20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
——
БРОЈ 65 ГОД. П
ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА ГОДИШЊИЦА
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
_____БЕОГРАД, 1 МАРТ
~ =
% “
ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА
· Оснивање првих наших пролетерских с бригада, нарочито Мрве и Друге, сазданих од првобораца Србије ни Шрне Горе који су заметнули херојску, сурову н величанствену борбу са надирућим окупаторским и издајничким дивизијама им армијама, извршено је баш у оне дане кад је целокупна Гебелсова пропаганда у свету и на Балкану на сав глас уверавала себе ми светску јавност, наше народе и наше борце, да је устанак у Србији и у другим земљама Југославије дефинитивно савладан. За веродостојност те пропаганде, нарочито тамо где је владавина. разних обзнанашких, шестојануарских, профашистичких, капитулантских и недићевско-гестаповеких режима у схватањима и. појмовима оставила, виднијег трага, свакако је било и објективних повода; Немачке и друге фашистичке армије наступале су широким фронтом све дубље у Совјетски Савез, а већина младих, тек организованих, смелих али неуких и слабо наоружаних наших јединица биле су у повлачењу, из Србије и са других ослобођених подручја, пред бројно далеко надмоћнијим и савршено наоружаним окупаторским и издајничким формацијама.
И Прва, и Друга пролетерска, бригада, створене у јеку над-
ЕЛЕКТРИЧНА
ЦЕНТРАЛА
УСНАГА
људских борби у зиму 1942, израсле су ненадано из првих победа и првих пораза народа и његових првих оружаних одреда који ће, током даљих окршаја и даљих тешких губитака, и судбоносних успеха, упоредо са беспримерним делом братске Црвене армије, победоносно скончати најхеројскију етапу наше историје. Федеративна Народна "Република Југославија зачела се у племенитој крви првих победа и првих пораза, наших народа тих дана, а Прва и Друга и следеће пролетерске јединице биле су језгро и кичма и плодоносни корен, пример и вера и најсветлији путоказ за стварање свих касније насталих наших јединица и данашње Југословенске армије — једне од
највеличанственијих . творевина,
неравне борбе наших народа против националсоцијалистичких и фашистичких агресора, здружених са прљавим и подлим изродима наших народа.
Друга пролетерска бригада основана је 1 марта 1942 године у Чајничу, од два ужичка, једног чачанског и једног шумадиског (батаљона. Оснивање је, пред постројеним батаљонима у Чајничу, прокламовао друг Тито. ИМ тога истога, тренутка млада, новооснована Друга пролетерска бригада пошла је у свој историски поход чија ће величи-
1 СВЕТЛОСТ«
| Прусца,
Ужички батаљон у Радојни 1942 год.
на и слава вечито живети у нашој Армији и у нашим народима. |
" Друга пролетерска бригада, од 1 марта, 1942 године до 1 марта 1945 године водила је преко 140 великих битака и неколико стотина мањих борби, акција и окршаја. против свих врста окупатора и издајника, од Немаца, и.Италијана до недићеваца и албанских издајника. У тим борбама, са својим малим али прекаљеним батаљонима, заплевила је 177 топова, 386 камиона, 10 танкета, 58 тенкова, 163 мотоцикла, 178 радио-станица, 331 бацач, 1308 митраљеза, 653 мапинке, - 1397 пиштоља, · 3706 пушака и 2060 коња. Број губитака. које је Друга пролетерска бригада у живој сили нанела, непријатељу износи преко 61 хиљаду. · Двадесетдве хиљаде осамстотиначетрдесет километара прешли су борци Друге пролетерске бригаде од њеног оснивања, преко Романије, Озрена, Јахорине, Бјелашнице, Трескавице, Дурмитора, Сињајевине, Јавора, Деветака, Љубишње, Зеленгоре, Волујка, Маглића, Вучева, Иван Планине, Битовње, Радуше, Цинцара, Срнетице, Борја, Прења, Вранице, Камене Горе, Таре; Пивске Планине, Златног Бора, 'Троврха, Звијезде, Динаре, Зеца, Витеза, Лисине, Овчара, Чврснице, Коњуха, Златибора, Шларгана, Златара, Маљена,. Повлена, Копаоника, Ро-
' гозне, Јастрепца, Гајтана, Јаво-
ра,. Голије, Муртенице, Мучња,
. Јадовника, Авале и Фрушке Го-
ре.' На томе незаборавном, страшном и славном путу, увек не-
· поколебива, увек у акцији, увек тамо где је непријатељ, кроз,
Источну,
Санџак, Црну Гору,
" Централну · и Западну Босну, . Жерцеговину, Далмацију, „Срби„ју и Срем,
Друга пролетерска, бригада. ослобађа или учествује
|- у ослобођавању Рудог, Подрома-
није, Горажда, Фоче, Устиколине,
"Милића, Власенице, Сребрнице,
Братунца, Кладња, Градине,
Тарчина, Дувна, Штуице, Ливна, , „Прозора,
Посушја, Мркоњић Града, Јајца, Горњег Вакуфа, Калиновика, Улога, Чајнича, Метаљке, Бољанића, 1Шахови-
ћа, Бродарева, Миљевине, Бије-.
лог Поља, Пријепоља, Плевља, Колашина, Берана, Андријевице, Бруса, Куршумлије, Плавна, Голубића, Олова, Крешева, Пазарића, Повија, Жабљака, Штавника, Дрежнице, Барбатовца, Челебића, Варде, Ивањице, Нове Вароши, Горњег Милановца, Раче Крагујевачке, Београда, Кузмина, Комлетинаца. .
На томе путу, кроз крв и пустош непоштедних битака једне од Уузор-јединица легендарне Титове армије, бригада прикупља борце Босне, Далмадије, Лике, Кордуна, Баније и Санџака, ширећи пламену веру у победу над острвљеним освајачем и издајницима и, истовремено, свети завет Комунистичке партије Југославије, свети завет свенародног устанка — братство и јединство свих народа Југославије у бескомпромисној борби
за национално и социјално 0-
слобођење. На томе путу, прво кроз мале партизанске чарке и окршаје, па кроз све компликованије фронталне операције и битке, прекаљује се Бригада, борци и руководство све сигур-
није савлађују тешку вештину ратовања, и израстају Народни хероји Друге пролетерске бригаде Џетар Лековић, први Народни херој наших народа, и Алекса Дејовић и Миодраг Миловановић-Луне, да својим примером самопожртвовања и легендарне храбрости вечито живе у историји, у срцу народа и У духу нових генерација бораца и руководилаца наше Армије. На томе путу, кроз неуморан вБојнички, политички и културни рад у јединицама. и у крајевима. кроз које се бори, Друга пролетерска, челичи своје кадрове који се упућују у друге, млађе једивица -и- од којих велики-–број данас руководи у нашој Армија и у управи наше нове, ослобођене земље.
— Без предаха! — било је непоколебљиво гесло Друге пролетерске бригаде, које јој је оног мартовског дана 1942 године, У опустошеном Чајничу, удахнуо друг Тито, и које Друга пролетерска никад није изневерила. Данас, на дан четворогодишњице тог историског датума наше Армије и наших народа, то гесло пулсира у крвотоку читаве наше ослобођене отаџбине, тријумфујући над свима злочиначким лажима и џелатским плановима фашистичких освајача н издајника, којима смо најјаче ударце почели да задајемо баш у оне дане кад су објављивали да смо дефинитивно савладани; Велико гесло Друге пролетерске бригаде данас живи свенародном снагом у хуци обновљених фабрика и напрегнутој тишини учионица, у новоподигнутим мостовима и сетвеном пла.ну нашег слободног сељака У нашем братству са Совјетским Савезом и другим словенским и слободољубивим народима и у налпој светлој будућности коју стварамо свесно као што су за ту нашу будућност свесно ишли у смрт борци Друге пролетер-. ске бригаде.
Слава. палим борцима Друге пролетерске бригаде!
Да живи Друга пролетерска, бригада — јуначка бригада Југословенске армије!
· Чедомир МИНДЕРОВИЋ
' .
СМРТ ФАШИЗМУ | СЛОБОДА НАРОДУ.
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
,
Баро Дно Најн
завршио је свој плебисцит
С пута по зони „Б“
О Словенском Приморју мисле
деценијама сви наши народи, не
тајећи своја осећања. О њему данас пише слободољубива штампа целог света, забринута за. принципе демократије за које се нештедимице четири године дила крв. На питању Трста н околине сада опробавају своје преостале адуте и сви преживели остаци фашизма, не бирајући средства н скоро не обмотавајући у подношљиве обланде најгнусније лажи. Међутим, на овом испиту демократије и великих начела антифашистичког рата мирно и прибрано стоји само народ Јулиске Крајине, чврсто поуздан у себе, с вером коју је прекалио у двадесетпетогодишњој борби, с љубављу коју. црпе из моћне заједнице „братских народа Југославије. · ;
Ја сам прошао овим крајевима и разговарао с људима, од Постојне до Ајдовшчине, од И. дрије до Копера, Опатије, Илирске Бистрице, све до попаљених али никад побеђених планинских села: Разговарао сам са старим сељанкама на путу, са 0младином у школи, рударима на раду. Њихова решеност и њихово поуздање освајају човека као пролећно небо над Јадраном, као зеленило које овде већ сада. по“ тоцима. избија из осунчаних висоравни, , Ју
"Словенско Приморје, путнику који први пут долази у њега, пр: венствено се показује као крај где сви људи једнако мисле и раде. У њему нема омладинаца који стоје по страни, а најмање таквих који чекају нешто друго: Сваки младић и свака девојка овде похађају школу, изучавају не. ки занат, а у исто време, кроз своје организације, колективно учествују У општем напору на обнови, , -
Од сељанке и раднице ло професорке и чиновнице све жене у Словенском Приморју организоване су у Антифашистички фронт. ИМ то свесно, предано. Сељанка,: кад наиђете поред ње: не њиве, оставља мотику и одрешито. вам прилази, Она. на разговор не чека, сама га започиње. . Е
— Погледај — веди —- на овим кршевима некада су били. боро: ви. Све су их исекли Талијани, а нове нису засадили, Ако не знате шта је фашизам, свратите с пута и дођите у наше село. Још га нисмо могли обновити · Раднице и мали број школованих жена, после редовног дневног рада, увече и празником похађају или воде курсеве. И то сваке врсте, стручне и просветне. Не само акција, већ тежња за учењем у Словенском Приморју је масовна. Овде интересовање за уздизањем није потребно будити, њега треба задовољавати на свим странама и свом снагом. _ Отуда и она здрава озбиљност и унутрашња радост која се сре-
та на сваком кораку у овом крају. У једном месту од пет хиљада становника, где је раније била само основна школа на ита лијанском језику, данас раде пет школа: основна, нижа гимназија, рударска и електромашинска, чипкарска. Сви становници иду, у неку школу, н стари н млади; Један радник, данас високо квалификован, са осмехом показује графикон свога рудника.
— Погледај, друже! — каже; — Иако смо предратна модерна оруђа за време рата сами уш:штили, мпак данас не заостајемо у производњи. Напротив, из дана у дан је подижемо. Ми у Југославију морамо ући са акти. вом. То је наш завет отаџбини н другу Титу.
Југославија н Тито су речи којима овде и дан свиће, по којима се. одмеравају сви подухвати и процењују све вредности. Оне воде и снаже, зрачећи вером У пуну победу и срећнију будућност. Оне су и моћан штит од свих смишљених и бесомучних напада који систематски допиру иза границе.
Последња од тих одвратних кампања. је везана за долазак комисије Уједињених нација. На њу је народ Јулиске Крајине одговорио мирно и одлучно, како' то могу само људи рођени и одрасли 'у борби, свесни своје снаге и свога права, На свакој колиби, на свакој кући, на сваком раскршћу подигнут је славолук с натписима: „Тукај је Југославија“, „Овде смо сви Словенци“, „Наша је граница преко Соче“. А да о припадности ових крајева не би остало ни трунке сумње, на улазу у свако село стоји његов летопис: колико их је било у борбеним јединицама, колико У логорима, колико је по
гинуло.
— Ми ту шјору комисију ни смо тражили — објашњава нам стари рибар у Опатији, — Ми
смо свој плебисцит водили два. десет и пет година и сад смо га најзад. завршили. Али ако неко хоће да дође, да се увери, нека изволи. Имамо им шта рећи, а има шта и да виде! За сваки случај ту су'и наши написи, да се странац не би варао тражећи оно чега нема код нас... „
" Од Постојне ло: тршћанског пристаћишта, од окупационе баријере на, Сочи до Медулина У Истри таква жива историја пламти својом ослобођеном истином. Њу не могу замрачити никакве намештене провокације нити уплашити хладни шлемови коловијалних најамника до којих овде никоме није стало, Трст и Јулиска Крајина не могу се више купити „никаквим концесијама, јер су то само гранични крајеви нове Југославије, насељени најдоследнијим и најупорнијим борцима за националну равноправност и људску правду. .
М. ПАНИЋ-СУРЕП
' 6 '
ЉЉуља се, љуља пустињска лађа...
зауставите ову животињу! Никад се није љуљала као сада.