20. oktobar
|" 4
Ма аи
у“
СТРАНА 2
| ПОМАГАЊЕМ СЕЛУ, УЧВРШЋУЈЕМО САВЕЗ РАДНИКА . и. СЕВАН ПНЕ
— таимеће упомоћ (2
Недостаци у досадашњем раду
душевљење, којим — је о прихваћено ско такмичење нашло је
_ Значајан одјек и у погледу у-
' казивања помоћи селу.
Недељом, рано у зору, читаве поворке камиона одводе
' радне екипе у разна села, Свој слободан дан, дан одмора, радни народ Београда добровољно прилаже да помогне селу. Урађено је много и ра. ди се стално, Понесени такмичарским еланом, сваким даном расте број пријављених за, одлазак на рад у села, и Београд, слањем радних екипа и скупљањем књига, и претплата, на листове за села, постигао је значајне резултате на пољу помагања селу, на пољу јача. ња и учвршћивања, савеза рад_ ника, и сељака.
Али, још нису искоришћене све снаге које стоје на расположењу, још је недовољно Уурађено према ономе што је мо. гло и што је требало да се уради, Потребно је много више залагања и много више активности. Ми се не можемо задовољити резултатима, акције за, помоћ селу у месецу јуну, јер су расположива средства, пружала много више могућности. Свега, 22 одласка, на село у то.
ку јуна претстављају слабе резултате јер је још најмање десет екипа, било при_
јављено и спремно да пође на, село, и постојала су средства и могућности да се оне и упуте. Истина да је финансиски проблем много утицао око снабдевања екипа материја. лом, али рошењем да трошкове сноси Градски одбор Н. Ф. Београда, ова је препрека отклоњена,. Основно је код састављања радних екипа, да оне буду ис_ кључиво радне, растерећене свих учесника, који не учествују непосредно у раду. Радне екипе, које одлазе да помогну селу морају бити тако састављене да помоћ, коју оне указују, буде најефикаснија. Досадашње искуство нас учи да ће се најбоље одговорити том задатку ако се екипе формирају као сталне, са највише 40 до 45 учесника, Тако фор. миране екипе, којих треба да буде најмање 60 (колико смо предвидели у обавезама које смо дали у оквиру међуградског такмичења) имаће пред_ ности над екипама, које су се досада формирале приликом сваког одласка посебно. Сем искуства, којим ће бити обога.Ћене, повезаност са селима, а нарочито повезаност и међусобно познавање самих чланова екипе, омогућиће радној екипи да буде много еластич_ нија и умешнија, тако да посасе обави са највећим кори_ шћењем датих средстава. А што је још важније, тако са.стављене екипе моћи ће да преузму на себе и посао, који су досада обављали разни пратиоци екипа, као што су били чланови културно-уметничких група. Разуме се да културноуметнички програм оваквих екипа неће бити на великој ви. сини, али ће се тиме сачувати основни карактер радне групе, Што се, пак, тиче културно. просветног рада на селу, потребно је пронаћи други начин и другу форму.
Такође је потребно користити досадашње искуство ну погледу организације самог састављања радних екипа. Доса.да је цео “тај посао обављало Месно синдикално веће, док су рејони били или сасвим по страни, или су узимали врло мало учешћа. Месно синдикално веће треба и даље да буде стожер рада секције за помоћ селу. Оно ће, сем прикупљања података од Окружног одбора Народног фронта Округа београдског коме је селуну чему потребна помоћ, и сем набавке материјала за опрема. ње радних екипа, као и обез. беђивање превозних средстава, исто тако најактивније учествовати у састављању радних екипа, нарочито у њиховом комплетирању у оним случајевима где рејони не могу сами да образују потпуну групу. Али рејони су најпозванији, они треба да најактивније узму учешна у формирању них екипа. Џредузећа су на рејонима и рејонски одбори На. родног фронта имају могућ. ност, да кроз најтешњу везу са месним одборима, и одговор. ним друговима у предузећима, и подружницама, које се налазе на њиховом подручју, посвете пуну пажњу формирању радних екипа, а исто тако и да одржавају сталан и чврст контакт са) њима, -
Упоредо са овим основним
"задатком рејони би требало
много више да се заузмуу
међуград- |
ад. |
прикупљању књига, и претпла.та на листове за село. Наше су обавезе да до краја године сакупимо 12.000 књига и да дамо најмање 1.000 претплата за разне листове, Није потребно подвлачити да ова, обавеза, није ни тешка ни велика и да неће требати много напора да се она испуни и превазиђе. Не мање важно је развијати и нов вид повезивања са, селом путем дописивања наших организација са сеоским органи. зацијама, У овом послу, као и на самом формирању радних екипа и сакупљању књига и претплата много може да допринесе Градски одбор АФЖ-а,
Није довољно обратити само пажњу на састав радних екипа и на њихово опремање, већ, такође, не смемо више допустити да нам се провлаче крупне грешке, као што је био случај са обавештавањем о селима којима је потребна помоћ, а исто тако и са обавештавањем села у која ће бити упућене радне екипе. Дешавало се да се од Окружног одбора Народног фронта Округа београдског до= бију подаци о стању и потреби неког села, а да је означеном селу потребна уствари сасвим друга врста помоћи. На пример, јављено је да треба упутити металце, док је селу била потребна помоћ у ветеринарима, или слично, Исто тако је велика грешка, која не само да ствара неугодну ситуацију већ и много утиче на стварни ефекат рада, ако се село благовремено не обавести о доласку радних група. Непријатно је и радним групама, које наилазе на неприпремљено _ село, непријатно је и самим сељацима, који су тако због необавештења доведени у нелагодан положај, а још је већи губитак у времену које се јалово изгуби око споразумевања и око организовања посла.
Правилно и на време обавештавање како секције за орга. низовање помоћи селу тако и. сто и самог села у које ће би_ ти упућене радне групе, јесте један од предуслова, успеха, акције. "'Такође је потребно подвући да акцију за помага. ње селу не треба ограничавати само на села из Београдског о. круга, Свуда, где то техничке могућности дозвољавају, треба слати радне екипе. Наро. чито узети у обзир села Панчевачког округа и Срема, као и села ближих срезова других округа,
Излишно је нарочито нагла. шавати да апстрактно схватање улоге народно-фронтовских организација у раду на помагању селу може штетно утица_ ти ма успех акције. Организације Народног фронта могу са, успехом да спроводе акцију само у том случају, ако сваки наш активиста буде свестан да се кроз такмичење јача и учвршћује наша народна власт, да се постизањем већих успеха све више изграђује бољи живот радног народа и да се кроз борбу за савлађивање тешкоћа јача наш Народни фронт. Такмичењем у што ве. ћој и што ефикаснијој помоћи селу, ми јачамо и учвршћује. мо савез ралпика и сељака, ја. чамо и учвршћујемо зљлогу наше боље и срећније будућ«
ности, П. ИВКОВИЋ
Сару“
-
20 ОКТОБАР
— Мистер Херст! Сер адмирал враћа вам ове козе и пору. чује да су ваше патке много згодније за спољну политику.
ГДЕ ЛЕЖЕ УЗРОЦИ ВИ СОКОЈ ЦЕНИ МЕСА
Да ли је могуће смањење цена месу у милопродији
У једном од пашит птрошлиг бројева изашао је чланак под насловом »Да ли су режиски трошкови за довоз говеђег меса стварно три пута већи од от“ купне ценеу. У чланку су де“ таљто изнете све дажбине ко“ јима месо подлеже на путу до потрошача. Накнаднић испити“ вањем порекла овиг дажбина, као и сврте у коју бе натла« ћују, дошли смо до закључка да су мпоге од њиг меправил“ по одређене ц неоправдано ви“ соке,
Првп узрок који утиче на по« скупљење меса. лежи у ' начину на који се •стока откупљује, Откућ врши предузеће зИро« мес«. Међутим уПромес« не вр= таи откут треко својиф слу• жбеника него преко трговаца« пабављача. Ови не мере гове“ да, купују чг под ока« џи често и тлоћају много пиже од цене која је предвиђена 38 откућ,. Разуме се да ови товерепици за откуп на тај начин долазе до великихт зарада. Па “ поред тога, њима се одобрава, поред разниг тртаков ч кала, — 3 од сто па, име њитове зараде. По« ред овога уПромес« зарамунава на тиме марже, ризика, кала, плаћања чувара цџ па име сточ“ не тране 2 динара од сваког килограма. Ова цена одређена је тре него што је појевтинила цена сточној трани ч још увек се одржава, чако је већ требало да буде ревидирана. Што се марже тиче, и она је превисока,
На београдској кланици до« лази до нових оптерећења це« на. Гранат, који је закупац кланице, наплаћује за клање једног говечета 50 динара, што је трескуто. Једат од разлога за то јесте неправилно одређе= на порма. за рад касата, Иако је изричито наглашено да да“ нашње норме не смеју бити ни“ же од порми из 1989 године, на клапици је норма упола нижа. Нашме, док је тре рата једаћ касатић клао “ уређивао 14-16 говеда, сада под истим сло“ вима коље им уређује 6-7 ко“ мада. Већ само то утиче на тоскутљење, Међутим, како Гранат плаћа касатину по 12 До 20 динара по сату, а за клањење седам говеда тј. за рад једног човека наплаћује од »Промеса« 350 динара дневно, — оп својом посредничком уло« сом долави До извеснић нед“=
правданиг зарада, Јер чак и по данашњој неправилној порми, трошкови 8а клање мосли би се свести скоро на тполовичу, та да итак касатске наднице буду покривене.
Поједине дажбине наплаћују се, пак, само зато што иж је натлаћивала бивша отатина ' ИНО ит је наследио. Такав је случај биб са тијачарином која је укинута, а која се све до скора наплаћивала 20 динара, то комаду само зато што је стока пролазила кроз кланич« ни обор, Арбнда такође тпрет= ставља једно такво наслеђе. О. на износи 0,60 динара по кило граму ч памењена је за одјжавање и уређивање кланице. Она је међутим служила као извор огромнић зарада за београдску општиту. Разумљиво је да је у интересу свит гра«
ана да се уређај на кланици одржава пц поправља, али и а» ко би се аренда упола смањи“ ла, приход од ње био би до“ вољањ да потпуно – одговори својој намени,
Питање зараде малопродав“ чтима такође би требало поново испитати, ,
Поред наведенит околности треба истаћи још једну која доводи до товтшисвња цена мг су, При клању стоке добијаћу се и извесни споредни троиа“ води чија је вредност доста ве= лика. Овп продукти се три калкулисању обрачунавају по много нижој цена месо ита је њигова стварна вредност Тп-« ко се сирова кожа зарамунава свега 16 дипара по килограм, а лој по 15 динара, Свахи стручњак ће потврдити да је цена лоја у поређењу са ценом масти, несравмерчо писко за-= рачуната, док би одређивање једне реалне цене лоју и кожи тојевтинило ч "месо наме“ њено за грађанство.
Изложени примери јасно показују да је могуће сиизити цене говеђем месу. Треба само ревидирати висину поједини трошкова п“ дажбина. Треба тронаћи тч све остале узроке који пеотправдано 744) па по скупљење ове важна животне намиртице и отклонити ит, па било да се ради 0 пееластич“ ности органа падлежних за. 0лређивање цена, бил) по насле“ ђима од бивше општине, но“ правилним нормант пла 0 пео« правдано високим зоралама,
ДОК СМО КРВ ЛИЛИ...
Као војсковођа Отело је за дужда млетачког извојевао многе победе, а онда...
Е — Црнац је своју дужност свршио
И Црнац може да сад оде већ, ,
(Шекспир)
Мама ај а с
прошлом броју „20 окју тобра“ било је речи о не-
правилностима у Седмој радничко-намештеничкој задрузи, Међутим, случај Седме задруге није усамљен, Из дана гу дан, скоро по свим радничко-намештеничким _ задругама у Београду, дешавају се немиле појаве несавесног пословања и неозбиљног схватања дужности од стране намештеника и управа појединих задруга.
Задружни сектор треба и мо. ра да функционише беспрекорно. То не налаже само интерес самих задругара већ целокупног становништва Београда. Штеточине, саботери и остаци из старих, предратних времена, који свесно или несвесно покушавају да убију углед за друга, да Искористе задруге за своје лично богаћење, да краду и пљачкају задружну имовину, морају бити избачени из задружног апарата, Не само што задруге треба чистити од штеточина већ кривце треба предавати народним властима да их оне казне по заслузи. " Многи управници задруга не« мају довољно самонницијати. ве, не умеју да организују плански рад по задругама, нити умеју да измире супротности и сукобе у задружним Ууправама. Слабо пословање, неактивност задруга, које је узрок у неактивности саме управе, ненормална је и штетна појава која води неуспеху.
Непријатељи задругарства и непријатељи народних власти сваки погрешан корак у раду задруга гледају са задовољством. Зар то смемо ла лозволимо2 Зар такви случајеви сме. Ју да се догађају2 Зар је смео да се догоди случај као што је био у продавници бро ба Прве рејонске радничко-намеште. ничке задруге. Дневни обрт те задруге од 27 до 31 маја 1946 године изгледао је овако: 138 динара, 72 динара, 120 динара, 82 динара и 84 динара. А од 1 јуна до 15 јуна дневни обрт креће се од 100 до 300 динара. Свакако да су режиски трошкови у току тих месец лана, када се дневни обрт кретао од 72 до 120 и 300 динара, били несразмерно већи од прихода и да је продавница радила са губитком, Зашто се то десило Ко је био крива Једино управа задруге која није продавницу снабдела довољном количином робе.
Да би пословање по задругама било боље потребно је да се управе задруга повежу са синдикатима помоћу којих би могле да реше многа питања,
У задње време честа је појава да поједини продавци или магационери по залругама 38. хтевају да им се на име кала отпишу велике количине робе. Кало стварно постоји али при отписивању треба обратити на. рочиту пажњу на квалитет робе (за Унрине пакете не може да се одобри кало) и на узроке због којих је роба пропала. Интерес задруга налаже најстрожију контролу при отпису кала. Ако је магационер или продавац крив због пропадања робе, ако је он могао да спречи то пропадање, свакако да му не сме бити отписан на име кала ни један једини грам робе коју је сам упропастко,
Милош Бабић, продавац Десета _ радничко-намештеничке задруге из продавниџе у Сарајевској улици број 50 када му је у каси установљен мањак од 16,500 динара тражко је ла се тај мањак отпише на име кала, А у продавници је имао само Унрину робу у херметич. ки затвореним кутијама, Бабић је обећао да ће надокнадити мањак али се у задрузи више није појављивао. За овакве крадљивце, јер Бабић је крао — то је једино објашњење за нестанак робе — народни суд треба да изрекне најстрожију казну.
При слању извештаја народ. Ним властима о пословању управе задруга не само да нису ДОВОЉНО репносне, не само да не достављају те извештаје на време, већ и када их предају они или не одговарају ствар-= НОМ чињеничком стању или се апсолутно не слажу са извештајима послатим такмичарским одборима, Због чега ово обмањивање2
Управа задруга немају прегледну калкулацију пословања и контролни органи не могу у свако доба да имају јасну сли. ку о њему.
отурање робе на пијачн тезгама је углавном Пн вајуће, али је далеко од тога да буде добро. На тезги Једанаесте задруге, код Аутокоманде, често ни у 8 сати пре подне нема никакве робе (16 јула 1940 било је само не-
· Мишића: Такође се врше оправ"
о] ~ днидццињо === =венјењи 9 ЈУЛИ 1946 |
за ВЕЋУ БУДНОСТ И КОНТРОЛУ ЗАДРУЖНОГ 'АПАРАТА
(' неправилностима
дара
задругама
што јабука и кромпира) пак роба треба да се доноси јоџ у 5 сати.
У додељивању робе управе, задруга су веома споре, Посло, вођа продавнице број 5 Друге радничко-намештеничке задру, ге угллуд је два пута требр. вао робу од управе. На Време је није добио ниједном, у другој рејонској радничко-на, мештеничкој задрузи постоју низ — неправилности, Најпре, продаја алкохолних пића није пријављена на време народним властима због чега ће задруга платити казну, а затим, у мају месецу просуто је 4687 литара млека које се укварилд. За. другама је дужност да по љају основне животне намир. нице а ако немају услова за рад са млеком (тиме послује Грамлек) онда не треба и по. чињати рад са Њим. поред | тога што је економски одбор Месног синдикалног већа ука“ зао управи Друге рејонске 34« друге на ову неправилност, и« пак је задруга у јуну забеле. | жила 2705 просутих — литара млека, „Судови нису били чи сти“, то је једино оправдање | које управа може да да, А чи. ја је кривица што посуђе није | било чистог
Бивши управник ове задруга | тражио је да му се купи ауто, |
|
а пословање задруге била му је последња брига. |
Пословође по многим задру« | гама нису довољно савесне у ралу и схватају посао сувише бирократски. |
Међутим, има задруга на чи. је се пословање треба угледати, Осма радничко-намеште« ничка задруга досада је по« словала беспрекорно и њен промет не заостаје много за прометом саме Главне бебградске задруге. Треба похвалити активност управе Осме задру. | ге и савршену сарадњу коју је управник Симић остварио са 0, сталим члановима управе.
Да би ове немиле појаве 0 којима је било речи, нестале,
потребна је пуна будност над '.
чувањем задружне имовине И_ могућност свеопштег контро. лисања пословања. Ту дужност имају како чланови задруга, тако и управни одбор, сам у“ правник, а у првом реду ре“ визорско одељење Главног савеза радничко-намештеничких задруга, коме може да се пре“ баци да досада није вршило изненадне контроле по задру“ жним продавницама. То кон-= тролисање од стране Ревизор“ ског одељења мора бити што чешће и поставља се данас као неопходна потреба.
Само на тај начин успећемо да из наших задруга очистимо штеточине, крадљивце и сабо“
тере, Б. ВУЧКОВИЋ а
Комонолни Впдови У МЕ Вејону
омунални радови изводе
се у Седмом рејону како на јавним објектима тако и на приватним зградама,
У прошлом месецу пријавље“ но је за поправку 20 приватних зграда од којих се поправља већ 16. Приступило се радовима на оправци зграде амбуланте на Чукарици. Извршени су ра“ дови на чишћењу одводних не“ ви, две јавне чесме на обали Саве. Изграђује се зграда 34 Срески народни суд Седмог, рејона, која се налази у непо“ средној близини зграде НО, Седмог рејона, те ће по довр“ шењу ове зграде све Народне власти Седмог рејона, бити кон“ центрисане у улици Војводе Мишића, у средишту рејона савршени су припремни радо“ ви за зграду Милиције на Де“ дињу.
>»Бевод« спрема програм и елаборат за проширење водо“ водне мреже на Чукарици, како би се могло приступити радо“ вима,
Ради се на калдрмисању | оправци следећих улица на ЧУ Карици: Зрмањске, Рајка ОД Расине, прилазу из Пожешке Орфелинове, Пожешке Шона сеља, Иванове, Коларске, Ви нодолске, Војводе Пеције, Шо ферске и Доксимове:
У Раковици се оправљају У' лице Крекова и Вишевачка.
Оправка улица изводе се ис Кључиво добровољним _ радом па се оскудева у стручној рад“ Бој снази, која се не може до: бити путем добровољног раде. Такође се код радова оскудева У превозним средствима. 4
елики радови се обављају На оправци канала испод Пе шачке стазе у улици Војводе
Ке на делу пута за Обреновац [МИ БОШКОВИЋ
' | |