20. oktobar
у
~
«
Први слободни дан Београда, после трогодишње окупације, после жестоких бојева око града и уличних борби тенк о тенк, прса о прса, прошао је цео у знаку опште народне прославе ослобођења престонице. Београд, измрцварен и унакажен бомбардовањима, запуштених улица у данима нацистичко-недићевске окупације, са остацима спаљених тенкова и новим рушевинама из надљудског окршаја за своје ослобођење, у радости и одушевљењу развијао је хиљаде застава и зажуборио од десетина хиљада људи. Двадесет првог октобра Београд је осетио да су за увек прошла времена главњаче и „специјалне полиције“, да је достојно кажњен и за увек протеран из његових улица надмени окупатор, пљачкаш и злочинац, који је оних априлских дана 1941 тако охоло марширао кроз нашу престоницу и кроз читаву земљу. Двадесет првог октобра Београд је осетио онај стари занос који га је 27 марта понео сунчаним улицама, да у многохиљадитим поворкама већ тада најави одлучну и непоштедну борбу, на смрт и живот, против мрског германског освајача. Двадесет првог октобра Београд је, после три године рафинираног терора и крволочних бруталних насиља хитлероваца и издајника народа, поново изишао на улице, да у одушевљењу и радости покаже своју неугасиву мржњу против свих прљавих „вођа“ и „апостола“ Србије, који су три године, помоћу најодвратнијих и најбестиднијих лажи и немачких митраљеза, пљувалии крвавили његово лице, покушавајући да му на чело утисну срамни жиг издаје и ропства.
Престоница у борби
Још у току борби за ослобођење Београда од острвљених немачких дивизија и избезумљених домаћих џелата, грађани наше никад покорене престонице пригрлили су тако дуго и тешко ишчекиване борце наше армије и херојске борце Црвене армије. Грађани Београда, осећајући да је најзад дошао историски тренутак коначног ослобођења од хитлеровског терора и страховладе издајника Недића, Љотића и Драже Михаиловића, у току борби за Београд нашли су се уз ослободилачке топове и митраљезе, уз претходнице и ударна одељења наших јединица и јединица прослављеног маршала Толбухина, уз снајпере и бомбаше двеју братских армија, да заједно са њима, из улице у улицу, од упоришта до упоришта, допринесу уништењу мрских туђинских и домаћих бандита. Двадесетог октобра, на дан завршних борби, док су разбијени непријатељски делови бежали преко Саве, тукући, у немоћном бесу, град артилериском ватром, Београд је већ сав био искићен заставама а улице града биле су препуне грађана који су клицали нашим јунацима и јунацима Црвене армије.
На старом зборном месту
Двадесет првог октобра, као некад, у кобне дане потписивања издајничког Тројног пакта, Београд је сав био на улицама, али сада зато да у одушевљеним манифестацијама прослави највећу победу у својој немирној, болној и славној историји. Уз тутњаву борбе, која се још водила око Бежанијских Коса, уз потмуле експлозије топовских граната и већ далеких рафала наших митраљеза, који су косили разбијене Немце и издајнике у њиховом узалудном бекству, из свих предграђа Београда сливале су се реке грађана, радништва, војске и омладине на зборно место, на коме ће прославити своје ослобођење, проклети издајнике и крволоке народа и заве-
од ОКТОБАР
Страна 3
ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ОНТОБАР [1944
ПРВИ МИТИНГ ОСЛОБОЂЕНОГ БЕОГРАДА
товати се да ослободилачко оружје неће испустити из руку док читава Србија и читава Југославија, док сви још поробљени делови наших народа не буду коначно ослобођени од фашистичке гамади и мрске туђинске окупације. И тамо, код Вуковог споменика, где смо 27 марта, голоруки пред надирућим моторизованим хитлеровим армијама, 06јавили тим армијама рат до истраге, ма и по цену својих живота, као живо оличење наших најсветлијих визија у данима 27 марта, нашли смо се сједињени у одушевљењу и радости сви непоколебиви борци ослободилачке армије маршала Тита, грађани, радништво и омладина Београда, и славни борци са Стаљинграда, Одесе и Севастопоља, јунаци армије велике братске социјалистичке породице народа Совјетског Савеза. Челичне груди совјетских тенкова, пламене груди наших бораца и бораца прослављеног Трећег украјинског фронта, Београд је засуо цвећем, као што су сељаци Шумадије цвећем искитили своја села, дочекујући наше батаљоне и бригаде и славне дивизије маршала Толбухина.
На митингу 21 октобра, на првом слободно митингу збратимљеног народа и војске, одржаном после мрачних и крвавих година хитлеровске окупације, Београд је прослављајући своје ослобођење, још једном осудио све народне „вође“ и пропале планове управљача Југославије који су у нашим народима, у току 20 година своје владавине, систематски убијали дух слободе и све светле, борбене и демократске традиције нашег грађанина, радника и сељака.
Већ око подне 21 октобра,-народ из свих предграђа Београда, у великим поворкама са транспарентима, заставама, сликама маршала Стаљина и маршала Тита стицао се на зборно место, заједно са борцима наше армије и веселим црвеноармејцима, који су делили радост наших људи, као што су у тешким и жестоким борбама за ослобођење Београда заједнички проливали своју крв.
Са постоља Вуковог споменика, искићеног нашим заставама, заставама Совјетског Савеза и наших великих савезника Енглеске и Америке, одушевљено поздрављани од народа и војске, говорили су јунак Народно-ослободилачке војске, победник из многобројних битака против Италијана, Немаца и издајника, генерал-лајтнант Пеко Дапчевић, славни совјетски генерал, Херој Совјетског Савеза Жданов, познати научник и професор београдског Университета др. Синиша ·Станковић и истакнути борац Србије Др. Благоје Нешковић.
За слободу све браће
Генерал-лајтнант Пеко Дапчевић прво је позвао све учеснике митинга да једним минутом ћутања одаду почаст палим херојима Црвене армије, Народно ослободилачке војске и жртвама трогодишњег хитлеровског и недићевско-четничког терора. Затим је наставио:
„Ни историја, ни ми, ни наши синови неће моћи да запишу оно што данас осећамо и преживљујемо. Зар може Београђанин, зар може син 27 марта, зар могу син, мајка и отац оних који данас леже у пепелу на Јајинцима гледати на оно што се збило око њиха не бити узбуђени да горе, да жртвују самога себе. Браћо моја, пред вама стоје синови великог руског народа, у нашем граду, у главном. граду слободне демократске и федеративне Југославије. У зидове нашега града узидали су своју крв хероји Совјетског Савеза заједно с нама, заједно
с нашим најбољим синовима, заједно с најбољим синовима Београда... Наша Народно-ослободилачка војска, најлепше чедо не само нашег, него свих поробљених народа Европе, имало је ту част да заједно са братском Црвеном армијом, да заједно са војском којом командује Херој Совјетског Савеза генерал Жданов, донесе слободу нашем великом и напаћеном граду“.
Поздрављан дуготрајним поклицима маршалу Стаљину и маршалу Титу, генерал-лајтнант Пеко Дапчевић обратио се генералу Жданову:
„У име нашег народа, у име маршала Југославије Тита, у име најбољих синова наше домовине а преко вас команданту Трећег украјинског фронта, великом маршалу Толбухину, свим официрима, борцима и политичким радницима, одајем захвалност и признање и заклињем се у име нашег народа и наших бораца, да никада нећемо заборавити крв, животе и напоре које су ваши борци дали за слободу главног града наше домовине и заклињемо се да ће наше оружје, ако буде требало, бити увек онде где буде оружје великог и братског совјетског народа и Црвенеармије“.
Свој говор је генерал-лајтнант Пеко Дапчевић завршио следећим речима, посвећеним Београђанима:
„Позивам вас у Народно-ослободилачку војску, да одавде кренемо ка нашем бијелом Загребу, нашој Љубљани, нашој Истри, нашој Корушкој и да једном за свагда заједнички донесемо са
свима осталим јединицама слободу нашем народу“.
Говори Херој Совјетског. Савеза генерал Жданов
После генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, поздрављен„клицањем, узео је реч генерал Жданов, честитајући „окупљеном народу и војсци ослобођење престонице:
„Велики удео у делу ослобођења града уложили су борци и командири Народно-ослободилачке војске Југославије, који су покрили неувелом славом заставе својих одреда и својих јединица. Ја вам желим да јачате своју армију, да кујете командире те армије, да учвршћујете дисциплину и поредак у њој у огњу победа, борби и тешкоћа... Дозволите ми да вам зажелим да волите своју отаџбину више него живот, да волите самопрегорно своју домовину и тада вас ниједан непријатељ никада неће победити“,
Народно - ослободилачки фронт
Професор Синиша Станковић, који је скоро три године провео у Недићевом логору на Бањици, поздравио је ослобођење престонице подвлачећи нужност удруживања свих народних снага за успешан крај борбе против остатака окупаторске и издајничке владавине, предложивши да се упуте поздравни телеграми маршалу Титу и маршалу Стаљину, које је митинг примио дуготрајним клицањем.
Последњи је говорио, у име Главног народно-ослободилачког одбора за Србију, др. Благоје Нешковић. Поздрављајући ослобођење Београда, др Нешковић је истакао:
„Узалуд би биле све наше жртве, да се у току трогодишње борбе није створио и нови државни апарат, основица нове демократске федеративне Југославије. Са бившим општинским, среским и окружним начелствима, са бившим министарствима, за увек је свршено. Нова власт — то су наши народно-ослободилачки одбори и они ће, као и у свима крајевима наше ослобођене земље, и у Београду преузети сву грађанску
власт... Узалуд би биле све наше жртве, ако би као основица наше државе служиле разне и најразноврсније политичке странке, које су водиле нашу земљу у пропаст 23 године и које су се све заједно, сем Комунистичке партије Југославије, држале пасивно, по страни, или се отворено и активно стављале у службу непријатеља нашег народа... У току трогодишње борбе, поред наше војске и основице наше државе, створена је и моћна политичка основица — Народно ослободилачки фронт... Према томе, дужност је свих родољуба, сваког поштеног Србина и свих осталих грађана Југославије, да несебично и самопожртвовано ступају у јединствени Народно-ослободилачки фронт.“
Београд радосно ступа у будућност
Први слободни дан Београда, први његов слободни митинг,
после 27 марта, завршен је оду-. шевљеним клицањем Совјетском
Савезу, Црвеној армији, Народно-_ ослободилачкој војсци, маршалу
Стаљину, маршалу Титу и сло-
бодној, демократској, федератив-
ној Југославији. Први слободни дан Београда, после ужаса и
страве окупације, завршен је за-
носним колом испод Вуковог спо-_ меника, у коме су се нашли за-
грљени Београђани, наши борци
и борци братске Црвене армије.
Првог слободног дана Београда
разбуктало се у срцима и душама
оно што је у утамниченом граду
неугасиво тињало кроз дуге го-
дине окупације и горело у суд-
боносним биткама народа Југо-
славије по читавој земљи у току
неравне и непоштедне трогоди-
шње борбе.
Београд је ослобођен. Београд изграђује своју нову сутрашњицу и срећну будућност за све народе Југославије.
===
СВЕЧАНА САХРАНА СОВЈЕТСКИХ ЈУНАКА ОСЛОБОДИЛАЦА БЕОГРАДА
Наша велика радост ослобођења Београда нераздвојно је везана с тугом за борцима Црвене армије и Народно-ослободилачке војске, који су пали у борби за слободу наше престонице и домовине. Митинзи и манифестације ослобођеног Београда слиле су се са тужном свечаношћу сахрањивања совјетских хероја, палих у уличним борбама за Београд. Тако то увек бива у великим прекретничким и ствараличким данима.
Двадесет првог октобра Београд је славио своје ослобођење, радовао се освети над непријатељем и слободи која побеђује широм нове и велике Југославије. Сутрадан, Београд је свечано сахранио синове братског. руског народа који су дали своје племените животе и своју младост за ослобођење и срећу наше домовине. И једног и другог дана Београд је био подједнако велик, достојанствен, _ славенски и слобо дарски.
Група совјетских хероја који су пали на тлу Београда сахрањена је у заједничкој гробници на тргу пред Позориштем. Спровод се кретао од Карађорђевог парка, па преко Славије. Била је то бескрајна колона. На челу су ишли тенкови који су носили пале хероје, затим тенкови-пратња, јединице Црвене армије и Народно-ослободилачке војске, и, на крају, огромна маса Београђана. Испред првога тенка кретали су се црвеноармејци, носећи одликовања својих палих другова (један од ордена био је пробијен куршумом који је погодио груди хероја). За њима су ишли црвеноармејци са венцима. Мртвачки сандуци и тенкови били су у цвећу. Над поворкама Београђана вило се много наших, совјетских, енглеских и америчких застава. Над самим Београдом, над погребном поворком и за време сахране, кружили су совјетски авиони, који су одавали последњу почаст синовима совјетског народа, палим смрћу храбрих. ____
На тргу код Кнежевог споменика — око раке и мртвачких ковчега — било је непрегледно мноштво народа. Први круг у средини сачињавали су совјетски и наши официри и војници, око њих су били Београђани. Ту је одржан опроштајни митинг. Митинг је отворио совјетски потпуковник Подпоринов, начелник Политодела корпуса. Он је говорио о храбрости палих хероја, о братству совјетских и наших бораца, о љубави наше земље према совјетским народима и свим њиховим синовима. Он је, у име својих бораца, дао палим друговима реч
да ће Црвена армија наставити пут и довршити дело за које су погинули.
После потпуковника Подпоринова говорио је политички комесар Првог пролетерског корпуса НОВЈ пуковник Мијалко Тодоровић. Он је изразио дубоку и племениту захвалност нашег народа и наше. војске народима Совјетског Савеза и њиховој Црвеној армији. Он је рекао да ниједна војска и ниједан народ нису задужили човечанство толико, колико су га задужили совјетски људи и Црвена армија — јер да. њих није“ било; фашистичка внр ен нија уморила би човечанство. На. крају он се обратио палим херојима и рекао им да Београд прима њихова тела са братском тугом и захвалношћу, и да ће наши народи вечито бдити над гробовима стаљинских јунака и вечито у срцу чувати захвалност Стаљину и Црвеној армији. „Наше мајке и сестре, — рекао је друг Тодоровић, — долазиће и пазити гробове совјетских јунака. Оне ће их китити цвећем, оне ће их заливати сузама — уместо њихових мајки и сестара. Наша два народа повезала су се у смрти и животу и наше братство нико и никад више неће моћи разорити!“.
На крају се са својим палим јунацима опростио Херој Совјетског Савеза генерал-лајтнант Жданов. Он је одао своје признање борцима који су до последње капи свога живота часно испуњавали своју свету ослободилач-. ку дужност, пронели славу рус ког оружја и „не знајући за одмор, ишли увек и свуда само напред и само са победом“. Он. је рекао палим херојима да их њихови другови остављају код, верних савезника, браће и рстн другова. Београђанима је оставио у аманет да чувају њихову светлу. успомену. „Чувајте успомену на њих! Збијте своје редове да победа буде наша!“ .
· Затим је генерал-лајтнант Жда-. нов бацио прву груду ВеМ ВН мртвачке сандуке совјетских јунака. То: исто учинили су и сви. виши совјетски и наши официри. Истовремено, руски топови ист лили су плотуне у част палих бораца за слободу. Београђани су спустили своје заставе гробовима хероја. Ми вечито чувати уст у:
Ми ћемо још чврш редове — да по величанствена и веч да победи дело, за. хероји што ће од сада живети у грудима југосло Београда. о.
[]