20. oktobar

БЕОГРАД.

Прилична је била клика људи у Београду која је до рата угодно живела од дарежљивости и благонаклоности разних режима профашистичке диктатуре у Југославији. За свој повлашћени положај у Београду и држави она је била носилац „великосрпства“, „југословенства“ и „патриотизма“ · на речима, а продаје интереса наше земље на делу. Судећи по тој клики људи, Београд никада не би био слободарски Београд, а он то одиста јесте. Јесте зато што су демократске тежње и слободарски дух у њему увек преовлађивале и долазиле до силног изражаја кроз упорну борбу баш против такозване диктатуре Београда и „великосрпског“ шовинизма. Владајућа клика у Београду је, истина, била политички чинилац првога реда у држави, али је родољубиви и радни, демократски и словенски, борбени Београд масовних демонстрација и штрајкова био увек јачи. Својом снагом и упорном борбом он је најречитије демантовао све што се у име њега и великосрпства чивило против Хрвата, Македонаца и других братских народа Југославије. Био је српски, баш зато што је против великосрпства; југословенски, — баш зато што је против јенесовскојерезовско - шестојануарског југословенства разних Живковића, Корошеца, Спаха и Мачека; патриотски, — баш због тога што се. у њему све бунило против трговине крвљу и костима с Кајмакчалана и Цера. |

Навикла да се продаје, великосрпска клика је наставила да се продаје и под окупацијом, а продаја Немцима се није могла дуго крити. Гесло „Србија изнад свега“ остаје увек оно што јесте: превод „Пешвећапа шђег

аНез" на језик- издајника. Југо-.

словенетво“ је итичезло чак же на речима у „југоисточном простоРу“ Хитлера, а за „великосрбе" су одједном Кајмакчалан и Цер постали, „символи“ учвршћења швапско-српског пријатељства и братства. Мржња према хрватском народу им је извесно време осигуравала неки континуитет, док та клика убрзо није направила „џентлменски споразум“ са Павелићевим усташама о клању и српског и хрватског народа за рачун фашиста.

Пред страхом од масовног терора окупатора, из саосећања са жртвама палим под терором, из осећања националног поноса, због туге за изгубљеном слободом и неисказиве мржње према свему што је шванско, сав свет који је пре рата шетао београдским корзом престао је да се шета, престао је да иде у биоскопе и позориште и кафане, није му било стало до смеха разних централа за хумор. Бео„град 27 марта, родољубиви Београд, повукао се је у себе, шкргутао зубима, патио од- глади, зиме и страха, згражао се над оним што види и чује, дошаптавао вести „Слободне Југославије“ и Лондона, надао се и чекао...

И док се са улица и из јавних локала повлачио као пуж у своДУ кућу сав онај свет који је до

рата давао тон, стил и изглед Београду, све чешће су сеу друштву разних — фелдвебела,

хауптмана и зондерфирера могли видети баш. „великосрби“ по кафанама, биоскопима и позориштима. Ти људи су се трудили да Београду даду изглед града који Немце дочекује као госте и живи као да ништа није било. Штампом и речју, преко радија, свим средствима која су им обилно стајала на расположењу; хтели су да пасивну резистенцију Београда разбију измишљањем свемогућних пропагандних трикова да Београђане измаме из кућа на улицу и увеДУ У „нормални живот". То је било једно од средстаз. за рзз. бијање слободарског отпора и фронта нашег Београда, којим су хтели да што више прошире круг Београђана који под оку-

пацијом изграђују сношљив од-

нос са Швабама и њиховим гадостима. Као што је окупатор и успео ла преко: пароле „још није време", убаченим кроз српска уста, ослаби борбену снагу нашег народа, тако је успео и да ослаби пасивни _ отпор _ Београда, стављајући на удицу најразличитије мамце, само да извуче што већи број Београђана на улице, у кафану, позориште и биоскоп. Висили су на канделабрима Теразија најбољи синови Београда, а ипак је било света који је са тротоара посматрао како маршира „Хитлер-југенд" или седео пред кафанама и пио пиво, Босе колоне наших бораца су остављале крваве трагове у планинским снеговима Босне, 200.000 _ најбољих _ се — никада више неће вратити, а за то време ипак је било неких који су могли весело да звиждућу — на корзоу „Лили Марлен" или да се смеју одвратним глупостима „Разбибрига" и „Вита-мина". Наше су мајке и сестре, које смо оставили када смо пошли у борбу, убијали, пребијали и мучили по логорима, а док су оне гладовале и смрзавале се по собичцима Београда, било је ипак људи који су до 10.000 динара плаћали да виде и чују како звижди једна Илза Вернер. Многи поштени родољуби су се згражали таквим призорима, као што су се згражали и пред „дражиновско-недићевском ' маском Србије.

Међутим, као што је у Србији. било потребно разбиги окупатора, па да Србија скице маску и покаже своје право гице, исто је то било нужно учинити и у Београду. Од 20 окгобра Београд се жури да добије свој прави искрени слободарски лик који нам је познат, присан и драг. Улицама марширају чете најбољих из Београда који же-

придруже редовима оних, већ славних, бригада и дивизија хоје су не само ослободиле земљу и

_Београд, него и подигле углед „и име нашег народа широм сло-

бодољубивог света. На позив Маршала Тита пријавило се за војску преко 25.000 Београђана и тако створили борбени фронт нашег града. Све што је осећало радост и срећу, све што је осећало на дан 20 октобра не страх, већ љубав према нашој војсци и Црвеној армији, све ступа у Јединствени наролноослободилачки фронт Београда, прихвата се рада и одушевљено хоће да баш ударничким радом надокнади своје отсуство у досадашњој "оружаној борби, хоће да олакша терет рата опим крајевима наше земље, који су за ове три године несразмерно више поднели жртава за заједничку слободу братских народа Југославије. Наш слободарски Београд хоће да буде досгојма позадина нашег херојског фронта. Он зна да наши борци нису имали „радно време" у гудурама Босне, Црне Горе, Лике, Космаја, Јастрепца и других крајева где се тако дуго точила наша најбоља крв. Зна да га ни сада наши борци на фронту немају. Зато се сви прихватају сваког посла којим могу да макар и најмање допринесу свој удео историјској борби | наших народа.

Истина је да још увек има људи који стоје по страни и само посматрају како улицама пролазе војска, радни батаљони, омладина и пионири и где се оре песме које они осећају као да су туђе. Мали је број таквих и смањује се из дана у дан. Али они који остану упорни у свом пасивном ставу, самим тим се постепено излучују из заједнице, јер ко чак ни сада неће да се прихвати посла и понесе свој део терета у изградњи наше отаџбине, с којим ће правом моћи да осети нашу заједничку кућу као своју. Сви су услови да Београд ускоро постане: јединствени народно-ослободилачки Београд, престоница демократске _ федеративне Југославије. С. Ивановић

- Совјетског

= ==

„20 ОКТО БАР«

наодунимнин НАШИ ПРИВРЕДНА 1 ВЛ

ПАРИЗ. — из Француске је побегао у Мадрид гроф од Париза. Као што се зна, гроф од Париза покушао је прошлог месеца да склопи заверу у Француској и ухапшен је. У овом бекству помогло му је неколико саучесника,

ГЕТЕБОРГ. — Један вагон оружја запленили су дански патриоти на маневарском колосеку у Копенхагену. То се одиграло док се немачка стража забављала картањем у стражарници,

ВАШИНГТОН. — „Дивови неба“ зваће се нови тип америчких авиона, који ће надмашити успехе познатих „супертврђава“. Ово је недавно објављено на једној тајној седници. Званична ознака ових дивова јесте 8-36 и описују се као „највећи авиони који су икада израђени у овој земљи. Такође се каже да се авиони типа В-36 и 8-42 подвргавају пробама и да стручњаци раде на усавршавању ракета и других оружја која имају ракетно пуњење.

СТОКХОЛМ. — Једну замену „декстрана“, која се може употребити уместо трансфузије крви у случајевима тешког крварења, пронашли су Гренвалд и Бјор Ингелман, асистент професора Тизелиуса на универзитету у Упсали. Велика предност овога открића лежи у томе што се може применити на све особе, без о6зира којој крвној грани припадају.

ЛОНДОН. — Режим следовања британско прађанство желело би да задржи и после рата према резултатима анкете британског института за јавно мнење, За овај режим изјаснило се 71% британског грађанства. у

МОСКВА. — Имање чувеног лекара и оснивача ратне хируртије у Русији Николаја Пирогова стављено је на расположење са-

ле да селшто- пре и одлучинјежнитетској-гекцији црвене, армије

одлуком Савета народних комесара Совјетског савеза. Ово имање које се налази у селу Ширеметки у Украјини биће претворено у музеј под именом „Пирогов“. Музеј ће показивати тежак пут којим је прошао велики руски лекар и његову борбу за медицинску науку.

МОСКВА. — Свечаности са но-

вогодишњим јелкама биће прире-

Ђене у свима, великим градовима Савеза. Секретаријат Централног комитета професиалних синдиката ставио је у дужност синдикалним организацијама да ову организацију спроведе за време школских ферија од 1 до 10 јануара 1944 год. Сви клубови и дворци културе морају да се ставе на расположење за предавања, биоскопске преставе и састанке школске деце са војницима и командантима Црвене армије, учесницима отаџбинског рата, стахановцима, научницима и умет. ницима. У великим предузећима биће отворене и здравствене колоније за 45.000.— деце.

ВАШИНГТОН. — На 6.740— авиона попела се је америчка производња свих ваздухопловних типова у месецу новембру, према изјави Јулијуса Круга директора за ратну производњу.

ПАРИЗ. — За време немачке окупације губитци Француске су, према изјави министра за информације коју је дао преко радиа, следећи: из Француске је отерано у Немачку или заробљено 3,000.000.— људи, делимично оштећено 377.000.— зграда, 100.000. и демолирано је 2.300.— железничких постројења.

МОСКВА. Конгрес научника медицине сазвао је у Москви државни медицински институт. Комесар народног здравља Митерев одржао је на конгресу говор о развоју медицине и њеном доприносу светској науци.

ПАРИЗ. — Услед киша и провала облака излиле су се у Француској многобројне реке. Поплав. љен је град Лимож. Услед изливања реке Корез грађанство је у Тулу морало да бежи усред ноћи у појединим квартовима.

У нашој данашњици, у ово доба када се ствара наша нова отаџбина и споља, на бојном фронту, где се лије наша најбоља крв за победу над нашим душманином, и унутра на позадинскоме фронту, где се изграБује наша нова државна и друштвена организација, наши привредници имају оне исте опште дужности које и сви остали паши грађани у позадини. Рат води цела земља, цео народ. Ово су дани великих дужности или бар првенствено дужсјости, лани у којима се примљеним дужностима и стичу права у невој држави. Ово су дани жртвовања или бар првенствгно жртвовања. Они на бојном фронту подносе најтеже физичке муке и дају за свој народ, а првенствено за нас у позадини, буквално све, јер дају своје живсте. Жртве које се траже од нас у позадини безначајне су према оним жртвама, — толико безначајне да тешко да имају право да се и назову истим именом. Шта се уствари тражи од насг Не крв, него зној, Не лишавање свих животних удобности и задовољстава, него ограничење у истима.

Потпуно предан конструктиван свакодневни рад за народ'и државу, искључиво за народ и државу, као што они на бојном фронту и дању и ноћу нешгедимице гину искључиво за народ и државу; драговољно

„ограничење животних удобности

и задовљстава, док они на бојном фронту и не помишљају на њих; — новчано помагање фронта и позадине чак и по цену „крњења супстанце“, док они на фронту дају сву своју супсганцу, — ето то је све што се тражи од сваког грађанина и грађанке ове земље, од сваког сина и кћери овога народа овде, ва позадинском фронту, па то се тражи и од наших привредцика, поготову од њих. ' Зашто поготову од њих

Потпуно предан конструктиван свакодневни рад за народ и државу, искључиво за народни државу, тражи се поготову од привредника _ зато, што они, по самој природи свога посла у прошлости, радили су првенствено, па махом и искључиво за своју корист, за себе и своју породицу. Њихово старање, цело њихово пословање било је прављено углавном привредноме раду. Друкчије нису могли радити, ако су хтели, што је са-» свим нормално, да у оним приликама опстану и обезбеде себе и своју породицу. Али утолико су данас више дужни, да потпуно забораве-свој приватно-привредни сектор. и да се посвете искључиво интересима народа и државе.

У овоме погледу њихова конкретна дужност је јасна; они морају ставити искључиво у службу своме народу онај свој комерцијални дух, ону окретност, еластичност, лако сналажење у животној стварности, ону умешност у проналажењу и пласирању робе итд, — све то у јединоме циљу, да на тај начин пруже и војсци и цивилноме становништву што пре, што више и што јевтиније тако. потребне робе, неопходне за победу и за народни живот. О шпекулацији при томе — ово треба јасно и гласно рећи у овим нашим данима

не може бити ни речи. Када се

на бојном пољу зарађују само болештине, ране и смрт, зар није ружно, зар није грешно, зар је дозвољено, зар се сме и помишаљти на шпекулацију на позадинскоме фронту2! Шпекулација и наша данашњица! Још једном: дужност је наших привредника, свих до једнога, да своме народу, да својој држави ставе све своје привредничке способности најискреније на расположење, и то добровољно, сами од себе, не чекајући да их овај или онај „меродавни“ позове или чак и моли за то. При томе они могу рефлектовати на поштену зараду за одржавање себе и своје породице. На то, али само на

то они имају право исто као и све остале категорије грађана, ништа мање, али и ништа више,

Драговољно ограничење животних удобности и задовољстава тражи се поготову од привредника зато што су они у великоме степену и у овоме погледу били досада привилегисани благодарећи својој професији, па је утолико лакше, да се бар за извесно време одрекну те своје привилегије исведу на. чин живота на неопходну меру,

Најпосле новчано помагање фронта и позадине чак и по цеву „крњења супстанце“ тражи се поготову од привредника зато што су они финансијски најбоље сигуиран друштвени слој, на самим тим и најпозванији, да у овоме правцу помогну народу и отаџбини. Ради се о победи над највећим непријатељем свих нас. А затим, биолошка супстанца народа је у питању, народно здравље, будућност народа. А у поређењу са свим тим, финансијска супстанца појединаца претставља одиста безначајни ситнеж. Ту скоро имали смо прилике да читамо врло охрабрујуће у овоме погледу речи, изговорене од стране београдских привредника на њиховом великом 360ру. Када се сетимо светлих примера наших привредника из прошлости, онда морамо веровати, да ће и њихови данашњи сталешки потомци бити на висини светлога доба у коме живе.

С. Мародић

ЛЕТОПИС БЕОГРАДА

7 децембра 1811 кренула је српска депутација из Београда преко Влашке у Петроград. У депутацији су били: Јаков Ненадовић, попечитељ унутрашњих дела, кнез Сима Марковић, по-

печитељ финансија и Михајло Грујовић, главни секретар Савета. ж 8 децембра 1926 освећен је нови фрањевачки манастир у Београду.

Ж — 1907, одржан је у Београду митинг омладине из Јужне Србије и Македоније. а ж

10 децембра 1808 кренула је из Београда српска депутација за Јаш. Члановима депеутације стављено је у дужност да изложе српске захтеве главном команданту руске војске кнезу А. А. Прозоровском.

ж 11 децембра 1873 изишао је у

Кнежевини Србији Закон о укидању батинања.

— 1878 састала се велика уставотворна скупштина у згради Народног позоришта. Та је Скупштина изгласала четврти (1885, 1838, 1869) основни закон обновљене Србије.

ж _ 12 децембра 1898 прослављена је 40-годишњица прогласа кнеза Милоша Обреновића за кнеза Србије.

— 1920 састала се Уставотворна скупштина која је бројала 419 посланика. Та је скупштина изгласала први устав („Видовдански“) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.,

13 децембра 1873, донесен је у Кнежевини Србији закон о ковању српског сребрног новца.

5 Ж

14 децембра 1804 вратили су се из Русије српски депутати

прота Матеја Ненадовић, Јован.

Протић. Тај пут и делатност српских делегата класично је описао У својим „Мемоарима“ прота Матеја, први дипломата обновљене Србије.

ж — 15 децембра 1914 за време првог европског рата српска војска ослободила је Београд.

| | | |