20. oktobar

На р У

МЕЦ бр та РЈ у 7" АРГ" 7 "ГЕРЕ

паде ши

ЦЕВИ „ОЦА СРБИЈЕ“

Недић: — Куд мене, оца Србије, баш на Оцеве задеси малер!

Радне норме, пкорд и кволитет израде

Радништво је о одушевљењем прихватило повив државног руководства у привреди, дасе по ред даљег обнављања и оспособљавања предузећа, путем усавршавања метода рада н проинзводње, у свим доменима производнсти уведу радне нормви акордни систем плаћања рада.

Сваком свесном раднику, слособном и жељном да стваралачки учествује у усавршавању метода рада у производњи, дата је једна полазна тачка помоћу које он може да мери свој успех у раду. Имајући то мерило, он ће увек желети да свој првобитни успех превазиђе тиме, што ће тражити нове методе у процесу производности и усавршавајући те методе, он ће ићи ка једној вишој форми рада и производности, Постављеном нормом, он дакле располаже мерилом свога успеха и свог проналазачког духа у раду и у могућности је непрекидно да прати, проверава и мери постигнуте резултате својих напора. Већ самим тим и таквим схватањем свога рада он нагиње ударништву, А у томе

ом уи-јесте . прави „смисао ' ударни-

зштва: Проналажење. најсаврше-

-- нијих метода. рада и уз то, 'ома-

совљавање тих метода у најширим слојевима радника, како би се првобитни успех појединаца претворио у масовни успех најширих слојева радника.

Постављањем радних норми постигнут је још један важан успех у подизању производности: праведна и правилна класификација радника по вредности њЊихове производности, Норма према томе и мерило ефекта рада. Она је мерило за плаћање рада не по утрошеном времену, него по постигнутом резултату, што практично значи, да ће радник, који за исто време постигне већу производност, више бити и плаћен. Норма је према томе мерило за плаћање у акорду, јер је она основица акорда.

Пре рата акордни систем — У рукама капиталиста — значио је појачану експлоатацију радничке класе, Капиталисти су у акорду

имали моћно срество за двојаку експлоатацију: с једне стране, а· кордне норме су сувише високо постављене и радник који је морао ту норму да достигне и одржи, могао је то само уз најпотпуније и сасвим нечовечно исцрпљавање својих моћи, с дру“ ге стране, акордном је производња постајала јевтинија, умањивао се ризик у калкулацији и рента-

„билност је била већа. Та рента-

билност се испољавала у виду повећане зараде капиталиста, а не у виду појевтињавања робе на тржишту. Због тога је акорд пре рата наилазио на сталан и упоран отпор свих радника, Тај отпор испољавао се у више облика: у категоричком одбијању акорда, тамо где се то могло, У рђавом квалитету итд. Најосетљивије питање у акорд“ ном систему плаћања рада и акордној фабрикацији јесте несумњиво, квалитет фабрикованих делова и готових фабриката. Од како је био познат акордни систем, познато је и то, да квалитет израде у акорду никада није одговарао квалитету израде тих делова ван акорда. Скоро у свим „предузећима код нас пре рата, у којима је био уведен акорд, а нарочито у металној индустрији,

__ квалитет израде задавао је велику главобољу управама и радио-.

ничкој контроли. Проценат рђаво обрађених и одбачених делова, био је несразмерно већи него проценат у обради тих делова ван акорда, а то је био само не-минован резултат односа мржње експлоатисаног према експлоататору. Као што се види, пре рата радници су водили сталну и упорну борбу противу морми и акорда сваке врсте, Тамо где су били

је.

принуђени да их приме они су израђивали више а лошије. Пан на тај начин постизали су само мало већу зараду од обичне.

Данас је схватање радника о норми и акорду сасвим друкчије од предратног. Не зато што су радници постали друкчији, него што су они данас у нашој зем љи потпуно заштићени од експлоатације послодаваца у било којем облику. Данас је напротив у интересу радника да поставе норму што вишу, да би производност била што већа, да би роба на тржишту била што обилнија и јефтинија, да би тиме наша привреда што више оживела. Ни један разлог данас не постоји који би давао пово-

да раднику да заузме негативан став према акорду. Сви разлози напротив намећу такав начин рада у производњи, јер смањивањем трошкова производње смањује се цена готовој роби. Када су производни трошкови већи онда је и зарада предузећа непотребно већа, а то ни један све сан вадник, који схвата свој удео у производњи не жели. Против акорда могу бити данас само несвесни, необавештени, 340-

стали радници или непријатељи"

радничке класе. Поред свих наведених разлога који говоре у прилог акорда, постоји ипак један мали део несвених и међу њима понеки и злонамерни радник, који су сеу овом питању понели сасвим пега“ тивно и то на више начина. Најнегативнији међу њима јесу они који су задржали оно предратно схватање о акорду им свом односу према предузећу; да истерају, што већу зараду а да произве: ду што мање и што лошије, Они такав начин свога рада називају, чак и ударништвом, а то нити је поштен нити је ударнички рад. То је само невешто камуфлирака жеља за што већом а незаслу-“ женом зарадом на штету: не само предузећа у коме „раде“, него на штету целе заједнице. Таквом злоупотребом · акордног рада, због тренутних себичних интереса појединаца, наноси се: огром на штета нарочито потрошачима тих производа. 3 Највећи потрошачи наших индустријских производа сваке вр=

сте јесу широке радне масе, нарочито су ти производи намење-

ни селу. Узмимо за пример пољопривредне машине и алатке које су селу данас највише по требне: због општег поскупљења скоро свих сировина, цена инду: стријских производа те врсте је висока врло и неприступачна за широке слојеве села, Ако је уз то квалитет израде тих индустријских производа рђав, онда су ти производи двојако скупи. Сељак који би принуђен да купи ту скупу и рђаво израђену справу не би више у сваком раднику гледао свог друга и пријатеља, него израбљивача који користи његову нужду да би му натурио скупу и рђаву алатку. Такав рад

је и велика незахвалност према.

нашем селу које је уложило огромне напоре за нашу заједничку ствар. Таквим радом рушило би се оно пријатељство и другарство изграђено заједничком борбом за слободу. . Постижући тренутно већу зараду на пример на изради сечке за шашу, круњачи, сејачици, плугу или којој другој справи, на штету · њеног квалитета, радник који то чини не служи ствари за коју се бори, Напротив таквим радом се: иде, свесно или несвесно, у све: тежи однос према кризи против које се боримо. Само у пожртапваном, савесном и дисциплинованом раду, свуда и на сваком ме-

' сту, баш радници као најсвесни-

ји и најборбенији део наших народа' морају да допринесу највише учвршћењу савеза између радника и сељака, А рђавим ква-

литетом у производњи то се не може и неће постићи. С тога сви свесни радници, сви учесници производње, а нарочито раднич-

ки руководиоци производње, тре-

ба упоредо са подизањем производности рада да подижу и квалитет производње, јер смисао радних норми и акордног плаћања рада био би промашен, ако се не би упоредо са усавршавањем норми усавршавао и квалитет нормираних производа.

Јов. М. Петровић

мајстор стругарског заната пословођа Ф. Гођезац

| неуспеха решавају

ПРИМЕР НАРОДНЕ ВЛАСТИ

ШТА И КАКО РАДЕ

·Када се говори о раду народних одбора у Београду, да би се схватило заиста какву улогу они играју у нашем свакодневном животу и са колико успеха или свакодневне проблеме, неопходно је осврнути се и погледати у назад да би нам много што шта било јасније.

Пре само једне године, у условима више него тешким, може се рећи ни из чега, створени су народни одбори у Београду који данас решавају тако крупне економске и друштвене проблеме. Створени су народни одбори не да замене бивше квартове, не да буду више градско поглаварство, већ да обезбеде народу што брже и што боље животне потребе. Они су у тим тешким данима имали да реше све проблеме становништва једног великог града почев од снабдевања водом и осветљењем, одећом, огревом, становима, · школама, болницама, па до обезбеђења безбедности правног поретка. Јасно је, да је у таквом раду било и грешака, лутања. Било је тешкоћа које и поред добрих намера нису могле бити решене другојаче, Погледајмо само из близа рад једног реонског одбора, па ћемо видети оно, што често и многима добронамернима није очигледно, а што сви они морају да знају, када доносе оцену о раду наших одбора.

Погледајмо само рад најва« жнијих отсека у једном одбору: отсека за станове, трговине и снабдевања и унутрашњих послова. Узећемо рад тих отсека у Четвртом рејону.

Он је један од најтеже погођених рејона од бомбардовања. Уништено је 1.400 кућа са 3.300 станова, па ипак у том рејону

ЗАДАЦИ НАШЕ НОВЕ

МАСОВНЕ

Статистика, игра — ванредно важну улогу у друштвеном животу. Нема важнијег проблема, који не би захтевао приликом његовог излагања, наслањање на

четатистичке- податке. Али: стати“

стика каква је постојала у старој „Југославији није била, истинити одраз стварности и према томе није могла да користи. Плашећи се да би права слика узбуђивала јавност и подизала отпор, наша предратна држава употребљавала је статистичке податке да њима прикрије а не открије истину. Статистика се спустила на ниво фалсификата. То што је било грандиозно, масовно У статистици, показано је у обиму тог фалсификата. А било је још и нечег горег. Пред“ ратна државна власт, у немогућности да кроз активну сарадњу читавог народа продре до истинске слике о животу, хтела је да тај циљ постигне бруталном си“ лом: Није случај да су управо статистички режими у Немачкој и Италији дотерали технички врло високу статистичку службу. Али та статистика није више имала за циљ да пружи истину о друштву. Није била намера Немаца у окупираној Србији да

Кроз статистичку службу при.

вредних централа које су осни“ вали открију истинске потребе српског привредног живота. Та статистика била је само један од низа употребљених инструмената економског угњетавања окупиране српске земље. Била је инструменат привредне пљачке као што су вешала била оруђе политичког застрашивања. у

Уколико је више ослободилачки покрет захватао народне масе, утолико се више почела осећати потреба за масовном евиденцијом. Обнова привредног, културног и политичког живота на ослобођеним територијама није био искључиво политички и војнички проблем него је постојао и статистички проблем. Из животне потребе и на новим основама почела је да се развија статистика јер и народним одборима као новим органима народне власти био је потребан све већи број података да би успешно могли да врше своју службу. Тако је уско везана са животом наша нова статистика још одмах при свом рађању; рођена из животне потребе служила је сва искључиво животу.

| Три су елемента која · треба

подвући при изградњи наше но- |

ве масовне евиденције: јединственост статистичке праксе и теорије.

Немогуће је бити добар статистичар, а не руководити се теоријом; и то исправном теоријом о друштвеним догађајима, које статистички истражујемо

Уска међусобна повезаност свих органа који воде статистику. ЕВИДЕНЦИЈЕ

Статистика има свој масовни значај не само из разлога што проучава масовне појаве, него још више због тога јер их може проучавати само уз масовну сарадњу, уз сарадњу истих маса које проучава, од којих сакупља

„податке, Сваки, појединац од.ко-

га тражимо податке у исто је вре ме и наш сарадник, Само уз његову активну сарадњу можемо да постигнемо свој циљ. У масовном значају статистике лежи и њена дубока демократска особина. Што више демократије то боље за статистику. Организована повезаност свих органа статистичке службе.

Успех масовне сарадње зависи од организованости статистичког међусобног рада. Због тога разлога мора постојати једно једино место од кога проистичу све директиве које координира огроман евидентни рад безброј надлештава и приватних лица која су ангажована у том послу, и где се на крају скупља материјал да се у једнообразној обради састави велика закључна синтетична слика.

Стварајући се напоменутим основама, _ масовна – евиденција друштвеног, а нарочито при. вредног живота, наше земље биће у стању да пружи тачну и исти. ниту слику о стању и одвијању нашег живота и омогућити тиме контролу над њим. Тиме ће статистика испунити своју улогу и показаће се као силан инструменат нашег новог слободног живота. = и

Драгиша К. ЈАЊИЋ

— Онај Дража, кад му давасмо паре,

нико није на улици, Станбени отсек овог рејона пропустио је кроз свој рад 16.370 молби за станове и успео да у тако разрушеном делу града смести 4.438 породица. Јасно је да је било гужве и можда незадовољства, али не треба заборавити, да је тај огроман посао радило свега 9 чиновника са 5 теренских проверача. Ако се узме у обзир да је цео тај посао радило 14 људи, до тада невичних, ако се зна да је тада упоредо са обављањем тога посла требало изграђивати и метод рада, ако се схвати да је често требало смештати чиновнике који су морали због своје нове дужности да допуту“ ју у Београд, а у последње време и неколико стотина студената, онда је јасно зашто у Отсеку не иде још како желе не само грађани, већ и цео Рејонски одбор.

Заједно са оних 14 чиновника из Отсека за станове цео Одбор увиђа да би требало створити картотеку станова, за читав рејон. Створена картотека мора да буде жива у коју ће се уписивати свака настала промена станбена У рејону. Брзо прављење ове картотеке зависи не само од рада и оспособљавања теренских проверача, већ и од помоћи коју треба да пружи савет грађана при Станбеном отсеку, а који треба оживети,

А ево колико је и шта у протеклој години уредио Отсек за трговину и снабдевање. Раздељено је угља 3.687 тона на 1.841 породицу. Дрвета 4.579 метара на 2.879 породица. Колективно набављено 180 вагона дрвета. Бонова за текстил 1.480, бонова за разне друге животне потребе раздељено је преко 5.000. Преко овог Отсека раздељује се свакодневно 2.600 бонова за млеко. Сигурно је да то није много. Али ако се сетимо, да је прошла година била прва послератна година и схватимо све тешкоће са којима се требало борити да се само угаљ од железничке станице превезе до Четвртог рејона, онда су јасни напори које су одборници и чиновници уложили. Па ипак на свим тим недаћама не мисли Одбор Четвртог рејона да правда многе грешке. Увиђа-

Ју и сами чиновници, да мора да "буде посао и брже ин уредније:

свршен. Али у томе морају гра» ђани"да"их помажу својим учешћем у раду савета својих насеља. Улични саветници Отсека за трговину и снабдевање немају довољно помоћи од овога Отсека, често још греше приликом деобе, и њихове грешке све иду на терет Народног одбора. Треба да схвате грађани, ако мисле себи да помогну, да морају да контролишу рад својих саветника, како им се не би десило, као у Приштинској улици, (први део) да улични саветник предлаже робу и дрва само за своје најближе познанике. Зато Народни одбор треба да сазива чешће конференције грађана по улицама, на којима ће се обавештавати грађани, шта је Одбор у току 10 дана разделио и коме. Тако ћемо избећи то да деоба буде тајна повереника.

У Отсеку унутрашњих послова за протеклу годину прошло је кроз архиву 32.560 предмета. По свом обиму овај Отсек је премашио послове бивших квартова. Овај Отсек је радио од увиђаја у случајевима крађе до решавања спорова око туча. Од гарантовања безбедности и чувања мира до регистровања и пријављивања _ нових грађана., Све те послове и многе друге ситне решавао је свакодневно

· до скора само 16 људи а теку

последње време 21 чиновник.

ПОГРЕШНО УЛОЖЕНИ КАПИТАЛ

у Београду, а оно испало да је свега петнаест људи!

тврдио да има читаве дивизије,

НАРОДНИ ОДАДБОШИ

Раде они врло често | овремено да би свршили С осао. Треба се сетити да Јеси од ових чиновника решио сечно око 2.000 аката за проћ | одину. При овом Отсеку Је омисија за сузбијање црн. зе И шпекулације. С обзироц, 1е на терену Четвртог рејони алу далеко позната Каленић пијаца, није тешко погоди, колико се тешкоћа боре, |олико чиновника ове комисије, „пак помогнути од грађана мали су дневно 10 до 15 пета а свршавали просечно бб авни задатак Одбора је да фрџ улични пијачни савет грана, да са њима одржава честаветовања јер грађани свВафевним пријављивањем шпекулуд доказују да хоће да помђ своје власти,

Као ова три отсека Истали отсеци савладали су истовако обиман посао са више Имање

успеха. Често се за Сврвање једног посла улагало Мр ви. ше труда, него што би б ро-

требно да су отклоњенџсновни недостаци. Тако је (бе за трговину и снабдевање шио замену књижица, деобујнова за текстил и друге пос најчешће сам, а то је случи са осталим отсецима. Зато јелавни недостатак у раду НОртвртог рејона недовољна рвезаност отсека, тако да пробџе не решава Одбор у целини, дбор ће овај недостатак Онити стварањем једног општТеулана рада за читав Одбор. У ради тога плана учествоваће б одборници. На тај начин, убиће се погрешно схватање Фђрника да су њима важни дино проблеми својих отсека. ћпровођењу плана треба да у руководећу _ улогу одготјући члан Одбора, а контрџ над извршењем постављених уатакан Претседништво.

Последице с овог недџатка што наш Одбор није рубодилац свим пословима У Џини осећа се највише у раду ших чиновника. Осећа се-да (бор нема довољно контроле њ радом наших чиновника, Кро у погледу њиховог правили распореда, тако и њихове итад ње у администрацији. а

Само“ планским радом 1чвр-

стим руководством може чи-

=" „новнички апарат ослободт 'на-

вика чиновника бивше Јурславије, које се испољавају кб једног мањег броја чиновнифкако у грубом поступку према рађанима, тако и у равнодушну посматрању дугих редова (ао и губљењу предмета. На ругој страни оспособљавање чирвника у администрацији најбфе ће се постићи одржавањем Рнференција са чиновницима 0 отсецима. На тим конференијама упознаваће се чиновници | техником пословања, проранваће законе, уредбе које доноснаше власти, те се неће дозводи да се понови да један чиновик ради у Станбеном отсеку па године, а да не зна Закон) становима. Отклањањем ових — офвних недостатака, омогућиће (бору да лакоћом, са мање улкеног труда решава текуће прблеме грађана.

Тако изгледа рад у Чертом рејону. И данас када одету ма који одбор рејона у Беогрду видећете да наши народни (бори врше народну власт сигујо. Уверићете се да се задат који је пред наше одборе пофвљен испуњава, Наши одобри остају установе где грађани града решавају сва сложена пита из свакодневног живота,

СЕЛЕНА МИЛЕНКОИЋ

које илегално Раде