20. oktobar

РИБАР-ВЕТЕРАН ЖИВКО: — ЈА ВЕЋ 60 ГОДИНА РИБАРИМ...

естало је вечерњег сјаја,

који је још малопре

понгравао над зидинама

старе београдске твр: ђаве. Ноћ се разли преко речних рукаваца Дунава и Са. ве. На небу су почеле бојажљиво, једна за другом, да се појављују звезде. Негде уз Дунав плови наш чамац. У даљини над Београдом стоје нагомилани облаци.

Блистави ток Дунава протегао се у ноћ. С леве и десне стране његових обала простиРу се велике површине обрађеног земљишта, чији се вре ли дах меша са ноћном свежином... Дунав, који је за све

друге река и ништа више, за рибаре и њихове породице је једна огромна њива,

коју обрађују дононоћно лети и зими, у пролеће и јесен, хиљаде и хиљаде рибарских руку — жуљевитих а често и крвавих.. Ма какав био исход, рибари морају при сваком ло: ву да уложе границу — својих напора. Разумљиво да је такав живот тежак и напоран. Он. се непрестано понавља: од јутра до мрака — од мрака до јутра, из дана у дан, годинама — увек исто... Али то не смета да велики број рибара улаже крајњи напор да би наша. тржишта и наше — пијаце снабдели са што више риба и по што приступачнијим ценама; да би тиме помогли да. се реши проблем исхране грађана Београда у данима опште

Водена површина Као да се узнемири, Неколико, таласа ле» но су се одбили од ивице чамца и похрлили ка обали, где су запљуснули блатњаву, размекшану земљу.

— Бррр.. Хладно је, 'прогунђа шездесетогодишњи „мештар“ Марко, ког од ноћне хладовине подилази језа. На: гло устаје и упути се на дру: ги крај чуна где је смештен рибарски алат. Испод многобројних цугова, бубњева и струкова, који су 'прекрили мреже, извуче повећу флашу са ракијом. Испи неколико 'гутљаја и пружи осталима да се загреју, Затим, жмиркајући очима, _ протрља _ поцрвенели нос, обриса рукавом мокре бркове па дрхтавим прстима потражи лулу. Ј-

Док је чамац залазио за аду, пућкајући из земљане луле, чича Марко искористи да ми исприча о његовом рибарском животу:

— Тежак је наш живот... Није код нас све као на филму или У романима. Ја сам читав свој век провео на води... Постао сам, једном речју „воде ни пацов“... Од ослобођења

својим _ џелатима гробницу... Зар могу тамо ловити кад знам да су по њој пловила измрцварена тела.мојих најближих».. Иначе наш се живот данас из корена мења... Ослободили смо се разних посредника који, су за багателу куповали нашу муку. Имамо и своју задругу.. И ми се такмичимо. Залажемо се да београдске пијаце снабдемо рибом. Верујем да ће и остали наши другови — рибари дати све од себе. да би се београдске пијаце снабделе до. вољном количином _ јевтине рибе.

Разговор нагло прекиде и добаци осталима:

— Пазите, још мало па смо стигли!.,

Ускоро паде команда:

— Стој!.. Овде!. % Чамац се уз шум весала зау“ стави. Аласи привлаче највећу мрежу. рубу чамца и полако је спуштају у реку. Тонући, за мрежом се дизао облак водених капљица који заблиста на месечини дугиним бојама. Оросише се ознојена лица...

— Брже, спуштај десну страну!.. Хеј, ти, полако веслај!., Гоооотово!, Сад — ка обали!.,

ЈЕДАН РИБАРСКИ ЧУН ПРИБЛИЖУЈЕ СЕ ОБАЛИ, ДОЛАЗИ СА. ДАЛЕКОГ ПУТА.

обнове. Наш народ очекује од њих да се заједнички заложе за нашу обнову — за обнову и изградњу земље која сваком поштеном грађанину гарантује права човека.

ж з «»

2 ок наш чамац пара зејтињаву површину Дунава, не далеко од нас, у речном шипражју, одјекује нервозно кашљуцање шљуке: '

— Хук!., Хук!.

ЛОВ, СВАКО

сам овде са друговима. Иначе смо Бачвани. Највише нас је из Бечеја. Раније смо рибарили на нашој Тиси... Лепе и ружне дане провели смо тамо...

поглед му за тренутак залута далеко. — Шта ћеш, морало се:

напустити, настави ОН за. себе... Право да ти, кажем, у неколико ми је и мило. Доживели смо за време окупације та-

кве ствари да ми се још и са

да коса јежи.. Од наше питоме Тисе, направио је Хорти са

" „Мескачемо на сунђерасто тле. Подупирући се ногама, рибари отпочињу да привлаче мрежу која је тешка као олово. Набрекле руке вуку конопац. На огрубелим длановима убрзо се појављују жуљеви а на понеким и ране.. Из задиханих груди излази беличаста пара. Зној оставља тамне мрље на блузама...

:— Још мало, другови!., Вуци!., Десна страна јаче!., Хооо-

рук!,.

Најзад, задувани ин ознојени, извукли су мрежу Плен је преко сваког очекивања добар. Заблистала су сребрнаста тела

риба... Њихово праћакање од-.

јекује у ноћи...

КУ току ноћи бацали су мреже на више места... Зора их је затекла на измаку снаге...

— За ноћас доста, прекиде „мештар“ јутарњу тишину. С осталим рибарима намешта весла, обрће чамац и снажним рукама диже заосталу мрежу. Ухваћену рибу вешто убацује унутра а мрежу стручњачки слаже у предњи део чамца. Кад је то свршио натегне последњи пут из боце са ракијом и у

великом луку баца је у воду.:

Остали намештају весла ин чамац, дубоко газећи. полако креће пут Београда. Совјетски патролни. чамац Дунавске флотиле пролази са шумом крај нас, Морнари са брода весело довикују. . –

Свратисмо до рибарског насеља, Док су аласи“распростирали алат да се суши, око чамца скупише се голуждрава "' босонога рибарска деца. Видећи да је лов добар, весело су поскакивала, Њихови звонки поклици одјекују дуж дрвених барака...

Док поједини рибари | деле плен на „талове“, други кори: сте паузу да се поткрепе којим залогајем и шљивовицом и да се мало одморе. Преморени у. дови стропоштавају се на мале троношце,,,

Убрзо продужисмо са товаром ка Београду.

ов »

АЛ. агано се приближавамо обали обасјаној јутарњим руменилом, У лакој јутарњој из. маглици град са својим кула-

Уредништво и администрација

ПРИПРЕМЕ ЗА НОЋНО РИБАРЕЊЕ

ма мирољубиво нас пропушта крај својих камених прса. Из пристаништа се већ чује шкри“ па великих дизалица и лупа вагона који се сударају при маневрисању. Куће све више расту, обала је све ближа. Још неколико завеслаја и чамац у-

дара о бетонски зид савског пристаништа, На њему кључа живот. Само пристаниште из-

гледа као огромно брдо ·од врећа и сандука с разноврсном робом. На дресинама се крећу пристанишни радници од стоваришта до места утовара, где

другови закачињу и дижу терет на дизалицама., — Хало „Бечејци“, довикну

нам једна крупна особа, чије се дугачке руке, У знак по здрава, подигоше ка нама. Како сте прошли2.. Би ли што»

— Око деведесет килограма!,, — Браво!.. Имали сте добар лов!. МИ други су добро про“ шли! На пијацама биће данас доста свеже рибе!..

Пошто су рибу истоварили, измерили и предали другу који их је чекао, аласи се спре“ мише за одлазак,

— Сутра опет!, кликну чича Марко мени, машући својом весластом шаком... Обиђи нас опет!.. Дођи да сазнаш колико смо у току такмичења уло• вили и допремили на пијаце!

АЛАТ, КОЈИ ХРАНИ ЊИХ и ЊИХОВЕ ПОРОДИЦЕ

а 5 иииинећ Убрзо се чамац, купајући се У сунцу, изгубио за окуком..«

Пењем се на кеј и пуним грудима удишем мирис тера, чамовине и речне влаге..,

Ђорђе ЧОГУРИЋ

„20 октобра“ Влајковићева ву

Београду. Штампарско предузеће Народног ф д] ронта С у =

говорни уредник Танасије Младеновић, Чек, рачун бат пи штански фах 53