20. oktobar
САОПШТЕЊЕ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА: УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА
ОКУПАТОР ЈЕ БАШ ОД СИРОТИЊЕ
ОДЈЗАИаО ПОСЛОДЊА залог] ХЛЕЕ
Поробити, опљачкати и најзад уништити наше народе — јесте троструки задатак са којим су немачки и италијански освајачи закорачили у нашу земљу, — и ускоро су мислили да су први посао поробљавања свршили, и други посао пљачке приводили ономе крају са којим се пљачка
поклапа са трећим – послом, послом _ уништавања — народа, јер _је окупаторска пљачка
већ достигла ону меру кад овљачкани, оголели и глађу исцрпљени почињу да од разних болести гину као што гину од куршума окупатора и ножева њихових помагача.
Убиствена пљачка
Нарочиту планску и систематску убиствену пљачку развили су немачки окупатори у нашој земљи.
Нису они само узаптили сва рудна блага наших народа, преузели све банке и фабрике, најважније фабрике демонтирали и однели у Немачку, шуме немилосрдно таманили, жетву са наших поља односили, и тако. отели народу главне изворе животних снага, већ су сва стоваришта испразнили, све главне радње опљачкали, текстилну робу, грађевински материјал па и сам намештај из наших кућа у Немачку односили.
Хитлеровски окупатори нису се ни на овоме зауставили. Кад је у нашој окупираној земљи настала несташица свега, кад је настала општа босотиња, голотиња и глад, тајно су међу њима најкрупнији бандити организовали црну берзу, противу које су се ти окорели разбојници званично тобож борили, која је свему подигла цене тако високо да су оне остајале недостижне широким масама народним, које су још црње гладовале и у крајњој беди почеле изумирати.
Пљачка и последњег залогаја из устију
Тад су несрећни људи продавали све из куће да би добавили на селу нешто хране и кришом донели. Али и ту су се хитлеровски окупаторски злочичици досетили како ће пљачком дотући и убити. Они су, под изговором да се боре против црне берзе, наредили својим недићевским агентима да свуда на улазима у градове, по железницама
и друмовима одузимају од наро- ·
да ма колику храну која се код појединаца нађе. Тако се и последњи залогај из устију гладнога народа отимао у корист „Великог Рајха“.
О овој општепознатој чињеници сведочче и материјални докази који су нађени у Недићевом Министарству унутрашњих дела. Полицијски агенти на железницама, бродовима и друмовима пресретали су гладне наше љу“ де, отимали, од њих килограм брашна или кукуруза, последњи залогај из устију изгладнелих породица наших, скупљали сву ту пљачку и преко разних комесаријата и министарстава, уз подробне поименичне спискове опљачканих лица, слали су ту
_ пљачку своме господару, окупатеру, фелдкомандантури, немачком жандарму.
Овде ћемо навести, примера ради, шта је и кога је један од тих агената злочинаца, Душан Дујшин, по наређењу немачког команданта Србије, београдске фелдкомандантуре, недићевског министра унутрашњих дела и његових полицијских комесара, опљачкао у извесним возовима који су стизали у београску железничку станицу од 20 маја до 7 јуна 1942 год. и уз подробне спискове опљачканих и опљачканог, заједно са пљачком, послао на надлежност. А у извештајнма овог агента злочинца, који сви почињу са;
ИЗВРШИТЕ СВОЈУ АУЖНОСТ ГРА
„Комесару железничке полиције Управе града Београда
У вези постојећег наређења Фелд-командантуре на овдашњој железничкој станици одузете су од ниже наведених лица следеће животне намирнице:“ читамо следећа имена лица, којима је, одузимајући и последњу беду од животних намирница, овај бандит нападао и на сам живот:
20 маја; _ р
Петровић Илинки, домаћици из Краљева, око 2 кгр. хлебног брашна; Николић Стани, домаћици из Краљева, око 2 кгр. сухе сланине; Јовановић Марку, из Београда, око 2 кгр. сухе сланине; Стефановић Миладину, железничком чиновнику из Ниша, око 20 кгр. хлеб. брашна; Др. Арзуманов Рафаелу, лекару из Београда, Кр. Александра ул. бр. 83, око 40 кгр. хлебног брашна; Живадиновић Стани, домаћици, стан Шуматовачка ул. 126, око 3 кгр. пројиног брашна; Влајинић Милану, стан Јованова ул. 27 око 1 кгр. телећег меса; Бланда Јозефу, претседнику општине у Ражњу, око 8 кгр. хлебног брашна; Спасовић Драгославу, земљораднику из Деспотовца, око 2 кгр. хлеб. брашна; Стипановић Јевросими, домаћици, стан Ген. Хорватиновића 46, око 8 кгр. хлебног брашна;
21 маја:
Ђурковић Александру, инж, из Београда, стан Гарашанинова 95, око 8 кгр. хлебног брашна; Крстић Љубомиру, железничару из Ресника, око кгр. хлебног брашна, Неђо Недељку, раднику, стан Краљице Марије 103, око 2 кгр. свињ. меса; Балетић Војиславу, лимару, стан Сазонова 3, око 3 кгр. свињског меса; „Лукић Сави, лимару, стан Препоћка ул. 9, око 2 кгр. свињског меса, Инж. Марковић Душану, из Београда, Јована Ристића 7, око 8 кгр. хлеб. брашна; Уклопина Душану, чиновнику, стан Захумска 28, око 5 кгр. хлеб. брашна;
25 маја:
Марковић Зорки, домаћици из Врчина, око 3 кгр. кукуруза; Јовичић Живки, домаћици, стан Донска 2, око 700 гр. масти; Предрагу Лукићу, ученику, стан Призренска 7, око 1 кгр. масти; Глишић — Драгутину, раднику, стан Сава—Београд, око 3 кгр. хлебног брашна.
(За време од 26 маја до 7 јуна следује још 76 имена).
Овако пљачкајући и последње залогаје из устију наших изгладнелих породица, окупатори и њихови помагачи су постиза-_ ли двоструки циљ: 1) да изгладнеле масе, сиромашне наше људе, најљуће своје непријатеље, глађу терају у смрт, и 2) да спроводећи овакву масовну пљачку над најширим слојевима нашег народа, терају вагонима хране у Рајх. На тај мучки начин су ови злочинци тешко погодили најсиромашније и најшире слојеве нашег народа и створили за себе један од најбогатијих, али и најодвратнијих и најзверскијих извора пљачке.
За ово злочиначко дело у Србији, и посебно Београду, као наредбодавци и извршиоци криви су окупаторски команданти
"Србије генерал Данкелман и ге-
нерал Фелдбер, политички претставник за Србију и Југоисток Нојбахер, командант фелдкомандантуре и командант Београда генералмајор Лончар, претседник владе „народног спаса“ генерал Милан Недић, минитри унутрашњих дела Милан Аћимовић и Таса Динић, шеф јавне безбедности Драги Јовановић, шефови железничког и паробродског комесаријата Жарко Страгарац и Бора Митровић, као и агенти Душан Дујшин и Миловановић, звани „Герман“. Државна комјсија сматра да сви ови злочинци морају бити строго кажњени за злочине извршене над нашим народом“ Претседник Др Душан Недељковић, с. р. Секретар Др Иван Гргић, с. р.
ЊЕГОВА СЕНКА
Монтажа Драг. Ћер амилац
АНА
,20 ОКТОБАР“
СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА
КАКО ДА СЕ ОБОРИ СКУПОЋА У БЕОГРАДУ
Организовањем потрошача у задру-
ге избећи ће се
За време рата исхрана велиКих градова претставља увек проблем, од чијег правилног решења зависи живот грађана.
Исхрана Београда с обзиром на његов економско-географски положај потпуно је обезбеђена. Београд лежи у средини најплоднијег дела наше домовине.
југа плодна долина Мораве, — која обилује у привредним и сточарским производима, на истоку велико богатство у стоци и сточним производима, на западу — пребогата Мачва и једњим и другим, на северу Војводина, која пружа огромне ексномске изворе за правилно и јевтино снабдевање.
Дакле, економски не постоји бојазан да у Београду може и У једно доба године настати критична оскудица у намирницама. Додуше, за извесне производе сточарства и живинарства постоје недовољне количине као резултат дуге окупације и војних потреба, али се оне могу савладати рационалним искоришћавањем. Многи ће се онда од Београђана запитати зашто и поред“ свега тога у Београду постоји оскудица у најосновнијим 'намирницама као што су кромпир, купус, зелен, лук, пасуљ, воће итд. а да не говоримо о оним производима које смо ми Београђани почели одавна да наЗивамо „егзотичним“, као што су месо, јаја, млеко, живина.
Саобраћајне тешкоће Први од узрока, али привремених, јер су саобраћајне тешкое: Окупатор се није задовоЉио немилосрдном пљачком за
је, него је, нагнан да напусти
нашу земљу, уништио све за со-
ом што би могло корисно да послужи _ ослобођеној земљи. Саобраћај је од тога највише страдао. Моментано нема могућ-' ности да се донесу веће количине намирница возом, али после 10 до 15 дана биће. Осталих превозних (средстава није било довољно ни за време» окупације, а оно мало што је остаЛо, непријатељ је отерао или упалио. Поред тога порушен је панчевачки мост и на тај начин најбогатији крај скоро отсечен, засада, од учешћа у снабдевању Београда.
Последица тога је страховито неуједначење цена у појединим местима наше ослобођене земље, Док је у Београду свињско месо 7—900, а говеђина 6 до 700, у исто време У Ваљеву, Шапцу, Свилајнцу, Пожаревцу, Зајечару или ком другом месту У унутрашњости цене су 9250 до 350 динара за говеђе, а за свињско 400—6500 динара килограм. Исти је случај и са поврћем и воћем. Само што је ту разлика у цени још далеко већа. Ако упоредимо београдске цене са:оним у Банату, Срему, и Бачкој, изгледаће нам просто невероватно да је тамо кромпир 10—12 динара, купус 6—8 шаргарепа 6—9 динара килограм, јаја 10—15 „динара комад, млеко 20—25 динара литар.
Неспособност џи несавесност многих посредника
Други од главних узрока за недовољно снабдевање и претерано високе цене јесте неспособност многих наших посредника и њихова похлепност за непоштеном зарадом. Трговина у правом смислу речи има за задатак да робу и продукте са места изобиља допреми у место оскудице. Међутим, неки београдски посредници сматрају да је њихова улога у томе. да оно што произвођач или нрекулац из унутрашњости донесе преу-
Кј
време три и по године окупаци- -
превелике цене
зму — споредно по којој цени продаду потрошачу са зарадом која далеко премаша чак и зеленашки профит.
Земљорадник никада није одређивао цене својим производима. па ни данас, већ су то увек били посредници који су од њега куповали робу и они који су му продавали артикле који су потребни његовом домаћинству.
Да је то тако најбољи је до-.
каз она разлика између. београдских цена и оних у унутрашњости. Не може се ни претпоставити да месар у провинцији продаје с неком скромном зарадом, али се још мање млже веровати да месар у Београду који купи живу стоку у унутрашњости има толико трошкова да месо кошта два па чак и више пута него у месту куповине, Да ли је могућно да кад килограм живе мере говеда стаје код земљорадника 160—200 динара, говеђе месо треба да се продаје по 6—700 динара килограм. Још мање је оправдано да свињско месо буде 7—900 динара, а маст 1100 до 1300, кад се дебеле свиње од произвођача могу добити по 380 до 450 динара килограм живе мере. Ми знамо да су данас трошкови набавке и допреме велики, али се не може ни претпоставити да су они толико велики да поскупљују робу више од два пута. Шта је томе узрок2 Огромни профити које данашњи наши посредници себи стварају, не водећи рачуна о широким народним слојевима, о потреби да, кад смо слободни, сваки добије оно што му је најнужније и да је доба пљачки и шпекулација прошло,
Трећи од узрока је лични и чисто сталешки. То је неповерење које се указује новцу. Просто је невероватно да су људи до јуче веровали Недићевом динару, Павелићевој куни, и Хортијевој пенги, а данас сумњају у новац чијим управљањем руководи Народна власт. Они би, изгледа, хтели да обезбеде своје капитале који су често и великим делом стечени за време окупације на тај начин што ће их удвостручити или увишестручити али на рачун широких потрошачких маса. Проблем новца решиће Народна власт, не како то интереси појединаца или појединих сталежа захтевају, него водећи рачуна о државној и националној потреби.
Задругарство може помоћи
Према томе исхрана Београда је обезбеђена.
Његово снабдевање није организовано, али ће се ускоро укључивањем произвођача и ње-
гових организација у директно.
снабдевање београдског. становништва уклонити и садањи недостаци и цене свести на ону висину да могу бити задовољене потребе широких маса.
С друге стране организовањем |
потрошача у задруге, стварањем задруга од оних сталешки и национално свесних посредника избећи ће се превелике цене које сада неконтролисани појединци наплаћују. У том се правцу прилично поодмакло. Појава задружне робе утицала је већ доста на смањење цена, али она није дошла у пуном опсегу до свог изражаја. Још је велика разлика између оних цена које добија произвођач и оних које плаћа потрошач. Буде ли потребно, ограничиће се и цена произвођача, јер када најбољи синови народа жртвују и своје животе, не може се допустити непоштено богаћење људи који мисле да ће вечно важити пословица: неком рат, неком брат.
Д. Милосављевић
словолног БЕОГРАДА)