20. oktobar
"
%
М
/
% %
· саопштење
унапређење новог мира.
ПОШТАРИНА ПЛА.ЋЕНА У ГОТОВУ
ррииииии тиште ттетектиннистнниика ет
БРОЈ 57 ГОД П
НЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОЛНОГ С>ОБОМЛАЊ
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ љ . .
БЕОГРАД, 4 ЈАНУАР 1946
Рат и]
23-003, 20-443 и 26-521
СМРТ ФАШИЗМУ — | СЛОБОДА НАРОДУ!
з дин, |
они
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ
ве
Изгледи лешше будућност
Мало је која година у историји света била испуњена тако судбоносним догађајима, као ова која је прошла. М мало је која обе ћавала да буде зд тако судбоносне важности по будућност света, као ова која настаје.
У години 1945 завршен је Дру ги светски рат пуном победом слободољубивих нација над фашистичком тиранијом. Свет је ослобођен једне ужасне море и са човечанства је спрана ружна мрља која је прљала његов лик.
У години 1946, на самом њеном прагу, јавили су се први кон: кретни облици нове структуре мира из кога треба да ишчезне авет ратне опасности,
Велики историски прелом који вреживљујемо на прелазу из старе годнне у нову може да се илуструје на два знаменита дотађаја која су у центру светске пажње. Један оличује ликвидирање немиле прошлости, други наде које се везују за лепшу бу. дућност: Нирнбершки процес и Московска конференција.
У Нирнбергу се приводи крају сућење главним немач. ким _ ратним _ злочинцима. — То је јединствени процес у неторији _ правосуђа. Јединствеви су "и поводи који су га условили. На оптуженичкој клупм калази се двадесет најозлоглашенијих Хитлерових сауче сеника који су још преостали у животу Њихови злочини лиши ли су их права на живот. Нирнбершки суд има само да санкци. онише пресуду коју је савест слободољубивог света над њима изрекла.
ФАШИЗАМ НА ОПТУЖЕ-
бе НИЧКОЈ КЛУПИ
Али се у Нирнбергу не суди само једној групи ратних злочи наца Суди се самом злочину и: зазивања освајачког рата. То је први пут у историји да се агре сивни рат и самовољно гажење права и достојанства човека 0оглашују за злочин. Цео дух фашизма налази се у ствари на опе туженичкој клупи у Нирнбергу. И зато пресуда Међусавезничког суда има да погоди фашизам као такав. његову идеологију н ње гове методе, не само његове појединачне носиоце.
То што се у Нирнбергу обавља уистини је епилог једне ужасне драме која се пред нашим очима н умногоме по нама одиграла. Повлачн се завршна црта испод крвавог биланса једне мрачне прошлости,
"Утолико се радосније поздрављају светли зраци који се појављују на обзорју новог мира.
МОСКОВСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Резултати Московске конферен дије направили су снажан утисак у целој светској јавности Истина тај утисак није код свих у свету исти, јер и свет данас, у овом мучном периоду прелаза из старог у ново, није још један ни исти. Конференција у Москви ра зочарала је све прижељкиваче старих раздора и сумњичења. То разочарење утолико је веће што су изгледи за испуњење њихових
нада у последње време били прилично порасли. Извесне по: јаве _ давале су _ повода да се претпостави оно што [ош одваја савезнике им пречи пут пуној сарадњи, може да однесе превагу _ над _ великим
ци свима и идеалима који су их здружили У Рату и чије испуње. ње у миру свет од њих очекује. Московски састанак трију ми: нистара спољних послова глав них савезничких сила развејао је, умногоме, ту бојазан. Званичне излато после завр' ацене Московске конференције ободрило је, и улило ново поуз: лање поборницима мира и со лиларности мећу наролима Оно садпжи читав низ постигнутих оллука по питањима која су до сала била спорна, а чије је са. гласно решавање било од дале Косежне важности за сигурност ли Можда Тош више |него споразум На решења појединих важних пиања, узлање у будућност улива ДУХ У коме су сва спорна питања расправљана у Москви. Јер 08 Показује да су велики савезници решени да у миру иду оним
истим путем сарадње и међусобног поверења којим су ишли у рату и који их је одвео у по беду.
КОНТРОЛА АТОМСКЕ ЕНЕРГИЈЕ
Тај дух се можда најбоље огледа у споразуму који је постигнут у питању искоришћавања и контроле атомске енергије.
Атомска бомба претила је да постане Дамоклов мач над новим миром _ Међународна реакција притајено је желела и настојала да највећи изум нашег времена, које открива огромне могућности за увећање општег благостања, претвори у средство застрашн вања м сејања подозрења међу савезницима. Из таквог стања неминовно би следовале катастрофалне последице од којих нико не би имао користн, сем злотвори човечанства,
У Москви је, међутим, решено да се при организацији Уједињених нација образује једна контролна комнсија за атомску енергију која ће радити по упут' ствима ми директивама Савета безбедности коме, према повељи Уједињених нација, припада глав на одговорност за одржање ме: ћународног мира н безбедности.
Тако је овај епохални проналазак на добром путу да буде нскоришћен једино у сврху поди: зања општег стандарда живота и напретка цивилизације.
НОВ ПОТСТРЕК ЗА ИЗГРАДЊУ МИРА
Остале одлуке Московске кон“ ференције такође су од велике принципијелне важности, Споразумом у питању Јапана, начела ширена су н на цео Далеки Исток Велики корак у сређивању послератних прилика, учињен је постизањем сагласности у погледу процедуре склапања миров' них уговора са европским државама са којима су, поред Немачке, слвезници били у рату. Као што је познато, питање процеду-
ре склапања уговора о миру са тим државама био је један од главних узрока разлаза Лондон: ске конференције пет великих сила. Решено је исто тако да Ве лика Британија н Америка при: знаду садашње владе у Бугарској и Румунији чим оне, према учињеном предлогу, изврше извесна попуњавања.
Истина, проблеми мира тако су многобројни и сложени, да се од једне успешне конференције није могло да очекује да их реши све од реда. Многа отворена питања уопште нису обухваћена у Московском саопштењу. То ве роватно и није био. задатак Московске конференције. Њен велики значај у томе је, што је она решила основна питања у међународним односима. М тиме дала снажан потстрек за изградњу мира. На тај начин она је про: ветрила прилично загушљиву атмосферу која је дотле владала у међународним односима.
ИЗГЛЕДИ ЛЕПШЕ БУДУЋНОСТИ
Резултати Московске конференције несумњиво ће повољио утицати на цео развој међуна' родне ситуације. Последице се већ осећају. Саопштено је тако да ће се идуће недеље састати У Лондону претставници генералштабова пет великих сила ради претресања питања образогања једне међународне војне силе која ће бити стављена на расположење организацији Уједињених нација. За разлику од рапијег Друштва народа у коме нико низашта заједничко није стварно хтео да се злложи, сада постоје сигурни знаци готовости Уједињених нација да општу ствар ми“ ра бране оном решеношћу и пожртвовањем с којом су се за њу борилн у рату.
Као што је прошла година у иногоме једне тешке прошлости, нова обећлва да отвори мира и срећпије будућности.
р ПРЕДРАГ МИЛОЈЕВИЋ“
претстављала епилог,
еру _лепшег
Маршал Тито разгледа дарове ж елезничара и транспортних радника. Ове поклоне предала је Маршалу делегација, која га је, у двочасовном разговору, известила о раду железничара у про-
шлој години.
У служби народу
„У нашим државним Установама мора владати најљепши однос према људима, према народу, јер је то народна држава и чи-
. новници су зато да служе народу и да му добро служе“ тито
Наша народна власт примила је у новој народној држави велики и тежак залатаксда служи народу и његовим основним интересима. |
Тај задатак био је утолико већи и тежи:
прво, што је степен разарања, пљачке и пустоши, који је остао
Божић 1946
— Нас је шест, а једма звезда која нас води, ..
иза окупатора, за прво време скоро потпуно онемогућио да се пружи ма каква помоћ народу, и
друго, што је народна власт, у недостатку кадрова, била принуђена да се послужи старим чиновничким апаратом из бивше ненародне државе
Највећи део тих чиновника постао је службеник народне власти не- ослободивши се негатив» них наслеђа прошлости: разорндг бирократизма, грубости, површности, немарности, аљкавости и тако даље.
Све те особине људи су стекли у корупционашкој, полити» кантској, режимлиској Југославији, где је стицање положаја било условљено баш таквим особи“ нама Такви чиновници годинама су систематски изграђивани и васпитавани у том смислу, јер је требало кроз рад таквих чиновника одвојити народ од власти и државе Зато је наш народ мрзео такву власт и такву државу. Али, многи од тих чиновника правилно су схватили значај насталих промена у новој државној заједници И, ослободивши се многих негативних особина, по-
стали су добри чиновници м пра-
ви народни службеници.
Међутим, има у нашим државним установама још приличан број оних који својим радом више штете но што користе народу и његовој власти Против њих треба повести енергичну борбу. Јер, то су они чиновници који се исмејавају над невољама грађана, то су они који мирно пуше, читају новине илн разговарају са пријатељима, док се пред вратима њихових канцеларија отежу редови; то су они чиновници који људе довелене у очај економским недаћама називају реакционарима н непријатељима; то су они што својим пријатељи. ма свршавају посао преко реда; то су они чиновници који су према народу груби и надмени, нељубазни, осорни Такви чинов: ници нису народни чиновници. То су паразити у организму наше народне државе. Њих треба отстранити јер трују организам.
Нама су потребни народни чиновници који ће предано и вер. но служити своме народу. Друг Тито нас учи да такви чиновници морају имати најлепши однос према људима н према народу „јер је то народна држава ин чиновници су зато ту да служе на. роду н да му добро служе“. Та. кви чиновници који ће се уду“ бити у потребе, невоље и тешкоће појединаца, који ће се правилно односити према људима који долазе у државне установе, лепо их примити, пажљиво саслушати објаснити им како ће
„најлакше доћи до онога због чега су дошли у државну установу или, ако је немогуће до тога доћи, објаснити им разлоге и тешкоће које су условиле то.
Наши људи често одлазе у народне одборе да би затражили огрев, обућу, одећу, стан, или ма шта друго. Потребно им је
н траже. Тешко им бива када не
добију оно што траже, ал се ипак лако помире када им се правилно, лепим речима, са пуно такта, објасни тешкоћа Али, често се према таквим грађани ма поступа бездушно. Они се тиме, увређени, наљуте и грде народну власт, не разликујући народну власт од ненародних чиновника. А за такве грађане рђави народни чиновници веле; „непријатељу реакционар 06
Такве нездраве појаве честе су у нашим државним установама и штетно делују на углел народ“ не власти. МИ не само да штетно делују на углед него се ствара н неприродан однос између народа ни његове власти. Народна власт је наша Наша је зато што смо је желели и извојевали, а зато што је наша ми је волимо. Народна власт то смо свими, а сви мн то је народна власт.
Зато ћемо се енергично борити против свега онога што је у њој ненародно и нама мрско, против бирократије као највећег зла, против лењости и немарности, против грубости и надмености, против аљкавости н површности, _
Не тражи се. од наших државних чиновника неки извештаче _ ни намештено љубазни однос међу људима. М не треба разу- _ мети да чиновници морају пред _ грађанима да се клањају н да ћ буду сервилни како је то био оби- _ чај у бившој ненародној држа- _ ви у односу Према грађанима вишег реда“ Али се захтева да _ се према сваком ·појединцу јед= нако поступа: топло, срдачно, без извештачености, али ми без грубости. То ће се постићи и ти“ ме ако чиновници не глелају У установи у којој су запосле послодавца коме треба за олређену плату да отседе одређени број сати у канцеларијама, већ. да тај рад схвате као рад кори“ стан за целу заједницу па н 34
чито да размисле чиновници запослени у народним олборима који су у најживљем и најнепо-_ среднијем контакту са најширим _ слојевима народа, а специјално
отсека за снабдевање. То су истини два најпрометнија отсе ка, у њима је најтеже радити. јер се много више тражи но ш се може у тренутним прилика“ ма дати. Али зато баш ту треба ТЕ да буде најправилнији однос но у њему да буду запослени нај- _ бољи чиновници, јер је посао. најкомпликованији и људи који ради њега долазе су најосетљи“ вији. о ћ
;
Ми нећемо и не смемо дозво, лити да наше државне устано ве буду извор ситних и крупни незадовољстава због тога што се са људима не поступа правил- | но. Зато, упоредо са појачаним. политичким радом у нашим др, жавним установама, кроз који ће_ се изграћивати прави народни. чиновници, треба енергично спро“ _ водити чишћење наших установа _ од неизлечивих административ“ них бирократа. у б