20. oktobar
4 по
„| РИНА ПЛА"ЋЕН Тћ | ГОТОВУ БРО год. п
| ар ЗА РЕШЕЊЕ СТАНБЕНОГ ПИТАЊА БЕОГРАДА |
НЕ Де Ам 2 Са ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕЛА
БЕОГРАД, 11 ЈАНУАР 1946
грађујмо сопствене станове
ђеко. станбених задруга
Де непотребно. ма кога 'убеђ у то да Београд нема "довфтанова. још мање: до 'вољфрих и удобних станова. Ло лако предвидети да дица у становима још
стално
такође траже стано статак у становима
"Ка повећање. станбених | пов' добиће се поправка"ма (ених зграда, на огнову о обавезној оправци 'зграбо и то позећање станбеностора неће моћи да Дена кудипу У становима, негој несумњиво. само Ублаува извесно кратко вре“ ме Тасвим рззумљиво, јер ће мн само оне згра:
де ке лакше отптећене, чија је оз оправдана. Према томе, Вд ће, и после тих о'
прав мати огроман мањак У вишеада станова. који су токов тешко оштећени или поттништени,
а говори о оскудици станс Београду, треба има: ту ' не само бројно стање свих ува, него треба да знамо и! су ти станови. и уко“ лико они задовољавају за потрсигијенског становања.
“ови у Београду | рата Ко цене стварних услова
стана 33 најшире масе град“ вништва треба имати
ског
у видсамо то, да је Београд е а:
Мениарарањима за време р
вите хиљада стано“ 5 у то даје просечни квал уртанова у. Београду, У. биви ославији, био на вео: ступњу. Тако види:
ма н
мо, из е извртене анкете ол паде тине
бива огпадске _ опт у
1935 г" да је у једа м крају
Беогргађено овакво стање: много влаге 48.3% ста
са те подом 23 %
са прр светлости 50,50/о
од „5 грађев. мате-
+ ги 87 % и .
05 | енеким клозе 4 1 69 % ом их
Н ких и опестих а Њ 91,50/ по 3
Ет, ЈУ званични, об/ављени
резуј "анкете о |етиам станбенлм 'У стед Београда, из гр 1935 када. се из но-
ла:а добијло утисак
град преп“н станова
са. у Ума. јентпалним гре
јање товима, терасама. Тр "а са станбеним про:
сте основном животном
зила те у рукама ку, без икакве контроле
„трговина станбеним
(било с чије стране, без икакве
заштите оних којима је стан био потребан. Карактеристично је, и вреди истакнути да је таква поостором у бив. Југославији погађала нај“ ; више баш оне који су били при“ нуђени да станују у најмањим Ти најлотијим становима. Тако, док је у Београду закупац стена од 5 соба плаћао месечно . 5:08
усава—екљенањиг нових дине за жубни“метар "простора;
дотле је захупац једнособног стана, без икаквог, уређаја плаћао месечно 9:30 за кубни ме: тар. простора. (Подаци' из зва ничне 'анкете о. закупнинама у Београду). : кал
Захтеви за озакоњење етажнз својине
Реакција на такво нездраво стање био је нацрт закона о етажној својини који је био потписан од 23 друштвене организације и поднет 27 – фебруара 1939 тадањем министру правде, Вреди поменути да. је још тада, у образложењу нацрта закона; између осталог речено:
„Оваквим развојем ствари људима са. скромним приходима не само да постаје немогуће стицање сопственог крова над главом, него они више ни као станари не могу да дођу до иоле одговарајућег стана... _ већ су приморани да траже склоништа по подрумима, таванима, трошним зградама, и да се задовољавају све мањим становима и све слабијим хигијенским условима.“ Наравно да тадањи противна: родни режим није показао ни најмање воље да се бави и таквим питањима као што је питање здравог становања за градско становништво, |
Међутим, самим доношењем закона о делимичној својини на "зградама још се не решава главни део станбеног проблема: изградња нових, хигијенских станова за најшире масе градског становништва, које данас станује у нехигијенским, тескобним становима. Законом о делимичној својини на зградама омогућила би се изградња вишеспратних зграда са становима који би били сопственост станара, Законом би се могли користити само они који већ располажу потребним новланим средствима за грађење или куповину стана у готовој згради.
« · Потргба изградње станога задружним путем
За успешно и правилно решење изградње нових станбених зграла потребно је најживље у“ чешће свих оних којима је стало до тога да станују у бољем, пространијем и удобнијем ста-
Задружна палата „Гастреном“ уулици М. Горког у Москви
ну. Потребно је да се створи снажан и широк покрет за грађење станова који ће окупити око себе десетине, хиљада градског становништва на остварењу постављеног циља. Тако снажан и пирок покрет може да се оствари само у облику“ станбених 'задруга. Станбене задруге тре= ба да буду не само снажан покретач, него оне треба и да изграђују нове станбене зграде титаватава илсеља 7 пи тотете
Има, вероватно, доста људи који очекују да ће сама држава градити нове. станове и издавати их под закуп, као што ·издаје зграде „које су под Управом народних добара. Таква очекивања, под данашњим приликама, нису, оправдана. Држава ће, преко министарстава, окружних и градских одбора обнављати и градити све оно што је најпо: требније граду као целини, што је од општег, друштвеног значаја. Држава ће градити школе, поликлинике, културне установе, дечје домове, обданишта, купатила, библиотеке, | лозоришта, спортска и дечја игралишта, пар кове. Држава ће имати да гради железнице, путеве, мостове, пристаништа, канале. _ Градски одбори ће имати пуне руке посла око: изградње и уређења тргова, "улица, пијаца, водовода и канализације, градског саобраћаја. А пре свих тих новоградњи држава. ће сва своја средства и снаге улагати да 06нови све оно што је ратом по-
рушено и уништено, да доведе у исправно стање све оно што годинама није поправљано,
Према томе, чекати на државу да она својим средствима изгради потребан број станова који ће задовољити све потребе градског становништва — то би било неоправдано, нереално. Чекати скрштених руку на државу да гради станове, то би било исто као када би они који данас ору на воловима скрстили руке и чекали док им држава не да тракторе и комбајне. ,
У нацрту Устава речено је да
"ће држава, у циљу заштите жи-» _вотних интереса народа, давати || правац привредном животу иј |! „развитку путем општег привред | "ног плана, али да ће се при оства "рењу тога ослањати првенствено
на државни и задружни привредни сектор, Тамо, где су неопходни државно руководство. и организација при грађењу, као што су железнице, путеви, пристаништа, _ рудници, — електрификација, итд. — тамо ће. наоог с правом очекивати изградњу од државе. Међутим, код гра: ђења станова држава ће много учинити већ самим тим што ће сваку акцију, а нарочито задру жну, која ће се бавити изградњом станова, помоћи и дати јој олакшице у остварењу свога 38: датка. |
6 Предности станбеног , задругарства
Можда би овде требало одговорити и на питање: да. ли ће, и уколико ће станови, грађени,
до задруга, бити бољи и јевти-.
нији, и зашто ће они бити бољи, и удобнији, и јевтинији, него када би биди, грађени. од стране појединих лица.
. На та питања одговор је прост и јасан. Станови који буду грађени од стране станбених — задруга, морају бити и бољи, и удобнији, и јевтинији из ових разлога:
1) Самим тим што се искључује трговачко-шпекулативна основа при грађењу станова, код израде планова и код извођења ићиће се само за једним циљем; да се у што већој мери задовоље жеље и потребе оних = за које се станови граде — за саме задругаре;.
2) Тиме, што се станови граде у маси, што се у њих улажу знатна новчана средства, ићи ће се за тим да се темељним проучавањем и учешћем најбољих стручњака дође до најбољих и најекономичнијих решења станова путем типизације; путем израде различитих типова станова за мање и веће породице;
Београд: Е А Љ 4 и. =: »Миханло ве улице
3). Самим тим, што ће грађење, бити, типизовано, и што ће бити. у маси, самим тим се трошкови
грађења знатно смањују. Про-.
изводња типских грађевинских елемената за грађење у великој количини јевтинија је од поје диначне, разноврсне и малобздојне производње за читавих 30 до 40 од сто.
спратним зградама, поред' знатног појевтињења због типизова. ног грађења, смањује трошкове по једном стану због заједничких „конструкција, .инсталација, рационалнијег грејања, економичног искоришћавања земљишта и његовог уређења.
5) Задружним грађењем отпа-
Последња брига „оца Србије“
Недић: — Шта мислиш, је ли оно кванташко друштво штампало прокламацију о мом
повратку у мајку Србију!
() скатодиј
НАРОДНОГ Та ЕЋУХ ЗаататуХ Ри ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003, 20-443 и 26-521
Љиаимско јутро
поглед · на палату
ММР РАШИЗМУ = "О НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
у Беогреду
„Албанија“ из Кнез
дају све оне посредничке зараде, које су повећавале трошкове при грађењу. посредника, лифераната материјала, предузимача.
6): Код. грађења задружних станбених зграда — било више. спратних, било појединачних ниеких — биће омогућена изград: ња свих оних друштвених про.
| · сторија и заједничких установа 4у Задружно грађење у више-
које ће.у многоме доприносити да становање буде што удобни“' је, привлачније. и културније, Такве задружне зграде или на-' сеља неизоставно треба да'има. ЈУ У своме склопу довољно сло-' бодног простора за одмор и ра зоноду деце и одраслих, обданишта, базене за пливање, дечја и спортска игралишта, друштве-, не просторије, затим модерне уређаје за прање и сушење, „ру-
' бља, друштвене кухиње и трпе-
зарије, – задружну продавницу итд. 0, , : 7) Најзад, тек таквим, задру“ жним начином грађења обезбеђује се остварење планског, целин-
· ског грађења већих „комплекса,
тек на тај начин, омогућује се изградња нових насеља, нових
' блокова који ће бити компонова-
ни и решавани као архитектон“ ске, уметничке. целине,
Учешће широких маса
· у изградњи нових градских насеља |
Ето то су углавном разлози.
због којих ће становање у за дружним зградама бити и боље,
и удобније, и пуније живота и.
" ведрине, и због којих ће само
грађење бити знатно јетвиније од појединачних грађења. Милијарде су народног новца бесповратно издате у облику закупнина кућевласницима, Станбене задруге омогућиће широким масама градова да плаћање
закупнина претворе у плодан но
творачки рад, у изградњу нових градских насеља, у грађење сопствених станова, сопствених кућа и вила које ће давати ново, ведрије и радосније обележје нашим градовима, у првом реду Београду,
БРАНКО МАКСИМОВИЋ
У