20. oktobar
Бивши бугарски посланици на Суду изјављују да су били млади и неискусни.
. оне долазе масовно и врло ра-
до. То је и разумљиво. Зато се жене и окупљају у посебну организацију, јер се тако лакше активизирају. Али при том треба имати на уму да рад АФЖ-а није ништа друго, посеоно, одвојено од рада, акција и задатака ЈНОФ-а.
Није довољно само то, што су жене у народно-ослободилачкој борби добиле право гласа. То право оне треба да знају и користити, објашњавајући женама циљеве _– народно-ослободилачке борбе, упознавајући их са свим питањима нашег политичког живота. На тај начин успећемо да од пасивних посматрача _ створимо активне чланице АФЖ-а, а преко њега и ЈНОФ-а. |
Центар који окупља жене једног рејона свакако је одбор АФЖ-а тога рејона, који ника. ко не треба да буде „повезан са ЈНОФ-ом _ преко неколико чланица АФЖ-а, већ који се заједно са масом жена, које око себе окупља укључује у ЈНОФ. Да би окупили што шире слоје: ве жена, да би обухватили све оне које данас хоће активно да помажу народно ослободилачку борбу треба да центар њихове активности и политичког живота вежемо уз уличне и блоковске одборе ЈНОФ-а (У-уличним и блоковским одборима ЈНОФ-а, нису потребни никакви организационо оформљени одбори А. Ф. Ж.-а — претседник, секретар, благајник итд.). |
"С друге стране. дужност је ЈНОФ-а да помогне АФЖ-у да схвати да су акције које. води ЈНОФ и задаци које он“ поставља у исто време и задаци АФЖ-а. По негде у Београду има случајева да одбори ЈНОФ-а спречавају активност жена тиме, што им забрањују сваку акцију коју није поставио ЈНОФ. Тиме они жене одвајају од ЈНОФ-а, на тај их начин пасивизирају, и жене тада у ЈНОФ-у виде само кочницу за свој рад.
Окупити најшире слојеве жена, активизирати их на помоћи НОВ и народној власти и мобилисати их за извршавање свих задатака, које пред себе поставља ЈНОФ, кроз то активизирање их оспособити за добре руководиоце НОО-а и функционере и чланове ЈНОФ-а, то су задаци АФЖ-а у Београду.
Кроз свој рад и активност жене Београда морају спроводити поверење, које им, признањем пуне равноправности у демократској федеративној Југославији указује цео наш нароп.
Славка Морић-Парента
5
Ослобођење је затекло наше задругарство у врло тешком стању. Под окупацијом задружни живот био је скоро потпуно замро. Непријатељ није дозвољавао ни одржавање задружних скупштина. Квислиншка влада са своје стране, настојала је свим силама да фашизира задругарство. Под тим двоструким теретом задружни покрет имао је да издржи дотле непознату пробу.
"Одмах после ослобођења народна власт приступила је задругарству не само речима него —- и пре свега— делом. Да би се што пре оживео полу — марализовани задружни живот — ра„родна власт именовала је привремене пословне одборе двама највећим задружним савезима у Београду са унапред одређеним задатком; да што пре поставе задругарство на ноге, да учине све што је потребно да дође до редовног сазива задружних скупштина, На тај начин учињен је крај диктатури у задругарству. Престало се са гажењем задружних начела. Врата слободе и демократије опет су широм отворена и у задругарству. То је био први корак — први битни предуслов за правилан почетак и обнављање правог задружног рада.
Али, није се стало само на томе. Задругарство —- право 32: другарство а не његови фашистички сурогати јесте економски подухват привредно слабијих елемената села и града. Као таквом њему су потребна и новчана средства, новчана подршка већег обима, И ту подршку добило је задругарство од народне власти. Главном савезу српских земљорадничких задруга стављена је на расположење сума од 300 милиона динара као прва рата. МИ Савез је сместа приступио набавци намирница за опустошени и осиромашени Београд. За релативно кратко време — савлађујући огро тешкоће — нарочито у погледу "саобраћаја Савезу је пошло за руком да довезе замашну коли-
чину пољопривредних производа — пре свега купуса и кромпира, која ће — када приспеју и они контингенти који су већ на путу—– достићи износ од близу 100 вагона.
У овом послу извршена је једна врста поделе рада између Главног. вавеза српских. земљорадничких задруга и Савеза набављачких задруга државних чи-
новника. Први савез — у чијем се чланству налазе претежно земљорадничке задруге — вршио
је улогу добављача, док је други — у чијем се чланству налазе претежно задруге градских потрошача — вршио дистрибуциЈу. (Овом приликом београдском задругарству стављене су на расположење и један део Мајнлових продавница које се налазе на врло повољним местима за задругаре). На тај начин, после много година неспоразума и међусобног трвења ова два основна задружна облика — лошло је до њихове сарадње на опште. народном делу.
У својој предусретљивосги према задругарству народна власт отишла је још један корак даље: Главни савез српских земљорадничких задруга добио је овлашћење да набавља пољопривредне производе и у Банату. Међутим, Савез је овде наишао на веће тешкоће. Један део тих тешкоћа лежи и у томе што се и поред изричитог овлашћења, које је дато Савезу, још увек на терену појављују сасвим неовлашћена лица и удружења која купују директно од проинз-
=“
да правилну расподелу дрва
· Приликом расподеле дрва јављају се поједини гласови који тврде да постоје извесне неправилности. Где год се ради, греши се али треба настојати да се расподела што правилније изврши и да се грешке онемогуће. Поједини рејони су добро ре-
„шили припремне радове око ра-
споделе. Нека њихов пример користи осталима. Они су организовали картотеке грађана у вези са њиховим социјалним стањем
мне „и према њима ће убудуће посту-
пати кад је у питању ма каква акција у вези са социјално у“ гроженима.
ЕЛИН СВЕ
_ Штедња материјала и радне снаге претставља данас закон за позадину. Данас позадина мора сваки свој поступак да прилагоди потребама фронта. Међутим, чишћење Београда од ђубрета показало је да Београд не штеди, да има несвесних појединаца који у ђубре- бацају и оно што се данас ·не сме бацати, Многи људи нису свесни да вредност једне ствари није У томе колико је плаћена, већ у томе колико се данас мора уложити труда да се та ствар у свим појединостима изради и отпреми на фронт (или другде где је потребна).
На једној гомили ђубрета видео сам просуту угљену прашину (за једну добру корпу!) Било је ту и парчади угља. Ако онај који. је то бацио није могао сам да искористи, могао је дати некоме ко би умео да је ескористи за гориво (прашину у фишецима, поред парчади или другог горива). Овако је све отишло неискоришћено, а људска снага и превозна средства су ангажовани да то као ђубре изСсаце из града,
Исто је тако много труда у-
ф ложено да се читаве гомиле помомљеног етакла, помешаног са
ђубретом избаце из града, док фабрикама стакла недостају сировине. О кутијама од конзерви и другом старом гвожђу да и не говоримо!
пи НННИИИШИХ ————-—————-—------_-_
ЗАДРУГАРСТВО У СЛОБОДИ
вођача без одобрења них обласних власти, Захваљујући присним одногима и потпуном поверењу које влада између народних зласти и задругарства — задругарство је достигло снажан замах. Гогсво на све стране оснивају се нове задруге разних врста. Нарочиту виталност показује у томе градско задругарство. За кратко време створен. је у Београду низ потрошачких задруга по надлештвима и предузећима. У исто време оснивају се по рејонима радничке набављачке задруге. Ову појаву треба нарочито поздравити. Задругарство ће међу радницима добити своје најбоље, најверније чланове. Радници ће у задругарству добити једно моћно економско оружје за побољшање својих животних услова. Све то сасвим је разумљиво и природно. Задругарство је пре 100 година управо и настало у крилу радничког покрета. Прве потрошачке задруге основали су, на улицу избачени, Рочделски ткачи. Задружни покрет је још у свом настанку био замишљен као покрет економски слабијих. Међутим, у току времена, под притиском објективних друштвених услова, захваљујући уласку економски јачих, задругарство постаје све мање покрет економски слабијих претварајући «се све чешће у екотномско -— па и политичко средство економско јачих. Тако су настале прве задружне аномалије — патолошке појаве у задругарству: после доношења Закона о привредним задругама (1937 године) појавиле су се у Београду задруге крупних индустријалаца и велетрговаца. Овакве задруге стварају се само у циљу изигравања јасних законских прописа и основних задружних начела. Њима се омогућује јача нездрава појава која води директно компромитовању задругарства. Такве појаве јављају се и данас. У правилима једне од ново створених „задруга“ стоји да ће се добит делити сразмерно уплаћеним уделима! Каква је разлика између такве задруге и једног акционарског друштва. Очевидно никаква: то је шићарџиска работа У задру: жном облику. Оваквом изигравању задружног духа и задружне праксе треба стати енерги-
надлеж-
ечно. на пут — ако се хоће да
право задругарство испуни свој тежак али частан задатак. Др. М. В.
требно сасвим
Слично стоји ствар са дрвеним отпацима и хартијом. Данас је Београду потребан сваки иверак, а толико њих је у ђубрету иструлело_и избачено! Они који су бацали сваковрсне дрвене отпатке као да не знају колико стотина километара мора дрво да прође док до Београда дође (јер околина не може „да снабде Београд дрвима), Или можда не знају да фронт ва-
пије за вагонима, шлеповима, камионима...
А хартија Колико је само хартије избачено, колико радних часова употребљнео за њено избацивање! То се бар могло лако спаљивати, ако се није хтело да чува као сировина за израду нове хартије! -
Најтежи је ипак призор ба. ченог комађа хлеба. Оставимо на страну производњу пшенице па помислимо на то колико треба труда да се та пшеница само донесе из удаљених крајева, превезе у млин, самеље, допреми у Београд, расподели, умеси, испече... и да се најзад делови тог огромног труда баце. Данас када глад хара у неким крајевима наше домовине, ово је злочин. Ни једна мрва хлеба не сме се бацити!
Београђани су сада дужни да штеде свесно више него што су под швабама штедели принудно. Данас штедимо ради себе, ради своје обнове и што скорије победе над непријатељем. Ја знам по себи. да су Бе ограђани ,много чега жељни, жељни већ одавно. Али ни ' једног момента не смемо забораВвити да има крајева који су много више жељни, а страдалн су много више него Београд, Београд је највише оскудеваб У оном што нам је. најдраже У слободи, па зато, сада, када
слободе има у изобиљу, не сме
да заборави да још доста. наше браће под шванском и издајничком чизмом вапије за слободом, Београд мора штедети да би · с једне стране више остало за оне који, иако ослобођени, немају ни онолико колико је Бео= Град имао, а с друге стране да бисмо народној власти олакшали посао око снабдевања фронта и што скоријег ослобођења напаћене браће.
Б. П.
"Акција за скупљање ·
отпадака Поведена је акција за сакупЉање отпадака, :како 'би се
створила могућност да. проради наша млада индустрија, која, бар за сада, трпи од оскудице у сировинама. Ову је акцију поНо _ озбиљно схвати. ти, јер ће резултати, — ако- се предано приступи. прикупљању стакла, гвожђа крпа и хартије — показати да ће сабирањем свих тих сасвим некорисних отпадака моћи да оживи наша индустрија и да се омогући снабдвеање, како наших разних КВ тако и појединих граана. : Ј
Поставило се међутим, питање преноса отпадака до сабирних места, Како су превозна средства,-за сада, код нас ведма скромна, то би се питање могло бар донекле решити, ако би старији пионири и млађи омладинци узели на себе да пријављене количине отпадака од.
"вуку малим колицима до сабир-
них места. На омладинцима је да прихвате овај предлог“ или да га после дискусије реформишу у смислу својих могућности, Ваља напоменути да и најмање количине разбијеног стакла, гвожђа и крпа, које се налазе по домовима и становима свако треба слати 'на одређена места, јер само тако ће акција Сити извршена у потпуности и дати оне резултате који се очекују. и ен Ј
~