20. oktobar
|
|
· «носила око 18
|. 755:000
И о
Један од највећих техничких подухваша Со ацеКог
к
ОПЛАТЕ
:= "Савеза
у једном од својих говора о. у изградњи нове, модерне Москве, Л. М. Кагановић је рекао: · „Без канала ВолгаМосква и без метрополитена, Москва, као милионски град, не
"може да постоји. Без довољне
количине воде. и без развијеног, брзог, Удобног варошког саобраћаја, Москва би била осуђена на животарење.“ Велики план о реконструкцији _ престонице Совјетског Савеза био је давно готов. Канал Вома— Москва изграђен је, уместо за 15 година колико је било предвиђено, само за 4 године. Метрополитен, чија дужина износи око 54 км, завршен је пре предвиђеног рока и претставља, ~ заједно са неким другим објектима, један од најграндиознијих техничких подухвата остварених У оној предратној, скоро легендарној фази изградње која је неодољивим полетом- била захватила Совјет. ски Савез.
Најлепши метро у свету
! То је најмодернији и најлепши метрополитен на свету са макжималном удобношћу за путни- ке, са водоводом, канализацијом и специалним постројењима за вентилацију: _ Апарати који се контролишу аутоматски, жишу у великим подземним станицама температуру и влажност ваздуха. До дубоких станица, од којих неке леже на 40 м испод улица Москве, не спушта се обичним степеницама, него ескалаторима — нарочитим по» кретним степеницама. То је на-, рочито значајно, јер се само три станице налазе на дубини од 95 м а осталих 6 на дубини од 30—40 м. Све су оне обложене мермером, имају простране чекаонице и прилазе украшене стубовима од племенитог каме-
- на. За време тешких ваздушних
вапада 1941 године, оне су, заједно са тунелима метрополитена, послужиле као идеално скловиште ·3а многе хиљаде граЂана. _
Нове методе рада
При изради Моековског метро-
| политена примењене су извесне _ нсве, револуционарне методе. У
првој секцији, у којој је дужина подзомних тунеда и станица изкм, извађено је преко 2,300.000 кубних метара земље -и | стена:-и ' утрошено кубних метара бетона.
'Општа дужина тунела друге секције- достигла је 26,3 км. На њој "се радило са тзв. штитом“
„тунелским — металним покретним
Метро у Москви
регу-.
»
оклопом цилиндричног облика који је утискиван напред, тако „да је тунел одмах рађен у потпуном профилу и одмах облаган металним плочама које су, састављене, давале велике и чврсте прстенове кроз које није уопште могла да продре вода. На споменутих 26,3 км употребљено је 235.000 тона ових плоча и 560.000 кубних метара бетона. На многим местима радило се у расквашеном, „течном“ песку који је чинио нарочите сметње. Због тога је тај део мо-
њижевност,уа
Ири! маушштита И 5: БИРЧ
рао бити претходно замрзнут,“
скамењен разним хемијским материјама које су утискиване у њега, или очврснут хлађењем, На тај начин замрзнуто је преко 120.000 кубних метара тла. Сав тај посао на свих 26,8 км. завршен је за 16 месеци. Због тога је, пошто је метрополитен био завршен, шеф радова с правом рекао: . „Московски _ метропо литен прелази оквир обичне претставе о техничком предузећу великог стила. Наш метрополитен је симбол моћи нових метода и нове Рони КаН
9 7 Ђеотаљу (је веновањ улљб нил коланишић
"Има већ више од месец Пана како је у Београду основан први уметнички колектив код нас. Око двадесет и пет сликара и ва: јара удружило се, оправило и уредило зграду Академије ликовних уметности у Рајићевој улици бр. 10, и ту смегтило свој атеље. Народна власт их помаже на тај начин што им даје бесиљатно храну и огрев. Сви они засада раде бесплатно, јер онај новац који добију за неки извршени посао употребљавају за набавку сликарског материјала
који се потом сматра за заједни-.
чко. добро читавог колектива.
Кад стигне неки посао, онда се цео колектив састане на конференцију и сви се упознају са свим детаљима који долазе у обзир за извођење тог посла. Потом сваки поједини уметник разрађује тему и израђује своју ндејну скицу, а потом се опет сви састају и између ових идеја бирају ону која је по мишље"њу већине најбоља.
На тај начин је колектив доса-
да израдио, поред много транспарената, већи, број монументални портрета маршала Тита, маршала Стаљина, Черчила и Рузвелта за. разне установе и дворане. Члан колектива Мило Милуновић је израдио за „Црвени крст“ плакат за сабирну акцију, а члан Михаило Петров плакате за помоћ породицама без хранилаца и за продајну изложбу Удружења ликовних Уметника Србије у корист рањених бораца.
»Народ је бесмртан«
на нашем језику „Просвета“ државно иИздавачко. предузеће Србије отпочело је издавачку
делатност. У издању „Просвете“ држ. издавачког предузећа Србије
излази ових дана из штампе значајно књижевно дело из отаџбинског рата совјетских народа „Народ је бесмртан“ од В. Гросмана.
Овом књигом новоосновано предузеће „Просвета“ отпочиње серију „Совјетска савремена књижевност“, поред које ће издавати и литературу Јужних словена, | савремену и класичну, а такође
Њу класичне и савремене светске
| ауторе.
У Бирчу, децембра 1943 г. _
Застали смо у Тодићима. На Трнову. Згариште. — Попалили душмани лањске
Сабили нас у ове двије кућерине... Цијело село у двије стјенича-
ве, димљиве, прљаве босанске.
кровињаре.
И данас душмани Бирчу.
Згрчен, суров и тврд сједи старац Босанац код огњишта и кроз дим зури негдје неодређено, у непознато...
— Шта ћемо, божја воља... Ни-
пале по
кад није било добро!. — каже
нам старац. =- Никад није било добро... Вијековима је неправда оргијала на плећима босанског сељака. Докле - ћеш
је
питају
зи швабо блатњавом шековачком цестом. И сања о минхенском пиву и асфалту. Божић.
· Допуст. Ако буде добро убијао... године! — објашњава сељак. — =
Један старац покушао је да се склони са цесте: Швабо га је зауставио. Рафалом. Мртвим очима гледа старац швабу. Очима у којима је смрт скаменила страшну мржњу. , ~
А швабо се смије. М сањари; Божић-је. У брзом возу швабо
путује кући. И руком милује пакет пун — босанске сељачке муке.
Са ћувика одјекнуше пушке, митраљези, партизански митраљези, .
Швабо није више у брзом возу. Лежи у блату шековачке цесте. И путује, путује... у рупу над којом неће бити споменика.
Колоне. шваба прошле су се-
лима Бирча. Њихов пут обиље:
нијемо очи, упрте негдје неодређено, у непознато... Очи старца, изнемоглог, већ прегаженог...
Младост не пита. Младост, која У слободарском бунту, пркоси вијековима, која кује бољу будућност. Младост која се бори за слободу и правду. Партизанска младост Босне...
Пуца. Митраљези реско сикћу. Као љуте гује на ужареном јул-
ском камену. Топови урлају бри-'
јеговима Бирча. Туку Бетањ. Борба се разбуктала. Офанзива. Непријатељ је искористио отсуство наших снага и продро у. Бирач. Продирао је до сада-неколико пута. Хтјео је да
угуши искру. „Из искре“је бук-
"снаге нашој војсци!
нуо пламен“. | а Пожар прождире села“ Бирча. Пожар Бирча види се далеко,
на Планини...
— Села у Бирчу горе! — јури усплахирена новост од уста до уста, од села до села...
— Отклони, боже, од нас. Дај Смети душмане! — шапућу жене, дјеца, старци.
Босна гори! Већ двије године гори.
Сабласно сукљају димови уз бријегове Бирча...
Краве мучу у запаљеним шталама, овце блеје, тужно завија пас крај згаришта господареве куће...
Очи без суза, исплакане очи Босне, плачу над уништеним добром. ,
Фашисти, апликуће халачу, потцикују. Халапљива, погана уста ждеру сланину, сир, кајмак... Чизме силника газе жито, јаја, вуну, разбијају бреме, бакране. За гредом је нађен отрцан, подеран новчаник. Руке војника лопова дрхтаво га отварају. Гадна, нељудска псовка. Новчаник је био празан.
— Просјаци! — каже презриво швабо.
Он се љути. Он нема више зашто да се бори. Све је мање сира, вуне, кајмака, масти, "све је мање пљачке у земљи Босни:
„Оловно децембарско небо. Га-
мама Зори ме
жавали су димови запаљених кућа. И гробови над којима нико неће запалити свијећу, које нико неће окитити јабуком и пе-
шкиром... Гробови који се не поштују, јер су гробови убица, паликућа,. пљачкаша;. Гробови шваба. у
Пролазе швабе колонама -кроз Босну. Кроз Југославију. Све је мање шваба, све више гробова...
У нашим срцима пламти још
јача мржња. Још једном смо уз
познали швабу. А познајемо га већ одавно. -— Нијемци имају добра позоришта!— говорили су нам некад. Видјели смо једно њихово позориште. У: Ужицу, у септембру 1941 године. Под отвореним небом. На тргу пред општином. Швабо је био режисер. Главне улоге препустио. је. српским сељацима. Њихове улоге биле су
-просте. Они нису требали да го-
воре, да играју: Они су Једноставновисили. Крвави, измрцварени, убијани у борби на Златибору, У поштеној борби за слободу, они су висили'на тргу..
Неко је, посматрајући то, рекао једну једину ријеч. Рекао је: култура. Швабо је то чуо За пола сата висио је и четврти. Топла крв је још текла из свијежих рана. Онда се „на сцени“ појавио и пети. Нашла су га у мртвачком сандуку. Улицом је ишао погреб. Швабо га је зауставио. Отворио сандук, узео љеш и објесио га ма тргу. Заплакане очи мајке испунио је ужас. Пратња се шутке разишла... На тргу су висила петорица. Швабе су се сакупљали пред вјешалима и смијали.
Гледали смо их како се забављају и смију пред том страшном сликом. Гледали смо и шутјели. У нашим срцима пламтјела је мржња...
„Нијемац је лијепо“ уредио своју земљу. У њој су све пруге и путеви украшени дрворедима“ читали смо '/некад давно.у школи. Онда нисмо мрзели швабу. Чак смо га и поштовали. Др
за"
пена ~ МИТА АЕ
вореди су лијепа ствар. Данас :
га мрзимо. Видјели смо његове „дрвореде“ на прузи: СарајевоБрод. Ми смо из воза гледали и
шутјели,. Фричеви су гледали и ·
сијали од среће и задовољства.
Уз пругу је било постављено“ десетине. вјешала. висило десетине сељака из побуњене земље Босне.
Није задрхтала рука која је вјешала те свљаке. Швапска рука... '
— За једног Нијемца стотину „урођеника“! — урликао је швабо по земљама Југославије.
Ми смо слушали. МИ шутјели. У нашим срцима пламтјела је мржња.. Негдје смо прочитали и ово: На ливади ограђеној жицом одјекивали су митраљези, Швабе су убијали дјецу, нашу дјецу. Онда су престали. Свршили су посао. Тада се појавио један дјечак. — Чико, рекао је он, заборавио си у мене пуцати...
Швабо се насмијао. Одјекнуло
неколико хитаца. Сада више "шта није било заборављено. Швабо је могао навече безбрижно да се забавља у „фелдбор делу
Ниједном није задрхтала ње: гова рука. Рука која убија нашу дјецу, наше жене, сестре, мајке, рука која коље наше болесне и рањене другове. .
Сто пута смо видјели дјела те руке. Сто пута се увлачила мржња у наша срца.
Посматрамо пожаре који прождиру села Бирча. И знамо: то горе мемљиве, задимљене собе, то гори прегршт сламе и неколико прња; постеља босанско! сељака, то гори комад црне пепељаве проје: живот босанског сељака, то гори бардак ракије: празничка радост босанског сељака, то гори зачађена икона, двије, три мрвице „тамјана“ и стручак босиока: обичај босанског сељака, Знамо; то гори цркавица, стечена у крвавом зноју, У мукотрпном ·хрвању са шкртем земљом. «
У то сиво, задимљено децем= барско вече, над згариштима попаљених села, над мртвим ти-
је
јелима мученичких жена и дјеце
Бирча, наша срца бијесно бију, хоће да прсну наше груди: дрхте. Мржња их потреса, мржња која букти, која гори, која проваљује силином вулкана, која говори кроз наше пушке, кроз
наше стиснуте песнице, кроз наше митраљезе. Мржња која кликће
— У борбу, другови!,; На ско-
тове, на нељуде!..
„Мржња-према' шваби:
· Племенита мржња према крвавим џелатима наших народа.
Колоне шваба су прошле.
Горе наша села. Гори Бирач. Гори Босна. Већ двије и по године гори... -
Сабласно сукљају димови уз бријегове Бирча. Краве мучу у запаљеним шталама, овце блеје, тужно завија пас крај згари-
шта господареве куће...
Очи без суза, исплакане очи Босне, плачу над уништеним до: бром. У њима цакли мржња... мржња према шваби...
Његова рука није ниједном задрхтала, сијући пустош и ужас по нашој. земљи.
Не смију задрхтати руке милиона осветника које ће се сручити на његову главу. Шупљу и блесаву главу Фрица...
Чврсто стисни песницу, друже! ·
Распали!...
У нашим срцима пламти мржња. Пламти огањ светог ослободи- |
На њима је“!
лачког рата у земљама Југосла- · .
вије,
Велики сте пожар разбуктали, швапски гадови. Сагорећете у ' огњу који сте сами запалили. Душан Благојевић
пр
1 , : Ћ
|
| ; 3
,
1