20. oktobar
(Наставак с прве стране)
не и путничке станице, радионице, биле су на други начин
града. Данашња железничка
станица из више разлога треба. __ да се отстрани и омогући веза · града са обалама Саве, Нарав-
но да пре тога треба. решити
проблем нових путничких и те. _ретних станица које неће бити
на сметњи граду ни у даљој у будућности. Проблем железнич___ког саобрамаја у Београду везан је за изградњу нових мостова, тунела, па је у вези и са површинама за индустрију и будућим пристаништима. Најзад, код плана реконструкције железничког чвора Београда од великог је значаја и елек. трификација, железница у ши. рој зони, а с тим у вези м комбинација мреже железничког и трамвајског саобраћаја, са нормализацијом трамвајског коло-
потреба трамвајских пруга за време прекида трамвајског саобраћаја за. потребе железничког саобраћаја,
Шта треба да задовољи унутрашњи градски саобраћај
У решавању унутрашњег градског саобраћаја у Београду треба планом решити, а за. тим остварити ове захтеве;
1) Поједине делове града кооји су данас са лошим или ни. каквим везама међусобно и са центром града треба везивати што удобнијим и што краћим артеријама, без обзира на по. стојеће правце улица. Издаци за експропријације биће стоструко накнађени брзим и до. брим везама,
2) У саобраћајној мрежи извршити строго диференцирање артерија по врстама саобраћаја, тако да теретни и спори саобраћај буде упућен посеб. ним линијама, трамвајски и | аутобуски саобраћај морају се
допуњавати, посебни аутопутеви за директни, брзи путнич. ки саобраћај између појединих . делова града треба да буду предвиђени са нарочитим техничким условима, укрштањем
Е. У два нивоа, “ 5) Код пројектовања саобраб ћајне мреже нарочиту пажњу треба поклонити пешачком саобраћају. Пешачење кроз многе данашње градске улице замор. но је и досадно: бетон, асфалт, камена коцка, без дрвореда, без свежине тешко се подносе У летњим жегама. У неколико | важнијих праваца треба пла.
Ку. _ ном обезбедити пешацима, по-
себне алеје ван саобраћајних | линија, у дрворедима, зеленилу и свежини, тако да пешачење буде што пријатније. Код пројектовања, нових блокова У станбеним зонама треба обезбедити што пунији мир искључујући потпуно пролазни саобраЋћај возилима у станбеним ули. цама.
а) Од нарочитог је значаја да се грађанству омогући изла. зак ван града у зеленило кроз паркиране зоне које треба да продиру што дубље у центар града, На тај начин град се органски везује са, излетиштима, речним купатилима, спортским теренима, они тако постају блиски, саставни део градског организма. Ово неће бити ј лако остварљиво у гушће из(- грађеним деловима града, али зато те зелене излазне магистрале треба свакако спровести у новим деловима градамну бесплански изграђеним деловима. и
Урбанистички планови иду на јавну дискусију
У Урбанистичком институту Министарства грађевина Србије завршени су ових дана саобраћајни планови Београда. Ти планови треба да послуже као "основа за дискусију по тим пи. тањима, прво у стручним круговима, а затим, када се тамо дође до одређених закључака, са плановима ће се изићи пред најширу јавност Београда. Сврха тог јавног излагања планова неће бити само да се гра-
_Ђанство упозна са током рада, на реконструкцији Београда, него ће сврха бити у томе да грађани могу да дају корисне сугестије, да можда често и не. "стручно формулисаним предлозима потстакну стручњаке на "размишљање и на тражење 60љих решења. КЕ
Најзад, таква јавна, широка,
народна дискусија сасвим је на. месту када се ради о будућ. ности главнога града наше на. родне републике и читаве Југославије. Такав демократски по. ступак, где ће се омогућити сваком грађанину, да својим предлогом учествује у реконструкцији и бољој изградњи Београда, обезбеђује томе ва. жном послу оно ради чега се он и ради: преуређење и из. градњу таквог града који ће одговарати потребама и жеља. " ма најширих маса становништва Београда. Бранко МАКСИМОВИЋ
7.
· сметње за правилан развитак.
сека. Тиме би се омогућила у-
20 ОКТОБАР
А“
О И ЕВИДЕНЦИЈА РАДА ПРИВЕДЕНЕ СУ КРАЈУ
28 ЈУНИ 1946
Прва међуградска радна. конференција
ускладиће такмичење свих главних радова република Југославије
Радови у улици Милке Гргуреве..,
акмичарски одбор, који је основан при Градском одбору Народног фронта, обавио је, уз сарадњу рејонских такмичарских одбора, а уз учешће свих београдских грађана, рационалну организацију такмичења. У оквиру овог организационог посла састављен је такмичарски план и одређен апарат који ће водити евиденцију рада и извештавати Градски такмичарски од“ бор о стању такмичења, путем уписивања резултата у формуларе, штампане у ту сврху.
Сарадња Градског и рејонских такмичарских одбора била је пуна, а планови такмичења свих насеља изношени су пред пленуме одговарајућих насеља, како би се о њима дискутовало и како би се давале сугестије за њихово разрађивање и допуне.
На седницама Градског такмичарског одбора, којима су присуствовали руководиоци појединих такмичарских секција из свих београдских рејона, обједињени су сви рејонски и насељски планови такмичења и на тај начин остварен је план такмичења целога Београда,
По томе дефинитивном плану узимаће обавезе рејони ни насеља. Где је год могуће уносиће се приближне цифре, а где није убележаваће се описно. Организација евиденције
Што се евиденције тиче, фронтовци по улицама, задужени вођењем евиденције, бележиће у току месеца резулта-
те рада и друге такмичарске податке, па ће их, на крају месеца уносити У — специјалне
формуларе., Такав ће се поступак спроводити и по насељима и по рејонима, тако да ће извештаји, који буду стизали Градском такмичарском одбору, бити не само прецизни и тачни, већ и лако прегледни.
Прва радна међуградска конференција
Градски одбор _– Народног фронта Београда одлучио је да сазове за 30 јуни конференцију претставника такмичарских одбора свих главних градова народних република Југославије. У том циљу упутио је писма градским одборима Народног фронта, Загреба, Љубљане, Цетиња, Скопља и Сарајева следеће садржине:
»Драги другови,
Наше међуградско такмичење је отпочело, Иако заказано — недовољно припремљено, оно показује прве резултате. Стичу се. нова искуства. Да би се наше такмичење још више развило и дало што боље резултате позивамо вас на прву међуградску радну конференцију 30 јуна о, г. у Београду. На заједничкој конференцији главних градова наших _ република, који су прихватили такмичење, претресли би досадање резултате у току јуна, изнели искуства, детаљније разрадили примљене обавезе и са тим још боље организовали наше међуградско такмичење.
Придајући овом такмичењу значај како у покретању широких слојева наших градова на подизању лепшег и бољег живота наших грађана, тако и на учвршћивању братства и јединства наших народа мн даљем учвршћивању нашег — Народног фронта, позивамо вас да свакако упу-“ тите 2 до 5 делегата на ову прву међуградску конференцију. Најбоље би било ако би делегати могли, по горњим тачкама, да поднесу ни писмене реферате (највише до 10 куцаних страмица) на основу којих би се развила дискусија и донели заједнички — 38 Кључин поред међусобног упознавања са стеченим искуствима... .«
'
На овој конференцији, која ће се одржати у сали Градског извршног одбора, изнеће претставници свих главних градова наших република реферате о досадањем току такмичења као
велики
и преузете обавезе и планове
и евиденције у наставку такмичења, Дискутовање о досадањим искуствима У многом ће допринети да се да“ ље такмичење још више развије, још озбиљније схвати и ооухвати још већи број фронтоваца, Осим тога, ова ће конференција још више везати гра-
такмичења
дове народних република, с обзиром да ће претставници фронтоваца — такмичара, који буду на њој учествовали, пренети на све. грађане својих градова закључке, искуства и утиске, које буду стекли У
главном граду Народне Републике Србије.
Од стране Народног фронта Београда конференцији ће присуствовати изабрана делагација, коју ће сачињавати: претседник, два потпретседника,
секретар, по два претсгавника сваког рејона, и по два претставника синдиката, АФЖ-а и омладине. %ж
Мако се ових дана, по завршеним радовима на прављењу такмичарског плана, тек примају утврђене обавезе, у Београду је такмичење у пуном јеку.
Довољно је проћи уским У-
лицама _ перифериских насеља у Београду. Оне нису стекле калдрму, јер никад нико тим
улицама није поклањао пажњу. Данас су оне ушле у план изградње, а на њима, са пуно љубави и добре воље, раде сами грађани улица. Довлаче се камиони пуни шута из разорених грађевина центра, насипа се рашчишћени терен, ваља се, набија., Праве се тротоари и и-
„и иза Цветкове механе — код Пашине Чесме
Некад блатне улице и уред-
вичњаци, постају равне, оцедне не.
Тако у стрмој Унској улици у Шестом рејону, где на радовима учествују сви, од деце до 60-годишњих жена, а исто тако и у Милке Гргуреве улици, где грађани још од конца априла раде на нивелисању, на насипању шутом из Дечанске и Звечанске улице и на изградњи улице, Осим тога, граћђани су сами спровели воду у својој улици, радећи сваког слободног тренутка и залажући се најпреданије, Појединих
дана рад траје од ранога јутра до касне вечери.
У Петом рејону, у шестом насељу, исто је тако. Улице
Вука Мандушића, Оливерина, Козарчева и друге добијају свој
НОВА ВАРИЈАНТА „ЗАПАДНОГ БЛОКА"
„Риђа харинга“
оберт Ботби претставља у Доњем дому изборни округ Источног Ебердин-
шира, чувени енглески центар рибарске индустрије, нарочито познат по својим харингама. У прошлости приличан број Ботбиевих говора у парламенту био је посвећен „питању ха. ринга". На енглеском језику постоји општепознати старински израз „риђа харинга" што значи „подвала“, Ма да најновији Ботбиев потез није у вези са „питањем харинга", он претставља типичну „риђу ха. рингу".
Лондонски „Тајмс“ објавио је писмо Роберта Ботбиа, који излаже најновију варијанту пројекта „западног блока". Ау_ тор писма препоручује западно европским државама. да, се уједите ради заједничких циљева, а у низу тих циљева, истиче на једно од првих места „свесно планирану економску експанзију". Само се по себи разуме да се на челу тог склопа, мора налазити Енглеска. Ботби, шта више, панично тврди да је за Енглеску стварање „западног блока" под њеним руководством — последња шанса, да сачува положај светске држа.ве. У противном случају, она ће бити приморана да се одрекне тог положаја и да се пре. твори „у бастион" америчког стратегиског и економској си. стема."'
Пројект „западног блока“ већ одавно циркулише у Лондону, Роберт Ботби открива суштину тог пројекта, изјашњавајући се без даљега да укључење енглеске, америчке и француске 30не окупације Немачке у „западно . европску федерацију“, коју он пројектује. Он уверава да је укључење западне и јужне Немачке животћо неопходно за безбедност и економску моћ сваког „западног регионалног блока,“ .
Сунцем своје врсте, око кога треба, да. се окреће цео економски и политички систем, који он пројектује, Ботби проглаша.ва тешку индустрију западне Немачке, Као што је познато, према заједничким одлукама савезника, немачка тешка индустрија има да буде, пре свега, учињена нешкодљивом и да изгуби свој значај као ковница немачког империјализма. У Ђотбиевом пројекту о томе нема, ни говора, Напротив,'он препоручује да се западно-немачка индустрија споји са индустријом Белгије, Луксембурга и источне Француске. У састав целог тог система, којим би управљао јединствени орган, има да се укључи и егглеска тешка индустрија,
Тај план није нов. Ботби и не претендује да буде сматран његовим аутором. Он отворено истиче да је аутор — покојни Валтер Ратенау, један од нај-
Неоправдлани страх
— Бре, што се препадох ономад. Одједном чујем преко микрофона глас нашега Грола.., Али, хвала богу, све је било у реду.. био је позват само као сведок!
мистер
већих немачких капиталиста, сувласник и директор пинов.ског електро-техничког концер. на. АЕГ, један од економских руководилаца Немачке у годинама првог светског рата, Данас члат енглеског парламента Ботби црно на бело пише да је „остварење предвиђања“ немачког империјалиста Ратенауа, „неопходан услов“ за препород западне Европе
Роберт Ботби изложио је дотерани план Валтера Ратенауа у току последњих дискусија по питањима спољпе политике У Доњем дому. План РатенауЂотби изазвао је усхићено одобравање претставника енглеских реакционарних кругова. За прихватање тог плана изјаснио се Рандолф Черчил у чланку, који је проширила, америчка агенција Скрипес Ховард Јунајтед Фјутча. Неки професор Дени Сора у писму редакцији „Тајмса“ позива све „праве“ нације од Норвешке до Шпаније и од Шкотске до Грчке да формирају „слободан савез западне Европе“, По свему судећи, тај професор жели да прогласи све остале надије за нације, које „нису праве“.
Најзад, лорд Ванситарт, који се све доскора изјашњавао за што „окрутнију“ политику према Немачкој, извршио је скок за 180 степени и са њему својственом жустрином похитао да потпомогне план Ратенау—-Ботби. Ванситард предосећа да, ће сви они, којима је стало до очувања мира, а у првом реду совјетски кругови, приговорити таквом плану намењеном западној Европи, Али то га не узнемирава, „Они немају пика. ква права гласа У овом пита. њу“, — надмено изјављује он на адресу совјетских кругова.
Лорд Ванситарт жестоко греши. Пројект „западног блока“ уз учешће низа, зона. окупације Немачке минира све раније прихваћене одлуке савезника, по немачком питању. А то не може да се не тиче Совјетског Савеза, Уз то својим одлучују. ћим учешћем у другом свет. ском рату, Совјетски Савез је себи изборио право гласа у свим питањима, која се тичу организације поратног света, И Совјетски Савез жели потпуно. да искористи то своје неодуЗимљиво право у интересу оп. штега, мира, и безбедности свих народа, независно од тога да ли се такав став свиђа лорду Банситарту или не,
=
насип и своје тротоаре, тако да ће кретање њима, у кишне дане јесени, бити не само могуће већ и једноставно, а летњи дани неће доносити опасност од облака прашине, И: сто тако, ради се на каналисању потока, којима је наша пе риферија богата, Слични радови обављају се у перифериским насељима свих рејона, док
се у насељима центра претежно врши раскрчавање рушевина, Радови обично почињу У 5 по подне и трају до 8 увече. Недељни дан се цео по клања раду.
Можемо се надати да се Београд неће показати као рђав такмац осталим главним градовима народних републи-
ка Југославије, Јулија ЛУЧЕВ
Ботбиа
Стари плакп Балтера Рате.науа, који је он пустио у про. мет после првог светског рата, изражавао је рачуне и наде ту. чених немачких империјалиста, Помоћу тога плана империјалистички врхови Немачке те. жили су да остваре економски реватш за изгубљени рат и да мирним путем спроведу експанзионистичке замисли, које ти кругови нису успели да на. метну Европи силом оружја. Круп, Стинес, Клекнер, Манес. мал и остали магнати немачке индустрије рачунали су да ће тим путем потчинити себи ин. дустрију целог запада, Европе.
Карактеристично је да чаки у оној атмосфери повлађивања немачким финансиским и индустриским магнатима, која је владала после првог свет. ског рата, план Валтера Ратенауа није могао да се оствари, Тај стари, трули план данас извлачи на, видело конзерва.тивни енглески парламентарац, С каквим ли притајеним лико.„вањем прате, свакако, недотучени немачки империјалисти његове маневре! Нека само Ботби тврди да ће му поћи за руком да изврне план Ратенауа наопачке, искористивши га у интересу извесних енгле. ских групација — немачки им: перијалисти, несумњиво, не губе наду да упуте ствар њима пожељним путем у случају реализације најновијег пројекта »западног блока“,
Познати енглески новинар Мералд Бери, који је заједљиБо писао на страницама лон: донског недељног листа „Њу Стетсмен енд Нејшн“ о „сло. Новској гипкости ума“ Роберта с Ботбиа, саркастично је предложио његовим једномишљеницима да даду зајам У износу једне милијарде фунти стерлинга, „како би се сирома= шним немачким индустријалци.ма помогло да стану на ноге.“ Ко зна, — може да, дође и до тога, као што се догодило после првог светског рата, Јер, судећи по последњим Ботбиевим изја« вама, извесни енглески круго. ви ништа нису заборавили па чак ни старе. планове — и баш ништа, нису научили;
Иза бучних и бомбастих говора о „животној неопходности западног блока“ крију се веома користољубиви и ниски мотиви,
Тако изгледа „риђа харинга“ мистера Ботбиа. _Б. ИЗАКОВ (Совинформбиро)