20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ,.
ЋЕНА У ГОТОВУу | љ БРОЈ 85 год. Џ ка
Паша влада оће ПОНМИТи
неправедне париске одлуке
аша штампа је ових дана препуна вести о догађа" јима у Трсту и оном делу Јулиске Крајине који се на ) лази под окупацијом англо| америчке Војне управе, Од да. | на повлачења јединица Југо“ ' словенске армије из зоне »А«, ; Које је уследило после познатог | ултиматума западних савезниу ка и Београдског споразума, | није прошао ниједан дан без ; неког инцидента или провока' ције разуларених фашистичких 1 елемената. Трст и зона »А« по| стали су легло немира, легло “интрига и сплетака међународне реакције, (То неодрживо стање постало | Је још теже уочи и у току за | седања Париске конференције | мнетворице министара инострау вих послова. Талас шовинизма, ' бука и галама која се подигла ) у италијанској штампи, узбу) дљиви шовинистички говори | званичних италијанских лично | сти, претеће изјаве и необузда“" | ни испади нахушкане и дири| говане руље, — све нас то до“ | бро потсећа на прве дане фа«
А
· шизма.
Џугославија је у више навра: та изјављивала преко својих званичних претставника и преко штампе, да ће Трст изван њених граница претстављати буре барута, жариште сукоба и провокација. Југославија је У својој аргументацији употребљеној у одбрани својих све тих права на Трст и Јулиску Крајину, навела читав низ кон: кретних и убедљивих чињеница, Став наших западних саве зника по питању Трста и Ју лиске Крајине од првога дана, од почетка до краја, од вештач, ке и насилне поделе на зону УА« и зону »Б«, од ценкања и прегањања око трију фамозних линија до усвајања предлога министра Бидоа о »слободној територији« Трста, дубоко је разочарао и огорчио наше на: родне масе,
Шта значи оваква одлука министара спољних послова Енглеске, Америке и Француске, са часним изузетком министра спољних послова Совјетског Савеза, који се, до крајњих граница могућности, заузимао за праведне захтеве наше земље, — шта значи све то и чему све то води, мислимо да је данас јасно свакоме поштеном човеку. | На основу целокупног доса" дашњег искуства, на основу свега оног што смо преживели · У блиској прошлости и оног што данас преживљујемо, неоспорно је да се резултати овакве наопаке и потпуно недемократске политике већ сада, пре мировне конференције и пре коначне и дефинитивне одлуке, огледају у следећем:
1) Такозвана »слободна тери: торија« Трста, уколико мировна конференција, односно четири велике силе не пониште одлуке донете у Паризу, претстављаће ништа другб него но: во издање Данцига, нов извор сукоба и империјалистичке агресије, с том разликом што ће, због самог њеног геополитичког, економског, стратегиског и др. положаја, услови за изазивање ових сукоба бити несравњено лакши а опаснији и тежи по међународни мир;
2) Политика попуштања, и не само попуштања него. и маже ња и директног помагања, италијанским империјалистима од стране западних сила већ сада је У довољној мери успела да повампири италијански шовиниЗам, да распири старе империЈалистичке тежње и аспирације, Да разбуди латентне и скоро
недирнуте снаге фашизма.
3) Јасно је, да све ово само слаби снаге италијанске демократије, онемогућује италијанском народу У првом реду, да се ослободи »грехова прошлости«, да сам својом власти: том снагом искорени фашистич. ки коров који га спутава и да, слободањ у слободној заједни“ ци с другим народима, својом
"тиком ни са оваквим одлукама
4
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
активношћу ојача фронт слободе, фронт мира.
Ми дубоко ценимо слободарски енглески и амерички народ, јер нас с њима везује заједнич. ка четворогодишња _— борба противу заједничког непријатеља и заједничка тежња да после извојеване победе у свету завлада праведни мир: Али смо, исто тако, дубоко свесни и чињенице да извесни реакци: онарни кругови.и у Америци и у Енглеској, који нису баш увек без утицаја, прижељкују нешто сасвим супротно овоме: То је за нас онај свет који неће пропустити ниједну прилику а да се не супротстави прогресу човечанства, свет »који никада није разумео ни знао ценити слободу другог народа свет који је својом егзистен> цијом везан за угњетавање друтих народа« (Кардељ),
Последњи догађаји у Трсту и зони »Ас, јесу, према томе, само спољни одраз оног нездравог стања и оне нездраве политике коју наши западни савезници, ево већ годину дана тамо спроводе Они су одраз, исто тако, и неизвршава ња, давно примљених обавеза на Московској Кримској и Берлинској конференцији о потпуном уништењу фашизма и извора фашистичке агресије у Европи,
Зар би, кад ово не би било тачно, икада италијански шовинисти и фашисти могли да подигну главе» Зар би; кад ово не би било тачно, Де Гаспери, Орландо, Бенедето Кроче и други могли да држе изазивачке говоре о италијанству такозваних »источних граница«, о брисању Италије »са географске карте Африке« и о томе да »Италија не треба да плати ре: парацијек2 И напослетку, зар би, кад то не би било тачно, радни народ Трста и Јулиске Крајине морао — генералним штрајком огорчено да се бори и данас после победе над фашизмом» Јасно је, да не би. И зато наш народ не може и неће да се помири ни са оваквом поли:
ПРОТЕСТНИ МИТИНГ НА ТЕРАЗИЈАМА
%
„Праведни гнев захватио је читаву нашу земљу, Наш народ не жели и неће да прими оно што се-директно коси с његовим основним и животним на-
бом: за очување тековина антифашистичког народноослободилачког устанка; .
На неправедне париске одлу“ ке радни народ Београда, и
које долазе као плод такве политике, '
На фашистичке провокације,
пљачку, убиства и паљевине јуначки пролетаријат Трста, .уз огромну и свестрану подршку радног народа Јулиске Крајине, одговорио је дванаесто“ дневним генералним штрајком. Одговорио је масовним демонстрацијама протестима и бор-
· ционалним интересима, „А оно што неће наш народ, неће ни · наша влада“ (Кардељ). О овим чињеницама наши за. “падни савезници морају да по. веду рачуна уочи отварања мировне конференције. А Танасије МЛАДЕНОВИЋ
читаве Југославије, одговорио је масовним протестним митинзима на којима је.испољио своју чврсту солидарност и приврженост према својој браћи ко ја данас подноси нечувене му: „ке у зони »А« од стране повампирених фашистичких · банди.
ТУЂЕ-НЕЋЕМО- == ТРСТ. НЕ ДАМО _
СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
Декетогодишњипа борбе
"шпанског народа против фашизма
ле су 7 новембра 1936 године реакционарне новине и агенције читавог света. Фашисти су ликовали и њихови пријатељи под демократском маском. Они су знали да о судбини престонице републиканске Шпаније у великој мери зависи судбина ове прекрасне и богате земље, у рату који је она водила не само против домаће реакције него. против реакције и фашиста читавог света. У Мадрид су тада биле упрте очи свих антифашиста света, па и очи антифашистичког и народног Београда. Реакционарни фашистички генерали са велепоседницима, црквом, банкарима и другим фашистичким и противнародним елементима, у споразуму са реакцијом у Лондону иу другим земљама, направили су заједно с Хитлером и Мусолинијем план како да униште демократију у Шпанији, како да спрече да Шпанијом и њеним (богатствима '· влада сам шпански народ. Осамнаестог јула 1936 године подигли су они побуну против“ легалне шпанске републиканске владе. Народ би ову побуну за нехолико дана угушио да нису а:!тлерове.и Мусолинијеве банде упале у Шпанију, да није генерал Франко, који је био на челу побуњеника, добио из Немачке и Италије помоћ у ратној техници и војним јединицама, Реакција; читавог света није хтела да. дозволи дау Шпанији не успе побуна фашиста, да народ ове земље учврсти своју демократију и покаже читавом свету, свим народима угроженим од фашизма, да није настала „епоха фашизма кроз коју морају да прођу сви народи.“ !
Фашистичка побуна генерала у Мадриду избила је 19 јула У касарнама Ла Монтања Редкционарни официри успели су да заведу 14.000 војника и да се утврде у касарнама подигнутим као тврђава на узвишици, Против побуњеника пошла је радничка милиција са 2.000 пушака праћена од пролетаријата и грађана читавог града. Показујући чуда од јунаштва, скоро голорук народ јуришао је на касарне побуњеника и за 4 часа побуна је угушена. Слично је било у Барцелони иу другим крупнијим градовима и индустриским центрима.
Слободни, демократски, републикански и пркосни Мадрид био је трн у оку фашистима и реакцији у читавом свету. На њега су пошле са свих страна модерно наоружане колоне фашиста да га смрве и поробе, А-
јел је пао!“ — јавља-
ли он се јуначки опирао. Комунистичка партија Шпаније по
. кренула је питање Заједничке
одбране Мадрида и одмах, не чекајући ни на кога, почела да организује поред борбених и радне јединице за утврђивање града. Хосе Диас и Долорес Ибарури-Пасионарија са осталим члановима Централног комитета шпанске Комунистичке партије који нису били у борбеним _ јединицама _ одлазили су да копају ровове и граде утврђења, Мадрид се озбиљно спремао за одлучну и упорну борбу против фашистичких побуњеника и завојевача. У одбрани града учествовали су. људи, жене, деца и старци. Под паролом „Боље је умрети на ногама него живети на коленима“ и „Боље је бити удовица хероја него жена кукавице“, ишли су у бој сви који су били способни да носе оружје.
Угроженом Мадриду похрлили су у помоћ и антифашисти читавог света да помогну храбрим браниоцима првог градахероја у борби против фашизма. Похрлили су тамо радници и намештеници, сељаци и интелектуалци антифашисти, Похрлили су тамо многи и из наше земље, Поносни Мадрид бранили су и најбољи синови београдских фабрика, школа и универзитета, а многи од њих узидали су и своје животе у темеље слободе коју ми данас у Југославији уживамо. Они су тамо, „бранећи Шпанију, бранили слободу-у читавом свету“ =— како је то рекао политички комесар Међународних бригада новембра 1936 године на великом „митингу отпора“.
Скоро три пуне године борио се шпански народ упорно и јуначки помогнут од Совјетског Савеза и антифашиста читавог света.
Херојска престоница републиканске Шпаније није пала 7 новембра 1936 године. Она
није пала ни касније, Мадрид није побеђен ни онда када су њиме почетком 1939 године завладали фашисти. У Мадрид су фашисти ушли, захваљујући подлој издаји потпомогнутој из Лондона коју су бесрамно извршили Миаха, Касадо и Бестејро, када су иза леђа напали јуначке републиканске борце који су бранили град. Борбени, пролетерски и народни Мадрид није погнуо шију ни онда када је у њега ушао генерал Франко. Радни народ Мадрида и читаве Шпаније под најтежим терором и уз велике жртве непрестано је водио борбу против Франковог режима, а и данас је води. Осамнаестог јула, поводом годишњице почетка рата У Шпанији, на иницијативу Светске синдикалне федерације почеле су у читавом свету велике демонстрације и друге акције против Франковог режима у Шпанији, за помоћ херојском шпанском народу и његовој борби за слободу и за признавање Републиканске владс. У тим акцијама учествује и слободарски Београд, чији су синови својом крвљу и животима још 1936 године бранили Мадрид од фашистичких завојевача, устаје против реакције која још увек подржава Франков режим у Шпанији. Он то чини утолико пре што је то она иста реакција која је покушала да помоћу свог експонента Драже — Михаиловића 1941 године онемогући ослободилачку борбу наших народа. Он то чини зато што је то она иста реакција која стаје на пут остварења праведних захтева нашег народа да наши крајеви Јулиска Крајина, Трсви Истра припадну Федеративној Народ“ ној Републици Југославији, . Слободарска престоница Федеративне Народне Републике Југославије устаје у борбу за уништење фашизма у Шпанији за обарање крвника Франка, за признање републиканске шпанске владе као једине легалне владе, јер је то једини пут за изградњу чврстог и трајног мира у свету који нам је потребан да би се у пуној мери могли посветити обнови свога града и читаве домовине,
Марко ПЕРИЋ