20. oktobar
4. МАЈ 1946
СОВЈЕТСКИ ЊУАТУРНИ ФИАМСКИ На. поларчовом Народном Уиивервнтету
ЈЕДАН ДЕТАЉ ИЗ ДРЖАВНЕ ТРЕТЈАКОВСКЕ ГАЛЕРИЈЕ У, МОСКВИ
време приказано је неко-
_ лико совјетских културних филмова, Тако; Закон велике љубави, Сунчано племе, Острво белих птица и Третјаковска гадерија. –
Прва три филма су из под» ручја природних наука: Закон велике љубави обрађује нагон материнске љубави код животиња; Сунчано племе живот и рад пчела, а Острво белих пти' ца живот галебова. Све су то
. научни филмови који не само
а Коларчевом народном у“ ниверзитету у последње
зују оно о чему смо досада могли тек само да читамо, него износе и најновије резултате науке којима су оборена многа стара и неисправна мишљења Совјетски културни филмови из научних области уједно су, и документа о високом постигнућу совјетске науке. Технич“ ки савршено снимање потпуно нам дочарава материјал који филмови обрађују. Ти су филмови пуни животне моћи, интересантни по свом популар“ ном _разлагању, приступачни најширим слојевима, јер су за
што технички савршено прика- њих и стварани, Не кабинет-
ТЕГа, обали бистре завичајне ријеке, гдје сам се мален са дјецом играо, гдје су се моји преци играли,
у грчу ропства уздисали,
. устанке дизали и посрталн
о. |. им сањали дане за њих далеке, | на обали Лима, · - > | ' у валима 1 барјак се слободе звлепрша, > че
И четири године дуге и мучне | · ношем огњем срца по земљи летио, ; од руке до руке, Пи кроз горе, села и градове, . | кроз бескрајне муке, МУ , кроз бојеве тучне, — Ма о А од крви се наше запално. %
Низ Полимље, гдје бу живјели себри -
и кмети, 2 Бела] гдје су пировали витези беспослени, гдје су харали лазови и јаничари и заптије крвљу раје напојени
и султанови хазнадари,
тамо, гдје су газили солдати Франц-Јозефови, гдје су клали фашисти проклети
и колоне везаног одводили пука
у хапсане које живе море, 4 у жице и логоре —
тамо данас живот радошћу се сребри
и људи се дижу силни.ко бордви..
Еј, друже!
Погледај долину Лима >.
и жита |
што се ко злато жуте
по пољима,
и колоне рада што широм земље круже и новом животу отварају путе: — -Е То будућност наша блиста Мишљу Тита! Погледај Полимље како је широко! | По њему не бјесне више витези беспослени, по њему не јуре харачлије
и заптије,
ни солдати Шрно-жуте мопархије,
Петра 1 жандарми , Ко
и фашисти у тенкова лармш, 4
· 0, ми нећемо више ко дједови наши умирати на ропском раду,
неће више рзати туђи ати на нашој паши, нови живот пјева пјесму нашем наду. __' Ми нијесмо кмети, | ми нијесмо робље. |
Љубав се расцвала у нашој освети = крваво смо опојали прадједова, гробље, Послушај Полимљем пјесму Републике, пјесму слободе што народе грије и слави дане и побједнике
_и велико срце наше Компартије.
Еј, на обали бистре ријеке Лима пјесма се пјени у бијелим буковима, у житу једром што класа,
у у земљи што се у среће таласа!
Јунус МЕЂЕДОВИЋ
да И = Е 7 7 |
ску науку, затворену, недости“ живу за оне којима треба да буде намењена, него живу науку, својину свих, тб нам дају и то износе пред нас совјетски културни филмови. Гледајући те филмове публика се у њих уживљује, њој се откривају до" сад непознате истине из свих научних подручја. И оно што је иначе изгледало фантастично — постаје потпуно реално,
Културни филм Третјаковска галерија слика у Москви јединствен је по својој техници сни мања и по уношењу гледалаца у сам премет приказивања. То није, као што смо досада обично гледали при журналском приказивању појединих гале рија, просто низање изложених слика: Свакд слика у овом совјетском културном филму добила је своју рељефност недо“ стиживу У досадањој техници филмског снимања. У том фил' му упознајемо се са старим ру“ ским сликарством ХГ и ХП века и надаље настојањима ХЛ века стварањем великих Ру: ских реалиста У ХИП веку и са
потпуно дочаравају садржај са"ме слике. Детаљи, целина, ве-
дики пано — све то пред нама
постају верни исечци живота из једне историске или друштвене епохе, живот ухваћен у одређеним моментима. Гледа“ лац се толико уживљава у саму слику, те му се чини као да је на њој све живо, да ће се ту пред њим покренути. Пејсажи руске земље пуни су пластич-
ности, дрвеће као да трепери.
својим лишћем, траве Као да се њишу, реке и језера „нису непомични, осећа се таласање њихове површине а музика, којом је пропраћен овај филм још нас више саживљава са 0' ним што гледамо.
'Третјаковска галерија у Мо скви јединствен је уметнички филм и посада свакако највеће постигнуће у техници снимања, Тај филм уједно значи и 8а сваког гледаоца истински уметнички доживљај.
Културни совјетски филмови на: Коларчевом народном уни“ верзитету драгоцена су нови“ на у просвећивању народних маса и због тога је потребно да их посети омладина наших школа, чланство наших синдикалних подружница и сви они
који се интересују, за тековине В. К.
20 ОКТОБАР
ГОДИШЊЕ САУПШТИНЕ
ме ] 58 радим“ омладинску пругу!)
ГРАВАМИ-БЕОРРММА
синдикалних подружница
татутом Главног одбора Јединствених синдиката и правилима појединих савеза предвиђено је одржавање годишњих скупштина_ синдикалних подружница. Због избора радничких повереника и касније због организације првомајског такмичења, одржа-
пише
Душан ШИЈАН
вање годишњих скупштина одложено је за април и мај. На тај начин је много успешније спроведена акција око избора радничких повереника, а с друге стране, било је довољно времена да се солидно организује и припреми првомајско такмичење. Тако се избегло истовремено спровођење више акција и постигнути су у раду бољи резултати.
Како синдикална"подружница окупља у своју средину све раднике и намештенике из једног предузећа и установе, она је данас важан фактор у поди зању наше продукције, учвршћивању радне дисциплине и развијању радног полета. и
оу ње
ја + а ЈУ
о 2
е запитао хоћу. ли ићи да
+ С мака, ~“
Једна прека потреба
Код панчевачке скеле путници су принуђени да свакодневно купују чашу обичне обојене воде за три динара, јер на пристаништу, код скеле, не постоји ни једна чесма на којој би уморни путник могао да пије воде. Неколико метара од при. станишта, на градилишту панчевачкогмоста, налази се чесма, али због градње путници не могу до ње доћи. Одговорни органи „Бевода“ могли би да од ове чесме, која већ постоји, продуже инсталацију још за неколико метара, да би и путници могли доћи до бесплатне воде, .
(Стеван В. Милић
'
"одикалне "организације. ИМ кан-
политички и културно-просветни рад радника и намештеника одвија се преко подружнице, те се тим путем јача јединство, радничке класе. Синдикална организација остварује преко подружница своја настојања за економско и социјално побољшање услова живота радника и намештеника.
На годишњим скупштинама синдикалних подружница види се целокупан преглед Ггоди-)
шњег рада, сви успеси и недо“ стаци, на основу којих се постављају нови задаци и смернице за будући рад. Почетком априла, када је такмичење већ било организовано, пришло се; организацији годишњих скупштина. Из искустава са годишњих скупштина, које су до сада одржане, види се да су поједине подружничке управе озбиљно схватиле свој задатак и добро их припремиле уз помоћ месних одбора. Из тога што поједине подружничке у: праве нису озбиљно схватиле свој задатак, произлази да оне нису схватиле политичку важност годишњих скупштина, у циљу мобилизације чланства за испуњавање нових задатака, на бази успеха и недостатака у протеклој години,
Да годишње скупштине не буду само формалност већ да
се кроз њих активизира члан ство на нове успехе на подиу
зању производње и бољем организационом сређивању синдикалних органа, треба их претходно добро припремати. Подружничке управе обавештавају већ 14 дана раније своје чланство и месни одбор где ће се и са којим дневним редбм одржати годишња скупштина. Уз помоћ месног одбора рипремају се годишњи извештаји.
Како само пуноправни чланови чланство се;
имају право гласа, упознаје са тим на претходној конференцији, да би на време
подмирило своје обавеве према) Такође чланство:
подружници, се припрема да на скупштини
изабере у подружничку управу | ] који су: највише допринели подизању
најактивније другове, производње. и учвршћењу син-
дидациони одбор треба да предлаже такве другове. Од подружничке управе много зависи рад подружнице. Зато није свеједно ко ће бити изабран у управу. Морамо бити будни у давању нашег поверења друговима који ће да руководе подружницом. Задаци који стоје пред нашим синдикалним покретом, у циљу ствара. ња бољих услова живота рад-
ничке класе и свих радних сло» јева, намећу нам за дужност да на руководећа местау основној нашој синдикалној организацији бирамо .најбоље раднике и народној борби најоданије другове.
Налазимо се пред првомајском прославом, Да нам прослава буде што боље и свечаније припремљена, морамо дати све од себе. У вези с тим имамо да извршимо низ задатака, да сумирамо резултате и припремимо нове обавезе за даље такмичење, Али, и поред овог важног задатка, који мо: рамо обавити до Првог маја, не смемо запоставити годишње скупштине које су у току. Наши другови треба да учине што више на припремању првомајске прославе, али, упоредо с тим, да припремане годишње скупштине организују тако да оне буду на потребној висини.
"СТРАНА 15
|
. ОДИН.
Ренламни стубови опет се употребљавају
кућа били опашћивани и прљави многобројним/(плакатима који су лепљени по њижа. То је остављало врло лош Ма код странаца који су : посетили Београд, !
За време првомајског такмичења поправљ су многи рекламни стубови и данас они служе сврси којој су намењени. Од сада ће се плакате и па ји лепити само на за то одре~
До скора и зидови београдских
ђена | места. 1
|“, п јч ЗАР ЈОШ УВЕК ДА ГЛЕДАМО Е | НЕМАЧКЕ НАТПИСЕМА
Још из доба окупације стоји на углу Француске и 229 новембар« у“ лице овај натпис на немачком језику. До данас се није нико сетио да
га уклони и постави нов, писан нашим језиком,
У првомајском такмичењу нестало је многих трагова из доба окупаци-
је, али никоме није пало на ум, да и овај натпис, који боде очи про-
лазника, уклони,
Када то није учињено пре 1 маја, може да се уради м после, јер таквом руглу више нема места по улицама нашега града.
+ ПОПРАВИТИ ШТО ПРЕа
Поправка штете коју је Београд претрпео за време окупације и бомбардовања не може да буде брза, јер је много тога упропашћено а средства недостају. Обнавља се постепеко, али оно што може да се уради без великих напора и издатака, а ко- | рисно је, треба што пре поправити, '
Да би пешаци кроз Влајковићеву ' улицу могли да пролазе без незгода, потребно је што пре поправити ову ' рупу на плочнику, За то, заиста, нису потребни ни превелики труд, ни з велики новчани издаци! 1
А ои
= %