20. oktobar

_ наше фронтовске“ организуци=

| 2

5" Упоредо са радним екипама

пажњу посветимо евиденцији

„товске организације врше пре-

СТРАНА 2

утеудања 17

н (Наставак са прве стране)

"да учествују и у решава-

|:

одним одборима, у здравој критици свих нездравих поја

"слабости, недостатака.

/ +

"наших народних одбора, Нека “је помогну У савладавању, бирократизма наших народних а: У "граду, . Наше .фрон"товеке организације треба мно. то. више да развију савесности на овом пољу као и 'у појединим акцијама (попис станова, „социјално угрожених грађана, јвојних обвезника, скупљање отпадака, хартије, текстила 'итд.), спровођење у живот на-

редаба и одлука народних-вла. |

сти, које регулишу живот У траду кар што су о чистоћи,

чувању зеленила, продаји мле- (|

Ка и других намирница, држању стоке итд. | ј

» Само уз најживљу помоћ“

народно-фронтовских · органи. вација-могуће је спровести све мере. власти у живот и још више побољшати организацију и функционисање наших на. Родних одбора. , , У акцији за помоћ селу по: требна је много јача актив-' ност и залагање, Београд је први почео ову акцију како У помагању села радним екипа» ма, тако исто и скупљањем књига и претплата на листове за села и постигао дивне резултате на пољу учвршћења „савеза радника и сељака, Данас је ова акција обухватила скоро целу земљу, али јунски резултати Београда су минимални према могућностима и према резултатима. У. прошлим месецима, Наша је обавеза стварање 60 сталних радних екипа и бар 200 одлазака на се"ло до краја године. У јуну смо "постигли свега: 22 одласка на село, Досада ове екипе финан. сирао је углавном Народни фронт Београдског округа, У даљем такмичењу и ова оба. веза пада на Београд — а то је _ло краја године око 800.000 динара,“ Затим, нужно је да отклонимо све слабости радних екипа а нарочито у њиховом непотребном „оптерећивању са учесницима жоји не „учествују непосредн

У раду. ;

много више него досада учинити на прикупљању књига и третплата за село развијајући Упоредо. и нови вид повезивања са селом — дописивање на. ших организација са сеоским организацијама коју акцију је Загреб успешно развио, У акџији за помоћ селу нарочито узети села Београдског и Панчевачког округа, Срема и села ближих срезова других округа.

У културно-просветном раду испунити све досадашње оба. везе са нарочитом пажњом на квалитет и стварни ефекат кул. турно-просветног рада на културном подизању грађана Бео. града.

Да би сви ови наши радови и активност ушли у крајњи резултат међуградског такмичења, нужно 'је да много већу

и то тачној и објективној евиденцији, А то је сад могуће с обзиром да је евиденција ортанизована од градског такми. чарског одбора преко секције за евиденцију само је нужно да уложимо максимум напора У свим нашим организацијама У испуњавању задатака које дају секције за евиденцију. Поводом међуградске конференције наше народно-фрон-

глед јунских резултата и даљих обавеза. На овим састанцима и конференцијама нужно је “увек истаћи и политички значај нашег међуградског так. мичења, тако да би сви уче. сници у такмичењу имали: на уму да организације Народног фронта _ Загреба, _ Љубљане, Скопља и Сарајева будно прате наше резултате. и. улажу, максимум напора да нас престигну — да буду први. Исто тако и ми треба да пратимо најживље њихове резултате и искуства и да се потрудимо да однесемо заставу победника У великом седмомесечном 'такмичењу градова наших република. | 1 Пи ' = >УД. РАДОСАВЉЕВИЋ секретар одбора Народног фронта

. Београда

2 #

„савесним учешћем у, свим тим | „облицима , помагања“, власти,

роблема,. који. стоје - пред:

ткавости, који су се прилично ежили У _ функционисању“

"ба и Београда,

Омладинске бригаде на изградњи пруге Брчко—Бановићи

; „УРА! ЗА ПРУГУ И БОЉИ ЖИВОТ НАШИХ НАРОДА“

Београдске бригале

стигле су на Омладинску пругу

(Репортажа са пута од Београда до Букиња)

Букиње, 4 јула елица Миловановић, уче-

_Ј ница Женске учитељске

школе, пошла је 1941 године да брани своју земљу од најезде фашиста. Јуришала је на непријатељске бункере, борила се прса у прса са Немци“ ма, крстарила кроз врлети и говорила“ народу, отварала му очи и звала га у борбу против окупатора. Мала ученица имала је велико и храбро срце. Борећи се за истину и права свих народа, пала је као херој. Али Јелица Миловановић није била заборављена, Њени пре живели другови, који су дочекали ослобођење, наставили су дело За остварење идеала за које се Јелица борила, Бор: бу коју је она започела наставила се, само што је она у њу ушла с пушком у руци, а њени другови из прве ин друге бео градске мешовите учитељске школе настављају је са књигом и пијуком, |

Пета омладинска бригада носи име „Јелице Миловановић“. Синоћ, пре но што је бригада са других шест београдских бригада кренула на пругу Брчко—Бановићи, улицама Београда разлегала се песма. Друтови Јелице Миловановић кренули су у борбу... Она је са њима, она је у њиховим срцима, и мишицама.

Поносно су подигнута чела гомладинаца док ступају у строју на перон железничке стани це. Жене и мајке Београда дошле су да испрате своју децу. Претставници _АФЖ-а Трећег рејона донели су пуне корпе понуда својој деци. Јелица Миловановић има своју бригаду, али она није само њена, она је и своја — народна, а народ уме да поштује оно што има.

Када је са перона лепршала последња марама мајке, сестара или друга, пробијајући се у помрчини, цела композиција препуна омладинаца орила се од снажне песме, •

Савски _ железнички _— мост. Многи омладинац је дао свој завртањ да би била подигнута његова конструкција, Другови омладинци. поздрав мосту... И он је дело наших руку.

Земунска: железничка станица препуна је омладинаца који су дошли „да испрате своје другове. · че ·— Поздрав херојској омладини Београда. ·

— Напред на.пругу, одговарају Београђани.

Седам београдских бригада — седам имена првобораца... Богдан Валешевић, Едо Давичо, Божа Стаменковић, Јелица Миловановић, Брацо Бијелић, Дара Павловић, Јосип Шћурле.:. Било их је седам. Данас их је. 1670. Ово је плод.

Дубоки алт омладинки. пева уз пратњу снажних гласова чланова бригаде о омладинским колективима и радним офанзивама. Ана .

_ Ноћ је. Воз јури према Бро“ ду. Песма омладинаца. расипа: се из воза по уснулим пољима. Ноћ је проведена уз песму. Јутро нас је изненадило; „Шта, зар тако брзог“. У Винковцима се срећу радне бригаде Загре| и загребачка омладина иде да гради пругу.

— ·Ура за другове из Београда, ПА ак ћи у "— Ура за другове из Загреба. =" у РО нат > — Јутро... Промичу пожњевена поља и зелени кукурузи. О КД ~ .. 1

га –з у

Славонски Брод... Рушевине, упропашћени домови и фабрике,

— Полако, док саградимо пругу, обновићемо и ово, кажу омладинци,

Поздрављају нас с поља косачи, жене у димијама или ду“ гим белим кошуљама, воденичар пред брдском воденицом;, махањем рукама... Поздрави омладинцима — градитељима.

Дервента, Тузла, Букињ, Бри. гаде су стигле, Одмор и здрав сан У свежој босанској ноћи, Рано су устали омладинци, Логорске ватре су погашене, Команданти бригада постројили су своју момчад, Јутарња гимнастика, а затим се чита дневна заповест. Бригаде из Београда данас полазе из Букиња, на. своја радилишта, Распоред

Ц

Пред полазак воза омладина игра коло

5 | | - | „н-ннсес==== 5 ЈУЛИ 1946 20 ОКТОБАР ен

је готов: прва бригада Добриње, друга у Мрамор, трећа У Добриње, пета у Јепунице, седма у Кисељак, осма у Бистарац у десета у Жижинце. Сутра ће радне бригаде Београда бити на градњи треће секције пруге, Сутра ће 1670 пари руку бити више на омладинској прузи. Сутра ће се 1670 пијука јаче забости у тврду земљу, Јелица Миловановић и њених шест другова, чија имена носе београдске радне бригаде, биће освећени... 1670 пари руку подићи ће им споменик већи, бољи и кориснији од свих мраморних плоча: пругу; пругу оном народу за чија су се права борили Јелица и њени другови, Пругу и бољи живот радном народу. |

Б. ВУЧКОВИЋ

6

Могу ли беогридски хотели ди зидовоље потребе потнико

заратио рнн ит

У здравим м чистим хотелима путници треба да нађу пријатно одмориште

е постоји велика разлика

у броју хотела који су радили пре рата и данашњег стања. Непрестаним обнавља“ њем и организовањем запуштених хотела, постигнути су прилични успеси. На овај начин омогућило се путницима који стижу у Београд да могу наћи пристојно коначиште. У Београду има сада једанаест хотела, четири коначишта и деветнаест гостионица са собама за преноћиште. У свему има 857 соба са 1333 постеље, Овај број задовољава. нормалне – посете граду, сем у време конгреса или свечаности, када су сви хотели препуни путника. Тада се сви људи не могу сместити,

Има хотела који се не користе пуним капацитетом или се пропушта да се узму у рад. Такав је случај са хотелом „Стари Балкан“, који има 14 соба које су претворене у приватне станове, Исти такав случај је и са хотелом „Вилзон“, а хотел „Српска круна“ претворен је у библиотеку. Затим, има примера да извесни хотеле још нису реновирани у потпуности ма да постоје већ одавно могућности кредитовања. _ Хотели „Маринковић“, „Роајал“ и „Солун“ тек ће се сада у потпуности обновити.

Тиме ће се добити око сто но-'

вих постеља. Ово обнављање могло је бити и раније јер су

вање хотела нормално се обавља тако да су данас сви хотели, који су у раду, опскрбљени креветским вешом и покривачима. Да би се олакшало путницима, а уједно да би се правилно одредило пословање хотела, сви хотели су подељени на четири класе, и то према своме уређају, квалитету и пословању особља. У прву класу спада „Мажестик“, „Москва“, „Касина“, „Балкан“ и „Бристол“. Код њих се цене крећу између 80—100 динара, 60 и 80, У другу класу спадају „Асторија“, „Занатски дом“, · „Сплендид“, „Унион“ и „Праг“ са ценама од 60—85 динара. Хотели „Београд“, „Ко-оп“, „Роајал“, „Пошта“ и „Србија“ рачунају се у трећу класу и њихова цена је од 50—65 динара. У четврту класу спадају коначишта и постеље по гостионицама са ценом од 25—40 динара, Сви ови хотели приступачни су сваком путнику. 5

У већини хотела, па и оним прворазредним, чистоћи се још не поклања довољно пажње. Надлежни органи. требало би о томе да поведу више рачуна, како. би пословни људи и странци у нашим хотелима нашли пријатно одмориште,

прилике за обнављање хотела увелико биле сазреле. Снабде-

Н| Учешће у такмичењу

питање је части

Закључци међуградске конференције Народног фронта

На последњој седници Извршног одбора Народног фронта Београда. са претставницима свих организација, одржао је реферат 0 међуградској конференцији и нашим задацима Марко Никезић, _ члан Извршног одбора Народног фронта Београда, чије главне тачке до“ носимо у овом приказу.

Концем месеца маја заказан је наставак првомајског такми“ чења да 26 маја Градски одоор Народног фронта Београда, на широкој конференцији активиста Народног фронта Београда позвао је на такмичење остале градове народних република. По пријему извештаја да се такмичење прихвата од свих главних градова, сем Цетиња, сазвана је за 30 јуни Међу“ градска радна конференција.

Конференција је одржана 00 јуна по подне, у сали Извршног народног одбора, од 15 до 20 часова: На њој је узело учешћа, поред претставника Београда и 4 делегата из Загреба, 5 делегата из Љубљане, 5 из Скопља и 2 из Сарајева:

Одржана конференција има. ла је претежно радни карактер. На њој су изнети извештаји такмичарског залагања по свим главним градовима народних република у току јуна месеца, Као и планови за наставак так“ мичења. У рефератима претставника свих градова као и у дискусији изнета су искуства и дати конкретни предлози за технику даљег "такмичења као и одређивање победника.

Пре свега, ова међуградска конференција даће нов полет такмичењу, не само у Београду, већ и у свим градовима народних република, Измене и: скустава користиће за даље такмичење а политика брат-/ ства наших народа овом конференцијом добила је још један значајан прилог. Осим то: та, путем реферата и дискусије, изнесено је деловање Фронта и свих његових саставних организација по свим главним градовима, чији су претставни- ци били 'на: конференцији.

__ Сутра дан по овој широј кон“ ференцији . одржана је конференција петорице претставника градова. Она се лпозабавила предлозима и сугестијама датим на конференцији од 30 јуна, као и изнетим плановима и донела конкретне закључке за даље међуградско такмичење:

ОЦЕНА ТАКМИЧЕЊА

Ово такмичење специфично је по томе што обухвата скоро све гране рада: све врсте фрон“ товске активности, и што у њима окупља и сједињује све масовне организације. То је потпуно разумљиво, јер, када се поставља фронтовско такмиче“ ње, ниједна народна организација не може изостати, с обзиром да су све у оквиру Фронта. Учешћем _ свих организација учврстиће се јединство свих организација у оквиру Фронта, а путем овог политичког једин“ ства ојачаће Фронт и политички и организационо.

ПЛАН

Путем дискусије дошло се до закључка да се досадашњи план може сматрати као главни план и као почетни план, а да ће бити потребно да се у њему врше измене и допуне, сасвим еластично, већ према проблемима и задацима, које ће имати да решава Народни фронт сваког града до краја године:

Што се тиче упоређивања резултата, дошло се до закључка да се поређење врши у погледу читавог рада фронтовских организација узимајући у 0о6-

· мичења

зир све специфичне услове и задатке сваког града понаособ.

УТВРЂИВАЊЕ ГРАДА ПОБЕДНИКА За утврђивање града — по“ бедника одређена је комисија од 6 чланова, тј., по један члан из сваког главног града, а оцењиваће крајње резултате половином јануара. Комисија ће добити писмене извештаје свих градова и узимајући у оозир сву разноврсност · услова, оцениће који је град највише напора у“ ложио и постигао најбоље ре-= зултате у такмичењу Комисија ће моћи само једногласно да одреди који је град победник. Он ће примити заставу, коју ће припремити Народни фронт Београда, као иницијатор такмичења“ Да би се још једанпут изме“ њала сва искуства у току так= одржаће се у септембру још једна међуградска конференција у Загребу. Е

Ова искуства, до којих се бу“ де долазило У једном граду, слаће, се у виду. извештаја у друге градове, како би се иску“ ства мењала и такмичење до“ било што потпунији обими о. блик. Поред тога, размењиваће се редовни месечни извештаји, а исто тако и локална штампа, која прати такмичење, Подвучено је да се стечена искуства у току такмичења преносе и на друге градове а не да се љубо“ морно чувају“

Установљено је да главни и основни план буде пет основних тачака такмичења, које је предложио Градски — одбор Фронта Београда на својој кон“ ференцији од 26. маја. Те тачке су; производња, уређење гра“ „да, помоћ Народног фронта У организацији и функциониса“ њу народних власти, затим културно просветни рад и помоћ селу. Све ће се сажети У оквир ових пет тачака, а сваки град има већ свој плањ који може употпуњавати, али само у ок“ виру основних пет тачака: И"сто.тако подвучено је да је важно да сваки град организу“ је што бољу евиденцију, јер ће Комисија узимати само оне крајње резултате, који буду тачно евидентирани и изнети У крајњем писменом извештају. Решено је да ће се узимати у обзир само радови и резултати које је Народни фронт са сво“ јим организацијама постигао, а не и резултати преко народних одбора, који су везани за фи“ нансиска средства.

УЧЕШЋЕ У ТАКМИЧЕЊУ, ПИТАЊЕ ЈЕ ЧАСТИ

. После ове међуградске кон“ ференције такмичење је по: стављено најозбиљније. Претз ставници главних градова, ко ји су узели учешћа на конференцијш, пренеће на своје кон“ ференције закључке са обеју конференција у Београду. Од тога момента у Београду и у · осталим градовима такмичење треба да пође пуним темлом. Учешће у такмичењу питање је „ части, јер су задаци који су постављени од животне важности по градове и њихов напредак. Не треба нико од грађана, нико од жена, нико од омладине, пионира да изостане из о“ „Вог такмичења. Зато руководи“ оци такмичења, преко синдика“ та АФЖ и народне омладине на рејонима, насељима и улица. ма, и сви активисти Народног фронта треба најшире да обра“ зложе позитивне разлоге за у „чешће у такмичењу и да подву“ ку значај учешћа као питање части свакога грађанина и да "одмах најактивније пораде на остварењу својих планова изра“ ђених за међуградско такмиче“ ње. Ј. Л.

Њихове муке

— Како подносиш ову врупину2

— То би још ишло али ме

"пло презнојава,

онај претрес у Топчидеру ду- у

А ј