20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
БРОЈ 59 ГОД. П
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 18 ЈАНУАР 1946
В. И. Лењин у Смољном
разговара са црвеногвардејцима
ЛЕЊИН |
БОРАЦ ЗА СРЕЋУ ЧОВЕЧАНСТВА
увот је изграђен на тако парадоксалним својствима, да-неко који не уме да мрзи није у стању да истински воли.
"Оно што је у мојим очима изузетно велико у Лењино то је његова непомирљива и неизмерна мржња на људску невољу, његова чврста вера да невоља није неизоставни основ живота, већ једна напаст које се човечји род мора' и може да отресе.
Ову основну црту његовог кКарактера ја бих назвао борбеним оптимизмом једног материјалисте. То је било оно што је мене нарочито привезало за овог човека — и то човека са великим почетним словом.
Ја сам обожавао ту јасно одређену вољу за животом и ту активну мржњу на беду и невољу човека. Ја сам се дивио тој младалачкој бодрости коју је уносио: у све чега год би се подухватио. Ја сам бивао запањен његовом надљудском радном енеогијом. Његови покрети су били неусиљени, живи и оскудни, а ње» гови убедљиви. гестови потпуно су хармонизирали са његовим речима које су такође биле шкрте, али које су киптиле идејама. И на његовом лицу монголског ти“
па пламсала су:и зрачила лдва'
смела ока непоколебљивог бор-
ца против лажи и: за афирмаци- ·
ју живота. Те очи су умеле да блистају, да жмире подозриво, да се смеју иронично и. да севаЈУ љутито. Изразитост тих очијУ загревала је и осветљавала његове речи.
"Изгледало је покаткад, као да из тих очију праскају варнице необухватне енергије духа и да речи, захваћене њима, светле у ваздуху. Његови говори увек су остављали такорећи физички утисак непорециве истине. «
Деловало је необично видети Лењина “ако се шета по парку У вароши Горки; толико је претстава о њему била везгна за “овека који вечито седи У прочељу дугог стола'и са мирним осмехом и поолооним поглелом кпманоша вешто и одлучно диригује дискусијом својих другова; или како стоји на трибини са главом забаченом уназад и сипа своје прецизне. осветљујуће речи у занемелу масу која напрегнуто слуша, У те гладне очи народа који чезче за истином. Из тих речи, задивљујући једноставних, израстао је, уметнички вајан, лик истине.
Цела његова природа била је пламена, али то није био жар једног хазардера, већ дејство сна-
' његовог _
те духа какав може да се нађе једино-код онога-којњ непоколебљиво верује У своју мисију, код човека који У светском хаосу дубоко и сигурно осећа своју у» лоту у свету — улогу непријатеља хаоса. .
Са истом жестином он је био у стању да игра партију шаха, или да чита неку „Историју одеће“, или сатима да дискутује са неким другом, да пеца рибу, да се шета по најјачем јужњачком сунцу каменим путањама Каприја, или да ужива посматрајући ·цветне пупољке или прљава лица деце сеоских ри“ бата.
Он је волео шалу и смејао се целим телом, често до суза. Он би умео. да изусти своје кратко · и карактеристично „хмехм!“ и то са свима. варијацијама у Нагласку, од заједљиве ироније до благе сумње; 'а често је то „хм“ хм!“ одавало његов „изразити смисао за хумор какав је свој-. ствен само човеку. "дубоке про-. ницљивости, са потпуним позна» вањем ђавоље уапсурдности жиз. вота. |
Пуначак и крутељаст, са челом“.
„једног Сократа, и продорним .0-.
чима, он је, покаткад заузимао“ мало необичну. и додброћудну | позу, главу забапивши унатраг, нагнуту спрема једном рамену, , и прсте завучене у отвор од прслука испод рукава. У таквим“ тренутцима цела његова фигура зрачила је радошћу. Једно велико дете велико дете овог изопаченог света, један диван чо»
„век који је "жртвовао себе не:
пријатељству“ 'и “мржњи “и „за ствар коју је: волео! «7 Ја уопште не. могу да претставим себи једног. другог | чо-“ века који је стојао тако високо" изнад својих следбеника, па и-
, пак био у стању да се сачува“
од искушења да буде амбициозан и да не изгуби жив интерес“ за „обичан свет“,
ж
Једном, у Горком,: милујући. неку децу, он је рекао:
„Ови ће моћи да живе боље, него што. смо ми живели. Они ће бити поштеђени много чега што смо ми морали да проживимо. Њихов живот биће мање су“ ров.“ М зурећи у даљину, према бреговима на којима се у:
гнездило једно село, он је за=епљено додао; „Па ипак, ја им не завидим.
Наша генерација је обавила једно дело које је задивљујуће по свом историском значењу. Суровост нашег живљења, која нам је наметнута околностима, биће правилно схваћена и оправ-
аката
т | из успомена вели“
Ког руског писца Максима Торког
дана, Све ће бити схваћено, све са «
Он је имао обичај ла милује децу са.једном благом, уструче
љивом нежношћу. О 6 ,
. » « 4 1 Лењин је. биогРус, који је ду-
го: живео. ван Русије и пажљи-. во проматрао своју земљу. Из' далека она је изгледала много
живописнија. Он је имао јасну претставу о њеној потенционалној снази, и о изузетној даровитости њених. народа, . истина још недовољно израженој, успаваној спором и. мрачном исто. ријом, али даровитости која. се свуда · осећа, која је као светлу. цаве златне звезде на: црном за• стору фантастичног. живота Ру“ сије. |,
Умро, је: Владимир, Лењин, „ве-
„лики: генијални човек; овог. све». та; Али:живе. наследници“ њего“.
вог- ума и његове воље. Они: живе и они делају успешно, као. што нико "никад и-нигде 'у-свету није) делао пре: њих МА Ано
Владимир Иљич Лењин
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-008, 20-443 и 26-521
Мах а ДУ
СЛОБОДА НАРОДУ!
у —)
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
ЗНАЧАЈАН ДАТУМ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ
д |
„~“ Задишњина
ЈЕДИНСТВЕНИХ СННДАКАТ
23 јануара 1945 године одржа“.
на је Земаљска конференција на којој су усвојени програм и статут Јединственог синдиката радника и намештеника Југославије. Тај дан улази међу најзначајније дане у историји „радничког покрета Југославије. На тај дан после херојске четворогодишње народноослободилачке борбе у којој је радничка класа одигра. ла авангардну улогу она је ударила чврсте темеље Јединстве> ном синдикалном покрету про“ летаријата Југославије. тим
„даном повезан је почетак дфор“
мљавања моћне организације нај: напредније класе ·наше „земље. Година дана рада.на културном политичком и економском пољу дала је видних резултата. Помажући народну власт у изградњи, учествујући активно. у. раду: На-
родног фронта и радничка класа Београда дала је:огроман до“
принос за бољу УЛ ОНОсЕ рад--
ног народа наше земље. 31 децембра 1944 године про.
летаријат Београда дао је 'ини-'
цијативу за покретање акције у циљу обнављања синдиката. Збор на Славији на којем је учествовало око 20000 радника изабрао је Акциони одбор за покретање јединствених синдиката (који је успешно извршио. постављени задатак, ;
Већ у данима ослобођења рад“
вици ин намештеници“ прилазе послу у миљу -помоћи својим борцима и сређивању прилика У
"рраду. Незаборавна је помоћ ко,
ЈУ је пролетаријат Београда све“ срдно' пружио“ својој наредно-. ослободилачкој ~ војсци , упркос близине фронта: и. несређеног, 6: кономског стања у граду. Рад на организацији и. оформљава“ њу синдиката послужио је рад“ ницима и намештеницима да њихова “помоћ фронту. буде, успешнија и организованија.' Радни елан потстицан год младих. син'"дикалних организација. „доносио је лепих „резултата, у буђењу иницијативе и стваралаштва. [0:. рушене. и, оштећене _ фабрике, радионице и. установе брзо су оправљане, покретане у рад често и мимо.воље а, не ретко, и уз. отпор власника који су се солидарисали са окупатором, поставши издајнце своје", отаџбине н народа. . 5
„Синдикалћи,, покрет. у уБеогра„ду је нагло растао. Већ првог ме-
сеца у фебруару: имали ,смо ор-
уз +
ата
ранизованих 26.013 радника и на» 'мештеника У 206 подружница. У априлу. 49.108 -са 455 подружница, јуна; 56.874 са 521 подружницом. Данас има у Београду и Земуну организованих 73.698 чланова у 578 подружница са 23 ме. сна одбора. Тај нагли полет у бројчаном порасту месног синдикалног покрета говори о ви'сокој свести радника и намештеника. Тај смо пораст могли имажи зато јер су они били свесни да ће једино кроз своје синди-« скалне организације моћи устоистручити' помоћ народноосло“ бодилачкој војсци у циљу што „бржег ослобођења напаћене земље од фашистичког окупатора и домаћих издајника. Не само то, они су. били чврсто уверени да, ће им то.'бити моћније · оружје. у помоћи на родној власти да се“ дотуче: не« пријатељ који је задожао низ екондмских позиција. Да би што
зпре дотукли националног и' кла“
усног непријатеља радници и на
мештеници ступали су масовно гу' синдикалне организације, За сгодину дана синдикални покрет "добио је широк замах.и данас „обухвата огромну већину рад“ „ника и намештеника.· Због ши, рине покрета а услед помањкања искусних руководилаца било је често лутања у раду. Поред тога мали број старих руково-„дилаца није могао чврсто повезати ' овако "широк 'покрет који
се често колебао и лутао у тра-“
жењу форме и садржине рада. Данас“ после годину дана рада
синдикални покрет стао је чвр«'
сто на'ноге. Период оформљавања и окупљања углавном је 'завршен. Задњи пленуми месног синдикалног већа и месних од“
бора показали су зрелост руко-.
водства синдикалног покрета који знају шта хоће и шта треба 'да раде данас. '
Пре 1941 године радници су У.
Београду имали свега пар културних друштава па и она су била „стално под присмотром полиције и гушена од ње. Рад је ометан, могућност избора програма скучена а најчешће и такви програми који су прошли неколико _ полициских цензура, забрањивани. Власт у рукама ненародне клике која је држала сва материјална средства У својим рукама гледала је и онако скучене могућности масовног културно-просветног уметничког рада да сведе на што ужи круг радника. Гушена тежња пре и за време окупације за културно-уметничким иживљавањем, по ослобођењу нашег главног града. а нарочито оформљавањем синдикалних орггнизација, до-
пен зет мена а те беше таме ам мини маја тата пена ти етвови се евииа бија пуни замах код наших рад-
нај“
РЕЗРА
Теразије у ноћи | ника и намештеника, Данаб у Београду радници и'намештени“ ци имају 17 културно-уметнич« ких друштава а поред њих око 30 већих. група у великим преду“ зећима као што су Индустрија мотора у Раковици, Маркарни“ ца, Бостон, Бевод, итд. Поред тога постоје 13 фискултурних друштава. За време старе Југославије радници нису смели оргтанизовати зидне новине. Данас не може се ни замислити ни је дно предузеће ни установа без њих, шта више велика предузе» ћа и установе имају их и по о“ дељењима. Изложб; 54 најбољих зидних новина у вези децембар“ ског такмичења поводом про» славе годишњице оснивања Је• динствених синдиката, видан је доказ како је културни живот постао неопходна потреба рад“ ника У свакодневној борби за економску изградњу наше зе мље. Код свих месних одбора и синдикалних подружница посто“ је културно-просветни одбори који руководе _ културно-про•
"светним радом. На тај начин о“
купљено је пар хиљада другова који само учествују у организацији културно-просветног умет« ничког живота. А број активних учесника у културном раду го« вори о широком раду на пољу преваспитавања наших радника и намештеника. Та чињеница го“ вори о свести њиховој да у борби за стварање бољег живота морају у првом реду себе упоредо са изградњом да прева“ спитавају да би на тај начин могли и остале радне Слојеве непоколебљиво водити напред до потпуне победе. У том циљу · културно-просветни _ уметнички рад мора се и даље омасовља» вати. али. већ данас су створе» ни услови да се тај. рад и жи“ вот квалитативно У многоме. побољшају у наредној голини, Прошла година била. је година активног политичког живота у редовима радника и намештени“ ка. Они су узимали најактивнијег учешћа у политичком животу не само својих предузећа и у“ станова, него и, на уличним „и рејонским конференцијама. Њихо“ во масовно иступање на зборовима и свима политичким акцијама у прошлој години давало је чврстине, полета политичком жи= воту нашег града, То се нарочи“ то огледа у огромној победи Народног фронта на изборима. Ма да су били основна снага У оку“ пљању свих поштених демократ“ ски настројених грађана унутар Фронта радници никад нису за борављали село. Знајући да није довољно јединство радних сло. јева само у граду, да би се до. тукао непријатељ у току прошле