20. oktobar
ДЕБЕЛА ДРВЕНА ВОДОВОДНА ЦЕВ КРОЗ КОЈУ ДОЛАЗИ САВСКА ВОДА
оћи ћемо од почетка.
Од обале Саве, тамо па перифе-
рији Макишког поља, пружила се
дебела, дрвена цев према селу Жаркову н »Белим Водама« Кроз њу протиче 609, воде коју Београђани пнју. Са овога места на обали Саве вода полази на путовање које ће завршити као здрава и чиста за пиће у Београду и његовим предграђима,
Потисна пумпа црпе воду из Саве н гони је кроз две цеви према водоводим постројењима, Са обе. стране Макишког Поља, дуж дрвене цеви, која је над земљом, разасуте су па пољу велике бетонске главе. Испод, њих су бунари из којих се црпи осталих 409: воде, потребне становницима главног града.
Више од 4 километра је дуга дрвена цев. Кроз њу прљава н тврда савска вода долази до првог одељења београдског водовода,
У малој кућици налази се неколико дрвених корита, омањн базени од цемента, телефон и човек, саставни део овог олељења. Одавде кроз цеви силази у доведену савску воду раствор: карбонат соде ни сулфата чиме се постиже таложење муља, мекшање воде и њена припрема за даљу прераду. Одав„де савска вода долази до великог ба»
"оставили
Одо ај тфојњра
зена за таложење, да би потом наставила свој пут према потрошачу.
Осврнимо се још једном на Макишко Поље, Бетонске главе, расуте по пољу, крију нспод себе мноштво бунара (у употреби. је свега 40 исправних) из којих се такође црпе вода за пиће, Испод земље спајају се цеви низ свих бунара у једну велику цев на чијем се крају налази пумпа. До коначног пуштања у водоводну мрежу, бунарска вода путује сасвим другим путевима. Тек пред капијом Београда, великим мотором и пумпом, бунарска вода меша се са пречишћеном и дезинфинкованом савском водом. Из бунгра вода долази до чистих и светлих _ просторија у којима се филрира, На излазу из велике доводне певи вола се разбија н тече кроз плитке базете при чему се ослобађа велике коли: чине гвожђа, које се таложи на дну ба. зена, покривајући га густим слојем пр: венкастог оксида, Вода пропада кроз о творе на базену н иде у доњу салу гле се ветри. То је одељење вечите кише Кроз 250 тушева разбија се вода у сит не капљице и наставља свој пут жубо рећи ка базенима за филтрирање на чијем се дну налази ситан кварцни песак Овде се бунарска вода ослобађа .н о. статка гвожђа и по изласку из одеље. ња за филтрирање готова је за употребу. Савршена чистоћа влада у овим салама за филтрирање. Подови и пролази израђени су у лепом мозанку; сатови, шалтери и машине увек су у савршеном реду. То је првн услов да вода, коју ће пити хиљаде грађана, буде чиста н
здрава.
Бунарску воду пратили смо до главне водоводне цеви када је она спремна за
"пут ка Београду. Вратимо се, зато, ве-
ликом базену за таложење у коме смо савску воду да се ослободи муља # отпадака који се у њој налазе. На. свом даљем путу савска вода додази много више у додир са људима, него ли вода из бунара. Т ди са филтерима намењене су лабораториским испитивањима. Ово је
хигијенски центар Београдског“ водовода. Отнсци савске воде дошли су. на сто
ри простране собе у великој згра-
-лаборанта,
ВЕТРЕЊЕ БУНАРСКЕ ВОДЕ
НОВА ГРЧКА
УЧИТЕЉ: — Шта то. радиш Рачунаш као да си члан грчке изборне комисије!
ЗГРАДА МАШИНСКОГ ОДЕЉЕЊА БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА
По столовима лежи мноштво инструмената, реторта и епрувета пуних разно“ бојне течпости, То је уствари фотографија савске воде, то су њени отисци, Ако се епрувета са водом и хемикалијама при додавању лакмуса обоји црвено, то је знак да се у води налазе непријатељи човека: бактерије. Сава је оставила своје отиске лабораторија »Бевода« и тиме спасла здравље МНОГИХ
грађана, њених потрошача, Приљубљен уз објектив апарата за испитивање мутноће воде, технолок" По“
повић објашњава;
= Да би утврдили количину бактерија н њихову врсту морамо да их умно“ жавамо и хранимо. Баба Агнија их хвали и зна како су то велики прождрљивин.
— Јесте, ја их гојим. Прождрљиве су ужасно, — потврђује весела старица Агнија Швијић која ради већ више од десет година у предузећу; она отвара инкубатор и показује уредно сложене епрувете. — Гоје се сиротипе.«
— Од броја бактерија у води зависи ин количина хлора коју ћемо употребити за њихово убијање — наставља своје излагање технолог Поповић,
Свакодневно се из великог базена за таложење узима речна вода, анализира се и према добивеним резултатима одређује количина карбоната, сулфата хлора који ће јој се додати.
Преко подова у мозаику, кроз чисте н светле ходнике, _ машинске сале за чишћење филтера долази се до одеље. ња филтера за савску воду. Вода из великог базена за таложење пролази кроз салу за филтрирање и њене велике базене и долази до одељења са хлором где се врши стерилизација,
55
АЈНШТАЈН: Невероватно! Овакву теорију релативитета ви ја не бих измислио!
парати за растварање хлора често А се кваре јер јак отровни гас на-
гриза гвожђе, Живот радника који рукује апаратом увек је у опасности. Многи су напустили овај рад са упро, пашћеним плућима. То су људн који жр“ твују себе да би грађанима Београда осигурали здраву воду,
— Прошле године, када је попустио затварач на флаши са хлором и хлор се просуо биле су све баште у околини у“ пропашћене, дрвеће такође... А како је тек нама било... Ја сам, нако сам имао маску на лицу, дуго после тога бно болестан, — каже Радомир Ковачевић мајстор одељења за стерилизацију.
Живојин Животић ради на своме послу У одељењу стерилизације већ 18 година. Ниједан несрећни случај није га до сала задесио.
= Имао сам среће — каже промуклим-н шиштавим гласом чему је узрок свакодневно уднсање гаса.
— Сви смо задовољни и срећни што су приспеле нове инсталације хлорапа= рата које смо добили од »Унре«. Са њима је дошао и спас нама радницима из одељења за стерилизацију воде, — кашљуцајући говори. Животић док на манометру контролише количину хлора који пролази кроз цеви,
. Хлор се кроз танку цев одводи до подрума, где се меша са водом која је прошла кроз филтер. Потом стерилизована савска вода одлазн. до великих мотора и пумпи, меша се са бунарском водом н бива потискивана кроз све водоводне артерије и капнларе Београда.
ашу напуњену на славинни водовода
грађанин може спокојно да попи-
је до дна. Око 173 радника »Бевода« ,уложило је: своје највеће напоре да би грађани могли имати ту сигурност, јер од Саве н бунара са Макишког Поља путовањем -н прерадом во де управљао је човек,
Београдски водовод мора да се шири и развија упоредо са ширењем града. Управа »„Бевода« зна за то. Људн за које Београђани ретко кад чују, о којима се не говори много, раде. Свакодневно на Макишком Пољу ничу нове бетонске главе, копају се нови бунари, Петнаест их је већ готово, ,. Петнаест нових бе“
— Јао, ови наши назови потомци
углед.
БАЗЕНИ ЗА: ФИЛТРИРАЊЕ САВСКЕ ВОДЕ
ЛАБОРАТОРИЈЕ БАЗЕН 34 ТАЛОЖЕЊЕ САВСКЕ ВОДЕ И ЗГРАДЕ СА ФИЛТЕРИМА
ПОГЛЕД ИЗ НА
тонских глава на Макишком Пољу, У плану је још једанаест. Водоводне инстала“ пије у самом граду разграњавају се, Предграђа добијају воду,
_ Педесет и пег милиона литара воде свакога дана... Број расте из дана у ван... Са радовима мора да се жури. У лето ће вода, потребно је кигно проширавање. Материјала нема довољно, УНРА је обећала помоћ, По моћ ће доћи али, и за то време у »Бе« воду« се ради. Искоришћује се свако употребљиво парче материјала. Даноноћво, у три: смене... Грађапима је потребе ва вода, »Бевод« је даје,
недостајати
разних струка радн У београдски 80•
Стотине људи радноницама Бевода. И довод има своје ударнике, проналазаче = борце, у обнови. То су стругари, коч вачи, техничари, инжењери, е“ лектричари, — људи,
столари,
Резултати видљиви, али они се осећају. + «
њиховог рада нису увек
Када отворите слазину вашег водовода, знајте, да две радника даноноћно бди над вашим злрагљем "0 сигуравајући вам здраву и исту воду:
стотине
Б. В.
потпуно нам убише
Парана а пе Војта У Уредништво и администрација „20 октобра“ Влајковићева 8 у Бео граду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговор ни уредник Танасије Младеновић. Чек рачун 62.317. Поштански фах 53