20. oktobar
мо а
Људи који се не виде п без којих би споброћој бно немогућ
утници излазе на перон где их чека локомотива под паром и спремна композиција путничких вагона. Пуне се вагони, довикују се у маси изгубљени пријатељи и сапутници, грди се железнички персонал а када се ипак некако сместило и воз пошао жагор се стишава и сви су задовољни, Кад је реч о железничком персоналу и грађани и сељаци имају претставу најпре кондуктера, затим станичног персонала, благајника на билетарници и најзад по неког скретничара поред чије црвене заставице протутњи воз. „Нико и не помишља да поред десетине ових видљивих железничких функционера постоји стотина људи који раде, стварају, омогућавају да се саобраћај нормално одвија, помажу у несрећним случајевима а за путника су ретко кад видљиви. Далеко, ван главног перона, по радионицама, ложионицама, на отвореној прузи, испод покварене машине окупане у пари, тамо где путници никада не залазе, срећу се ови људи, гарави и умашћени а ипак весели, јер дају друштву свој удео напорима за побољшање саобраћаја, радом на обнови, Незаинтересовани и не примећују те људе, али човек који о свима води рачуна маршал Тито — знао је за њихов рад. Са осталим железничарима позвао их је он себи, указао им на погрешке у раду, рекао им шта цела земља од њих очекујеу будућности
њи
Парна дизалица која увек стоји у приправности
ТИ они су још пожртвованије приступили послу.
Београдска железничка радионица
сипа у лице млазеве далеко. на бочном коложелезничке _ станице
Док кошава оштрога снега,
секу _ Београдске групице људи истоварују шљаку. Распирен ветром пламса у гвозденим кор-
пама угаљ, С времена на време ка ватри притрчи по неки радник да огреје прозебле руке ин опет се журно хвата за лопату настављајући рад.
Поред парнога клипа велике брзовозие локомотиве лежи гарав човек и промрзлим рукама барата око њега из кога се цеди вода.
Машин - бравар Свиларковић Димнтрије свакога дана може да се нађе код ложионице испод неке локомотиве
коју треба довести у ред. По вејавици,
киши или ветру увек је он на своме месту. Не воли предуге разговоре и одговара љутито,
= Радим за нашу радничко - сељачку републику. Задовољан сам, али ме по-
титана ината
Урелништво и алминистрација „20 октобра“ Вл
гађа тешко оскудица у текстилу. Смрзавам се, јер немам шта да обучем,
У радноници се фијук ветра не чује. Равномерно зује ножеви _ дребанка и фрезмашина. у
Николу Покорног хвале сви из радионице, Његов поглед шета од једног до другог сабеседника ни стари, седи Никола радо би се изгубно низ тог друштва. Стиди се толиких похвала.
~— Не знамо зашто још није проглашен за ударника. Ради боље и више од Познаје све машине,
свију нас. врши
најтеже поправке, гради сам фундаменте за машине — чују се са свих страна похвале његових другова.
А Покорни само одмахује руком као да би да се одбрани од толико много речи.
— Ма људи, оставите... Не преувеличавајте, Радим колико могу, јер је потребно свима нама.
Човек без руке ради
Боривоје Ракић изгубио је десну руку приликом. бомбардовања Београда 6 априла 1941 године, Али он није клонуо. Вежбао је да ради левом руком и данас у послу не заостаје за осталим друговима, Његова фрезмашина увек је у послу.
— Никада ми радници нисмо били задовољни _као данас. Сваком класно свесном другу мора бити јасно, да ради за обнову, Док траје обнова одмора нема, а' после ће бити свима боље,
Ракић на сваки начин хоће да истакне свога друга Перу Путниковића који је у данима борбе био партизански курир а који је непосредно по уласку Немаца сакрио већу количину метала. Онда кад је. радионица трпела оскудицу по ослобо-
пи
ђењу, Петар је донео сакривени материјал и предао га надлежнима. Радноница је са тим металом отпочела рад.
Путниковић говори о избору радничких повереника.
— Са новим повереником сви смо задовољни. Истакли смо једну листу и изабрали најбоље другове.
— Како излазите на крај са платама%
— Задовољни смо. Знамо да се морамо стегнути док се прилике нормализују, а то све опет зависни од нас
Главно је да нисмо гладни, а Биће свега постепено,
самих. остало. . .
Проналазач радионице
За великим дребанком ради Коста Јовановић. Шегрт Миле Мраовић помаже му у послу. Мајстор Коста има свој мали проналазак који је убрзао за 500/; сериску израду сочивастих лежаја.
— Раније се радило руком помоћу конуса. Мојом направом успео сам да нож прави полукруг помоћу егализира и то аутоматски. Употреба апарата исплати се само код сериске израде. За парче или два не уштеди се много, али радићу и даље, усавршаваћу, каже Јовановић, — Никада раднику није било боље него ли сад, наставља он. Сада живимо као људи и наш се рад цени, завршава мајстор Коста свој разговор, прилази дребанку и указује ученику Марковићу на грешке у раду.
Новонзабрани _ раднички повереник Белић Борислав већ обавља своју повереничку дужност. Надгледа рад, саветује се са друговима н указује на погрешке. — Немамо добрих машина. Све је старо и чекамо да се врате репарације. За сада ипак подмнрујемо све потребе железница. Алат такође недостаје. О-
скудицу у материјалу смањујемо највећом уштедом.
Речни Маршала против
Обрадовић Веселин прецизно
мери бандаже на свом строју 5
крађа на железницама, како је он то нагласио не могу да се односе на нас у радионици. Међу железничарима се постепено чисте типови који су склони крађи. Њих ћемо се постепено потпуно ослободити.
Осећа се оскудица У стручним радницима за поправку локомотива. Они збиља имају најтежи посао и њима је потребно дати веће плате, Било би, такође, потребно направити ревизију отпуштених квалификованих радника јер је раније, због изве2 2
сних омашки, било неправилности, а стручњаци су нам данас потребни више него икад.
Питање шегрта
Десетина шегрта помаже у радионици н учи занат. Повереник Белић говори о потреби издвојених радионица за шегрте, што ће бити могуће тек на пролеће. — Већина њих станује у Шегртском дому и свега два пута недељно имају по четири сата школске обуке. То је мало. .
У раду се од шегрта истиче својом вредноћом Петар Демоња из Кордуна, брат палог двоструког хероја Демоње Николе, Он је задовољан радом и поступком према шегртима у радионици и Дому.
Стеван Образовић биће ускоро калфа и већ уводи у посао своје млађе другове. Окупили се шегрти.
— Има ли нечега чиме нисте задовољни, другови;
Углавном, сви су сложни у одговору.
— Задовољни смо!
А тада се чује преко рамена одраслих ученика глас најмлађих шегрта.
— Мали нам доручак...
Екипа помоћног воза завршује ' своје дело — пумпу за сабијање воде за хидрауличну дизалицу
ад мани: та ние ни
ајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Танасије Младеновић
Локомотива под паром виа ет
— Теби је све мало, а гле колики си, прекида га Стеван. Мени је, бога ми, доста.
— Јест! »Унрине« пакете неће да нам дају одједном, опет приговара мали.
Дискусија се завршава најзад тиме што се констатује да је у Дому хладно и да је потребно осигурати огрев, јер када ученици дођу по завршеном послу, тешко је седети у хладним собама.
Помоћни воз и особље
На отвореној прузи увек спреман за покрет стоји помоћни воз и дизалица. Овде су дежурства даноноћна, јер нико не зна када ће се десити удес, исклизнуће воза или друга нежељена несрећа. За сваки случај помоћни воз је увек спреман,
Стара санитетска _ кола _ претворена су у радионицу. Петровић Радисав ни Михајловић Милутин са својим помоћницима, у дане када нису на терену, у овим _ вагонима _ припремају – потребне справе ни алат за помоћ у несретним случајевима.
Они су сами, од нашег материјала, по угледу на стране патенте, конструисали пумпу за хидрауличне дизалице. Две даље пумпе већ су у раду.
пиши ливене епа таа зак Боривоје Ракић, инвалид овог рата (од бомбардовања Београ» да 1941 године) ради на својој машини као и пре рата — само
са левом руком азененшнеленшслалељ лева 5
У последња два месеца исклизнућа на прузи Београд — Ниш честа су због невремена, за та два месеца екипа помоћних кола подигла је 135 исклизнутих вагона, 20 локомотива ни помогла у многобројним утоварима и истоварима робе.
— До скора смо радили са примитивним ручним алатом и ишло је прилично тешко. Зато смо направили пумпу, каже Петровић. У фебруару прошле године радили смо 33 дана са ручним днизалицама на подизању једне нове локомотиве код Водња. Сви су говорили да је посао узалудан, али ми смо ипак успели,
— Задовољни смо платама али потребно је да уложимо ми ми све напоре за сузбијање шпекулације. У колико више радимо у толико ће нам бити бо“ ље. Храном смо потпуно задовољни али нам текстил недостаје.
Дуга, црна дизалица истегла се преко шина. Испод кућице са котлом, увек под паром, висе ледене свеће.
У малој кућици на шинама руковалац дизалице Чех, Вањек Јарослав ни помоћник Делић Ђорђе проводе своје дане и ноћи. Ни једног тренутка не удаљују се они из ње.
— Ту је сва моја покретна и непо-
кретна имовина, каже насмејани Чех. Увек сам овде. Када се нареди, у свако доба дана н ноћи спреман сам за покрет. Ту спавам и једем, овде прнимам посете. Цео свој живот проводим у овој кућици на шинама.
Зидови мале просторије излепљени су паролама. Вањек живи са својим временом. То доказују и уредно сређени комплети »Борбе« и фронтовске штампе на малом столу. ј
— Своје слободно време проводим у читању. Времена сада имам више, јер се несреће не дешавају тако — често, хвала богу. Људи више воде рачуна о државној имовини, јер знају да је ин њихова,
Помоћник Делић задовољан је својим мајстором.
— Добри су људн Чеси,
»
Тако раде и живе људи који данас омогућавају да саобраћај тече нормално. Сви су они задовољни што могу да дају свој Удео у општим напорима на побољшању живота у нашој новој, народној Републици,
Бранислав ВУЧКОВИЋ
Најталентованији Ученик Стеван Обрадовић ускоро ће постати
калфа :
и и
Чек. рачун 62.317, Поштански фах 53