20. oktobar
Становници румунских, мађарских, бугарских, словачких и аустриских обалних села и градова питали су се У чуду, гледајући мали бродић на чијем се јарболу вила тробојка са петокраком звездом, „Чији је то брод7“ Али из дана у дан, све чешће, виђали су бродиће са петокраком сна триколори. Број бродова је растао стално, речно бродарство Народне Републике Југославије лечило је ране добијене од фашистичког окупатора. Сваки новосаграђени пловни објект, мањи или већи, сваки поправљени бродић извучен са дна Дунава и Саве, био је резултат хиљаде напора, хиљаде утрошених радних часова, резултат преданог рада наших мајстора по бродоградилиштима. Све ове радове на обнови руководи Дирекција речне пловидбе.
НЕКА. БРОЈЕВИ ГОВОРЕ
Човек средњих година, пре млад него стар, оштрих им енергичних црта, говори о напорима на обнови,
— Немци су нам показали да су вешти и рушењу, али за вештину разарања није потребно велико знање, Тешко се подиже и ствара ново, а још теже обнављају рушевине,
А. шта је све уништено рећи ће цифре.
По _ ослобођењу — пловни парк био је умањен за 77 од сто своје предратне вредности. Скоро сви пловни путеви били су закрчени, реке пуне мина и делова порушених мостова, пристаништа запуштена, бродоградилишта, 0пустошена. Радионица на Ади Циганлији потпуно је упропашћена. Од 1609 разних речних пловних објеката, са, преко 56.000 коњских снаган
"преко 45.000 тона носивости
у предратној Југославији, после ослобођења могло се рачунати само са 71 у укупној јачини од 660 коњских снага и 26.000 тона носивости. Тада се приступило обнови. Година 1945 била је година улагања највећих напора. Са речних дна вађени су потопљени бродови, пловни путеви чишћени од мина и запрека, обнављане радионице, зграде и организациони апарат. 90 од сто порушених радионица и зграда потпуно је оспособљено, али се још увек трпи оскудица у машинама и алату, и ако добијемо помоћ коју су нам наши савезници обећали, обнова ће бити коначно и успешно завршена.
Многа наши пловни објекти враћени су у току 1945 године из иностранства. иховом помоћу и радом обновљених објеката у нашим радионицама биланс прошлогодишњег рада је више него задовољавајући. У прошлих пвантест месеци 35 од сто потопљеног бродовља извађено је из воде. Преко девет мишоа тоза превезене робе, више од 500 хиљада превезенах пу гилка, више од сто милиока пређених тонских километара. Државним скелама
Перспектива бродоградилишта на Чукарици
превезено је два и по милиона путника, 150 хиљада камиона и преко 150 хиљада разне стоке. Помоћ коју је наше с бродарство указало сремском фронту била је огромна. се у ковачници“
Припремају нитне које ће ударници учврстити
Највећи посао бродоградилишта, обнова хидрауличног клипа
Пре рата сматрало се да је постигнут добар резултат ако је једном коњском снагом бродских машина за годину дана превезено 50 тона. Али, у новој Југославији туку се сви досадањи рекорди. Једна, коњска снага превукла јеу прошлој години ни мање ни више од 183 тоне.
У обновљеним радионицама извршено је 1135 разних поправки, од којих 400 великих и више од 500 средњих. Шест већих бродова пуштено је у воду. Београдска калорична централа не би могла да ради да је наши бродови нису редовно снабдевали угљем. Кроз минирану воду, излажући се свакодневној опасности да лете у зрак, наши бродари довлачили су угаљ електричној централи. Индустрији је била потребна електрична енергија и не штедећи себе бродари су јој је дали.
ШТА ПРИВРЕДА ОЧЕКУЈЕ ОД РЕЧНЕ ПЛОВИДБЕ
— С обзиром да се управа државних железница бори са много већим тешкоћама и да железнички сао-
Успеси бродера и мојстоза
браћај неће моћи тако брзо да потпуно стане на своје ноге, наше бродарство у овој години мораће да прими на себе још већи терет него у прошлој, наставља своје излагање орган из Речне пловидбе, док из суседне собе допире глас учитеља који објашњава правоугли троугао. То ученици нижег бродарског курса добијају основна знања за њихов суграшњи позив,
— Наша веза са иностранством наставља он — одржаваће се, углавном, преко речног саобраћаја. Бродовима ће бити довучене све потребне количине кокса ни шлеског угља потребног нашој ниндустрији. Поред тога, сва остала роба из иностранства: со ми течно гориво, довешће се воденим путем. И у прошлој сезони ми смо били примили на себе пренос дрва за потребе београдског становништва. Тај задатак остаје на нама и у будуће. Снабдевање пасивних крајева врши се такође преко нас,
Разговор је завршен, Врата суседне собе отворена су. У ђачким клупама седн 26 ученика, слушалаца нижег бродарског курса. Поред пртежа правоуглог троугла стоји наставник. Ми знамо да се бродови поправљају. Њихови прамци сећи ће ускоро пенушаве таласе Дунава и Саве. Али машина не мисли и бродовима, су потребни људи који ће да зауздају пару котлова, који ће да воде сигурном руком бродове кроз речно корито, који ће знати да се супротставе елементу им победе га. Довести ма кога на положај крмара или машинисте не би довело ни до чега.
На зидовима учионице висе скице бродова. У предратним бродарским школама делови брода носили су већином страна имена. То су били „стручни“ називи, 'односно украдене стране речи: гардек, фердек, ампер, кландел, кранцл и стотине сличних „стручних израза“. А све то преведено на наш језик гласи: палуба, ведро, ограда и прамац... Данас је страна терминологија замењена нашом сопственом и долазећи на своје нове дужности, по завршеном курсу, ових 26 омладинаца примораће и своје старије другове да у-
потребљавају нову стручну
терминологију.
У овим истим клупама по подне ће седети течајци за заповеднике бродова, спремајући се на вишем бродарском курсу за бродске капетане.
НА | ВРОДОГРАДИЛИШТУ СЕ ДАНАС РАДИ ПРЕКОВРЕМЕНО Стижемо н у бродоградилиште, Управник Сима Пауновић, у плавој морнарској униформи без ознака, дочекује посетиоце. зговор тиме што вади из џепа изгужвани лист ситно исписаног папира; план првомајског такмичења.
Почевши од 1 марта бродоградилиште се такмичи као и сва бродоградилишта у земљи. Али иако такмичење званично још није ни почело, такмичарски дух је обузео све раднике и намештенике. Они су схватили правилно своје дужности и примили обавезе које ће испунити до првог маја.
Он почиње ра- '
Ослобођење је затекло потпуно уништено бродоградилиште. Шеснаест пуних погодака из авиона и борбе при ослобођењу Београда, које су овде биле најжешће, збрисале су бродоградилиште са лица земље.
— Никада ово неће бити новљено! — говорили су они који нису познавали снаге радничке класе. Али су за годину дана на месту порушених зграда подигнуте нНове радионице, магацини и канцелариске просторије. Згариште је наново оживело.
Саграђено је боље и лепше бродоградилиште од предратног а сам производни капацитет је повећан. Хиљаду часова. прековременог рада, хиљаду добровољних радних сати једног јединог радника, чији пример следе и остали, објашњавају овај брзи успех У обнови.
Овде планови не остају мртва слова на хартији, већ се брзо приводе у дело. Радници су се примили патроната, над Дечјим обдаништем Чукарице. Прошле суботе сваки радник бродоградилишта дао је своја прва четири бесплатна сата радећи за Мартију,
данас се ради за обданиште,
Арађан Мирољуб и Јован Марић раде на поправци осовине брода 5 ата ап а а и питали уреаништке и анминистрацида „20 октоора“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије.
ИЛУСТРОВАНА РЕПОРТАЖА а
Уместо да после ручка пођу својим кућама, радници су 0-
стали крај машина и алата
да уз песму испуне дате обавезе. ВРОДОВИ ЧЕКАЈУ ЧАС КАДА ЋЕ ОПЕТ ДА ЗАПЛОВЕ
Рукавац Саве скоро је закрчен бродовима који се поправљају. Из воде извучени шлепови поређани дуж обале и групе радника чине недељиву масу људског тела и гвожђа. Шлепови чекају да огромни процепи на, њиховим трбусима буду затворени и да се поново ' оспособе за пло вилбу. ђ
На води укотвљени бродови изгледају као мртви, али уједначена лупа чекића из њихових утроба говори о раду без умора који се обавља У мрачним просторијама испод палубе.
Из машинског одељења брода, који је пре потапања носио епско име »Краљевић Марко« допире лупа чекића и рески јауци турпије који се мешају са песмом радника. Други машиниста Арађан Мирољуб ин помоћник Јова Марић глачају осовину брода.
— Сви ми радимо заједнички — колективно. Норму је тешко утврдити, јер то особеност посла не дозвољава. Билт би најсрећнији када би брод могао 1 маја да исплови.
Када је брод нзвађен бно је пун муља. Данас је чист н већ се машнне доводе у ред. У задњем делу простране бродске шупљине раде жене.
На чишћењу брода од муља оне су.
дале боље резултате него ли мушкарци. Савесне су н својим радом смањиле су трошкове за 10007. Сваки од двадесетак бродова има своју историју и своје хероје рада, али далеко бисмо отишли ако бисмо писали о свима њима. Своју историју укивају они сами свакодневно у зидове брода пи у бродске машине. Историја сваког брода носи у себи и један део њиховог живота и напора.
ХИЉАДУ ПЕТ СТОТИНА. НИТНИ ЗА ОСАМ САТИ
У ковачници, на обали, два снажна ковача припремају нитне, Прште варнице из усијаног комада гвожђа. Снажно се спуштају чекићи в' дају облик нитнн, које ће кроз неколико тренутака бити учвршћене на трупу шлепа. Што више нитни, јер бродоградилиште има узорне раднике који их закуцавају.
Прворазредпи мајстори пре рата могли су за осам сати рада на трупу брода да занитују седам стотина нитни. Било је то много. И превише за предратну Југославију и за газде које су од сваког комада убирале свој данак. Стара времена су прошла, газде су прегажене точком историје, а остао је сам радник који зна да сваки ударац више чини себе ради и у своју корист. У старој Југославији
седам сто, у новој 1500 нитни сам сати.
У рабасљла лица радника Славка
Лозанића и Спасоја Весића, који су
постигли ту норму обећавају и да-
ља прегнућа.
Док се ветар јечећи одбија од полузавршеног трупа шлепа, Весић чије лице вири из топле руске капе, јаз адио и такмичимо се. Што више нитни, тим више бродског простора, више робе и бољи живот за
све грађане.
на један део бродо= градилишта
Поглед
Са сваког дела мора да се скине прљавштина и рђа
Ето разлога такмичењу и рекордима. Рекорд данас није циљ сам себи, диљ је побољшање живота стотина хиљада грађана, живота радног народа села ин града.
Уколико више поправљених бродова изађе са бродоградилишта, утолико ће гра» Ђани Београда бити боље снабдевени. Радништво бродоградилишта свесно је тога да ради 38 побољшање живота свих грађана наше Републике.
Брана ВУЧКОВИЋ
о
4
„Краљевић Марко“
имама лиимтља аи ии
Одговорви уредник Танасије Младеновић, Чек, рачун 62.317, Поштански фах 54