20. oktobar
Електрична централа, својина швајцарског друштва „Снага и светлост а. д.“ за време окупације претстављала је моћну полугу у рукама окупатора за исисавање привредних богатстава Београда и наше земље. Електрична енергија била је углавном намењена за потребе окупационих власти и предузећа која су за њих радила. Није се водило рачуна о утрошку материјала и чувању постројења, него се ишло за тим да се што брже искористе сировине до којих се најлакше долазило.
Трошење површинског угља који је Немцима било најлакше
да би кроз електричне каблове улили снагу нашој индустрији,
ТУ ЛОЖИОНИЦИ
Када се из одељења за пумпе, где се једном пумпом у минути за потребе Централе црпи 90.000 литара воде, пође према ложионици виде се наслагане огромне гомиле истовареног угља. Ту су наслагане количине које обезбеђују потребе Централе за више од месец дана, али квалитет угља задаје велике бриге. Са свих страна из појединих гомила диже се дим; слаби површински угаљ у великим гомилама оксидира и пали се сам од себе и зато се мора брзо трошити.
ВЕЛИКЕ ГОМИЛЕ ПОВРШИНСКОГ УГЉА ПРЕД ЦЕНТРАЛОМ
добавити нашкодило је многим постројењима и када се још у“ зме да су из Централе била одне та три лежишта и извесни делови машина, добија се слика са каквим тешкоћама су имали да се боре радници и намештеници Централе да би Београд снабде-. ли и редовно га опскрбљивали електричном енергијом. Однете машине убрзо су замењене новима које су по први пут израђене У нашој земљи, а остала постројења су брзо доведена у ред. Без сна су остајали радници дане и ноћи да би ослобођени Београд живео у светлости,
Све по
Франко и даље убија републиканце на очиглед це-
лог света-
ита
4 — Пошто ме нису примили у лишен сам свих обавеза,
Такав угаљ садржи велики проценат. земље и мора се трошити у већој количини. Док се пре рата за један киловат трошило 2,1 кг. костолачког јамског угља, сада се за један киловат троши 3,3 килограма. Па и поред тога, захваљујући заузимању особља, захваљујући љубави у послу н њиховом самопрегору, производња је премашила предратну. Но пораст производње захтева и највећу обазривост у раду, благовремено. снабдевање потребним резервама и извршење оправки, тако да би.се избегли сви недостаци. који би могли касније и-
старом
друштво. "Уједињених нација, кг
мати за последицу прекид струје. Сваки вентил, сваки (део на машини мора бити обезбеђен да би континуитет производње био осигуран,
ДОК СЕ РАДНИЦИ ЗАЛАЖУ...
Пењући се уз узане гвоздене степенице сусрећемо раднике покривене црном угљеном прашином, а поред нас промичу елева-
тори који дижу издробљен_ у-.
гаљ. На спрату путем бескрајног платна угаљ се преноси даље и
својом тежином пада на котло-
ве у ложионици. У _ дугачкој
тамној соби где „бескрајна тра-
ка“ преко целог дана кружи лебде, У слабом светлу које продире, ситне угљене честице. ·Иза једне преграде излази трљајући чађавим рукама очи Бранко Стојшић, Бранко је металац, али с љубављу ради овај напорни посао: Јан 3
— Треба остати на оном послу, каже он,
жим, иако другови показују „во-
љу да ме одмене. “ Упитали смо га о пословима у
одељењу: ј Е
— Не иде све најбоље. Дру-'
гови се залажу, руководство такође, али сами врхови се не ин-
тересују. Чим директор ин шеф не поклањају предузећу пажњу,“ не може бити пуног успеха, јер. ми немамо одрешене руке у ра-.
ду. Погледајте, — указује он на
местимична слаба места на бе-. скрајној. траци, — то нико: неће.
да оправи, а шта бисмо да се деси квар! Онда би требало да толика предузећа обуставе рад.
Његове · изјаве прекидамо. питањем како живи, Као да је на-
час осетио забуну, погледао је.
низа се: поцепани лактови, одваљени пешеви старог танког капута. Одједном се усправио, његове испале поцрнеле грудне кости као да дрхте неким узбуђењем: „Да опремимо ми сада
где мислиш да можеш дати више од другога.' Зато ћу на овом послу остати све док будем могао да издр-.
само нашу индустрију и да не дозволимо да у њој буде засто-
ја, па обућићемо се. Руководио-
ци наше државе знају да цене Радничке жуљеве“.
Мали мршави човек пошао је поред своје траке, а из његових покрета зрачи поуздање и вера у себе и живот који са својим друговима ствара.
Одлазимо у одељење за кон-
дензовање паре и за турбине. У њему. влада беспрекорна чисто-
„ћа. Бело окречене зидове красе
пароле. Радници нам објашњавају начин на који се производи струја. Из генератора она се разашиље у потстанице а одатле за цео град.. На. командном месту руководи се радом у турбинама, регулише јачина струје и бележе. утрошене количине.
Сушта супротност овим одељењима је ложионица. Загушљиви, тешки ваздух притиска плућа, врелина бије из отворених пећи, а радници неуморно прате кретање топлоте, док други на колицима. износе шљаку. Ложач Божа Лесковац је повереник. Он с поносом истиче ' пожртвовање својих другова, . али исто · тако сматра. да се Дирекција немарно опходи према појединим недо-
| стацима: на пећима и машинама:
· — Котловске цеви за прерађивање паре су: дотрајале, за њих, треба набавити специјалан материјал, — каже он — али још увек није ништа предузето. Исто тако требало би више повести рачунао гориву. Треба га више штедети, јер то је наше народно. богатство. Ми радници желели бисмо и преко штампе, позивајући се. на свој рад и своје залагање,. да упутимо апел народним властима да нам даду подршке у раду, како се услед недостатка извесних ситних ства ри не би десило да се изазове макар и најмањи застој у раду. ~
"Сирене. су објавиле престанак рада, али још увек радници не излазе. Сваки се стара да свој посао остави у најбољем реду, да: друговима који после њих долазе на посао олакшају преузимање рада. Јер електрични погон је било индустрије.
ТУРБИНЕ И: ГЕНЕРАТОРИ
—————————————————————_______ ==
— А сада да чујеш шта је мени јуче рекла Мица када смо
се нашли код Рушке... Та она све зна...
Причала ми је од четири
до осам... Да чујеш само у неколико речи... ·
Уредништво и администрација „20 октобра“ 'Влајковићева 8 у: Београду. · Штампарско предузеће Народног фронта Србије.
|»
„БРАНКО
РАДНИЦИ ИЗНОСЕ ШЉАКУ
Један од радника кује: : | — Мако предузеће није наше, ми ћемо дати све да се кроз рад У њему помогне обнова земље, да постанемо самостални н не-
зависни!... Д. ПЕРИЋ
нам дови-
живеле кокотке'
У Београду су на пијаци
с јаја 4,50, а неке 76 руте продају већ по 3,50 динара. "
л».
пе
===>
Ударничким такмичењем у „ношењу јаја оборићемо цене на
то 2 динара, на ужас свих шпекуланата и црноберзијанаца.
'Одговорни уредник Танасије Младеновић; Чек, рачун 62.317. Поштански фах 53
__-_ и