20. oktobar
_ вод, онеспособљен трамвај,
ља
са
___ може извршити само тако,
.
НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЈЕДИНСТВЕНОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛ
__БРОЈ 2 ГОД. 1 БЕЕН
Рад - наша дужност
Поред хиљада добровољних радника који раде на обнови Београда, да би се омогућио саобраћај и оспособила индустрија, да би се спасла од пропасти неувезена храна чоја је остала за Немцима по Срему, формирани су ових дана први батаљони Београђана позвани на обавезни рад. Они већ раде на изградњи Савског моста, на поправци и уређењу великих зграда за смештај војске, да би се ослободило што више зграда за установе и грађанство. Почео је рад на вађењу пи утовару угља у сколини Младенозца, отпочели су радови на савском |насипу,
У Београду су разрушене згра"де и уређаји, разорена су електрична постројења, оштећен водоне- пријатељ је одвукао већи део вознога 'парка. Окупатор није потпуно онеспособио главне водоводне и електричне уређаје само зато што су га у томе спречиле стотине Београђана који су се 6орили иза његове линије фронта. _И у раду на обнови Београда, у оспособљавању производње, дали
су нам београдски радници при-.
проЕЦУ неће вајел 7 рају радичн. име
_стилна « метална индустрија, во-
"девод и осветљење, оспособљени су први у Београду, не само зато "што су наше власти њима посве"тиле првенствену пажњу, већ и зато што су се радници, док су још трајале борбе у неким дело·вима града, не чекајући никакве налоге, сакупљали у предузећима и оспособљавали их за рад. У читавом низу предузећа десило се да, ван евиденције власти, онм тај посао сврше и дођу са захтевом: „Пустите нам струју, ми хоћемо сутра да почнемо са радом. Пре-
-дузеће смо оспособили, сирови-
на има!" Они нису питали за наднице ни за радно време. Знали су -да војска очекује од њих одећу,
АЧКОГФ
,
то с правом захтевају сви они који су већ упослени на радовима од општег значаја, они који ог 20 октобра раскрчују град, сСезбеђују му воду и струју и фабрикују текстил за војску.
Могло би у први мах изгледати да има сличности између позива на рад који данас народно-ослободилачки одбори упућују грађа_ нима Београда и присилног рада на који су их слали окупатори и његови свучесници. Али ту постоји коренита разлика. Онда је наш народ морго да ради за другога, сада ради за себе. Онда, уколико је више радио, утолико је бивао сиромашнији, јер је све што је створио одлазило непријатељу. Данас се ради на обнови земље, а стотине хиљада наших војника воде рат.
Већ су многе стотине, а убрзо ће неколико хиљада Београђана, бити позвано на рад, — не на „кулук“ нити какав „арбајтсдинст“, већ ради изградње домовине, ради организовења производње од које зависи снага наше земље, од
које зависи физички опстанак нашега народа, како оних на фрон- ·
ту тека и оних у позарими, Попофни су да дају своје сине тамо где је то у овом тренутку најпотребније, позвани су на рад онако као што су млади људи претходних дванаест годишта позвани да узму оружје и да гоне непријатеље из наше земље. Зато можемо с правом рећи да су и они позвани под заставу, да су и оми непосредни учесници у ослободилачкој борби, јер свесним пожртвованим радом учествују у _решењу задатака које пред нас поставља ослободилачки рад.
Марко Никезић.
БЕОГРАД. 16 ДЕЦЕМБАР 1944
СЛОБОДА НАРОДУ !
РОНТА БЕОГРАДА
ЦЕНА 20 ДИН, ВЕНЕ ЕНИ ПРЕД А ТДВЕ
БЕОГРАД ЋЕ ПОМОЋИ ОНИМА КОЈИ СУ ВИШЕ СТРАДАЛИ
ПРИЛОГ ЈЕДИНСТВУ
Ру ЧАД КЕ
Навршиће се, за који дан, два месеца откако смо ослобођени, од фашистичког окупатора.
Први наш задатак је да народу оних наших покрајина које су највише и најтеже погођене притекнемо у помоћ, и то обилно, својски, од срца срцу. У томе смислу упућен је ових дана, позив свима Србима да помогну своју браћу.
Наша браћа заслужила су помоћ Србије, која је и сама тешко настрадала и опљачкана,
Отац Србије опрашта се од своје деце
да рачуна на њих за производњу
"и оправку мотора и оружја и ла. тили су се посла. |
Али мада главна предузећа и _већина радионица ради, још има читев низ крупних радова које хитно треба предузети. Треба раскрчити железничку станицу, оспо_собити мост на Сави, истоваривати угаљ из Костолца, жито и ' поврће са шлепова који пристижу.
_ Треба угаљ из околине Младе--
новца и из Колубаре послати за _Београд, — на њега рачуна инду_ стрија за рад, рачунају сви Бео_ грађани за грејање болница, радних просторија и станова. Дрво из _ Срема треба превести у Београд, _увести храну коју ће зима зате_ ћи на пољима Срема и Баната.
_ Извршити те задатке значи обез-
_ бедити храну и огрев Београду, сталан рад индустрије, — пружити озбиљну помоћ фронту. А то се ако - људи који су у стању да раде, а сада су на послу који је у ратне дане од другостепеног значаја, замене привремено своје редовно занимање радом на задово-
љењу хитних животних потреба
Београда. Зато су позвани на оБевезан рал мушнарци способзи
__за рад од 29 до 40 године који
з:
__ мису моментано у пословима од
· прворазредне важности. Изврши_ти превођење тога броја Београ.. "бана на важне дневне задатке,
_ | значи обезбедити сталан рад ин; 35 кустрије и снабдевање становни-
_штва. То диктирају потребе рата,
Коцевн и
орана
али у којој је ипак нешто остало. Јер, док су се по црногорским кршевима и босанским врлетима водили љути бојеви, И док су казнене експедиције брисале све што је живо и што има ма какве везе са животом, — 1942 и 1943 — у Србији су поља била узорана, било је жетве. Неумољиви непријатељ ту жетву, хранио своју војску белим хлебовима и односио је у Немачку. Срби су јели проју. И каткад чак ни ње није било. Надносила се над главе Срба коса глади, језива коса глади, која је претила помором. Не само људи и жене; деца су се лишавала, често, и онога што је најнужније за одржавање живота. Али, док су Срби тако распињани, док су таворили у сталном страху од хитлеровске 0бести и глади, с ону страну Таре и Дрине глад је, већ пуне две године, најсвирепија стварност: она неумољиво сатире наш живаљ, родољубивих, слободољубивих, који је све учинио И све дао за своју, за нашу борбу и слободу, у колико га већ крвави туђини нису сатрли.
Зато је сада упућен апел Србима, ослобођеним тешкога јарма, да притекну у помоћ својој браћи.
Има сада реч Београд, онај слободољубиви и напредни Београд, који је онако убедљиво и снажно знао да манифестује 27 марта и који је са неописивим одушевљењем дочекао своје ослободиоце, кршне Црногорце, поносите и борбене Босанце снажне Личане и Бановце, Хрвате Далматинце и Словенце, као што је дочекао и Србијанце, неће и не сме да се оглуши 0 овај апел, Шесдесет хиљада жртава дао је Београд на мучилиштима и стрелиштима фашистичким. Његове су куће порушене, његова су предузећа потаљена, његови су магацини 0пљачкани. Свирепо је настрадао главни град југословенских народа који нису хтели да сагну главу пред кнутом окупаторских звери: М данас он још осећа
из
је убирао“
пали су 2а нашу слободу
последице обести хитлеровских завојевача, и осећаће их козна још колико дуго. Много је у њему деце без родитеља, много ·немоћних 6ез хранилаца, . многа је његова трпеза оскудна, Баш зато Београд уме и хоће да цени патње и страдања остаљих југословенских градова ин села, уме и хоће да цени патње оних покрајина које су биле н веће и страшније од његових. Београдским улицама борбе су вођене само седам дана. По црногорским и босанским брдима, у Лици, Далмацији, Хрватској п Словенији, у оним пределима који су и пре рата оскудевали, пустоше окршаји три пуне године. Немилосрдан је био непријатељ у убијању, паљењу, рушењу п пљачкању. Небројене су жртве, и неописива су страдања наше браће. Народ попаљених села, по збеговима, оголео је бос н глаллн. Он стварно, у пуном смислу речи, нема шта да једе, нема шта да обуче п нема где да склони главу. А тај народ дао је све што је један народ могао да пружи своме народно-ослободилачком покргту и за своје, за наше ослобођење; имовину, самопрегор, своју крв.
Ми нећемо допустити, Београд не може допустити, да тај народ гладује, умире од глади. Зато, када ових дана, на вратима Београђана буду закуцали скупљачи прилога, нека сваки пружи колико може и шта може. Најмањи прилог утрће једну сузу. Гек онда, кад незбринути буду збринути, кад гладни буду на храњени, кад оси буду обувени, наша слобода, која ће ускоро доживети свој триумф у целој земљи, биће потпуна.
„Те ће бити најлепши, најузвишенија, најсрдачнији прилог Београда јединству и братству натих ларода. Јединство и братство нам је, уз остала својства која красе наше народе, омогући“ ло да остваримо данашњу слободу. Ми ћемо га у слободи још више учврстити, а народи. Југославије ће осетити да је Београд исто толико југословенски, коли> ко је српски.