20. oktobar
ПРИ КА
20 ОКТОБАР.
. СТРАНА "'
СНАГА, СРЦЕ И ЉУБАВ РАДНИНА У БЕОГРАДСНОЈ ТЕНСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Ма
Дражине зенице
| |
ин
РЕШИ Њу "а" кг
МАЦЦ
АМА
МУ Чу
У
4
ИЦ
|
(У
А
(
и | (и;
|
ве је то у »Београдској тек. стилној индустрији« почело онога дана, када је, после новогодишњег Маршаловог позива на нове напоре у обнови земље, _омладинка Стана Лончар прихватила да ради на два штофарска разбоја, на шта, пре ње, нико у београдским текстилним предузећима није ни помишљао. Ружа Игњатовић и Љубица Вишњички узеле су тада по четири узана платнарска разбоја и велика утакмица је била отворена. Њихова имена прошла су кроз штампу, конференције и предавања широм земље; оне су постале пример: Данас 42 раднице у »Београдској текстилној индустрији«, следећи своје другарице, раде на по 4 разбоја; ад на свечаној првомајској конференцији проглашено је 22 ударника и ударнице. Тако је у четири прошла месеца отпочео у овој фабрици пут ка овлађивању техником машина,
рден Хероја рада краси.
ће груди текстилне рад-
нице Стане Лончар, ко-
ја тка на два штофар-
ска разбоја. Светле медаље и
почасти добиће они који су за
добро, за срећу, за бољи живот
народа, сваки на свом послу, показали радни хероизам.
Истовремено и слављен и слављеник, најбољи такмичар, ударник, блиста радошћу због силног домета који је достигао уносећи у свој рад и напор, и ум, и срце.
Али не радује се томе само он. Јер то и није само његова, ствар. Радост најбољих такмичара доживљују заједно са њим као своју сопствену радост и сви остали такмичари. Ако једна радница тка, два пута више штофа но друга добра, радница, то је наш општи успех, успех свих нас који се такмичимо ко ће више и боље да произведе, ко боље и брже рушевине да рашчисти, ко пре и лепше ново да сагради.
Обнова је данас наш главни фронт. Борба за уклањање и последњих остатака – непријатељског разарања, битка, да, се преброди сиромаштво и оства, ри богатство у нашој земљи општа је битка, општа борба.
Прослављајући јунаке на, пољу борбе за обнову, величајући појединце који су на том фронту највише дали и дају, ми славимо и наш општи на. пор који смо, напоредо са нај"бољима, уложили да исцелимо ране које нам је нанео непри-
јатељ, некад силан и обесан,
сада већ давно свладан и побеђен. Слављени и слављеници данас смо сви ми који тешка кола са заједничким товаром вучемо оном великом циљу ко-
· ји смо себи поставили: да. обновимо земљу.
Хиљаде и хиљаде текстил.
них радника ни издалека нису достигли с савршенство једне Стане Лончар. А. ипак су уложили и вољу и напор да што боље савладају свој посао, И то је један огроман, сјајан доита слављења, достојан резултат, који нас приближава нашем главном циљу. Поред стотина метара штофа, које је произвео најбољи радник, произведене су друге стотине хиљада, метара који су плод осталих радних руку, дело осталих текстилаца понесених такмичарским полетом. Све се то слива у један општи велики успех најбољих, који су створили чу. да, и других хиљада, прегала-
ца који, повећавајући сваког.
дана наше богатство, одлучно надиру напред, орни да достигну и престигну та достижна чуда која они не само мо-
гу већ и хоће да достигну и
превазиђу. : кај Код металаца, код грађевинара, код кожараца, код свих
струка радника и намештени.
ка, у фабрикама, радионицама и канцеларијама Београда,
види се слика племените рад. |
не утакмице. . " Народна интелигенција, није заостала за својим друговима
из фабрика. Поред металског |
или грађевинарског радника на листама ударника најбољих у великој радној целини, забележена су масним словима и имена лекара, просветара, судија... ; '
Поред тога што се напоредо с мушкарцима залажу крај ма.
пише Љубиши МАНОЈЛОВИЋ
шинегили за канцелариским столом, жене су у оквиру такмичења забележиле низ успеха у општекорисним акцијама, успеха које с радницама и чиновницама, као такмичарке, деле и остале жене Београда.
Београдска омладина дала је _
милион добровољних радних часова за обнову земље. Ми смо видели милион омладинских радних часова, на рашћишћавању рушевина, на уређивању наших улица, на улепша.вању паркова. Песма прати овај радни замах. Захваљујући у првом реду омладини, прожетој такмичарским духом, наш Београд је из дана у дан све више леп, чист и светао град, каква и треба да буде престоница наше Републике. И сви остали грађани на нај-
различитијим пословима уоквиру својих позива узимају
учешће у такмичењу. Заједно |
са женама и омладином честити трговци и занатлије одлазили су у рана јутра да уклањају остатке рушевина, руше бункере, те целом нашем народу мрске трагове окупације. И они су допринели да, лепше лице добије наш Београд.
Са својом престоницом, прожета, истим духом радне утакмице, дела и читава наша, земља. Дугачке су листе награђених ударника. Али такмичење. не прожима само оне са по. хвалне листе. Такмичење није само занос појединаца, То је ствар свих нас, ствар целог народа, јер сви и желимо да, буду подигнути наши градови и села, да наше фабрике даду већи број производа и да, ве-
Ћи допринос донесу наша поља. нама је све мање опак непријатељ, "захваљујући нашим свакодневним јуришима, захваљујући победама у нашим свакодневним биткама за обнову и изградњу.
Ми хоћемо богатство у новим, светлим кућама. Ми хоћемо да остваримо срећу за коју смо борбом извојевали све потребне услове, међу којима је главни да овом земљом и управља прегалац из наше фабрике и са нашег поља. То хоће цео наш народ.
Зато је цео наш народ такмичар. Сви се боримо ко ће више да допринесе општој срећи. Наш цео народ је и ударник. Он је као целина, забележио 0громне успехе са каквима, сем Совјетског Савеза, не може да се подичи ниједна друга земља, чак ако у рату и није дохивела пустошења равна овима код нас. .
Али такмичење у обнови, као ствар целог нашег народа, свакако да није и ствар наших изрода., Они који су се, док се народ борио за слободу, покла.њали окупаторовој најезди и прослављали његове злочине, јасно је да ни данас не могу бити с народом.
Сваки нови ексер искован У нашој фабрици, сваки метар штофа или платна изаткан У текстилној радионици, сваки нови клас који сазре на нашим њивама претставља по један удар више за њих, још један доказ више чак и за њих да је њихово пљачкашко-издајничко време заувек и неповратно прошло. Сваки нови успех у обнови значи да, у својој кући, на све чвршће ноге стаје народ устаник, сада ударник, творац и слободе и бољег живота о коме се сањало у крвавим борбама за, слободу.
М. МИЛУНОВИЋ.. На
њиви
Сиромаштво на рушеви-
стручним знањем под паролом: »Повећање продукције, добар квалитет, јевтинији производи«,
Смањени трошкови производње
И ми смо, Као и сва преду“
зећа у земљи, имали у по“ четку само један циљ пред о“ чима — оживети фабрику и производити по сваку цену, разлаже Јудић, технички руково“ дилац ткачнице. Од силног дрвећа нисмо могли видети шуму. Све је било тако напорно, тешко; неорганизовано и крај“ ње нерационално, Радило је свега 70 машина, на два узана разбоја, било је по два стара, стручна радника, многи су се врзмали без стварног посла, за“ тим особље, је то било гломазно и скупо. Ми смо сигурним корацима и“ шли У — пасиву:
— Ето то је оно што нас је мучило. Ми смо боловали од дечје болести. А пре нас су ра нији власници из хиљаде пре. дузећа и фабрика вукли огром“ не добити, дивиденде, профите палате, милионе: Нешто је код нас шкрипало. То смо мо: рали наћи! ј
Тако су радници и технички руководиоци »Београдске текстилне индустрије« отпочели своју оорбу за рационалну про. изводњу, за смањење проби. зводних трошкова, за јевтини-= је продукте,
У чему је тајна
рво су поправили и оспо“
собили довољан број машина, затим су свакоме одре“ дили посао им најзад, приступили нормалном радном опте“ рећењу свих људи, без обзира на врсту посла који врше. То је била њихова замисао и они су је до краја спровели. Показало се да је то, углавном, би“ ла тајна — сваки је открио у себи неслућене могућности да може урадити далеко више него што је сам мислио. Томе их је научила нужна потреба за смањењем _ производних – трошкова. И то су постигли кроз такмичење. Тако су од две сме: ле новотарке настале данас четрдесет и две, за 168 разбоја смањена је радна снага на половину и повећана производња. Ту се показало оно најзанимљивије: преласком на три, па затим на четири разбоја не само што се повећала продуктив“ ност сваког разбоја, већ се побољшао и квалитет платна.
Технички руководлоци мисле о томе просто:
— Уствари, тек преласком на три, па затим на четири разбоја, радници су нормално оптерећени. Сада су време, машине и људи рационално искоришћени, престале су шетње по одељењима и излишни разго: вори пажња је усредсређена на разбоје и »грешака« има мање. Радница се креће у своме кругу од четири разбоја и стално мотри. Она је успела да овлада техником машине и својим покретима.
„Тако ми помамжемо,.“
огромној дворани ткачни“ це четири стотине аутоматских разбоја витла чунко-
чиновници — све |
вима кроз осетљиве нити па. мучне основе, док метална „бр“ да“ неуморно набијају Једну
нит предива за другом у снежно бели „американ“. Јелена Михаиловић стоји мирно у својој „четворки“ и бди. Вештом руком везује прекинуту основу, мења чункове и цевчице са предивом И у тре нутном застоју може да буде само један разбој. Она се међу првима придружила својим другарицама, отпочела рад на 4 разбоја и проглашена је У дарницом, јер је »радећи на четири разбоја, чије је могућности искористила за 91%, пребацила _ норму за 30% и стално предавала чисто, без »грешака« израђено платно« (— из извештаја синдикалне подружнице): — Радила сам у почетку, као и сви на два разбоја, затим на три а кад су друге омладинке почеле на четири, зашто не бих могла и ја» Посао иде лако, а зарађујем готово двоструко ви" ше него у почетку. Биће све више другарица на четири разбоја. Тако ми помажемо“.«
СТАНА ЛОНЧАР, ткачина у Београдској текстилној име тустрији ради на два штофарска разбоја и постиже одличне резултате
Шта говоре бројеви
од оловком стручњака ни-
жу се редови цифара: Заједно са разбојима и ударницима проговорили су и броје“ ви. Ако је један радник раније давао на два разбоја по 25 метара платна дневно и зарађивао, под претпоставком, 100 динара у акорду, на три разбоја он већ даје по 27 метара и зарађује 140—150 динара, а про изводни трошкови падају. Ако су на два разбоја ти трошкови износили 2 динара по метру, на три разбоја они се смањују на 1:48, а на четири на 1:30 динара. Резултат: радници су награђени далеко боље, производни трошкови су смањени, произведено је више и са мање »грешака«.
У »Београдској текстилној зиндустрији« то је данас обич на стварност, свакодневна пракса. Помоћни радници, који су раније широко расипали време, данас обављају посао за тројицу, без напора, чак не. примећујући разлику. Једино што се мање седи прича и шета. Организација посла је предуслов сваког успеха:
Уштеда техничког материјала
ије било довољно само пра“
"вилно користити капацитет машина и могућност људи. Искоренити све излишне издатке, свести расходе на најмању меру — то је био саставни део борбе за рационалну продукцију и смањење производних трошкова. Хиљаде чункова лети непрекидно лудом брзином и квари се. То је истина и чињенично „стање. Али је исто тако истина да се са старим чунком може радити само дотле, док: се не сазна да су набављени но ви. Тога часа сви се стари чујкови кваре и нису за даљу употребу — треба их заменити новим: Због таквих и сличних »ситница« отворен је читав фронт на линији уштеде и употребе техничког материјала. Сваки мајстор почео је да во ди књигу потрошње материја. ла и да се такмичи у штедњи, добијајући за то одговарајућу новчану премију.
Пронађени су и оправљени стари, одавно бачени чункови. изналажено је стотину начина уштеде, премије су расле, али је добит предузећа од таквог рада била још већа.
— пише Светозио ЉУБЕНОВИЋ
Једнога дана неко је мајстору Милану Бошњаку рекао у разговору:
— Зар ти не би могао водити надзор над већим бројем разбоја!
Бошњак је одрекао. 20 годи“ на он се брине за четрдесет ра. збоја — то је највише што се може. Зна он свој посао, није од јуче.
Већ сутрадан био је другог мишљења и прихватио се старања над 60 разбоја. Успех је изненадио све, највише њега самога. ·
= Сада Користим машине 75%, добијам премију сваких 15 дана и задовољан сам, вели Бошњак, Код мене не сме бич ти задржавања: Радници раде пажљивије, а ја одмах поправ љам и најмањи квар и грешку да машине никада не би стајале. Обилазим нарочито машине на којима раде млађи радници. · Подухватио бих се да водим и 80 машина, само ми је потребан помоћник за споредне послове:
Тако је предузеће уштедело једног мајстира а Бошњак је награђен боље него икада Тре“ ба штедети, али наградити ште. дише то је двострука мудрост. Из таквих примера ничу подра“ жавања и племените утакмице“
Уштеда у сировинама Повећана производња
то мање отпадака! Под том
паролом вођена је посебна кампања у »Београдској текстилној индустрији«, Искори: стити сасвим материјал, смањити до краја: проценат отпадака — то је био један од задатака постављених у првомајском такмичењу. Некада су отпаци бацани у одводне цеви и канале да би се сакрили, данас се предају уз изаткано платно. Нико не грди и не кажњава ако их има много. Само уколико их је мање, посебна награда је већа. И њих је све мање, Нити са калемова се сада одмотавају до краја и на цевчицама не остаје ништа. 5
Божица Поткоњак је једна од најбољих такмичарки. Она је како гласи извештај, »искори“ стила машину 94% и пребаци. ла норму за 34%«. Али она је исто тако пронашла да крај предива са цевчице из чунка хоји ради веже са почетком
· предива на чунку, који треба
да настави рад: На цевчицама не остаје више предива. Количина отпадака „смањена је од 4%, колико је дозвољено, на свега 0,2%.
Смањење отпадака по одеље“ њима је спроведено до краја: у предионици од 11% на 47%; у припремном одељењу од 1% на 0,32%; у ткачници од 3% на 12%. Остварене; ове бројке го' воре: нове хиљаде метара платна и ново смањење производ“ них трошкова:
Повећана производња
анас је »Београдска тек“
„стилна индустрија« једно велико рентабилно предузеће, које су сами радници и руке“ водиоци претворили у активно реорганизацијом _ посла – пра“ вилним коришћењем машина, нормалним оптерећењем рад“ ника, повећањем продукције, У" штедом техничког материјала и смањењем отпадака. Квалитет произведене робе је 45 пута бољи него пре или, док је Ра није на 1000 труба платна било 25, па и 40 »прљавих«о сада комисија нађе» највише 4. По“ следица постигнутих резултата било је смањење производ“ них трошкова, што се одрази“ ло у повећању награда радни“ цима и појевтињавању робе која одлази на тржиште: То је угледни биланс којим »>Београдска текстилна индустрија« дочекује Први мај!
У тај биланс радници су У ложили снагу, срце и љубав' а технички руководиоци и своје организационе и стручне сло“ собности: Њихова мисао ВОДИ" ља је истинита; проста и једи“ но могућна:
— Предузеће, које се не 9
плаћује, нема разлога да 10" стоји. Не више — производити по
сваку цену; већ — смањити производне трошкове, појевти“ нити робу и показати активни биланс»