20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
БРОЈ 82 ГОД. п
ПРОЈЕКТ
ЗАКОНА 0 ДРЖА
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 28 ЈУНА 1946 ГОД.
%
БНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА ПРЕД ЗАКОНОДАВНИМ ОДБОРИМА
ни службеници
у народној држави
редлог Закона о држав-
ним службеницима нала-
зи се на расправљању у законодавним одборима Народне скупштине ФНРЈ и ускоро ће бити на дневном реду оба дома наше Народне скупштине. Велики је интерес који је овај Закон побудио, не само У редовима државних службеника него и у ширим слојевима народа. Несумњиво је, да је увек врло тешко било доносити нове законе 0 државним службеницима и кад у држави нису измењене друштвено-еко: номске основе и према томе структура државе. У старој ЈУ. гославији требало је више година после свршетка рата да би се. поставиле извесне норме о положају и осталим службеничким односима државних „чи. новника“. Међутим у држави у којој су се десиле крупне и битне промене у друштвеноекономском уређењу, карактеру власти и политичкој организацији, претставља крупан напор поставити и изградити нови систем службеничких од“ носа.
Потреба за новим Законом о службеницима је несумњива и прешна. До данас ми нисмо имали један свој систем службеничких односа и били смо приморани да преузмемо изве. сна стара правила која су регулисала чиновнички апарат старе Југославије. Разумљиво је, да ова правила, која су регулисала положај бирократског апарата једне круто централистичке и ненародне државе, не могу одговарати положају, Улози и задацима државних слу. жбеника у једној федеративној народној републици у којој остваривање целокупне државне активности, па према томе и државни службеници, има да служи народу, народ“ ним масама. У новој Југославији није се само повећао број државних службеника него се изменио и њихов положај и задаци. Стара Југославија је имала чиновнички апарат од
- нешто преко 400.000 државних
чиновника и више десетина. хиљада „самоуправних чиновника“, Ова; бројни чиновнички апарат је био претеран за стару државу, јер је она, У главном, обављала администативне и полициске послове, а најважнији сектори народног, нарочито привредног живота, били су у рукама приватних
организација и појединаца. У нашој државних
број по
новој држави службеника се
Нужда закон
БРАНИЛАЏ: А шта би, за нужду, била
МИХАИЛОВИЋ: Па, ако је већ утврђено да Немцима, онда молим нека ме укључе
жеља» |
ОПТУЖЕНИ сам био нераздвеојан са у Нирнбершки проџес,
већао, јер се круг задатака и активности _ државе – огромно изменио и проширио. Народна држава, која је остварила један широк и одлучујући сектор опште народне имовине у рукама државе и која је тиме у стању да даје правац привреди и целокупној- државној активности путем планова, поставља сасвим. нове основе за функционисање државних служби и за положај, дужности и права државних службе. ника,
Из образложења Пројекта закона о државним службеницима, које је претседник Са-
везне владе упутио Народној скупштини и из дискусије која се води у законодавним одборима, јасно произилази да ћемо у подручју службеничких стања имати један нов, свој закон,
И на овом пољу наша млада Република предњачи у ослобођеној Европи не само по томе што прва доноси Закон о службеницима, него што доно. си један нов и оригинални систем, систем који ће несумњиво служити за углед у свима државама у којима власт не 0стварује послушни централи, зовани рутинерски и безлушни бирократски апарат у рукама експлоататорских класа него у којима власт држе народне масе и остварују је преко својих слободно изабраних претставничких органа који се слу. же кадровима стручних и народу оданих службеника као својим ·_ административним и стручним помагачима и сарадницима. Кад предлог Закона о државним службеницима буде изгласан од Народне скупштине и коначно ступи на снагу ће потребно о њему писати и говорити свестрано. и са више података. Засада је довољно ако истакнемо само главпе о: собине новог службеничког си: стема који овај Пројекат Закона садржи,
Појам државног службеника је нов и друкчији у народној држави него што је то био и јесте у традиционалној буржоаској држави. У народној др" жави службеници су стручни и административни сарадници претставничких органа народне власти и њима одговорних државних органа који помажу и служе овим органима за из5р. шење поверених задатака. За разлику од других грађана, ко: ји исто тако у нашој народно! Републици учествују У држав“
ваша последња
„ ставничких
би: ·
ној управи, службеници врше службу као своје редовно занимање, професионално. Затим, државни службеници се налазе у службеном и радном односу код оног државног органа код кога непосредно раденим коме непосредно одговарају.
Нема више у нашој држави »чиновника«, односно посебне и специјализоване хијерархије према народним масама повлашћеног а према владајућој кла: си. слепо потчињеног реда, Државни службеници су они трудбеници _ који — народним претставничким органима и ор. ганима државне управе помажу и служе за остваривање задатака и послова у корист народних маса. Осим тога, у народној Републици је!разбијен онај бирократски централизам, онај вертикално централистички чиновнички апарат преко кога су владајући реакционарни слојеви остваривали своју против-народну политику и по. ред све „поделе власти“, парламента, „локалне самоуправе“.
Нема код нас више ни поделе између „државних и самоуправних“ службеника, Сви су наши државни службеници државни, јер је – јединством основних народних маса односно огромне већине народа 0могућено и остварено јединство државне власти у целокупној уставној организацији. Али ово јединство је демократско, засновано на народном суверенитету који се остварује од горе до доле преко прет. органа власти, народних одбора и на. родних скупштина, који су У оквиру своје надлежности орган народног самоуправљања. Отуда су државни службеници намештеници оних државних органа код којих раде и који доносе све одлуке о њиховом статусу. Ова промена је једна од пајзначајнијих промена у нашем _ новом службеничком систему и она не само онемогућава _ свако _ успостављање оне централистичке бирократске колоне преко које су старе зладајуће класе остваривале своју јединствену класну власт, него ће допринети 6ољем и ефикаснидјем раду и развијају иницијативе самих државних службеника.
Полазећи од ове основне поставке о положају службепиха, цео систем који доноси Прајекат Закона о држазним салу жбеницима је изграђен на принципима да државни службеници поставу народу одани стручни и административни сарад“ ници органа државне власти и државне управе који ће имати све услове нужне да у сво! рад унесу своје знање, стваралачку активност и развију своје способности како у пнтере су државне службе тако у ин тересу бољег и сигурнијег свог сопственога живота.
Отуда више нема крутих категорија и група, аутоматског напредовања, положаја п права заснованих на пасивним факторима, инерцији и администра“ тивном фаворитизму. Нова систем преноси функције, звања, награђивање и све друге погодности државних службеника на њихову стручну спрему, на њихову способност и радљ на њихову самоиницијативу и стваралачку енергију, на њихо: во осећање одговорности према служби и народу за кога раде Наш нови службенички систем показује јасно да вема супротности између службеничких и државних интереса, него ла услови за положај и бољи живот државних службеника као и свих других трудбеника, леже у што бољем, одговорни“ јем и што више стваралачком напору за остваривање напред“ ног и бољег живота за народне масе. Према томе, Пројекат Закона о државним службечицима још више учвршћује наш нови државни апарат и пружа нове и широке могућности ла државни службеници постану истински народни службеници, а тиме државне службенике враћа у братску радну заједни. цу са свим трудбеницима наше народне државе.
Др Јован ЂОРЂЕВИЋ
народне.
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-003 и: 20-443
У ЗАЈЕДНИЧКОЈ БОРБИ
НАРОДНОГ
ПРОТИВ
ДОПРИНОСИ ОСИГУРАЊУ МИРА НА, БАЛКАНУ
/“
ПРЕТСТАВНИЦИ НОВЕ АЛБАНИЈЕ НА ЧЕЛУ СА ПРЕТСЕДНИКОМ ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛ - ПУКОВНИКОМ ЕНВЕР ХОЏОМ У БЕОГРАДУ
И У СВЕТУ И
ИМПЕРИЈА ЛИСТИЧКИХ ЗАВОЈЕВАЧА ИСКОВАНО БРАТСТВО М ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗМЕЂУ НАРОДА АЛБАНИЈЕ И НАШИХ НАРОДА. ТО БРАТСТВО
СМРТ ФАШИЗМУ ~– _ СЛОБОДА НАРОДУ!
и
у
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
По
ЈЕ ЧВРСТО
И ПРИЈАТЕЉСТВО МАНИФЕСТУЈЕ СЕ ДАНАС У ПОСЕТИ НАШОЈ ЗЕМЉИ ПРЕТСЕДНИКА АЛБАНСКЕ ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИКА ЕНВЕРА ХОЏЕ, КОГА ЈЕ ПРЕЗИДИЈУМ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ ОДЛИКОВАО НАЈВИШИМ ОДЛИКОВАЊЕМ НАШИХ НАРОДА — ОРДЕНОМ
ХЕРОЈА. ПРИЈАТЕЉСКА ПОВЕЗАНОСТ ИМ ЈЕДИНСТВО АЛБАНСКОГ И НАШИХ НАРОДА БОЉЕМ
ЖИВОТУ ОБЕ ЗЕМЉЕ.
ПОВОДОМ ИЗЛАГАЊА САОБРАЋАЈНИХ ПЛАНОВА БЕОГРАДА
Преуређење Београда
рађанство Београда све
више се интересује за
планско уређење и урбанистичке. | „пеџспективе свога, града. Тај све живљи интерес грађана сасвим је разумљив, јер је сваки појединац свестан да. својим умесним предлогом може допринети бољем 'уређењу и стварању бољих животних услова у своме крају, па и у чатавом граду.
Предлози гдађана на које све чешће наилазимо“ у' нашој штампи не пролазе незапажени од стране „стручњака који решавају комуналне'и урбанистичке проблеме Београда. Умесни предлози, нако често не могу одмах и да'се остваре, узимају се-у“ обзир код састављања плана" комуналних радова, а други, крупнији и далекосежнији, узимају се. У обзир код израде генералног плана, реконструкције и изградње Београда,
По своме планском склопу. и техничком уређењу Београд има пуно „недостатака, много слабих страна. Да их не набрајамо посебно, сви их ми свакодневно осећамо, “ ко ' више, ко мање. Стручњаци који раде на
Преко ' овог простора,
генералном плану Београда и они који већ изводе многе ко. муналне радове по граду труде се да открију све недостатКе и слабе стране у организму Београда, па да их новим планом реконструкције и изградње отстране. Међутим, народна, пословица вели да четири ока, ви. ше виде него; два, Да се уоче сви недостаци Београда потреб_
"но је много очију, и много .па-
жње и много „љубави за сам град, . Само тако, ако. најшире
"масе радног народа Београда,
узму активно учешће у ствара. њу, новог, лепшег. и удобнијег Београда, само,тако ће -планови реконструкције:“ данашњег града убрзо постајати ствар. ност. ; 5
У низу проблема које треба, решити генералним планом-реконструкције и изградње Бео-
града. значајно место припада проблему унутрашњег градског "саобраћаја и спољњег: желе.
зничког, речног и ваздушног
· саобраћаја који улазеу трад_ску територију својим постро. · јењима и површинама, =.
' ј 1 ,
претвореног у
"За оснивање Београда и његово постојање у току. више од две „орваде година од највећег
ствар свих грађана
, су значаја биле пловне артери-
је Дунав и Сава, а затим и пут
· који води из средње Европе на,
Балкан. Касније ће важна ев. ропска железничка магистрала,
' Париз Истамбул која пролази
кроз Београд још више повећа.ти саобраћајни значај тога града.
Са развитком ·модерних, мо-
· торних возила значај градског · унутрашњег саобраћаја је све
већи и све више утиче на ши-
· рење градова и,њихову струк-
туру: Како се' читава урбанистичка политика налазила под утицајем и у, рукама земљишних и грађевинских шпекуланата, они су водили и градску саобраћајну; политику. На тај
; начин градски. саобраћај је по| стајао | средство „којим зу зе. ' мљишни шпекуланти претвара.
зеленило, град ће се приближити
ли' дојучерашње: њиве у скупе грађевилске парцеле, И тако је он,'уместо»да ·'буде подређен урбанистичкој 'политици, узео да диктује развојем градова онако како: јето'било у иштере.су приватног. капитала, земмвишне и грађевинске шпекулације. ко 5 %
| Железничка" постројења, нарочито колосеци,' затим терет.
обалама Саве