20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 76 ГОД. П

лијанско · југословенска граница, какву су предложиле у Паризу Енглеска и Сједињене Државе, најбоље се види по томе што ми сам сењор де Гаспери, и поред све своје безочности, није имао образа да тражи више "Комисија учених стручњака, којој је било стављено у зада“ так да предложи разграничење између наше земље и западног суседа, добила је била преци“ зна упутства да се при томе

и географским малЕн-

глески и амерички стручњаци нису водили рачуна ни о чему другом, сем о предрасудама са којима су се прихватили 0" вога посла. )

О етнографији Јулиске Крајине постоји довољно података. Детаљни пописи становништва, које је вршила Аустроугарска, дају прилично тачну слику бројног односа нашег и италијанског живља, ма да су и пописи вршени по критеријуму неповољном за Југословене и ма дасу их спроводили чиновници у већини Италијани.

На основу тих пописа израђене су детаљне етнографске карте, које дозвољавају да се једним погледом уочи фактично стање и етнографска. гра» ница, у

Прошле јесени извршен је нови попис који показује да је етнографско стање још много повољније за Југославију, него што би се могло претпоставити

_на основу аустроугарских статистика. .

Сами чланови комисије пропутовали су све карактеристичне крајеве Јулиске Крајине, па су и сами, на лицу места могли уутврдити да овај попис у пот-

а је неправична ита-

· пуности одговара тачноме ста“

њу на терену. , Преко свега тога енглески и амерички стручњаци прешли су безобзирно и предложили гра“ ничну линију, која би се могла сматрати етнографском границом само тако, ако би се узеле за основицу фалсификоване фашистичке статистике на које се позива сењор де Гаспери.

Према једном Рајтеровом из" вештају од 13 маја амерички министар спољних послова г. Бернс изјавио је да је спреман прихватити линију француских стручњака „пошто је такво решење правилно у етничком, погледу“. Са тим се, каже Рајтер, сложио и Бевин,

Француска линија се нешто разликује од енглеске и америчке Према томе и сама господа Бернс и Бевин признају да пиније њихових стручњака нису „правилне у етничком поглед-“. Уствари и сама француска линија још је доста дрлеко од тога да буде „етнички правил“ на“. Она оставља под Италијом чисто југословенске крајеве и много већу југословенску мањину, него што би била италијанска мањина У Југославији.

"Са економског _ гледишта, "предлози западних савезника исто су толико неприхватљи“ ви. Они би донели постепено привредно изумирање Трста и свих обалних градова, који би

били додељени Италији,

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Незнатна група италијанских ирендентиста, која је пре Пр: вога светскога рата постојала У Трсту, била је чувена са своје пароле: „Хоћемо Италију па макар коров растао по обалама Трста“,

Предлози енглеских, америчких и француских стручњака са економског гледишта изгледају тако, као да је ова иредентистичка парола, постала највиша економска мудрост.

Најглавније пруге, којима иде скоро сав промет Трста,

биле. би пресечене границом на

неколико километара од варо-

чи. Једном окуком границе о-

ко вароши Горица би била одвојена-од области чији је главни привредни центар. Приморски градови западне Истре: Копер, Пиран, Умаг, Но виград, Пореч, Ровињ, Водњан и Пула не би, са државом којој би припадали, имали ни: какве саобраћајне везе, сем поморскога пута преко целе ширине Јадранскога Мора. Чак ми им и водоводне и електричне централе биле у иностранству. Ти градови били би потпуно отсечени од пољопри“ вредног залеђа, које их храни, а ово залеђе, опет, не би имало приступа на њихове тргове. Ово су само најглавније привредне чињенице, а постоје и многе друге које показују економску бесмисленост пред-

лога енглеских и' америчких

стручњака. ·

Са географског гледишта ти предлози управо су смешни. Они дају Италији појас земљишта десет до двадесет кило“ метара широк, 120 километара дугачак и целом ширином Јадранског Мора одвојен од Италије, Та територијална гли-

уЕетатиТеји Те те јин -

БЕОГРАД, 17 МАЈ 1946 ГОД.

ста, на коју би се свела Мусолинијева „Венеција Ђулија“ тако је Мусолини називао крајеве отете од Југославије додиривала би само репом италијанску територију и била би са њом повезана једним је“ диним друмом и њему паралелном пругом, усеченим у стену северозападно од Трста,

За Италију би овај остатак

пише:

МИХ. С. ПЕТРОВИЋ

„Венеције Ђулије“ био слепо црево од кога не би имала никакве користи. За Југославију би био трн у оку и огромна привредна штета, а за своје становнике значио би привредну пропаст. ,

Какве би користи имали Енглези, Американци и Французи од. оваквог _ разграничења Југославије са Мталијомр Ап: солутно никакве, сем ако не мисле да би за њих било корисно да Југославији нанесу какву било штету. Е . М заиста, са званичне и полузваничне стране не дају се никаква образложења тезе западних сила.

Добар део енглеске штампе истиче, међутим, стратешке разлоге и у мање више отворе“ ном облику наговештава како би: Совјетски Савез загрозио енглеским поморским путовима у Средоземном Мору, ако би Трст био додељен Југославији.

Са које год се стране: посма“ тра ова инсинуација јасно и„влази да је у потпуности ·нео-

“ правдана,

_ ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

Никакви и ничији стратешки интереси не могу оспорити народу Јулиске Крајине право да сам одлучује о својој судбини, јер је у Другом светском рату вођена борба за право самоопредељења и слободу народа, а не за стратешке инте: ресе,

Стратешки Трст не би, много значио ни за Југославију ни за Италију, поред осталог и зато, што би у сваком случају био удаљен од границе само мали број километара.

сира Ија свега тога излази да не "постоје чак ни стратешки ра-

злози да нам се оспорава Трст. | Западни савезници немају У ствари ни оправданих. економских разлога да нам га одузму. Већ сада, под њиховом управом, три четвртине помор“ ског промета у тршћанском пристаништу иде за Југосла-

СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ! а љимеај а у ром 42

Изглед града са пешачког моста на Сави

вију, а скоро све остало за земље Средње Европе.

Ако они желе да створе разгранате трговачке. односе са централном и југоисточном Е-' вропом у њиховом је интересу да Трст опет буде главни саобраћајни чвор за трговину са тим земљама, као што је некада био. То Трст може постати само ако буде југословенски. Ако би се усвојиле разне фантастичне линије, које границама пресецају скоро све железничке везе на неколико километара од пристаништа, 0:

. чевидно је да Трст неће моћи

да игра ону улогу, која му је његовим положајем намењена.

Трст у југословенским рука“ ма био би велико пристаниште од неоцењиве користи не само за развитак југословенске трговине већ и за развитак меЂународне трговине читавог

Зашто су предлози западних сила за решење питања Трста не само неправични већ иза њих штетни

једног дела Европе, па и за развитак трговине западних сила са тим делом Европе. Захтевајући за Трст режим који би га економски убио, оне у исто време затварају и једна

врата свога трговачког промета. Од свега, међутим, највећа

би била морална штета. Један

од најважнијих чинилаца са везничке победе у рату била је вера европских народа да се савезници боре за правичну ствар. Ако би се оваквом једном крупном неправдом, = као што би било решење граничног питања на штету Југославије, — показало да та вера није била основана и да се послератна питања решавају и без правде и без логике и без обзира на свечана обећања то би свакако имало недоглед“ них последица,

ПОСЛЕ НЕПРАВЕДНИХ П РЕДЛОГ

СТРУЧЊАКА

А АМЕРИЧКИХ, ЕНГЛ ЕСКИХ И ФРАНЦУСКИХ

ОдДлучни глас Београда за Трст "и Јулиску Крајину ·

Општем захтеву наших народа да се Трст и Јулиска Крајина прикључе Југославији родољубиви Београд придружио се на начин који јасно и одлучно показује како данас, кад се решава питање слободе или ропства за нашу брађу, куца срце наше престонице,

_ Проговориле су београдске фабрике. Са хуком мотора, са шумом кајшева, са жагором

Етнички припципи | „А ја вас питам: какав етнички карактер има, рецимо· за: Енглеску · тамо

Африка, гдје живе разни народи, само не, енглес кир 4 : [ђ _ (Из; говора маршала Тита, на Трећем конгресу омладине Југославије)

| мај 1 — Да, Џоне, баш су добри ови наши етнички

Најтоплији израз захвалности _ Совјетском Савезу за чврсто постављену реч наукеимн правде

' . који прати наш рад на обнови, измешао се и наш одлучни глас протеста, (

— Улажемо свој протест против омаловажавања жртава наших народа које су они дали за заједничку ствар слободе! Протестујемо против. оспоравања права на самоопредељење нашем народу у Јулиској Крајини'и Трсту! — пишу радници и намештеници предузећа „Беометал“ Савету министара спољних послова у Паризу.

— Шаљемо своје огорчене, протесте због неправде која се чини према нашем народу У Јулиској Крајини — кажу радници Главног завода за израду одеће Југословенске армије, потсећајући Савет министара спољних послова на онај неоспоран, тако значајан допринос који је народ Трста, народ Јулиске, Крајине дао у борби против фашизма, против италијанског · империјализма, за општу савезничку ствар.

— Тражимо да се воља слободољубивих народа поштује у интересу правде, истинске де-' мократије и трајног мира! захтевају радници предузећа „Дунав“ у свом протесту против неправилног и неправедног става америчких, енглеских и француских стручњака.

У фабрикама „Рогожарски“, „Микрон“, " „Пролетер“, „Београдска текстилна“, у стругари и електричној централи „Ма: киш“, Ортопедском заводу, по свим фабрикама и предузећима, одржавају се митинзи на

_ којима радни људи Београда,

_они који су уз највеће напоре успели да уклоне тек један

део тешких трагова рата, трагова фашистичког разарања, изражавају своје најдубље чу“ ђење, своје гнушање због повлађивања онима који су порушили њихове фабрике, за“ палили им домове и донели смрт њиховој“ браћи, њиховој деци, њиховим родитељима. Покренуле су се београдске школе, Омладина нашег херојског народа која се борила за ослобођење отаџбине од фашистичких завојевача, омладина Београда, која заједно са омладином целе земље у хе“ ројству никад није заостајала иза наших радника, већ је У тој борби са њима, била једно, омладина која је за слободу Трста и Јулиске Крајине проливала крв и у самом Трсту, самој Јулиској Крајини, прекинула је за тренутак своје уче“ ње. Она не схвата како се може не поштовати оно што су речитим језиком отпора фашизму, језиком борбе за слободу, језиком жртава и крви рекли наши народи у току најтежих дана. Она не разуме да се савезници могу оглушивати о оно што је, приносећи 42.000 својих синова за слободу, у чи-

, је остварење, док је фашистич..

ка војска била пред њим, док се с цушком у руци борио против те војске која је вршила злочине, ни ва тренутак није посумњао, тако одлучно рекао храбри народ Трста и Јулиске Крајине.

Из фабрика, школа и домова наших слободољубивих гра-

Бана, протест против њлравде_

изишао је и на улице Београда и чуо се на свим улицама и трговима. Радници, студенти и грађани нашег главног града и ту су манифестовали за присаједињење Трста и Јулиске Крајине нашој Републици.

По 'свим београдским рејо“ нима одржани су последњих

(Наставак на 2 страни)