина, мајора Котилоба; авијатичари генералпуковника авијације Судеца, генерал-лајтнанта авијације Толстикова, генерал-мајора авијације Витрука, пуковника Смирнова, потпуковника Шатилина, пуковнка Иванова; бродови и јединице

' Дунавске ратне флотиле вице-адмирала Горшкова, капетана 1

класе Державина, капетан-лајтнанта Барботка, старијег лајтнанта Рутрина, птотпуковниха_ Јаблонскога: сапери генерал-пуковника инжењерских трупа Котљара, пуковника Загребина, пуковника Иљченка, пуковника Бабурина, потпуковника Гончара, инжењермајора Зајцева, мајора Коваљова, мајора Земљањухина; војници за везу генерал-лајтнанта трупа за везе Корољева, пуковника Старољетова, потпуковника Коба.

У знак извојеване победе предложити да се формацијама и јединицама, које су се истакле у бојевима за ослобођење Београда додели име „Београдских“ и да се награде орденима.

Данас, 20 октобра, у 22 часа престоница наше домовине Москва поздравиће, у име домовине, херојске трупе Трећег украјинског фронта и трупе Народно-ослободилачке војске Југославије, које су ослободиле престоницу Југославије Београд, — с двадесет и четири артилериска плотуна из три стотине двадесет и четири топа.

За одличне ратне операције објављујем захвалност трупама којима ви руководите и које су учествовале у бојевима за ослобођење Београда. =

Вечна слава херојима који су пали у бојевима за слободу и независност наше домовине и братске Југославије!

Смрт немачким освајачима!

Врховни командант Маршал Совјетског Савеза

Ј. СТАЉИН

ЗАПОВЕСТ МАРШАЛА ТИТА ГЕНЕРАЛУ ДАПЧЕВИЋУ

После седам дана тешких и крвавих бојева 20 октобра 1944 године јединице наше Народно-ослободилачке војске, раме уз раме с јединицама херојске Црвене армије, ослободиле су Београд, славни и напаћени главни град федеративне демократске Југославије,

Ова велика победа над највећим непријатељем наших народа, немачким окупатором, од нарочитог је значаја по томе, што су у борби за ослобођење јуначког Београда дали своју крв синови јуначке Шумадије, јуначке Крајине и остале Босне, јуначке Црне Горе и синови белог Загреба и Хрватског Загорја, синови кршне Лике, Далмације, Славоније, Војводине и синови Словеније. Та победа је утолико значајнија, што је извојевана заједно са јединицама славне, братске Црвене армије.

За ванредно јунаштво и упорност у борби за ослобођење Београда изражавам своју захвалност и признање борцима, командирима, командантима и политичким комесарима Прве дивизије, Пете дивизије, Шесте дивизије, Двадесет и прве дивизије, Двадесет и осме дивизије, Шеснаесте дивизије, Тридесет и осме дивизије и Једанаесте дивизије. Нашим борцима и командирима који су под вашом командом извојевали ову историску победу наши народи ће, одати достојну захвалност.

Предложите за одликовање јединице и појединце који су се највише истакли у борби. у

(Слава палим херојима који су дали своје животе за слободу

свога народа! УУ Смрт фашизму — слобода народу! Врховни командант НОВ и ПОЈ

Маршал Југославије тито

20 октобра 1944 године

20 октобра 1944 год. Положај

ДВАДЕСЕТИ ОНТОБАР

Београд је ослобођен. После

седам дана жестоких бојева не-

пријатељ је избачен из града који је 27 марта 1941 читавом свету гласно рекао да народи Југогославије неће да живе у хитлеровској тамници, у коју их је бацила издајничка политика противнародних властодржаца у старој Југославији.

Преко три и по године престоница Југославије осећала је на себи бес туђег освајача и његових домаћих слугу. Они никако нису могли заборавити да је баш у Београду отпочела она гигантска борба народа Југославије, која је сваким даном оповргавала хитлеровску бајку о „европској тврђави“. Београд је крварио из хиљада рана, синови тог поносногтрада одлазили су стотинама у партизанске редове и гинули широм југословенске земље, његови грађани су мрцварени по тамницама и концентрационим логорима, вешани по Теразијама, стрељани и спаљивани у Јајинцима; немачки и недићевски џелати су на Београђанима пробали ефикасност „душегубки“, тог „новог оружја“ које су хитлеровске звери измислиле за борбу против мириог-станозништва- жена,и деце, примењујући га у окупираним словенским земљама.

За ове три и по године Београд је престао да буде симбол великосрпске хегемоније над несрпским народима Југославије. Он је опет постао оваплоћење српске слободарске мисли, главним градом оне српске земље, у којој је у 1941 планула буктиња свенародног устанка против туђинских освајача и домаћих издајника.

Славни Титови соколи пронели су ту буктињу широм југословенске земље.

Преко три и по године бије се

борба за ослобођење Срба, Хр-

вата, Словенаца, Македонаца и Црногораца. Преко.три и по године рађала се нова, народна, федеративна Југославија. У борби против ње нашло се, поред ;фашистичког окупатора, све што у старој Југославији није ваљало; сав противнародни олош, који је двадесет и три године пред лицем несрпских народа Југославије срамотио српско име и српску част, стао је уз изроде хрватског и словеначког народа, уз кољача Павелића и шпијуна Рупника. Све те продане слуге окупатора распиривале су мржњу међу народима Југославије, хушкали Србе на Хрвате, а Хрвате на Србе, али су се увек нашле раме уз раме у борби против слободољубивог народа, против истинског братства и јединства свих народа Југославије. Недић и Михаиловић, Павелић и Рупник, сви су они подједнако служили и служе једном те истом господару, Хитлеру, који је поставио себи за циљ истреб-

љење југословенских и свих оста-.

лих словенских народа. Уједињујући се против фашистичке немани, народи Југославије прозрели су подлу игру издајника, помрсили њихове рачуне и ударили темеље новој југословенској држави, основаној на демократији и потпуној равноправности свих њених народа.

За три и по године светог отаџбинског рата из основе су се из-

менили односи међу нашим народима. Уместо старе Југославије, која је двадесет и три године служила као пример неслоге и мржње, родила се нова Југославија, домовина равноправних и слободних народа. Братство и јединство народа Југославије, то су две најважније тековине наше народно-ослободилачке борбе.

Одреди југословенских партизана развили су се у моћну војску, у славну Народно-ослободилачку војску Југославије, која је под руководством великог сина југословенске земље, маршала Јосипа Броза — Тита, ослобађала простране пределе Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Словеније. На ослобођеним територијама никла је народна власт, спроведени су избори за сеоске, месне, среске, окружне и обласне народно - ослободилачке одборе, одржане су скупштине земаљских антифашистичких већа Хрватске, Словеније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.

На два заседања највишег органа нове југословенске народне власти, Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, у јесен 1942 и 1943 године донесене су. историске одлуке о федеративном облику нове југословенске државе, о односу према реакционарним избегличким владама у иностранству, које су потпомагале издајника Дражу Михаиловића, 0 врховним органима народне власти итд. Ове су одлуке још више учврстиле у борби створено брат-

·ство народа Југославије. Народно-

ослободилачки покрет, који је обухватио све истинске патриоте наше домовине без обзира на политичко убеђење или вероисповест, политички се развио у Народно-ослободилачки фронт. Одбијајући победоносно, једну за другом, седам непријатељских офанзива на ослобођену територију, Народно-ослободилачка војска Југославије стекла је својим сјајним успесима у борби за ствар читавог слободољубивог човечанства признање наших великих савезника Совјетског Савеза, Велике Британије и Сједињених Држава Америке. Она је постала важна карика у гвозденом ланцу који се све више стеже око Хитлерове Немачке. У исто време издајничка улога Драже Михаиловића постала је очигледна за све пријатеље Југославије у иностранству, који су и сувише дуго веровали подвалама разних Фотића.

Изложена снажним ударцима Црвене армије, англо-америчких трупа и НОВ Југославије, немачка звер повлачи се у своју разбојничку шпиљу. Куцнуо је час потпуног ослобођења Југославије. На источним границама Србије ослободилачке армије Совјетског Савеза сусреле су се са народном војском маршала Тита.

Сусрет двеју братских армија које су на својим раменима носиле главни терет садашњег рата, био је од историског значаја за нашу земљу коју су реакционарни властодршци кроз двадесет и три године клеветама и насиљем покушали да одвоје од великог руског брата. Крв руских и југословенских бораца, проливена у заједничкој борби за ослобођење Југославије, повезала је народе двеју братских земаља на живот

и смрт. У своме поздраву вођи совјетских народа, великом Стаљину, маршал Тито вели: „Ослобођење Београда има за наше народе историско значење нарочито због тога, што је земља наших напаћених народа поприште на коме су заједно пролили крв синови великог Совјетског Савеза и достојни синови Југославије. Тиме је још једанпут тврдо запечаћено крвно братство народа Југославије и народа Совјетског Савеза.“

Никад више Југославија, а напосе њезина престоница, неће бити уточиште свакојаких завере-_ ника који су уз помоћ домаће противнародне реакције на југословенској територији припремали подле злочине против братског СССР.

На историски дан 20 октобар 1944 године Београд је двоструко ослобођен. Он је ослобођен од туђег фашистичког освајача, од крвавих гестаповских погромаша, али је истовремено ослобођен и од оне погане руље издајника који су за сво време постојања

старе Југославије стварали услове, _

априлске катастрофе 1941 године:

да би онда земљу срамно прода-

ли Хитлеровим џелатима. Е Двадесетог октобра 1944 до

Брен урана раду ара ан-6 Ј

У ~

градским улицама било започето

27 марта 1941. Двадесет и седмог марта 1941 народ Београда доказао је свету да поред шестојануарског Београда постоји и други Београд, Београд слободољубивих народних маса, напредни и истински патриотски град понос српског народа, престоница нове Југославије, отаџбине равноправних југословенских народа. У ватри и диму октобарских бојева за ослобођење престонице Југославије горела је београдска Главњача, за чије су се овековечење

борили Живковићи и Стојадино- —

вићи, Недићи и Михаиловићи. У ватри и диму октобарских бојева за Београд залепршао је над престоницом нове Југославије југословенски барјак са црвеном звездом, симбол братства у јединства

пет наших народа, који све истин-

ске патриоте југословенске отаџбине зове у редове победоносне Народно-ослободилачке војске Југославије. Напред, ка Загребу, Љубљани, ка Скопљу и Цетињу ! За ослобођење читаве југословенске земље !

Ослобођење Нрагујевца Двадесет и другог октобра јединице Седамнаесте босанске дивизије заједно с јединицама Црвене армије после осмодневних упорних борби ослободиле су Крагујевац. У овим борбама убијено је седаи хиљада Немаца а заробљено три хиљаде. У Крагујевац је авслобођен на годишњицу страшног покоља када

су Немци и Недић побили 7.000

Крагујевчана. Ослобођена је такође Јагодина. Сада се борба води на прила-_ зима Чачка и Краљева. Ле

Ослобођење Дубровника |

Двадесет и девета херцеговачка дивизија, под командом генералмајора Владе Шегрта, ослободила је град Дубровник. У

ТЕ

ка

| ј