20. oktobar
ЕД
Друже, доћи 25-0,
дођи 2841, доћи 15-)1,
| М]еталски радник Драгољуб Николић, запослен у предузећу „Челикос“, поднео је 19 јуна ове године молбу станбеном отсеку Четвртог рејона и она је заведена под бр. 7285/46. Пошто је у тој молби указао на празан стан у Стишкој улици број 33, питао је другарицу, која му је молбу примила кад да дође по решење. Рекла му је да дође 25 јуна и, да би одговор био убедљивији, написала је својом руком тај датум на цедуљици испод броја молбе н — дала му.
Једва је чекао Драгољуб Николић да дође тај „срећни“ датум, јер је чврсто био убеђен да ће он тај стан добити, пошто је приложио препоруку подружнице да му је стан неопходан, а уз то — за тај стан нико пре њега молбу није поднео. 25 јуна металски радник Николић замолио је у предузећу дозволу да га пусте да оде до рејона У „станбени“. Добио је одобрење од свог предузећа с напоменом да му неће бити плаћено време проведено у рејону. — Другарице, ви сте ми рекли да данас дођем, ево цедуље, — рекао је радник Николић, пружајући број иолбе.
— Још није готово! Дођи кроз неколико дана, — гласио је одговор чиновнице на шалтеру. — Али ја радим ин губим надницу кад излазим, покушао је радник Николић да је одоброВОЉИ. — Шта ти ја могу..,
= Па онда ми напишите кад да дођемР
Не размишљајући ништа, чиновница је хладнокрвно написала: „28-М!“ и пружила цедуљицу Николићу.
28 јуна водио се исти разговор, па је чиновница „савесно
>
вршећи своју дужност“ означила нов датум, тј. 15 јула н Усмено рекла да тог дана дође у „станбени“,
Није жао било металском раднику Драгољубу Николићу да и по трећи пут дође, само стан да добије, Јесте да се губе радни часови, јесте да трпи привреда, али, шта он може кад је такав систем рада у станбеном отсеку Четвртог рејона. Дошао је и 15 јули п после дужег чекања пред шалтером, добио„је — уместо дефинитивног решења после 25 дана чекања — одговор:
— Друже, твоја молба још се налази у Извршном...
— Где је тај Извршни Хоћу ја и тамо да идем, узвикнуо је губећи присебност И пун очајања. — Иди друже, иди = гласно је одговор са шалтера.
После једног сата, створио се радник Николић у Извршном, тј. у станбеном отсеку ИНО-а. Испричао је своју невољу. ·
— Друже, твоја је молба отишла у Трећи рејон!
· — Зашто, — упитао је
—__"Не знам, друже. Иди па ВИДИ!
Када је Драгољуб Николић
отишао у станбени Трећег рејона, утврдило се да је у Пи'"тању неки ' Други Драгољуб Николић, тј. грађанин Трећег рејона _ Изнурен јулском . жегом, озлојеђен_ на поступак према њему прибрао је сву снагу и поново се вратио у Извршни. — Аман, другарице, сте ми дали број, то молба већ неког другог љуба Николића!...
Дуго је другарица у ИзвРшном претурала књиге и није могла да пронађе молбу металског _ радника Драгољуба Николића, из Његошеве ул. бр. 66, па га је посаветовала „да ' опет оде у станбени отсек Четвртог рејона
Металски радник Николић треба поново да тражи одобрење да изиђе, како би пронашао молбу, изгубљену непажњом одговорних. ;
Треба ли коментара Влајко М. НИКОЛИЋ
погрешно није моја Драго-
'
СТАРАЊЕ ЗА ОБОЛЕЛЕ БЕОГРАЂАНЕ
Градска болница испуњава своје задатке
ридесет сати непрекидног рада,
тридесет сати трчања од кре-
вета до кревета, од једног 60лесника до другог, са спрата на спрат.., Болничари и дежурни лекари Градске болнице могли би о свом тридесеточасовном дежурству да причају много, али они то не чине, јер тридесет сати није превише ако су употребљени да би се спасили животи ближњих. '
Једномесечни _ биланс рада Градске болнице, која има свега 270 постеља, изгледа овако: 2077 прегледа, 271 хируршка интервенција, 107 порођаја, 653 превијања, 899 лабораториских прегледа. За месец дана рада кроз болницу прође 460 људи од којих 412 за то време преболе своје болести.
Особље болнице не ради узалуд по тридесет сати непрекидно. Највећа награда за тај труд је »хвала« срећних, прездравелих људи, који се враћају својим свакодневним пословима,
Управник болнице др Иво Херлингер свестан је дужности која се намеће лекару у нашој републици. Уложившт пуне напоре успео је, уз сарадњу свога особља и помоћ народних власти, да прошири рад отварањем Антитуберкудозног диспансера у коме је за месец дана прегледано 1213 болесника во ако диспансер располаже са свега 36 кревета, У програму је отварање грудног
одељења са 160 кревета али се осећа 5
несташица у персоналу.
Градска болница је данас једна од најбољих установа ове врсте у Београду. У првомајском такмичењу међу свим установама ИНО-а по постигнутом успеху освојила је треће место.
ПОРОЂАЈНО ОДЕЉЕЊЕ
светлим и чистим просторпма
Порођајног одељења свакодневно угледа свет три до четири новоро“ ђенчета, За шест месеци било је више од 600 порођаја а при томе није се десио ни један једини случај сепсе, То је резултат тридесеточасовног ра“
ван
РОЂЕНИ СУ ИСТОГ ДАНА
болничара и бабица и чивлада у одељењу.
— Први захтев исправног рада У болници је чистоћа. Наше особље чи ни све што може, да она буде потпуна, али се осећа потреба за већим бро“ јем персонала. Ипак, од почетка ра“
да лекара, стоће која
да до данас нисмо у самој болници имали ни један једини случај инфекције, каже управнин болнице др Херлингер.
ИНТЕРНО ОДЕЉЕЊЕ Д' Бојовић,
љења није само добар већ је и одличан педагог.
— Болеснику је потребно учинити пријатним једноличне дане боловања и због тога смо организовали библиотеку која већ сада броји 1668 књига,
У свим собама Интерног одељења видови су украшени оригиналним У метничким сликама, платнима и зелонилом. _— Сељак који дође у болницу мора да се навикне на нову средину. Он тешко подноси растанак са селом. Зато се трудимо да му ма неки начин дочарамо његов амбијент, каже др Бојовић, показујући на оригинално платно уметника Колесникова које приказује мотив са села,
Подови у Интерном одељењу блистају од чистоће, Чисти кревети са белим чаршавима говоре о напорима особља да болесницима пруже све што им је потребно,
_—. Чика докторе, они из 68 не дају нам шах! — жали се др Бојовићу ма ла Радивоје Ђурица из собе најмла• ђих болесника,
— Добићеш, не брини, даће они.
И збиља кроз неколико минута малишани су добили шах.
Др Бојовић је у свом одељењу оре ганизовао предавања и усмене нови не за болеснике. На ове приредбе долазе болесници из целе болнице и задовољни су што и поред болести могу да науче понешто н буду у центру политичких и других друштвених збивања ван болнице,
Лечење на овом и свим осталим одељењима врши се по најновијим науч-
шеф Интерног оде“ лекар
ИНТЕРНО ОДЕЉЕЊЕ
_ Фрвњавињритинују
„ПАЦОВИ“ НА ПОШТИ
(1 ми се налази на лечењу у санаторијуму на Озрену. Деветог јула, преко поште Београд 11 послала сам јој пакет са рубљем. Између 0. сталих ствари У пакету је била једна блуза и пар чарапа. Пре неки дан добијем писмо од сестре да је примила пакет,
али да је био пробушен и да у њему није било ни блузе ни чарапа. Неко их је успут извадио, Износим овај случај, да би надлежне власти пронашле овога „пацова“ и онемогућиле га да и друге штети.
Радмила МАРИНКОВИЋ В. Глигора бр, 64
о ж ПАРЕ ЗА КОЊЕ У кругу Опште државне болнице, између одељења грудног, дечијег, хирур-
шког, унутрашњег и ортопед-
ског, налази се диван парк са базеном у средини, у коме су болесници налазили одмора, хладовине ин чистог ваздуха у ове спарне летње дане, Колико је то значило за болеснике, о томе не треба говорити. Довољно је то, да је парк преко целог дана, до касно увече, био пун,
Али, на велику жалост 60десника, некоме из, вероватно, техничког одељења Опште државне болнице пала је на па мет идеја да је баш тај парк богомдано место за коњушницу. И док дланом 0 длан, У парку изниче лепо сазидана ко.
Чудили се болесници гледајући то. Неки упорнији покушавали су чак и да седе у та-
· квом парку, али су били при-
сиљени од безбројних мува да се повуку из њега. И тако сад болесници, поред парка, мора ју да седе по ћошковима. боле вичких улица, а коњи се одмарају на свежем ваздуху.
По моме мишљењу за ту Ко-
њушницу _ имало је довољно места у кругу болнице и није морало да се парк употреби за то. Ја додуше нисам грађевин-= ски стручњак, али логично је да се у болничком парку одмарају и освежавају болесни
њушница, око ње гомиле стај-
ског ђубрета и уз то и неизбе- ци — а не коњи,
жвни ројеви мува. : Јованка ПЛАВШИЋ жож |
НАСТАВЉА СЕ КЛАЊЕ СТЕОНИХ ЕРАВА.
вима је познато да је на-
ше сточарство исувише пострадало за време окупације и да оно данас треба подићи свима мерама.
У ту сврху издата су многобројна упутства и правилници, Тако, на пример, забрањено је клање женских грла која треба чувати за приплод.
Али шта се дешава на Бео-
градској кланициР Стеоне краве, које су пред телењем, кољу се и из мртвих крава ваде се често и жива телад,
Дешава се то често и ако постоје прописи и забране, па би требало надлежни да виде да ли би могли стати на пут 0» воме.
Стево РАДИШИЋ
ним методама, Пеницилин је у великој употреби и у досадашњој пракси са њиме су постигнути знатни успеси.
— То'вам је атомска бомба за бакциле, каже управник болнице,
1089 ОПЕРАЦИЈА ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ РАДА
јуни одељење болнице, које има свега 71 кревет, највише је оптерећено. Само од 1 до 13 јула извршено је 120 операција. Већина Хируршких интервенција су теже при роде, После рата чир у стомаку је најчешће оболење, али захваљујући савесности и способности шефа хируршког одељење н његовог помоћника од 1089 операција колико је извршено од јануара месеца, било је свега два смртна случаја.
Као заслужено признање двојици хирурга за њихов рад дошло је и поверење које им је указало руководство Југословенске армије слањем тројице војних лекара на хируршку специјализацију у Градску болницу.
Велику тешкоћу за рад У Хируршком одељењу претставља одлука по којој особље болнице нема права да се храни у болници, али и поред овога У“ спех одељења је огроман. постигнут је само свесрдним залагањем У послу. Тридесет сати рада, тридесет сати без сна... Више од хиљаду оперисаних дутују захвалност људима који су у ста-
њу да раде више од тридесет сати непредикдно, ожртвујући – себе због других.
Градска болница у Београду нашла је свој пут и испуњава задатке који се у данашњици постављају пред њено особље, Лекари, болничари и бол ничарке свесни су да само оваквим радом може брзо да уклоне болести проузроковане тешким животом и патњама у време окупације,
УМЕСТО ЧИСТОГ ВАЗДУХА У ПАРКУ СЕ ШИРИ СМРАД
тудентски парк је одма-
ралиште за читав један крај Београда. У последње време ИНО је уложио доста тру“ да око његовог уређивања. Стазе и алеје су уређене, трава засејана и већ никла — са
- мо, ваздух није баш најпријат-
нији.
На почетку једне од главних стаза постоји клозет који је сада затворен. Пошто клозет не ради, несавесни грађани уместо клозета искоришћују његову најближу околину. Цео круг око клозета је загађен и ужасан смрад шири се на све стране, Чим дуне и најмањи поветарац, посетиоци парка принуђени су да беже.
Они који су одговорни требало би да предузму извесне мере и оспособе постојећи клозет како би се читав парк 0ослободио смрада и извора свих могућих бацила.
Ж. ИЛИЋ,
о ж ОКУПАТОРСКА ТРОБОЈВА
НА СТРАЖАРСКОЈ БУЋИЦИ
| пос сваког дана возом Београд—Кијево и обратно, приметио сам дау Кошутњаку, на велику жалост, на стражарској кућици, где дежура наша милиција, код саме трошаринске станице, још стоји немачка тробојка,
СТРАНА 7,
ГРХВАИИ БЕОРРМА
спорост тошмвија број 9
«(“вуда је већ спроведена организација такмичења. Већ се јављају и први резултати, Међутим, да би такмичење могло да се развија м да подиже свој темпо потребно је да у њему учествују сви који су се на то обавезали, и то са Вољом и преданошћу, Али то није случај. Ево примера. Трамвајска линија број 9 пролази кроз индустриски крај и везује центар са Карабурмом, служећи стотинама намештеника и радника да похитају на посао. Али овај трамвај одудара од опште линије такмиче ња. Саобраћај се не одвија до“
звољеном брзином, већ далеко спорије, На станицама се дуго стоји. Кола су дотрајала, па су чести кварови и трола стално спада.
Дешава се, не Једном већ стално, да радници, видећи да трамвај занста мили, силазе и стижу пре пешице,
Предлажем да се поведе рачуна о овој линији и да се за њу одреде боља кола. Осим тога, особље ове линије могло би да убрза чекања на стани“ цама. Најидеалније би било, а и У духу такмичења, кад би се знало кад трамвај стиже на полазну и крајњу станицу.
Бранко БРАЋИНАЦ
ШИБИЦЕ-АГИТАТОРИ
ибице су артикал масовне
потрошње и доспевају и у најзабаченије кутке наше земље. Досадашња пракса са празним листићима, на кутијама за шибице, као и без њих, несумњив је пропуст и треба га што пре отклонити, МШотребно је припремити налепнице са акту“ елним паролама. Али их не тре. ба наштампати по неколико милиона, да не би били примора» ни, и после годину дана, да читамо и гледамо неактуелне пароле, Било би добро отштампати онолико колико је потребно за потрошњу од месец — два дана,
Те пароле и слике треба да пропагирају главле смернице наше обнове, подизање производње, јачање радне дисциплине, Могле би се исто тако пуштати и пригодне етикете за популарисање значајних догађаја, који се прослављају им масовних акција, које претстоје, или су у току.
Р, Ј. МАКСИМОВИЋ
Јо
Питам се да ли је ко од милиције или трошаринаца то за, пазио и нешто по томе преду“ зео. Верујем да није. Натераће ме да једног дана, када се будем враћао с посла, сиђем у Кошутњаку и са мало боје 0. бојим стражарску кућицу,
Малиша ВУЧКОВИЋ
ж
СЛИЧИЦА СА ДУШАНОВЦА
редраг – Јевђенијевић, _ лаборант Опште државне болнице, сопственик је куће па спрату у улици Војводе Глигора 78. На целом спрату, који се састоји од спаваће собе, собе за рад;
.
претсобља, трпезарије, кухиње, купати« _
ла и шпајза, станују само два лица: он и његова жена,
Пре неки дан ушао је у стан Јевђе« нијевића улични повереник _ Црвеног
крста да би замолио станара да св
упише у чланство. Затекао га је при ручку са још три госта, Кад је пове-
реник објаснио циљ своје посете Јеве |
ђенијевић је скочио, и док се из пувикнуо је: »Иди, остави ме на миру. них тањира пушило пржено месо, уз“ Ја сам доста даој«
За ове његове госте говори се да су Немци ~ заробљеници из болнице, које он из самилости храни, ,
Адам ГРАДИШТАНАЦ
и о “
|