20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

—————

БРОЈ 79 ГОД. П

| УМРО ЈЕ

једног од главних сарадника, нове исто-

6 рије, Умро је Калињин, Њега, је нестало,

али је остало да живи велико дело створено његовом сарадњом с великим творцима новог

доба, Лењином ни Стаљином,

Својим радом Калињин је не само оправдао свој живот; није се само одужио већ је задужио цео свет својим преданим и пожртвованим радом на стварању бољих услова живота радних људи села и града, а преко њих и целог

народа.

Михаил Ивановић Калињин је један од он-х ретких великих духова, који је сарађујући са Лењином и Стаљином допринео да се унесе у социјалистичко учење ново схватање о јединству радног народа села и града, М нису то биле само пароле, већ је то постала садржина револуционарне мисли руске Комунистичке партије — бољшевика, У знаку тог јединства они су и победили и од идеје ство-

рили су дело.

Михаил Ивановић је био жива, духовна непосредна веза међу радништвом, коме је и сам припадао по професији, и међу сељаштвом. из кога је поникао, и од кога се душом и срто јединство радног народа града и села, јединство коме је Калињин био отелотворени претставник и носилац и дало је ту несаломљиву стваралачку снагу, која је стварала дела којима нема равних у

цем није одвајао. Ето,

садашњој историји света,

Није Калињин био веза, само међу радницима и сељацима, Његова широка душа обухватила је и најшире слојеве; он је био у блиском и непосредном додиру са свима људима из свих крајева престране земље Совјетског Са. веза. Преко писгма, која је добијао на хиљаде од младих и старих, на која је и сам одговарао, он је суделовао у животу целе земље, решавао све проблеме живота, у преписци и дискусији са радницима, сељацима, уметницима и

научницима,

Цео свет је био сведок велике снаге, неиспрпне стваралачке моћи тог широког и. пуног јединства свих снага, Велика отпорно моћ, коју је народ Совјетског Савеза посведочио у борби против фашизма, тог злог непријатеља постала је непосредно и одмах и стваралачка и њен уплив прешао је границе земље да се као благотворна струја рашири и на најудаљеније крајеве света, Зато име Калињина никада умрети неће; остати у вечитој успомени и наших народа, који за свој спас, свој васкрс и препород имају да благодаре тој благотворној моћи, у коју су као нераздвојни, саставни део њен уткани жиот и благородна душа Калињина,

Вечна му слава и вечан помен међу нама!

Кирило САВИЋ, професор универзитета

свега човечанства,

„ИЗВЕСНИ КРУГОВИ У. 'АМЕРИЦИ ТЕЖЕ ДА" УСПОСТАВЕ ВОЈ

Оруђе експанзионистичке пол

ежња _ Сједињених Америчких Држава да ствобаза, које би

ре систем КЕ

; ј | ту Џ хватиле целу земљи:

Па пажњу

глу, привлачи велику па светске јавности. У СВОЈОЈ по“ следњој изјави претставници-

ма совјетске штампе на томе се питању задржао Вјачеслав Молотов.

„Светска штампа, — рекао је министар иностраних), послова СССР, — препуна је и-

звештаја да извесни кругови У Сједињеним Америчким Држа вама, стварајући блок са сво: . јим пријатељима У Великој Британији, теже да успоставе војно-поморске и војно-ваздухопловне базе у свим да вима земљине кугле — Н ТЕБЕНа Пацифика и Атлант“ ског Океана, на територијама

жава за: и рфеве, Није, без разлога што су у извесним земљама пропо“ -ведници нове светске империЈалистичке владавине једне од снажних држава добили сада велики утицај и да, не либећи се својих званичних положаја сенатора или посланика, трубе експанзионистичким

о својим

плановима, потстичу на нове

агресивне ратове и лакомислепоука не:

но прелазе преко : славног краха империјалистичке Немачке и њених планова за светску владавину.

Кругови који отворено про» поведају експанзионистичке планове не истичу данас први пут идеју стварања система а: меричких база у свим деловима света, Ти кругови не крију да им је намера да ове територијалне добитке остваре на рачун других · земаља и на · штету, њихових интереса,

НЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОДНОГ

јадне и источне хе-.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

„

|“:

оно ће

Познато је да>су за време рата базе америчких оружаних снага биле створене и на Пацифику, и на обалама Средоземног Мора, и на Атлантском Океану. Нико није оспоравао да су тада такве мере биле наметнуте _ ратним | Могло се, међутим, веровати да ће америчке трупе по завр“ шетку ратних операција напустити територије које припа: дају другим државама. Али рат се завршио, а америчке трупе нису биле повучене са тих територија. Шта више, да-

нас се говори 0 томеда Сје-

дињеним . Америчким „Државама остану тачке ослонца, при“ времено створене у данима рата,

У последње време страна штампа много пише о преговорима који се воде тим поводом између САД и Енглеске. Преговара се о томе да америчке | оружане снаге користе енглеске поседе у разним деловима света. Лист „Њујорк тајмс“ саопштио је да САД претендују на суверенитет над острвима Кристмас, Кунафути и Кантоњ, која припадају Енглеској. Напоредо с тим, пред“ виђа се изградња база на о стрвима Веик, Маријанским, Џилбертовим, Маршалским Острвима. Исто тако на острвима, која припадају Јапану на Бонину, Волкану, Иводзими и Окинави. Планови САД на Пацифику наишли су, сасвим природно, на врло уздржљив пријем У енглеској штампи. Многи коментатори истичу да би оваква експанзија у корену изменила односе снага У: најважнијим поморским. подруч“ дима, и то свакако не на ко-

потребама;

КАЛИЊИН |

У 7 гасио се живот једног великог човека,

УСТАЉИН и-КАЛИЊИН

„а

БЕОГРАД, 7 ЈУНИ 1946 ГОД.

грист. Енглеске, Амерички: се планови | не: ограничавају“ Пацификом; већ се протежу и:на Средоземно“ Море, на' северно и јужно 'Атлантско · подручје, пачакји на'Северни Ледени "Океан. ' ; | пи · Проповедници „нове 'линије спољне"одбране · на; "Атланти ку“; судећи по:казивањима џамеричке · штампе, · намеравају да; у;ту линију укључе«“Канаду, Исланд, 'Гренланд,; Азорска:ги Фалклендска. Острва. Америчка влада. води ; преговоре» са: Исландом, тежећи да; од те мале државе добије пристанак“на стварање својих сталних база, Пре: неколико "дана на-Гренланд је стигла: америчка војна делегација, која се,'после: прегледа: обалске линије, вратила у Копенхаген, у циљу вођења преговора са: владом. Данска штампа претпоставља да “су преговори у вези са намером САД да задрже ваздухопловну базу У (Фјорду Тунулјарфик.. Лист „Ланд ок фолк“ пише да није реч о мерама, везаним) са цивилним ваздушним саобраћајем преко Гренланда. Аме: ричка база У фјорду Тунулјарфик је чисто војна база. ' Истовремено је данском 'ми“ нистарству иностраних послова предата америчка“ нота, У којој се истиче жеља САД да задрже на Фарерским Острвима своје. метеоролошке и радио-станице, Америчке мере не своде“.се само на стварање“ база. Арк: тичка експедиција Маск— Оке, коју су недавно организовале војно-поморске снаге САД'и Канаде, руковођена: је истим циљевима. ' Војни значај-те ,ек- : спедиције је неоспоран, Зва-

" Шта више, реч је о стандарди“

" САД и-Канаде, 0о- координаци. “ји-војне обуке и:горганизацији

"ствовале су против "немачких

"ђена, немачке снаге више не у-

СОРОНТА БЕОГРАДА _

"ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

СМРТ ФАШИЗМУ ~ ди СЛОБОДА НАРОДУ! з

% , ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН, ;

РАДНИ ЕЛАН ТРЕБА ДА ПОСТАНЕ СВОЈСТВО СВИХ ЉУДИ

радници и намештеници

Ђеограда им земуна > дељем такмичењу

Радници и намештеници Београда и Земуна, синдикална руководства: подружничке упра.ве, М. С. О. и Месно синдикал-

но веће стекли су огромна 'и- ·

скуства у досадашњем такмичењу. |, ' Данас је мало _ синдикално организованих чланова којима не би било јасно да једино такмичењем, једино путем по"дизања производње можемо побољшати _ услове – живота свих радних људи у нашој земљи, 3: Радни елан, свест и воља, за такмичењем постоји. Резултати које смо постигли у периоду до 1 маја били су добри и они су нам ослонац за даљна прегнућа и нове успехе, Да би наши успеси У даљем такмичењу

били “што већи, морамо: из. до: ,

садашњег поуке. Код огромне већине радничке класе радни елан је у сталном порасту. Ми смо тај елан пренели 'и на велики део грађана' нашег града — на фронтовске организације, Синдикалне организације треба и надаље да развијају и подижу радни елан и да својим приме“ ром утичу на све људе наше земље, да такмичење постане „метод и дух рада наших људи.

рада извући неке

„Примером и постигнутим „ре-

зултатима треба разбити поспаност и_код оних људи. који воле нашу земљу а нису још схватили да срећа и благостање нашег народа и сваког појединца "зависи од стваралачке снаге наших народа. Свест о томе мора да прожме сваког

Фе да МТ свОТаЊа ВАЊУ Жотећи ЊУ С. саз читаве земље. | 5 Ми смо у. досадашњем такмичењу . посветили велику пажњу повећању производње, али то' повећање _ производње постизали смо скоро. искључиво већим трошењем физичке снаге и продужавањем радног вре“ мена; Само делимично смо по: већали _ производњу __ бољом организацијом и 'новим проналасцима. Искуство нас учи да се повећањем радног времена не може ићи далеко. Тим путем запали би у ћорсокак. На:

__ радника, 4 4 еко радничке кла.

нични кругови САД: покушава дуда докажу да је: она „чисто „научне природе“, Лист „Стар“ истиче да-је-кспедицији циљ да „утврди карактер будућих војних операција на северу.“ Веома је карактеристично и то; да. се. амерички „планови

протежу “на: целу територију.

северне Канаде," Америчка влада, као “што “је познато, чини све“да би од Канаде добила пристанак на изградњу својих база на канадској територији.

зацији · целокупног «наоружања

канадске и: америчке војске, га исто“тако 'о“заједничком издржавању база: и: метеоролошких станица за арктичко "копно. И нехотице | се: намеће питање: каквим су мотивима. , потстакнуте 'те мерер .

За. време' рата “постојање а меричких база у северном -делу; Атлантика наметало се ратном неопходношћу, . Савезничке војно-поморске снаге, које су се ослањале на те базе, деј-

подморничарских · разбојника. Данас та опасност не постоји, Фашистичка Немачка је побе-

грожавају. саобраћај. савезничких бродова и пут на север води · само: пријатељским зе: мовама; 5 чтону ја еј Кетен

Покушаји доказивања да је стварање америчких истурених положаја на северу Атлантског подручја. диктовано. одбранбеним разлозима не може да из држи. никакву критику, · Јер; није „реч. о стварању. база које би биле на расположењу Уједињеним народима, већ о мо.

ша пажња мора да буде. сконцентрисана на то да за осмочасовно радно време произведемо више, бољом организацијом посла, усавршавањем наших машина и алата, изналажењем нових, бољих и савршенијих машина и алата, бољег и вешти. јег руковања њима, Морамо овладати техником. Навешћу неколико примера који би илустровали колико се може више постићи ако се поред напрезања наших мишића обрати већа пажња на организацију посла и савлађивање технике. Најбољи радници на цвикмашинама (код производње обуће) цвикују највише 180 паРи а норма је 150. Таква иста машина у рукама друга Дмитра Бабића за 'исто време избацује 250 пари: Друг Дмитар Бабић добро је упознао своју машину и уме да је искористи боље него остали и одржава стални темпо У савладавању посла.

Другови радници и технички руководиоци у једној текстил“ ној фабрици проучавајући организацију посла дошли су до закључка да није правилно да ткач, када заврши један комад, носи сам тај комад на предају У магацин, а за то време разбој стоји, Предложили смо управнику да одреди једног неквалификованог радника који ће ићи по ткачком оделењу и односити «све свршене комаде, и“ стовремено бележећи ко. је сврдио. Ма тај начин дошло је до повећања производње за 2%. То је само један пример који нас потсећа да се у организацији посла може много што-шта изменити: У додавању сировина; алата одашиљању готових предмета повећава се производ“ ња више него продужењем радног времена. Ако се потсетимо и на то, да су другови са малим проналасцима повећавали производњу за 50%, 100% па и више, онда нас то искуство учи да тим путем можемо много постићи. Савладавањем технике добром организацијом посла и знањем стварају се могућности за невиђено повећање про"

НЕ БАЗЕ У, СВИМ. ДЕЛОВИМА СВЕТА“

итике

нополистичком праву америчких оружаних снага на те базе, Довољно је погледати карту, па да се човек увери да-Сје дињеним Америчким Државама ништа не прети. Није, свакако, потребно улазити ни у какво нарочито доказивање о томе да пут осигурању поузданог и трајног мира треба тражити само У успешној и плодној сарадњи свих мирољубивих држава, Николај БЈЕЛОВ

(СОВИНФОРМБИРО)

ПЕРА: — Шта ви као стручњак, господине професоре смач« трате да је наша олакшавајућа околност= ~ _ СЛОБОДАН: — Па.:та, господине генерале,. што: се. нала«

зимо овде, а не тамо!

изводње и смањење производних трошкова.

Свака синдикална подружница заједно са управом предузећа могла би да организује стручна предавања и курсеве и на тај начин омогући стручно образовање радника и намештеника. Искуства способних радника треба преносити на друге. На сваки начин Одељење индустрије и занатства ИНО-а и месни синдикални одбори треба да помогну у том послу. Министарство индустрије са своје стране треба да да упутства по томе питању управама предузећа и да од њих тражи како и шта су учинили у том правцу,

У такмичењу до 1 маја нисмо обратили довољну пажњу културно - просветном раду. Ако се осврнемо на децембарско такмичење видећемо да смо тада много више радили на културно - просветном пољу. Могло би се рећи да смо у де: пембарском такмичењу ударили темеље скоро свим нашим културно - просветним _ друштвима, У првомајском такмичењу биле су нам зидне новине доста добре. Понегде смо имали аналфабетске течајеве за наше неписмене другове, али ту смо могли постићи и боље резултате. Стручна и политичка предавања су подбацила, стручни курсеви, културно масовни рад (певачки хорови, драма, фолклор и остало) такође су били занемарени. Сасвим је разумљиво да морамо подједнако развијати културнопросветни рад као и производњу. Некултуран, неписмен чо' век не може да савлада технику, не може да произво, и бу најбољег квалитета, не може довољно да схвати огромни значај нашег. залагања на пољу обнове земље. Ослобођењем наше земље радничка, класа престала. је да буде додатак машини, радни инвентар послодавца. Ми желимо да овладамо културним тековина“ ма и да будемо ствараоци не само материјалних већ подједнако и културних добара,

На конференцији Градског извршног одбора Фронта Београда расмотрена су досада“ шња искуства и резултати такмичења. Донесена је одлука да се закаже такмичење свим

· главним градовима федералних

јединица по овим тачкама: У подизању производње, у организацији и калкулисању народ“ них власти, у уређењу и подизању града, у помоћи и обиласку села и у културно-просветном раду фронтовских ор= „иу ганизација, Наше синдикалне организације биле су и досада органи: затори, много су дале за поди“ | зање производње, дале су нај- | више на свим другим пољима , обнове, културно + просветног и фискултурног. рада, па и у | овом такмичењу синдикати ће | бити ударна снага и допринети да наш град буде најбољи, И надаље ћемо преносити такмичарски полет на све наше

суграђане док огроман радни | елан не постане својина | људи,

свих Грга ЈАНКЕС