20. oktobar

|-- 25

"и ит

2 та. сувишно

Правилну расподелу постоје___ћег станбеног простора у Бео__ граду отежава појава што је да" нас у Београду, у поређењу са

стањем до рата — 6 априла 1941 године, несразмерно више становништва. Чињеница је опште позната да је Београд данас са гледишта станбене политике пренасељен град.

Према службеним подацима до почетка месеца децембра 1945 године, почевши од 1941 године, у Београд се доселило преко 100 хиљада људи разних професија. Прилив становништва у Београд не само да се не смањује, већ напротив и даље расте. Пријавни отсек прима данас просечно свакодневно две до три стотине молби лица која траже дозволу за сталан боравак. Само претпрошлог месеца т. ј. у новембру 1945 године, досељено је у Београд 5. лица.

Појава бваквог, за данашње прилике — ненормалног, вишка становништва у Београду објашњива је кретањем – становни“ штва у току рата и после осло• бођења земље до данас. Многе избеглице из разних узрока, некада и безначајних, задржавају се и данас у Београду, где су за време рата уживали гостоприм“ ство. Многа приватна лица доселила су се за време рата и после рата, па и данданас се досеља“ вају у Београд често без потребе своје лично, а још мање саме заједнице, Међу досељеницима има, изгледа, ведики број ни оних лица која су због сарадње са окупатором бежали испред народно-ослободилачке војске и у Београду нашла уточиште, Изгледа да има велики броји о___них који немају запослења „па ___се баве црном берзом. Многи др__жавни службеници доселили су се после рата и због службене потребе променили свој ранији ___боравак. Дандањи, како је спо__ менуто, прилив чиновника, рад"ника и ученика не само да не о"пада, него је у порасту. Приличан број премештених чиновни__ка из Београда оставља своју __ породицу у Београду, док на су__прот томе редовна је појава да _ чиновници који се досељавају У Београд долазе са својим породницама и то не само члановима најуже породице, и траже стан"

_ бени смештај.

____Смањење броја сувишног ста__новништва у Београду хитна је __ мера коју треба предузети, ако

не за коначно решење, а оно у"многоме за олакшање правилне __ расподеле постојећег станбеног _ простора у Београду. Спровођее ове мере састојало би се у _растерећењу Београда од суви_шног становништва, за сада пр_ венствено дошљака настањених _ после 6 априла 1941 године, а __ доцније евентуално и ранијих, ___па чак и других лица, код којих 55 стални боравак у Београду није _ друштвена потреба. у

Због тога, за сада треба у начелу укинути све издате дозво-

ЈЕЛЕ

ле за стални боравак свима ли-

| ЕТ пи]

Е суботу 5 јануара. Цена ~ овом двоброју, са бога_тим садржајем ом кален-

Беви 19

— Монархија те везала, а ја те одреших.

| них којима се ускраћује дозвола

4 МЕРЕ

% и; „. . ;

се стеагниг

становништво Београда

цима настањеним после 6 априла 1941 године, Дозволе треба обновити само оним лицима, за која се утврди да је њихов бо. равак у Београду неопходна дру штвена потреба, а другим дошљацима у будуће издавати дозволе за сталан боравак само у случају да се њихов боравак покаже као неопходан.

За "лица која траже дозволу боравка због запослења, треба утврдити да је њихов рад про дуктиван и да су они у том раду незаменљиви.

За чиновнике, који се премештају у Београд, треба утврдити такође претходно да су онн у јавној служби у Београду незаменљиви, :

За лица која долазе ради школовања у Београд исто тако треба надлежна министарства односно друге власти, да утврде, да У другим местима нема одговарајуће школе, ле ен:

Треба јасно прописати за сва та лица која се досељавају У Београд, да могу собом повести само чланове своје најуже породице, а то значи оне према којима имају законску обавезу издржавања. Тих се прописа треба најстрожије придржавати. Када потреба за сталним боравком у Београду престане, свима тим лицима се безусловно дозвола мора одузети. Ради тога требало би прописати да односне установе и предузећа обавезно по службеној дужности обавештавају пријавни отсек о пре станку потребе дотичног лица за сталним боравком у. Београду.

Тако би ћа пример школске

власти морале обавештавати о окончању школовања, надлештва и јавне установе о престанку службе, а предузећа о престанку запослења у Београду. Исто тако требало би строго водити рачуна, да се привремене дозволе издају образложено и за ограничено време. Продужење таквих дозвола требало би самоизузетно и на случај потребе допуштати, « Сва она лица, којима се на овај начин ускрати стални или привремени боравац имала би се у најкраћем року из Београда иселити, било у своје завичајно место, или у место свога последњег пребивања до 6 априла 1941 године, било по избору у неко друго место где пренасељености нема.

Ради оцене умесности молбе и то нарочито оне за стални боравак у Београду, било би препоручљиво да се бар код другостепене власти, надлежне за решавање по тим молбама, установи једна саветодавна комисија. Ту комисију требало би да сачињавају по један преставник Министарства унутрашњих послова, Министарства социјалне политике Србије, Савеза синдиката и према конкретном случају пре. ставник одговарајућег министарства, установе или предузећа у којима је дотично лице, које тражи дозволу боравка, упослено или треба да буде упослено. Ми. шљење такве комисије имало би према важности конкретног случаја да помогне власти у доношењу најцелисходније и најправичније одлуке оправдане са политичког, привредног, друштвеног и општег културног становишта. ;

Сеобу лица, која се морају из Београда иселити, а нарочито о-

за стални боравак, треба да помогне држава разним олакшица“ ма, као повластицама за вожњу, олакшањем у селидбеним трошковима и слично Тако би се убрзало остварење ове мере растерећење Београда од суви-

шног становништва и знатно 0слободио постојећи станбени простор, који то сувишно становништво данас заузима.

По свом природном положају, привредним, саобраћајним условима и политичком значају, као главни град наше савезне народне републике, Београд данас још више него ли раније обећава да се нагло развија и да постане велики град. Нагли и стални пораст његовог становништва „указивао је на то у прошлости, а данас је то очигледна чињеница, Према попису од 1931 године, без Земуна ни Панчева, који ће стварно у најскоријој будућности са њиме чинити целину, Београд више него удвостручио. Пред сам почетак овога светског рата, Београд је имао 242.000 становника. Тако се после завршетка прошлог светског рата у току само једне деценије Београд више него удвостручио, Тред сам почетак овога светског рата Београд је имао око 300.000 становника. Данас, за једва прошлу годину дана од о слобођења, већ се показује осе“ тан пораст у његовом становни“ штву без обзира на видне трагове пустоши у становништву и станбеним зградама које је са собом оставио рат,

Међутим, да би се Београд могао правилно развијати и развити у складно ни моћно политичко, привредно и културно средиште наше државне заједнице зависи и од квалитета становништва и од продуктивног рада тога становништва на свима пољима друштвене делатности. У данашњем стадиуму обнове и планског усмерења: општег друштвеног и државног живота, прилив становништва, ако се плански не регулице и не каналише, може само ометати тај правилни развитак Београда. Једна од мера којом се доприноси да се Београд развија онако, како за то има услова и ова је мера: смањење сувишног становништва.

ЉУБОМИР Б. ЈАНКОВИЋ

„= Бре, Анте, шта ће бити »– Не брини. Ја сам овде под заштитом мога краља, дуке од Сполета, а Ви сте моји гости!

" %

Под утицајем. либерално-гра“ ђанског схватања државе поткрада се већ око стопедесет година једна политичка заблуда која парламентаризам као поли. тички систем брка с демократи. јом као државном формом. То значи да се један облик либерал но- буржоаске владавине ТЗВ, парламентарна „посредна демо"кратија“, идентификује с демократијом уопште.

Велики део приговора који се обично чине демократији, почи: ва отуда баш на овој заблуди. Они наиме у ствари и нису уперени непосредно против демократије, него само против поменутог 0блика либерално-буржоаске владавине који, као што смо напоменули, није идентичан с њом, него чак у извесном погледу сто“ ји у супротности с правом непосредном демократијом.

Најчувенији у тој критици јесте приговор да парламентаризам, онакав какав је био У грађанској демократији, онемогућава владу народа, Као репрезентативно тело, каже се у тој кри: тици, он између народа и власти поставља читав низ непотребних посредника у тумачењу и извршењу „народних жеља“, Другим речима, у либералном парламентаризму општу народну вољу не образује сам народ, него разне ненародне организације као: политичке партије и фракције, посланички клубови, привредне групације врсте трустова, концерна и картела, политичке ковлиције и тако даље,

Као основа за ово отстрањење народа од власти послужила је једна позната – парламентарна максима која се провлачи кроз све уставе 18 и 19, па и 20 века и која, заблудом, истовремено важи и као неприкосновен прињцип демократије (!), наиме: да је народни посланик мезависан од

својих бирача и да је одговоран

само пред својом савешћу.

Јер, шта практично значи ова парламентарна максима2г

Она значи да народни пославик, пошто једанпут од народа на изборима прими „поверење“, може у парламенту да се пром звољно сдужи тим бланко-пове“ рењем као што се човек служи бланко-чеком или свежњем акција на берзи. Он може, без обзира на вољу народа који га је _изабрао, да народно поверење продаје „десници“, „левици“, или „центруму“; да се „веже“ за ову или ону економску групу; да се „солидарише“ с владином већи ном. или с парламентарном опозицијом итд. Већ према томе где тражено „поверење“ боље котира. г

Тако за народног посланика. За народ то значи: да он у грађанско-парламентарној демокра“ тији оног тренутка у коме гла-

„

У СВОЈТИ

с намар

Рен

Ма пе

Ма ај

Посредна и непосредна демокр. “ Заштита народних интереса. у нацрту новог Устава

сањем изабере своје претставнике, фактички губи власт. Или, како је то Жан Жак Русо, велики теоретичар демократије, лепо рекао за енглески парламентари“ зам: »народ влада само ва време избора чланова парламента; чим су они изабрани, он је роби није више ништа« (Друштвени уговор, књига трећа, глава 15).

Насупрот овој буржоаској »посредној демократији«, наша де“ мократија настоји да власт преда што је могуће непосредније у руке народа. Може се с правом рећи да баш то начело директне народне власти, у поређењу са старим, претставља једну од главних тековина наше демократије у којој се настоји да они који владају и они којима се влада буду један те исти фактор; слободни и равноправни народи наше демократске федеративњ: републике.

Ко пажљиво прочита нацрт новог устава, видеће да с принцип директне народне власти прове-

јава кроз све његове делове, а.

да је члан 7 П, поводом кога смо и изнели горње погледе на де“ мократију, основа тог принципа и његова; гаранција. У њему наш устав прекида с недемократском традицијом да народни посланик не зависи од својих бирача и да није пред народом

личи»

о мфам а

одговоран за свој рад, На место ње ставља он сасвим супротно демократско начело да су народни посланици као и народни. претставници у свим органима државне власти »одговорни пред својим бирачима«. Он чак изричито наређује да народ, у зако“ ном прописаним случајевима, може »опозвати своје народне претставнике и пре истека рока за који су бирани«,

Шта значи ова новина2

Појединачно, она значи: прекид са злоупотребама народног поверења и гаранцију да ће на- , родни органи вршити власт она“ ко како то захтевају народни интереси; уклањање интермедијарних тела која су, као тобожњи посреднициу оформљивању народне воље, само народу стајала на путу да сам преузме власт у своје руке; и, најзад, 4" сигурање народне власти не са“ мо као раније за време избора парламентарних чланова, него И. ва цело време, и то почев од нај“ нижих _ локалних до највиших · централних власти. Пер

Укупно пак узевши, члвн 7 М нацрта Устава Ф. Н. Р. Југосла« вије значи чишћење наше демо“ кратије од либерално-буржов“ ских примеса и тиме један ва“ жан корак даље према правој и непосредној влади народа.

др САВА КЛИЧКОВИЋ

САТ ПА И а и

| МЕ

М Ма МЕ Стојан Труми: Са бербе

пМу ||

с < Ру

кукуруза у Банату с

ДЕЦЕМБАРСКО ТАКМИЧЕЊЕ синдикалног покрета Београда

У току године дана откако постоје организације јединствених синдиката у Београду је било више разних такмичења: такмичили су се радник са радником у истом одељењу, одељење са одељењем, фабрика са

фабриком. Било је такмичења унутар једне струке. Сва та такмичења имала су за циљ

повећање продукције, смањење трошкова производње и проналажење новог, савршенијег начина у производњи.

За време рата и при повлачењу окупатор и његове слуге, оставили су иза себе рушевине. Уништавали су све што су мо гли н стигли да униште, Тако, када је по ослобођењу требало почети са производњом, нашти смо се пред огромним техничким тешкоћама. Недостатак

алата, покварене машине, оштећене радне просторије, све је то чинило услове рада нарочито тешким. Поред свега тога радници и технички руководиоци прегли су на посао. Захваљују“ ћи радном елзну тих људи и вековној љубави према отаџбини наше су фабрике за релативно Кратко време прорадиле. Синдикалне организације под ру-“ ководством својих подружничких управа, месних одбора месног синдикалног већа организовале су и развијале такмичења и тим много помогле уклонити недостатке у организацији производње. Тамо где Ууправа предузећа није имала ин“. тереса за покретање производ“ ње, тамо где је управник – биф слаб н неспособан да набави сировине ин да отклони технич-_ ке недостатке сами су радници на челу са својом подружниче ком управом гурали управу фабрике да се производња покре“ не, да се набаве сировине и капиталљ Например, у фабрици. „Рогожарски“ радници су недељама обилазили око органа народне власти да се распитују за могћуност набавке финансис“ ких средстава за предузеће, иако је предузеће било у прш ватним рукама, а управа фабрике није имала иницијативе. Синдикалне организације – су тај радни елан својих чланова у, пронзводњи преносиле н на ма“ ла занатска предузећа. Оне. оу, охватиле потребе свога народа, па исто тако као што су радници предњачили у току 0оружане борбе наших народа и сада, у обнови земље, чине све да би се трагови рата, немашти“= не и беде што пре отклонили, Децембарско такмичење нема само за циљ повећање производње, већ је и један од глав= них циљева тог такмичења ор“ ганипзационо сређивање синдикалних организација радника и намештеника. 1 Радници и намештеници Београда у току овог децембарског такмичења повећали су радну дисциплину У својим предузећима и установама, још више дали на усавршавању производ“ ње. Али уз све то извршили су један од основних задатака такмичења: јачање синдикалних организација. Јаке синдикалне подружнице и месни одбори биће нам још већа гарантија/ У испуњавању свих даљих зада“

; обнови наше РГА

така синдиката “и ЈАНКЕЗ

вемље.