20. oktobar

"ИСКУСТВА НА КОЈИМА СЕ ТРЕБА УЧИТИ

Народни универзитети по рејонима

астале су велике врућине ко“ је ометају одржавање — ре= довних предавања на народ“ ним универзитетима, У овом ва = стоју можемо _ се _ осврнути на

прошла искуства и на нове могућности; које треба користити у даљем раду народних _ универзитета по рејонима.

Несумњиво, _ народни _ универзитети треба да добију што шири и разгра“ натији облик популарне народне пре

_ даваонице, са које ће моћи да се чу“

ју предавања из уметности, науке и политике, Али, зато, уколико се народ“ ви универзитети по рејонима, који не мају још своју велику прошлост и и сторију, боље организују, популаришу својим радом, утолико ће они поста= ти већа Мотреба народних маса и омогућиће /људима да на њима уче и стичу културу. А то је и задатак народних универзитета по рејонима, Сада, преко лета, користећи искуства своја и других рејона потребно је организовано прићи многим проблемима

који су се појавили и решити их тако

да народни универзитети по рејопима крајем лета организационо подигнути могу да приме нове задатке с више успеха.

Досад, по рејонима народни универ“ аетети, поред предавања, која су 9ртанизована преко недеље у одређеној фали, исто тако организовали су и по фабрикама и насељима. То се радило највише из тих разлога што на овај тачин народни универзитет најлакше може да зађе у све крајеве града и обухвати предавањима све људе. То је постала добра форма рада народ“ вих универзитета по рејонима, коју жреба одржавати, али и подизати на све виши ниво.

У току овогодишњег рада примети“ то се да је повезаност између народ“ вих универзитета и фабрика била изрочито слаба. То се одражавало и на сама предавања по фабрикама, која су била врло нередовна и несистематска. Разумљиво, неповезаност произлази умногоме од несхватања значаја самих руководилаца културних одбора по фабрикама, који околише око заказивања предавања, а врло често у тим случајевима претпостављају рад предавачке секције синдиката, ма да предавања народног универзитета имају васпитно - културни значај и не залазе у стручна предавања. У таквом од носу између фабрика и народних учи верзитета није се могло доћи до потребне координације ни У једном рејову Београда, где се налазе фабрике. То је и допринело да је било мало предавања, да се нису држала систематски, у циклусима, тако да се ни радници нису заинтересовали. Међутим, томе се може стати на пут, ако свака фабрика има свога претставиика при народном универзитету рејона. Ту ће се он упознати са његовим задакима и узети учешће у раду. На овај начин претставник ће бити веза између фабрике и народног универзитета. Тако неће ништа стајати на путу разуме“ вању, јер ће и саме фабрике почети да учествују у Раду народног универзитета. Рад народног универзитета У фабрикама је врло важан, јер многи радници немају времена за предавања која се држе ван места њиховог рада, Зато је потребно што хитније учврстити везу народног универзитета са фабрикама уз помоћ самих синдиката,

Истб тако бољу повезаност и с набељима треба постићи, онде где пе постоји, преко претставника у фору“ му нарсдног универзитета.

Има случајева да се многа прелава•

ња заказују на пречац, брзо, скоро задихано. Једва се налази предавач, ва брзину се заказују предавања и

наравно, обавештеност је слаба, а пре давање рђаво посећено. Оваквих случајева има у оним рејонима, гле још нема устаљеног рада, где постоји слаба мрежа предавача и не постоји одређени дан на који се публика навикла за предавање. Ово је могућно реши“ ти ако се нађе добар кадар предавача, ако се припремају на време прелавања, исто тако на време и заказују предавања и обавештава о томе. По» Требно је једном створити ред у правилном извештавању, када ће се и где држати предавање. Онда не би било нојава нередовних држања предавања као на Сењаку и по насељима Дру“ гог рејона.

Није ретко да извесни рејони нема. ју довољан број предавача или, ако их имају на списку, одређеног дана када су пбтребни као предавачи, они су онда заузети на хитнијем послу.

—————

Потребно је реорганизовати рад културних друштава ТУ рејона _ |

У Београду постоје мога културно-просветна друштва, чија делатност вије ни велика, нити значајна. Оваква друштва не могу да правилно испузе своје задатке, јер поред недостатака довољног броја _ чланства, често и материјалне тешкоће, ометају: и онако њихову тешку ситуацију. Друштва са оваквим спутаним могућностима обич“ но после дужег, мање или више неу» спелог рада, угасе се. А талентовани чланови, не интересујући се више за рад, губе се из вида. Разумљиво, ово довбси штете културној делатности У рејону на чијој се територији друштво пцелази. Али ако би се оваква друштва, чија је судбина скоро рала у једно велико друштво На тери« горији једног рејона, ситуација би се сабвим изменила,

Тако у Четвртом рејону постоје ма:

ла друштва пра предузећу »>Висунга, 90 октобар«, Земаљски завод, Народ“ ни одбор Четвртог рејона и »Беводе, До данас ова друштва нису се могла развити. Међутим, у плазу је да се она окупе око групе при синдикалној подружници _ »Бевод-а%, јер _ група »Бевод-а« је већа и има донекле већ развијен рад У драмској секцији, фолклору и хору. Окупљене око групе »Бевод-а« друштво би добило велики број чланова, што би омогућило да

иста, фузиони“

Тако се питање предавача поставља као врло важно питање скоро у сваком рејону. Поред гостију • предавача, најбоље је да сваки рејон изгради свој кадар предавача од учитеља, професора, стручњака, чиновника са своје територије, тако да они претстављају у главноме језгро предавача народних _ универзитета по рејонима. На овај начињ управа народног упиверзитета не би морала да лута по Београду у тражењу предавача, већ би их имала у своме рејону. Треба се руководити искуством Петог рејона, који је у току распуста многе теме за предавање заинтересованим учитељи“ ма и професорима изделио, и на овај начин добиће и предаваче и предавања. У раду народних универзитета посеб“ но питање заузима предавање и његова тематика. Сада се у новом так: мичењу прави осврт на рад народног универзитета и подвлачи да план предавања мора бити израђен по рејонима према потреби и интересовању грађана. Разумљиво план предавања треба правити са нарочитом брижљивошћу и разумевањем. Предавања на народ“ ном универзитету по рејонима ретко где су имала система, а где га је и било, брзо се напуштао. Данас, када се може са искуством дохватити тако озбиљног рада треба прићи систематском сређивању предавања, да имају

целину и да би могла јаче деловати васпитно • педагошки, Тако, предавања из књижевности, 0

постанку земље, о животињском свету, предавања из историје, тумачење друштвених епоха, затим предавања из економије, филозофије, хигијене, сређена циклусно, могу пружити не само истину, већ учити народне масе. Јер народни универзитет има тај велики задатак да постане прави универзитет, на коме треба да уче сви они, који

дотле нису учили и да им се пруже широка популарна знања која су дотле затварана, угушивана и фал-

сификована. Сада народне масе треба да примају науку каква јесте. Зато је и потребно унети у план предавања најосновније ставове из области свих основних наука. У плану треба предвидети места за актуелна предавања, која ће се појављивати и у току нових

догађаја, развитка државе и живота народних маса. Углавном, савлађујући све ове мо-

менте и тешкоће, које су се појављивале мање-више код свих рејона, рејонски народни универзитет подићи ће се, да би се прихватио озбиљније великог посла. В. П.

тор

Филмске вести

Према плану Министарства за кинематографију биће до 1950 године у СССР 47.000 пројекционих апарата, било у обичним биоскопима, клубовима или у покретним биоскопима. Проши“ риће се досадашњи филмски центри. Помажу се мала филмска студија у Казакстану, Азербејџану, Грузији, Узбекистану и Сибиру. Резултат ових радова на изградњи треба да буде годишња производња 150 дугачких филмова. Велика америчка филмска друштва много се интересују за проблеме телевизије. Постоји вероватноћа да ће доћи до споразума између филма и радија по оснивању друштва за телевизију. Три највећа филмска друштва »Парамунт«, »ПКО« и »Метро-ГолдвинМајере већ имају своје сопствене 0отпремне станице за телевизију.

У току рата снимљено је у СССР документарних филмова: 200 дугачких, 30 специјално војничких, 301 журнал, 116 хроника • новости дана, 116 пио нирских журнала, осим других разних филмова.

Персонал једне од великих америчких продукција састоји се од 40 писаца, 180 сценариста, 16 режисера, 12 директора продукције, 4 композитора и 98 глумца.

Према плану ппоизводње за 1946 у Совјетском Савезу о снимиће се ови филмови: роман од А, Феђејева >Млада гарда« у режији Герасимова; музички филм »Прича о снбирској земљи« у режији Пирјева; филм о великом руском научнику Павлову у режији М. Рома; »Јуначко дело остаје непознатог у режији Барнета и »Васпитање осећања“ у режији Донског.

се приступи много већим припремама у хору и фолклору,-и у спремању по+ зоришних дела, Поред тога, и матери» јална помоћ, разумљиво, може бити много већа, јер велико друштво које има могућности“ за развој може истински и користити. Ова преоријентација у раду културно гпросветних друшта' ва Четвртог рејона донела би користи, јер више не би било подвојеностим парцијалности у раду; ВЕЋ јединстве“ ног прилажења свим проблемима и ва: дацима једног тако створеног кул“ турно • уметничког друштва.

Али дб данас, нако се већ присту: пало спајању свих ових група у једин“ ствено друштво, услед несхватања многих Чланова ових мањих група и уског гледања њихових руководилаца, није се дошло још до фузнонирања. Ме. ђутим, сама пракса је показала да оваква друштва не само да какве будућности, већ нису ни до данас користила. На руководиоцима тих група при синдикалним подружницама на руководству културно - просветног одбора Четвртог

ем убеђивања што пре остварм оку“

· пљање свих мањих група у јел.» дру“ што хитније праступи- |

штво, Да би се ло и рстварењу плана у новој, такмичарској етани, ово спајање треба извршити што пре,

немају ни: |

рејона; остаје да пу- у

| Кермес АФЖ-а |

бан Би мати таи пи

ода плана ла та 3 ан њива ти

ЕКИПА БЕОГРАЂАНКИ ПОМОГЛА ПРИ ЖЕТВИ

у Рушњу

А.Ф.Ж. 11 рејона организовао је екипу од 25 жена и 40 другова, која је прошле недеље у селу Рушњу помогла при жетви породицама изгинулих бораца, а и другима, којима је помоћ била потребна. 65 вредних активиста овога рејона, подељени у шест група, за дан су пожњели 6 хектара пшенице. |

Поред рада на пољу, обила„ска и уређаја омладинског Дома, екипа је издала зидне новине, дала пригодну приредбу и предала месној органи-

зацији А. Ф. Ж-а као поклон |

ручну апотеку.

У најлепшем расположењу пспраћене су гошће из Београда и позване да дођу да помогну и у будућим радовима.

ЖЕ

Трећег рејона

У корист омладинаца који! граде пругу Брчко-Бановићи

Брета парк је у субету увече имао нарочити изглед. Летња по. зорница окружена осветљењем разних боја, рефлектори, звучници, обратили су пажњу пролазника,

Шосета великог броја Београђана доказала је, још једном њихову љубав према нашој вредној омладини, ко. ја са невиђеним полетом гради пругу Брчко—Бановићи. „Кад је за омладинце, узећу карту“, говорили су многи, узимајући улазницу.

Шарк је прекрилило преко 2.500 посетилаца, који су са највећом пажњом прати. ли програм, изведен од познатих уметника, Добровољ-

но учествовање _ првакиње Београдске опере Аните Ме. зетове, Људмиле Слатине,

члана драме Милана Попови. ћа, хора „Абрашевић“ и фолклорне групе „Братства“ дало је овој приредби свечан карактер.

| ЗА СПРЕТНЕ РУКЕ

Заиста

ж%

и лепе, Тако овај капутић, сасвим простог кроја, који ће веома корисно употпунити вашу гардеробу У, летње вечери и свежије летње дане.

Сашити га можете од сваке мало пуније тканине, а најбоље од вуненог штофа светле боје. Оивичите га траком филца или штофа у дру“ гој боји, ним, ручним бодом.

40 Београђанки завршило тромесечни хигијенски курс

Пре месц дана завршио је рад тромесечни _ хигијенски курс у ЈУ насељу Ш рејона. Овај је куре основао АФЖ у ниљу што бољег и ближег Упознавања жена са хигијеном жене, мајне и детета. Журсом је руноводила лекарка; Носећивало га је преко 40 жена тога насеља, Да би практично употребиле своје стечено знање, многе курсисткиње су се понудиле да ће водити бригу око наше деце, која су отишла на летовања. Свесрдно при: мљене, наше жене ће заменити мајке сиромашној деци у да. нима њиховог одмора. К.К.

Веза село — град јача и у раду и у весељу

На дан Народног празника Србије, 7 јулаантифашисткиње из села Звеч“ ке, у заједници са својим друговима, члановима Народног фронта и омла= дином, посетиле су по други пут Београд. Госте са села су најсрдачније прихватили грађани Четвртог београдског рејона, Они су за њих организовали излет на Авалу, на гроб Незнаног јунака, а затим заједнички провели празник устанка у Кошутњаку,

Златана КОЈИЋ

„час посла!

практичне ствари су увек

коју ћете прошити круп-

Кукурузи већ се беру...

Управо, још се не беру, али младих кукуруза _ већ има на нашим пијацама. Кукуруз је врло храњив и наше дома“ ћице не би требало да пропусте да њи ме обогате летњи јеловник. Он је укусан и куван и печен на жару, а још укуснији ако се сервира са мало масла или милерама, или ако се води у кКодој се кува дода млека – (0.5 — литра млека на 8 литра воде).

А кад нам стигне свеже пројино брашно, по следећим рецептима _ можете, уместо обичног ка» чамака, да направи“ те неколико веома укусних јела:

"Качамак са поши. раним јајима

За осам особа: 1 латар воде у плит« у кој. шерпењи; Кад вода ври; сипати полако 250 грама крупно _ млевеног – пројиног брашна; посолити; оставити на ватри отприлике 20 минута. Пре но што се изнесе на стб, додати добар комад свежег ма+ сла а одозго ставити поширана јаја: Уз то изнети Ммилерама и струганог сира (пармезана или качкаваља). Поширана јаја: У сирћетом лако за“ кисељену воду која ври спуштати јаја = без љуске, Беланце се за час споља стегне, и у тој опни остаје меко жуманце (2—8 минута). Вадити их из воде шунљикавом кашиком, Крокети од качамака У једну кашику мекшег качамака ставите маслинку без коштице. Направите лоптицу. Пронаљајте у мрвицама, па пржите,. Служите те »кнедлице« "вреле, вачињене прженим першуном, Пудинг од пројнног брашна | 60 грама пројиног гриз · брашна, по ла литре млека, два јаја; 50 грама масла две кашике миле. рама, кесина вазнапрашка, три супене _ кктинее шећера у Тан прах, у мрвице, "Кад млеко проври, са шећером и ванилом, сипати у њега пројино бра»

шно, размућено у мало хладне воде. Мешати на благој ватри, док се не вгусне. Охладити, па умешати жуманца, размекшано масло, милерам и улупана беланца. Сипати у омашћен суд за пудинг, одозго посути мрвицама. Пећи у рерни 25—80 минута. Служити У »модли« врело, или сутрадан, охлађено, и изручено на плитак тањир, Палачинке од проје

Снпајте у већу чинију ' пола килотрама пројиног брашна и помешајте са нешто мање (око 850 грама) пшеничног брашна. Додајте со ли, велику кашику зејтина, две кашике ракије, шачицу аниса, умесите тесто, додајући постепено две чаше млаке воде. На крају додајте четири умућена, цела јајета. Радите тесто лупајући га великом варјачом 10—15 минута. Кад је постало густо, уједначено као крем, оставите га да се »одмара« 5—6 сати, покривено платном, на топлом месту,

Од тог теста пржите палачинке. Служите их вреле, посуте шећером,

Антифашисткиње села Дувна послале су Градском одбору АФЖ-а Београда поклон за најбољу ударницу Београда. Поклон је предат Матилди Барух, рад“

ници трикотаже Елка,

Упљаае

Калињин Као шахиста

Преминули претседник Совјетског Савеза Калињин у игри са Риковим) нека- , дашњим комесаром за пошту, у

Недавно преминули претседник Совјетског Савеза Михаил Иванович Калињин био је од ране младости велики пријатељ шаха и често играо. Партнери су му били многи совјетски државници, писци и уметници. Неко време му је Горки био стални партнер. Интересовао се за велике шаховске приредбе и не само да их је пратио преко Штампе, већ их је у више махова и посећивао. Колико је дубоко имаб разумевање шаха види се и по

Полуфинални турнир у Београду

У Београду је почео велики полу финални турнир за овогодишње првенство ФНР Југославије у шаху. Учествује 18 мајстора и мајсторских кандидата. Турнир је организован по угледу на совјетске турнире. Играчи су одвојени од публике, али она може да прати игру преко великих зидних табли, Изнад сваке партије на зиду је постављена велика табла, тако да се има одличан преглед. Испод зидних табли постављени су часовници, са ко јих публика јасно види колико је ко, ји играч већ утрошио времена за ра» змишљање. Надаље је означено који је потез као и који је играч на по“ тезу. На тај начин публика са својих седишта може да посматра ток игре у свим партијама. Ово је досад најбоље технички организован турнир У Југославији и послужиће као узор за све наше будуће шаховске приредбе ве ћег. стила,

ж2 5:

томе, што је посматрајући партије великих мајстора много пута успевао да и у најкомпликованијим положаји ма предвиди њихове потезе. За данашњи велики напредак шаха у Совјетском Савезу нарочито има да се захвали Калињину, који је његовом развоју давао пуну подршку. Шахисти Совјетског Савеза одали су пошту овом великом државнику и пријатељу шаховске вештине,

ПРОБЛЕМ 9

(Завршница О. Делера)

ИЛ # 3 Ру

Бели на потезу добија.

Да би избегао пат бели мора да жртвује јединог свог пешака. На први поглед се чини да би иза тога партија требала да буде реми, јер коњ није довољан да се извојује победа, а црни уз то има још и пешака. Међутим користећи баш тог противничког пе-

шака и угаони положај бели може да,“

исфорсира мат, Решење није лешко и даћемо га у идућем броју. А

Хоризонтално: 1) бајка из религије; 2) наш главни

град, 3) оквир лика светаца, пето елбво вабуке, једна птица; 4) добија бе сагоревањем материја, претседник владе братске суседне земље, марва; 5) дисциплина, број, породица из Кремоне која је правила чувене виолине, речица у Далмацији; 6) објава, предузеће за снабдевање у Београду, ре“ ка у Египту, дворана; 7) узбуна, вр: Жовни првосвештеник абисинске цркве, душа; 8) ћуд, сугласник, река у Пољ• ској, Румунији и СССР; 9) грчки фашнисти; 10) место за оправку бродова: Вертикално:

1) два самогласника, вулкан на Сп. цилији) првак; 2) други тон у Ц-дуру

музичкој скали, река у северној Италији, староегипћански бог сунца; 8) једнак; 4) два различита сугласника; 5) једне боје, иницијали потпретседника наше владе, сур; 6) штетан; 7) стара престоница Македоније; 8) зачин; ду место у Бачкој, сугласник, од (лат), једно чуло; 10) ропство, један множеви број, показна ваменица; 11) пијаца, презентски наставак, сугласник, добија се цеђењем воћа; 12 скраћеница у администрацији, озледа, два слова; 13) три сугласника, лична заменица, предлог; 14) И (лат.), река У Француској, _ повратне ваменице; 15) руда из које се добија алуминијум;

16) слом; 17) предворје; 18) предлог; 19) на (франц.).

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално:

1) Париз, Брчко; 2) рента, Шам, јаз, Иранци; 4) овом, сам, дах, снег, ем; 4) Густав, леш, шта, апре; 5) н, лав, ино, тр 6) Скок, воз, оре, Софија; ћ о а; олај, ера, лан, план; 8) комнбт, об, шок, клика; 9) закон, комад. | „Летепиг ВЕОГРАДА

10 јула 1989 вемљотрес у Београду. == 1980 отпочео рад на изградњи бавекор моста Беотрад— Земун.

20 јула 1885 приређен је Концерт у корист подизања врачарске пи пијаце. == 1806 откривен је споменик на Калемегдану Ђури Јакшићу, књиНЕ Споменик је подигло Ти-

ографско певачко друштво „Ђура Јакшић“, Ма

81 јула 1456 турска војска јуршнала је на Београд, кога су бранили Хуњади и калуђер Калпистран,

_=- 1945 отворена је француска читаоница. 22 јула 1807 прослављена је драдесетнетогодишњица Српекор лекарског друштва,

Вертикално; '

пот.М. (Тома Масарик), топ; 2) нос, б, м; 3) Еву, као; 4) рог, сок; 5) па, сан, лоз; 6) ашов, вата; 7) рам, лој, ма 8) им, лаз, Ко; 9) з, Дев, Еон; 19) Јаш, Орб; 11) Бах, нра, к; 12) ра,

шне, Шо; 13) ч, сто, лом; 14) а,

сака: 15) оре, тон, Кед. (командитно _ друштво); | 16) ага, ф, пл 17) н, Или; 18) Цер, јак; 19) име, Ана, Ћ

— 1945 отворено је Градско народно купатило на Сави. =>

23 јула 1929 отворен је Музеј с времене уметности у Старом конак

== 1041 погинуо је на Космају бли ву Београда Ђорђе Јовановић, Књижевник н лолитком тизанског одреда.

24 јула 1891 расправљано је у оп- б

Космајског пар. —

ттинском одбору о уговору о Елек- –

ричној централи који је изгласан

25 јула 18989 прослављена је два десетогодишњица књижевног рада

Симе Матавуља, писца „Бакоње фра Брне“.

': 28 јула. МАУ

— '1984 отварање прве продавнице београдске Пчеларске задруге

— 1989 прослава стогодишњице од

ооснивања ошштинске самоуправе у,

Србији, љн