20. oktobar
Пн и = 7
ИЕ:
_ динке су у многоме унапредиле
"организацијом посла гњечилице - У предионици за време од 56 ча_сбва уместо предвиђених 166. "Пумпу у фабрици квасца опра-
·" Арсића, из „Белсапа" и других
дневна. штампа, служе као при· ма и намештеницима у повећа_њу производње и обнови наше _ђујући технику да би што више произвели, “ шпћекуланата и ратних добитни-
_ ка. Активним учешћем у борби _ против њих радници су доказа-
· савања бивших повлашћених ек_ тајући да се борба све више за| радници и намештеници у следе-
| ћој години појачаће борбу про· тив свих шпекулантско-израбљи-
дикалног живота још одлучније
_ ти радника и намештеника Југо-
Петар: — Шта мислите, тата, да ли би Зогу могао да покуша преко Жералдине нешто код
а»
Мађа Орђе: — Можда... То ти је данас једна од ретких земаља где се народ још не пита за
мишљење,
(Наставак са 1-ве стране)
тодине стално су групе радника и намештеника одлазиле на село помагали сељацима у разним пословима и тако учвршћивали јединство радних маса града и села. Кроз то време према непотпуним подацима посетило је 3.456 другова и другарица у организованим _ радним _ групама преко 39 села. На тај начин они су дали свој допринос у Учвршћивању јединства радних маса села и града у борби за обнову и изградњу наше земље а против израбљивачких шпекулантских елемената.
Сав тај политички и културнопросветни уметнички рад ширио је перспективе и дизао моралну снагу и самим радницима и намештеницима. Имајући огромно поверење у руководиоца народне борбе маршала Тита радници су голи, боси, гладни и необезбеђени постизавали лепе резултате већ првих дана након ослобођења. Тај рад касније се побољшавао и био све плодоноснији. Од првобитних акција ради оспособљавања машина и предузећа током године прелазило се на изналажење . могућности побољшања и повећања продукције. Поред многих предузећа која су имала лепе резултате у повећању производње вредно је сетити се радника са Савског железничког моста који су упркос великих тешкоћа испунили обећање да ће мост бити оспособљен за саобраћај до краја старе године. М поред тешког економског стања радници су се масовно -0дазивали позивима маршала Тита за повећање наше продукције. У првомајском такмичењу, затим касније а и у децембарском такмичењу долазио је до изражаја стваралачки дух наших радника.
У вези новогодишњег писма, маршала Тита омладина београдске Текстилне А. Д. одржала је конференцију и 16 омладинки прихватило је метод омладинке Игњатовић Ружице коју су изабрале за вођу ударне групе. Тако да сада све оне раде на 4 платнарска, разбоја, (без зутомата), док су раније радиле са по два а понеке тек са три. Поред тога две омладинке, уместо као остали радници што раде са по једним штофарским разбојем, сада, раде на. по два разбоја: На тај начин ове омла-
иперит ин и ви
производњу:
У државном Комбинованом предузећу, где су радници само за време децембарског такмичења извршили оправку бољом
вили су место за предвиђених 60 часова. за 23 часа. Изум Милоша,
радника. по нашим предузећима, о којима је у своје време писала
мер и потстрек нашим радници-
земље. Подижући производњу, савла-
радници су упоредо водили упорну борбу против
ли да су свесни да се не може створити бољи живот а да се не дотуку они који због личних интереса данас се супротстављају ббрби радних маса у циљу спа-
сплоататорских позиција. Схва-
оштрава ·на економском пољу
вачких елемената. Радници и намештеници у другој години син-
ће подупрети све мере народне власти да би се економска борба што успешније водила и да би се изградила земља и тако створили бољи услови живота раднам масама града и села.
Живели Јединствени синдика-
славије! Душан ШИЈАН
ен ве ме
ПИТАЊЕ
СНАБДЕВ
Првенство имају они
на којима п
Правилно решење питања снабдевања, на првом месту исхране, један је од услова да би се одржао полет са којим су радне масе прегле на обнову земље и 0могућили даљи њихови напори у томе раду. Пројекат нашег Устава говори о томе, да свако треба да ради и да онај, који заједници не доприноси не може од ње ни захтевати. Да је то баш таква политика, која једино може да обезбеди јачање. наше земље, видели смо већ и у једногодишњој пракси од ослобођења на овамо. у
У околностима скоро пуне слободе трговања намирницама и У. времену кад се није правила никаква разлика обзиром на то шта ко ради и после ослобође-
Смисао и потреба учешћа народних маса у контроли чиновничког апарата
У поруци поводом Нове године друг Тито је рекао: „Ступамо у Нову 1946 годину са огромним и тешким задацима. Ако је 1945 година била година победе на бојном и политичком пољу то је сваки грађанин ове земље дужан учинити све да нова 1946 година буде барем делимично година победе на привредном пољу, победа на обнови наше земље“,
Да би победа у обнови земље била што бржа и што потпунија потребно је да што шире народне масе учествују не само у конкретном раду на обнови него и у будној контроли органа којима је поверена власт као и органа административно - чиновничког апарата. Изненађења, као што је суђење чиновницима Гранапг, биће тада мање, а тиме ће се смањити и утицај свесних саботера на дело обнове.
„Стара Југославија и четворо“ годишња окупација оставили су нам рђаво наслеђе. Саботаже, шпекулација, црна берза и на концу крађе које су се догађале у нашој земљи последње године нанеле су милијардску штету привреди наше државе. Било је
тешких саботажа при. изградњи.
мостова, саботажа'и крађа на железничком _ саобраћају, у“ ин“ дустрији, саботажа у речном саобраћају, у пољопривреди, у рударству и Тт. д. То су остаци старога и у исто време ово има политички карактер јер непријатељ наше Федеративне Народне Републике примењује сада таква средства да би спречили наш напредак“. (Тито — 1 јануара 1946)
У старој Југославији читав друштвени поредак био је тако срачунат да је у управном државном апарату давана предност моралним пропалицама а у приватној предузимљивости обезбеБиван. удобан и безбрижан живот профитерима, варалицама, аферашима и корупционашима. Као што друг Ђилас каже: „Био је у старој Југославији одомаћен однос — радити за државу што мање, дати јој што горе, Узети што више“. Збиља, то. је био систем, то није био само случај.
-Ако је требало извршити какву поруџбину за државу, онда је лиферант гледао да узме што више пара а да испоручи што гору робу. Да ово оствари он је чиновнику који треба да одобри поруџбину давао мито и проценат у заради. Тако је исто и проценат унапред књижен У
калкулацијама .„шпекуланата на. истој страни на којој и обични,
трошкови производње, ·
'За пријем у чиновнички апа- .| рат биле су потребне „везе“. Ово . значи да је прећутно тражено „|
да нови чиновник при ступању у-службу прими на себе обавезу да неће радити боље (т. ј. за народ горе) него „веза. преко које улази у службу. Ову обавезу испуњавати то је био услов за напредовање У служби. На тај начин апарат се попуњавао и проширивао новим људима бираним по истом мерилу. Принцип „услуга за услугу“ био је цемент којим су се ови и овакви чиновници међусобно повезивали у један „чврст систем народних дерикожа и крвопија.
У случају да је неки од оваквих чиновника неспретно до шао у отворен сукоб са закони. ма који су по слову забрањивали корупцију — било је довољно да има јача „леђа“ па да остане потпуно некажњен, Колико је афера на овај начин заташкано а колико је афераша уместо казни добијало унапређењег Обични, ситни људи за кокош или динар осуђивани су на роби“ ју а разни Бошковићи (Ковница) или Којићи (липицанери) за милионе украђеног народног новца остајали су стварно некажњени.
Тако се код народа с једне стране у потсвести стварало осећање о сопственој нижој вредности а с друге стране утврђива-
ло уверење о суровој свемоћи чиновника. Како каже друг Ђилас били су то „бездушни екс-
плоататори и дерикоже којиу себи немају ничег светог — ни осећања нације ни части, него
само мисле како ће се обогатити не бирајући никаква средства и не обазирући се ни на шта.“
Народни устанак могао је тек да избаци ове људе из седла. Но тиме њихово питање још није скинуто с дневног реда. Они покушавају и даље да врше своју противнародну работу и да се чак докопају појединих позиција власти. Нова Југославија, коју је народ створио, наследила је један део чиновништва са старим корупционашким навикама и бирократским начином рада. Неки од њих ушли су у нови чиновнички апарат случајно са масом преузетог чиновништва, други, са претворношћу која им је својствена, увукли су се све-
сно са жељом да свој положај искористе за противнародни рад. М једни и други су међутим под оком народне контроле и, један по један, бивају хватани на делу. Мач праведног народ“ ног суда погађа их према степену у којем су се"огрешили о интересе: народа. Пример, чиновника-Бранана "исправиће многа по“ гршена схватања таквих појединаца о односу народа према новој државној власти и показати им да је данас сваки државни посао истовремено и општенародни посао. Међутим неки ће уместо да се поправе продужити рад по староме само. ће се дубље прикрити. · Зато је потребно да се будност народне контроле у истом степену ојача.
Народ воли своју власт за коју су и стотине хиљаде најбољих његових синова дали своје животе. У својој великој љубави према својој власти многи појединци предају се осећању слепог поверења мислећи дасуи сви други руковођени у својим поступцима истим · осећањима. Према свакоме који данас учествују. У установама · народне власти укључујући ту и све чиновнике они се односе унапред са пуним. поверењем и поштовањем. Други опет, ваљда због терета наслеђених навика из недалеке прошлости, још увек нису свесни свога права и дужности контроле, те бирократске поступке
чиновника примају Као нешто против чега они нису позвани, не могу и не треба да иступају.
Треба међутим настојати да се обе ове грешке у ставу према питању контроле што пре исправе. Правилно схватити проблем контроле и што савесније вршити ово право које такође спада у једну од тековина народноослободилачке борбе — то значи истовремено правилно прићи и проблему заштите обнове наше земље, то значи испунити задатак који је друг Тито формулисао: „Саботере, расипнике народне имовине, крадљивце, швер цере и црноберзијанце треба гонити до уништења ако хоћемо да очувамо велике тековине ослободилачке борбе. Против овог зла треба да се бори сваки поштен родољуб, сваки онај који воли своју земљу и свој народ“.
Мирко СТОЈАКОВИЋ члан. И. 0. Н. Ф. Ш рејона
Програм културних приредаба у оквиру прославе синдиката
Поводом прославе годишњице оснивања Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије Месно синдикално веће Београда даће низ радничких приредаба 19 и 20 јануара. У суботу 19 јануара у 19 часова наступају најбољи хорови синдикалних подружница. Приредба ће се одржати у згради Коларчевог народног универзитета. Она ће: бити смотра досадашњих напора синдикалних подружница на уметничком пољу. У недељу 20 јануара у 9 часова пре подне у згради Радничке коморе биће отворена обновљена библиотека и читаоница радника и намештеника Београда. Књиге су сакупљене од појединих синдикалних подружница у току децембарског. такмичења и од прилога Градског ИНО-а. Отварање обновљене библиотеке и читаонице претставља један од видних успеха синдиката на културном 'изграђивању наших радника и намештеника. Радници ће у читаоници моћи да стекну знања из свих области науке и уметности. Завршна приредба биће одржана на Коларчевом народном универзитету. У 19 часова наступиће заједно сви најбољи хорови синдикалних подружница као и фолклорне групе и рецитатори. Том приликом претседник Јединствених синдиката радника и. намештеника Југосла= вије Ђуро Салај, говориће о значају годишњице бснивања синдиката. !
ња радни човек је опет био у те шком положају. Радне масе су пригрлиле борбу за победу над непријатељем на фронту, за 99нову. наше индустрије и саобраћаја из рушевина. У исто време оне су остале плен оних који су држали у својим рукама трговину животним — намирницама: док су месечни приходи били 6—10 хиљада, хлеб се кретао од 100—900 а месо хиљаду динара. У таквом положају радници СУ напуштали посао да би ишли У потрагу за храном, своју су децу слали да тргују по улицама, а није било ретко да то уради и фабрички радник. У најбољем случају ишли су у мања предузећа где су зараде веће, јер производи иду на тржиште без контроле. Тако се дешавало да од 800 радника текстилне фабрике у Београду 400 долази на посао.
Замена новца и одређивање цена основним намирницама значили су увођење нове, планске политике у те односе. Они су поставили нову, повољнију основу на којој има да се одвија привредни живот, па и борба радних маса за побољшање животних услова. Међутим, у току овог лета ми смо видели да нису довољни ти основни оквири, да они неће сами по себи регулисати положај радних слојева. Не разликујући људе према томе шта раде, иако у мало повољнијим приликама, стављени су у положај приближан ономе у коме су били: да радни свет ради а да други тргују и решавају колико ће бити његово парче хлеба. Увођење допунских радничких карата је пут за промену тога стања и значи јасно опредељену политику наше државе да свима створи онакве услове живота какве својим радом заслужују. Ове године је читаво снабдевање ишло тешко: једно, што је ово била прва година и што је требало испробати и увести У живот низ мера. Друго што је година била лоша. Жетва је подбацила у свима крајевима због незапамћене суше. Поврће, које је уз хлеб данас главна храна, такође је од ње страдало, Велики део земље није био засејан због војних операција. Стање стоке, узимајући у обзир целу "земљу, слабо је; као последица рата. У таквим околностима требалб'је нормализовати исхрану, одупрети се црној берзи. Те су околности компликовале и 380штриле односе на нашем тржишту, отежале спровођење наших мера максимирања цена и смањиле ефекат замене новца.
Но баш у овим условима наше мере морале су не да попусте, но да буду одлучније: што тежи положај радних маса ми морамо водити одлучнију политику њиховог стављања у први плану исхрани. Црна берза не може се искоренити само казненим мерама: оно што је за нас од основног значаја то је да се обезбеде неопходне количине хране за оне, који подижу земљу из рушевина., Ако успемо у томе, ако радном становништву градова обезбедимо минимум, црна берза неће бити искорењена, али њене границе биће јако сужене, јер ћемо радне масе ишчупати из њених руку. Отети радне људе из руку шпекулације животним намирницама, то је данас основни задатак. у снабдевању. Док то не постигнемо мора нам бити јасно, да шпекулација храном држи, У мањој или већој мери,
РАЗГОВОРИ У ВАТИКАНУ _
"_— Свети оче! Мађари траже ревизију граница. — И право је, Коначно и они су се борили У овоме рату.
~
АЊА БЕОЉРАДА аи ;
очива обнова земље
нож под гушом народа, да угрожава рад наше индустрије, саобраћаја, рударства, администрације итд.
Решавајући проблем обезбеђења радног света мора се такође водити рачуна о томе коме прво помоћи: онима којима је најтеже — који раде на пословима од основног значаја за обнову земље и дају све од себе.
Поред допунских карата томе треба да допринесу и 'радничконамештеничке задруге. Међутим, оне су у своме чланству окупиле све и свакога, тако да јеу њима велики део људи, који не треба да буде у тим задругама, јер не живе од надница и плата, већ од зарада које су много веће. Зато је Савез радничконамештеничких задруга за Србију, упознавши се са стањем У већем броју задруга, решио да изврши ревизију чланства у 34: другама, да би број чланства свео на праву меру и тиме омогућио, да помоћ задруга радном свету буде ефикасна. Рејонске задруге почињу да отварају предузетне продавнице, где се снабдевају радници из једног или више предузећа из те околине... Друга помоћ коју задруге пружају јесте помоћ мензама рад“ ника-намештеника, које су се У току лета углавном саме снабдевале поврћем а сад их због те шких зимских прилика снабдева ју рејонске задруге. То ће и даље остати један од њихових главних задатака.
У погледу снабдевања огревом, одећом и обућом предузећа су такође стављена на прво место. Минималне количине огрева највећи део радног света примио је, а изгледи су, да ће са огревом и даље ићи на боље. Количина одеће и обуће са којом данас располажемо још су оскудне и ту су, са још више разлога, на прво место стављени они који раде.
Мз свега тога можемо рећи да је наша политика снабдевања У задње време закорачила „путем давања првенства онима, на ко“. јима почива обнова земље. Ту политику народ је лако прихва-. тио, јер му је блиска и разумљива и не наилази се на приговоре зашто се тако ради, већ на примедбе, да се таква политика не, спроводи доста упорно и досле-“ дно. У мерама које се у томе смислу предузимају може бити појединих грешака, али оне не могу довести у питање правац рада. На пример у издавању допунских радничких карата, при задњој замени уведено је строжије мерило и могло је бити извесних грешака. Међутим, несумњиво је утврђено наше основно мерило: да ли је посао, који тај човек ради, укључен у наш привредни план, јер је он потребан за наше привредно подизање, да ли постоји у томе послу увид државе, (О пореклу сировина, о висини надница, зарада предузећа и др.). Ако је тако, онда ће радници тога преду“ зећа имати допунске карте, Ако је тај посао ван нашег плана и контроле, неће их добити; Неправилно је на пример што је један народни одбор одбио фабрику семена „Север“ у Земуну: зато што је то приватно предузеће, јер то да ли је оно приватно или не није мерило, већ. степен у коме користи обнови земље. А фабрика „Север“ сва-. како користи (бар по својој намени треба да користи), бо
Други пример. Питање грађевинских. радника није било решено; неки су запослени, а други беспослени а радили месецима на радовима обнове Београда. Велики део њих није добио допунске карте, јер нису ни у каквом предузећу. Мењају радилишта а неки су моментано и без посла. Јасно је да ту морамо наћи начин да их окупимо, не само ради издавања допунских карата, већ и огрева и свега осталог. По КИ а радника то ће
инити кроз за г : они сад стварају. У 4
Таквих питања има још и ми ћемо их решити на различите начине, али сви се морају решити тако, да радницима према месту упослења обезбедимо све оно са чиме данас располажемо. Је-
" дино то може да обезбеди функ_ ционисање наше привреде, да о-
лакша положај радника и да их
.„ Убеди у то, да ће свако побољ-
шање у привредном положају
„земље значити и подизање њи-
ховог животног стандарда.
За даље спровођење ове политике треба упознати радне масе
. С ЊОМ и мобилисати да будно
пазе како се она спроводи у живот, да тамо где се то не чини како треба алармирају народне одборе, синдикате, штампу и помогну да се исправе грешке које прави наш апарат у задруга-
ма, државним предузећима и органима власти.
;
М. н.