20. oktobar
КОШУТЊАК ЈЕ ОЗЕЛЕНЕО. ПИОНИРЕ ДАНАС ТО НАЈВИШЕ РАДУЈЕ ,
(наставак са 7 стране) Четврти рејон
У рашчишћавању рејона у трошено је 10.665 радних часова, са 2.138 учесника, За то време изнето је 6.417 тона шута. Травњаци су у већини уређени, ·
Пети рејон
Око 50 кубика шута колико га је било употребљено је на насипање дотад непроходних улица: Момировићеве, др Саве Поповића и Ружине. На нивелисању овога шута свакодневно раде 30—40 грађана и грађанки. Прекопано је око 25.000 квадратних метара травњака од Новог ђерма до Вуковог споменика, Уређен је парк код Студентског дома, део сквера Славујев венац и сквер пред Студентским домом, укупно 4.000 м= На парковима и скверовима нарочито се истакла омладина радних батаљона при УГ мушкој гимназији и омладина из насеља. Радови су вршени 10 радних дана,а учествовало је по 80—100 омладинаца дневно.
Шести рејон
У оквиру такмичења извр“ шен је читав низ разних оправки и радова Уређивана су школска дворишта, оправљане зграде школа и обданишта, вршена је дренажа у влажним улицама (Колубарска) и насуте су шутом, Уређено је двориште Дома културе у Маринковој Бари, Насута је Ташманска улица шутом а и 500 метара Мокролушке улице. Пресечена је Крушевачка улица. Засађен је парк на Пашином Брду. На
Вождовцу је обрађено 4 парка,“
Учешће у добровољном раду, по насељима, је следеће: Пашино Брдо дало је 660 фронтоваца са 4.136 радних часова, 708 жена са 3.837 радних часова и 1.464 омладинца и омладинке са. 12:733 радна часа: Маринкова Бара дала је 993 фронтовца, 472 жене и 388 омладинаца и омладинки са 12:870 радних часова укупно. Својим · добровољним _радом грађани
Маринкове Баре уштедели су.
преко милион динара. Бањица је дала 80 фронтоваца, 25 жена
и 15 омладинаца са 2:046 рад.
них часова Душановац је дао 200 фронтоваца, 180 жена и 240 омладинаца и омладинки
"са 5.400 радних часова,
' Вождовац је уредио 3 парка за све травњаке. и ЈА
Седми рејон
Шут, који је извезен са- ме
ста где је сметао, употребљен је“ за насипање рупе код Сењачке пијаце, Укупно је извезено 260 м“ шута. Утрошено; је 4.500 садница да се пошуме
два парка, Засађени су и дрво-
реди на Чукарици (420 садница) и на Дедињу (224 саднице). У целом УД рејону свега 5.144 саднице. У радовима је учествовало 1429 лица са 4.952 радна часа, На територији рејона сви су травњаци припремљени за засејавање.
Ови подаци нису исцрџни ни дефинитивни. Они су само део великих напора грађана.
ЕНЕРГИЧНА БОРБА ПРОтИв НЕПИСМЕНОСТИ
У Београду је, пре оснивања аналфабетских теча-
јева био велики број неписмених. Акција за сузбијање неписмености била је неопходна, па је и поведена са потребном енергијом.
У. оквиру такмичења учињено је много на сузбијању неписмености, Половином фебруара, кад је такмичење почело, течајеве је похађало око 2.000 жена, људи и омладине. На завршетку такмичења ови течајеви обухватају око 5.000 лица на нижем и 1900 на вишем течају. За време такмичења отворено је 182 нова течаја, са 3.051 новим полазником.
На овом одговорном послу учествују 280 учитеља, 25 професора и"15 активиста Фронта.
Залагање самих полазника на течајима примерно је велики је број дирљивих примера жеље за писменошћу. Примерно залагање руководилаца ових течајева доприноси много њиховом успеху,
7 ; ТВОЗДЕНОВИЋ: На раду
А
БЕОГРАД ЈЕ НАМЕНИО СЕЛУ 34.490 ЕЊИГА
акупљање књига за сеоске књижнице од веома је великог значаја. Оно је прилог зближењу града и села, а уједно и прилог подизању кул-
турно + просветног нивоа сељака. Ова акција, вођена у оквиру такмичења, дала је веома добре резултате. Сакупљено је укупно 34.490 књига. Од тог броја Први рејон је дао 2.500, Други рејон 5.822, Трећи рејон 4.882, Четврти рејон 4.770, Пети рејон 7.101, Шести рејон 3.200, Седми рејон 1974, Земун 1.258 и студенти 2.983 књиге.
Поред овога, у оквиру ове акције, узета је обавеза од стране предузећа и установа за 380 патроната над сеоским књижницама,
На „Сељачку борбу“ претплаћено је око 2.000 претплата за села.
ГРАЂАНИ ЗА ПОТРЕБЕ. НАШЕ ИНДУСТРИЈЕ
Н ајуспешнија акција Фронта у оквиру првомајског такмичења, а уједно најуспелија акција уопште у организационом погледу, било је сакупљање текстилних отпадака за израду новога текстила и хартије, путем прераде. ; Тринаест вагона текстилних отпадака, колико је Београд дао, важан је допринос. Поједини рејонњ од којих је Пети највише сакупио, дали су следе“ ће количине: Први рејон 25.307 килограма, Други рејон 13.900
килограма, Трећи рејон 20.939
килограма, Четврти 19.835 килограма, Пети 25.910 килограма, Шести 13.845 и Седми 14.024 килограма.“
Значај ове акције није само у реалном остварењу количине, већ у свести грађана. У њихо"вој жељи дау обнови у напорима за повећањем производње, помогну нашу индустрију.
Акција сакупљања конзерви |
тој ињеница, да су наши пи,
| онири сакупили у току акције за сакупљање празних лимених кутија од конзерви 1,363:588 комада, не говори само о залагању наших најмла-
ђих омладинаца, већ и о све ' сти и готовости грађана да по-
могну ову акцију, а преко ње нашу индустрију, којој је лим ове врсте преко потребан.
Ова акција, остварена у току такмичења, један је од знатних доприноса, како у морал-
_ ном, тако :и у материјалном погледу. 0 уда ЛУЧЕВ_
чир“
#2522
=
рата 22272.
1 МАЈ 1946
Ра"
_ Жене су организовале и спровеле
низ корисних акција
пшти такмичарски полет, који је обухватио широке народне масе и који је довео до нових успеха у обнови и изградњи наше · земље, дошао је до изражаја и у акцијама које су антифашиткиње Београда организовале спровеле, Поред оних жена „оје су у предузећима и установама поред својих другова показале безброј примера залагања, чији су подухвати значили нове гигантске коракеу повећању продукције по нашим фабрикама и радиолицама, дошле су до изражаја у овом такмичењу и опе снаге жена које се нису могле одразити директно у производњи, али чије је залагање било и јесте драгоцен прилог нашој обнови.
Антифашистички фронт же. на Београда поставио је свој план такмичења. Овим планом предвиђена је помоћ патронатима, упис жена у Фронт, улепшавање и чишћење града, обделавање земљишта, оспивање аналфабетских течајева и помоћ народним властима и штампи. Тај план прихватиле су београдске жене и, схватајући значај такмичења, самоиницијативно изналазиле најбоље форме кроз које ће га спровести у живот. Улични одбори, рејонски одбори, насеља и појединци такмичили су се ко ће више и боље допринети у такмичењу, Жене су се бројно заложиле, и не само да су саме радиле него су и другима указивале на користи такмичења и укључивале у своју организацију све веће масе жена, које су до овог такмичења биле или пасивне или нису разумевале значај овако крупних акција. Многе које су раније само извршивале поједине поверене дужности постале су кроз ово такмичење руководиопи тиме, што су испробале своје способности и стекле више слободе у својим подухватима и самонницијативном руковођењу појединим акцијама.
ТД смођ дечјим домовима одувек је била прва брига наших жена. Али у току такмичења, поред ранијих прилога, прикупљене су нове сум, За два и по месеца скупљено је у Београду 1,620.000 динара. Но, не ради се ту само о прилозима скупљеним у току такмичења. Напротив, уписивањем за чланове патроната 39.035 нових домаћинстава, чији чланови не помажу патронате преко својих синдикалних по. дружница, створили су се извори сталних месечних прихода за дечје домове. У овом раду жене су учествовале са истом љубављу са којом би радиле за своју децу, али се показало да активност појединих уличних секретаријата и боља организација посла на терену доприноси и већем успеху. Тако су се сва домаћинства Вишњићеве, Средачке, Подујевске Једренске, Новобрдске ин многих других београдских улица учланила у патронате. У Скендер-Беговој улици, где су грађани прилично слабог материјалног стања, 190 домаћинстава се обавезало на редован месечни прилог у суми од 83.164 динара. Помоћ у новцу није све што су анти. фашисткиње дале за дечје домове оне су одлазиле у домове, дежурале, шиле, прале и крпиле и дале преко 33.000 радних часова.
У чишћењу улица и радовима на улепшавању ограда _ учествовало — је 60.906 жена са 166.576 радних часова. На иницијативу самих жена обављали су се и замашни-и тешки послови, за
које би се мислило да им жене нису дорасле.
Самонлицијативно занимале су се проблемима/ свога краја и размишљале како да их најбоље реше, сналазиле се у свима приликама и успешло се бориле са свим тешкоћама на које су у раду наилазиле. Поред колања травњака, уређивања паркова и чишћења улица, радило се на крчењу рушеви“ на, затрпавању рула, копању канала и калдрмисању улица. Све жене су ра• диле на уклањању рушевина у Ситничкој улици и на копању канала код Пашине Чесме, Свесне да раде за себе, за побољшање свога живота, често су баш опе које живе под најтежим условима, поклзаале хетојске примере зала. гања и пожртвовања. Није се питало под Каквим се условима ради, нити код кога ће мајке остазити своју де цу. Перса Добрашевић из Рајка од Расиче улице, мајка двоје деце, оставља“ јући болесника у кући, а и сама слабог здравља, радила је реловно на чишћењу канала; само једног дана остала је на раду 18 часова, говорећи; »Мора се, то је најхитнија потреба нашег насеља и велика корист за здравље моје деце«. Педесетседам жена из Паштровићеве и Зрмањске улице радило је на калдрмисању само да би овај крај до 1 маја добио аутобуску везу, а у Доксимовој улици на Чукарици 18 жена прокопало је канал да би се ису. шила мочвара која је претила здрављу грађана.
Бет - просветним радом о• бухваћен је такође велики број жена. Интересовање за читалачке групе и описмењавање било је све веће, а рад све интензивнији. И најзаосталије жене схватиле су значај културно про“ светног рада и оне које су се и саме тек научиле писмености, биле су најактивнији помагачи у организовању течајева. Лепа Милановић, сељанка ко. ја је тек прошле зиме научила да пише, сама је окупила на течај 40 жена и ставила свој стан на расположење за одржавање течаја. Учитељице су у то, ме дале видан допринос. Управитељ школе, Гвозденија Царевић, сама је ишла од куће до куће, и окупила на течај 120 жена које су још увек редовни посетиоци. Али, нарочито се !'стакла "ломаћица Наталија Божовић из Краља Милутина улице: 826 сати радила је она на проналажењу и окупљању неписмених у своме насељу и на течај је довела 198 жена и 11 мушка-
раца, тј 969 неписмених у томе кра. ју. После тога, организовала је 12 течајева и за сваки течај пропашла у“
читељицу, а затим организовала групу од 7 жена које редовно обилазе кур-
систе и помажу им у раду. Захваљују“
ћи таквом залагању појединаца, а н све већем интересовању самих нелисмених жена, укључено је у аналфа-
бетске течајеве 2526 жена од укупно неписмених 5.826,
ГП ајвише су се жене заложиле за обраду земљишта за дечје домове и установе. Обрађено је и засејано до сада 86.685 кв. м. земљишта. Без обзира на старост или слабост, без обзира на то што су многе имале за обраду своје баште, жене су излазиле редовно на ове радове и радиле певајући Највише је у овим радовима дао Седми рејон. У недостатку дрљача оне су на Макишу мотикама и ашовима разбијале огромне грудве земље коју су трактори само преорали. Поред тога жене овог рејона посадиле су 2800 нових садница у Народном парку и окопале и окресале воћњак >Зорка« у Лисичјем Потоку. У Шестом рејону засе. јан је поврћем сваки празан плац, тако да је и корист постигнута и читав крај улепшан, а у Земуну велики број жена помагао је колонистима у пролећној сетви и показао им на делу своје осећање братства и јединства,
и може се рећи која се жена више заложила и
које је насеље или рејон више дао Често пута успех изгледа умањен услед недостатка тачних
извештаја, али треба само проћи улицама па видети колико је труда и љубави уложено у све подузете радове. Мако је АФЖ Трећег рејона показао најбоље резултате и заслужио, прелазну заставицу, не може се рећи да за њим много заостају ни Четврти и Пети рејон. Сваки рејон је постигао посебне успехе, који се често пута нису ни могли обухватити извештајима јер су били изражени У појединим акцијама које су потицале одоздо, наоко изгледале ситне, а уствари допринеле општем успеху. Треба подвући да су само жене Другог рејона организовале два одласка у села, где су носиле машине и радиле за своје тамошње друга» рице Поред тога, иако нису у“ зеле никакво земљиште на о. браду, оне су чиниле велике услуге појединим домовима и установама: шиле су за домове, за студенте и опремале шегрте који су одлазили у Чехословачку. Пети рејон је опет показао највише старања за породице палих бораца.
Поред самоиницијативно по« дузетих акција, у оквиру насе« ља или рејона, и појединци су са своје стране изналазили на« чине па које ће најбоље пока« зати готовост да користе сво« јој заједници. Лепосава Педерсон, зубни лекар из Владетине улице, поред тога што редовно бесплатно оправља зубе деци у, Обданишту број 2, сваке неде« ље одлази у село и бесплатно лечи зубе сељацима, на чему је дала 254 радна сата,
Безброј је оваквих и сличних примера и, ма колико дугачка била листа награђених ни по« хваљених жена, онтфт не може обухватити све оно што су же не показале и дале у овом так« мичењу. „Ово је само почетак, само искуство које нас је научило како да убудуће радимо“, говоре оне на својим састанцима док сумирају резултате такмичења и све показују готовост да са новим снагама приону на нове послове, на нова такмиче» ња. Њихове снаге су се развиле у такмичењу и не могу се више зауставити. Жене су виделе да има још много да се ради, али су видели и то да не постоје тешкоће које се заједничким организованим радом не могу пребродити, У успеси. ма такмичења одразила се њи. хова велика воља за рад, свест да само залагање сваког појединца води општем и личном добру; показала се жеља да се избришу што пре сви трагови старог, да се земља не само изгради него и улепша; да кроз просветни рад онемогуће непријатеље да на заосталости траже канале за своје роваре ње. Научиле су оне и још нешто, а то је да се и на неуспе= сима и откривању њихових узрока може учити како да се боље ради у будућности. Зато се оне већ сада спремају за нова такмичења, припремају но« ве успехе, И више него икада испољава се тачност речи мар“ шала Тита, да „сада у обнови женски покрет претставља ве лику организовану силу на коју се ослања нова Југославија“.
Даница ПЕРИЋ
пне
У