20. oktobar
5554“
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
БРОЈ 83 ГОД. Џ
"7 јули — дан
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
4 47: БЕОГРАД, 5 ЈУЛА: 1946 ГОД.
народног
устанка у Србији
Седми јули, који већ другу годину празнујемо У слободи као дан устанка српског народа, претставља велики прелом, одлучну прекретницу не само у историји Србије и народа Србије, него и у историји читаве Југославије, свих југословенских народа. Кад данас, У једној летимичној и краткој ретроспективи, бацимо поглед унатраг, на већ пређени пут и на постигнуте резултате, онда
" нам постаје потпуно јасан сав значај оног великог, револуционарног покрета противу окупатора српских радника, сељака и интелигенције У Јулу 1941 године.
7 Народноослободилачки уста-
" нак, започет на тлу Србије, непуна три месеца после срамне капитулације бивше југословенске војске, у јеку кампање немачко-фашистичке ратне машине на Истоку, био је она
- варница која је запалила. пожар свенародног партизанског рата у Југославији и на Балкану. Србија је, осим тога, била једна од првих земаља У Европи у којој се народ, голорук, дигао противу „хитлердвског „новог поретка“ и усред такозване „европске тврђаве“ организовао такву ослободилачку антифашистичку борбу која је задивила читав свет.
На овај пут доследне антифашистичке борбе српски народ није пошао ни случајно ни одједном, И објективни и субјективни услови, читав развој
· ситуације пре слома бивше Југославије и непосредно после слома, однос снага унутар, наше земље и у међународном опсегу, — све, је то омогућило да баш Србија зада, да се послужимо | спортским речником, „почетни. ударац“ фашистичким поробљивачима. А то што је, у одлучним и. судбоносним данима четрдесет прве, условило овакву оријентацију Србије састоји се, У најкраћим цртама, у следећем:
1) у томе, што је још у бившој Југославији у току десетогодишње оштре политичке бор-
"бе противу шестојануарске диктатуре — преко избора 1981 године, петомајских и децембарских избора, конкордата, четрнаестодецембарских демон-
" страција, штрајкова, манифестација и, коначно, преко 27 марта — извршена дуга и темељна припрема народа Југославије и српског народа посебно, за борбу противу фашизма;
2) у томе што су у српском народу одувек биле необично живе и јаке борбене и демократске традиције из његове славне прошлости, из Првог и Другог устанка, као и из дугогодишњих борби за националну слободу и независност;
3) у томе, што су се те борбене традиције испреплитале с ве ковном тежњом српског народа да се иде у корак с Русијом, с великим руским народом који је, у тренуцима највеће опасно: сте увек несебично притицао у помоћ својој јужнословенској браћи; и, најзад;
4) у томе, што је народноослободилачку борбу у Србији организовала таква моћна и не саломива снага као што је Ко-
Кућа и липа у Белој Цркви под којом је одржан први
дилачки покрет,
" нима моћно
мунистичка партија Југославије, на челу с великим стратегом борбе народних маса друтом Титом и осталим њеним највишим руководиоцима који су се тада налазили у БеограДу. Напад хитлеровске Немачке на Совјетски Савез 22 јуна само је омогућио „да се устанак српског народа са успехом приведе у дело и на крају, победоносно оконча. Реакциона“ ри и издајници свију боја у земљи као и у емиграцији, клеветајући наш Народноослобопонављали су ревносно у стопу за Гебелсом кроз све четири године рата, да је народноослободилачка борба започета .»на миг Москве«. Тиме су хтели да У очи: ма необавештених маса и јед-
· ног дела светског јавног мнења
умање значај велике борбе за
слободу и независност наших народа. , Међутим, данас је свакоме
јасно да је баш улазак Совјетског Савеза у рат ·пореметио из основа целокупан однос сна: га у свету, остваривши на тај начин један необично важан предуслов за успешну борбу окупираних. земаља противу фашизма. Пред словенским на: родима и .осталим поробљеним народима Европе, ангажовањем главнине немачко - фашистичке армије. на Источном фронту,
· отворила се широка перспекти-
ва успешног завршетка њЊихове ослободилачке борбе. Без Совјетског Савеза и без Црве: не армије те јасне и сигурне перспективе, несумњиво, не би било, у
"Али, кад данас, на празник устанка, српског народа правимо кратак“ биланс пређеног
пута и пређене борбе, требало
би, по. нашем мишљењу, ради истине и ради историје — или, још боље, ради историске истине — подвући да су припреме За прелазак наших народа на оружану борбу противу окупатора заиста извршене релатив“ но далеко пре 22 јуна. Априлска катастрофа и издаја владајуће клике бивше Југославије могла је да дезорганизује и де зорганизовала је све оно што је било пупчаном врпцом привезано . За стари ненародни и недемократски поредак, почев од појединаца па до читавих група и партија, којима је сва снага. лежале: у полициском апарату власти, Нове, народне и демократске снаге, под руководством Комунистичке партије нису се дале збунити ситуацијом насталом услед изда“ је и изненадне и нагле“ капитулације бивше југословенске
"војске'и њеног петоколонашког
генералштаба. · Оне“. су благовремено заузеле правилан став по свим питањима и потрудиле се да оваква схватања пренесу иу народне масе.
Априлски проглас Централног ·комитета _ Комунистичке партије, који је објашњавао у' зроке наше националне катастрофе и' указивао на излазак из ње, био је у тим првим да'оружје у рукама
"народа. Но, иза "прогласа и речи убрзо се прешло и на дела.
Крајем априла и у току маја, према добијеним директивама од Компартије; у народу се вр: ши прикупљање оружја преосталог иза капитулације бивше југословенске војске, приступа се формирању сеоских и градских десетина у циљу вршења мањих акција и саботажа, једном речи — врше се све потреб“ не припреме за прелазак на општенародни партизански рат.
Историске речи друга Ста: љина, изговорене преко радиа на дан 3 јула, биле су схваћене, барем код нас у Србији у оно време, као позив упућен не само Украјинцима и Бело русима, него м као позив свим словенским и осталим поробљеним народима Европе.
Војни комитет КПЈ, на челу с другом Титом, правилно оце њујући ситуацију, даје крајем јуна директиву да се пређе на активну оружану борбу проти“ ву окупатора у целој нашој земљи.
Српски народ, понижен и у' вређен издајом и срамном капитулацијом у априлу; први се лаћа пушке и ускоро Србија постаје гробница немачко-фа“ шистичких солдата и свих њи: хових помагача домаћих издајника и измећара.
У Белој Цркви, у Рађевини, 7 јула одјекнули су први плотуни_ из пушака да више не умукну до коначног ослобођења наше земље. Узалуд је окупатор кроз све четири године бацао своје најелитније јединице баш у Србију, не би ли је сачувао због њене изузетне стратегиске, политичке, економске и др. важности. Узалуд су издајници, и недићевци, и љотићевци, и четници Драже Михаиловића, покушавали да српски народ и Србију свим силама изолују од осталих народа и покрајина наше домовине. Србија, једном устала на ноге, није се више никада могла умирити. У Топлици, Јабланици, Космају и Источној Србији пламен устанка, запаљен 7 јула 1941, није ниједног тренутка угаснуо,
Српски народ може да буде поносан на улогу коју је одиграо у великом ослободилачком рату. На тлу Србије поче-. ло је рађање не само наше славне Југословенске армије, него и наше народне власти. На тлу Србије створени су они моћни темељи на којима је подигнута читава зграда Федеративне Народне Републике Југославије, У том смислу, устанак српског народа у јулу 1941 године наговестио је отварање нове ере не само у историји Србије, него и читаве Југославије. Пример српског народа, као народа у чије је име спровођена читавих 25 година сурова поробљивачка и хегемонистичка политика, био је од изванредног значаја за даљи развој устанка у нашој отаџбини, То је, не једном, подвукао у својим чланцима и говорима и највећи син наше земље — друг Тито.
"Живео 7 јули, празник устанка српског народа!
Танасије МЛАДЕНОВИЋ
народни збор у устанку 7 јула 1941 године
— Зграду Савеза приморск их партизана су већ особље испребијали. Шта сад да раде»
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443
СВЕ ПО НАРЕЂЕЊУ
СМРТ ФАШИЗМУ. = СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
~
4
5
демолирали, архиву и библиотеку спалили,
ПОВОДОМ МЕЂУГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НАРОДНОГ. ФРОНТА
Кроз међуградеско такмичење
учинимо живот
ридесетог јуна ове годи-
не одржана је прва кон-
ференција _ организација Народног фронта главних гра. дова република, сем Цетиња, посвећена међуградском такми. чењу од 1 јуна до 31. децембра 1946 год. На конференцији. узели су учешћа: 4 делегата из Загреба, 5 делегата из Љубљане, 2 делегата из Сарајева, 5 делегата из Скопља и делегати Народног фронта Београда. Првипут на једном радном састанку заједно су претресли свој рад и своје задат“
ке претставници Народног фронта наших главних гра. дова.
Међуградско такмичење о. душевљено је прихваћено од свих "организација Народног фронта у току јуна и одмах се приступило разради плана за сваки град. Ова прва конференција имала је за циљ да се сви градови упознају са постигнутим успесима у току јуна, плановима за даље такмичење, примљеним обавезама, као и искуствима _ стеченим у првомајскомла и у првом месецу међуградског такмичења. томе је конференција потпуно и успела, а истовремено преко заједничког одбора у који је ушао по. један претставник сваког града, утврђен је тачно главни правац међу“ градског такмичења ин решен низ техничких питања како би се такмичење правилно развијало. ;
Међуградско такмичење Народног фронта, најшире наше организације, носи читав низ својих посебних црта и да би оно успело нужно је сваки активиста _ Народног фронта, добро. да схвати обим међу градског такмичења да би могао својом иницијативом, својим залагањем, својим предлозима да прошири учешће присталица и чланова Народног фронта у овом такмичењу и тако допринесе што више у“ купном резултату такмичења.
Наше међуградеско такмичење одвија се у основних пет праваца: а) у подизању и унапређењу производње; 6) у уређењу града; в) у помагању народним властима — на» родним одборима у граду У што бољој организацији и функционисању; 1) у помага“ њу селу ид) у културно-просветном раду.
Овим такмичењем обухватају се све организације Народног фронта: синдикати, Антифашистички фронт жена, Народна омладина, рејбнске и ули не _ организације _— Народног
"фронта као и све друге орга-
низације и удружења, које се сматрају народно-фронтовским а нису непосредно организационо „укључене у Народни фронт,
=
„Успео је зцироко
та усавршимо
„градње бољег живота
Београда у такмичења да обухвати грађане, да пренесе такмичење из предузећа и на друге обли“ ке активности, да такмичење постане жеља и љубав огромне већице грађана Београда, да се што више допринесе обнови наше порушене земље, на коју нас је позвао наш учитељ и ру: коволилац маршал друг Тнто. Резултате тих напора сједињених са напорима свих наших нарола у целој земљи ми осећамо сваки дан у побољшању живота широких народних слојева, а посебно у животу гра' ђана Београда. Мало је људи који се искрено не радују тим успесима и победама Народног фронта и на привредном пољу, које разбијају чврсто, упорпито, као што то могу само чињенице, све лажи, обмане, колебљи-“ вост, којима нас засипавају остаци прошлости, остаци оних реакционарпих и фашистичких снага који су изгубили битку с народом, а сад покушавају да ометају кад не могу да спрече народ на његовом путу: Досадашњим такмичењем по стигли смо прве резултате на
Народни фронт току првомајског
· путу бољег и лепшег живота,
они се «тек појављују у малом према ономе шта можемо по
"стићи ако уклонимо многе још
слабости и недостатке, Први докази правилности . политике
"Народног фронта на пољу. об-
нове земље и подизања бољег живота радног народа у нашим су рукама, сада је ствар да их свестрано искористимо За придобијње све нових и нових гра“
„дитеља наше боље будућности,
да проширимо такмичење, да да постигнемо нове, веће. успехе на путу израдног народа. Међуградско такмичење наших главних градова пружа нам ту могућност и не са мо да урадимо још више на
"пољу обнове и изградње наше
земље и нашег града, него и да у здравој, братској утакмици са главним градовима наших република учврстимо и братство наших народа, да кроз борбу са тешкоћама ојачамо Народни фронт, да учвр" стимо савез радника и сељака — ту политичку основу наше боље! будућности:
Поводом међуградске конференције, која је помогла да боље организујемо такмичење и која нам даје нов полет за такмичење, потребно је да преко свих организација Народног фронта појачамо наш рад на такмичењу, да претресемо своје обавезе и резултате сваког радног колектива у току јуна и кренемо новом снагом „на испуњење својих обавеза, које све заједно чине нашу градску обавезу, Велики и најразновр-
у нашем граду бољим и лепшим
снији су задаци и могућности пред нама: Зависи од рада сваког нашег активисте, од сна" лажљивости, од способности свих наших организација какве ћемо резултате постићи.
У подизању производње, ко. је се одвија преко синдиката, постигли смо у .првомајском такмичењу озбиљне резултате. Први _ резултати у јуну исто тако су значајни, али нису о» бухватили сва предузећа, све раднике и намештенике, нису још свуда одређене норме, није свуда извршена ревизија норми, није свуда подигнута радна дисциплина и елан у то ку осмочасовног радног времена, није се још у свим предузећима озбиљно побољшао квалитет и смањили отпаци, још увек је врло слаба евиден. ција, Треба мобилисати све снаге ралничке класе Београда на отклањању горњих слабости У овом међуградском такми“ чењу, '
У уређењу града исто тако значајни су јунски резултати, али још увек неловољни, Учествовало је преко 27.000 гра. ђана и дало 250.000 радних часова. Сада најтежи радови отпадају јер се изводе плаћеном и стручном радном снагом али у Београду има Хиљаде мањих | радова у уређењу града, који редовним плаћеним радом не би могли бити извршени ни за. две године а кроз остварење обавеза Народног фронта можемо, учинити наш град. лепшим и удобнијим за живот, У овом послу највише је потребно самонницијативе свих“ наших рејонских и уличних организација, свих синдикалних подружница за изглед њихових предузећа и установа као и простора око предузећа. Исто тако нужно је много шире ангажовање за чување оног што је већ постигнуто, а што се че. сто несавесношћу појединаца поново руши и уништава.
У помагању народним одборима потребно је учврстити са. вете грађана при појединим „службама, преко којих ће моћи најбоље и плански да се од. вија помоћ народно-фронтовских организација у савлађивању разноврсних и много» бројних задатака народних од. бора. С друге стране, ако ти савети буду живели, преко њих моћи ће народни одбори путем здраве критике добити најбољу помоћ у свом бољем унутрашњем организовању и функционисању. Много више него досада наше фронтовске организације _ преко — својих претставника на конференци. јама са извршним народним одборима рејона и Извршним на. родним одбором Београда, на Зборовима грађана, учешћем у саветима по разним службама,