20. oktobar
ПОШТАРИНА. ПЛА.
ЋЕНА У ГОТОВУ, рани
БРОЈ 86 ГОД. П.
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 26 ЈУЛА 1946 ГОД.
ПРОБЛЕМ ТРСТА
уочи мировне конференције
| ои · министра страних послова ФНРЈ др Алеш Беблер изложио је ових дана (18 јула) пред специјалном комисијом Савета министара иностраних послова став Југославије по питању Трста и такозване „слободне територије“, У опширном, документованом – 06разложењу још једном су изнети сви познати и оправдани разлози за прикључење нашој земљи ове територије – која нам је отета на дан 12 новембра 1920 године у Рапалу,
ино-
Рапалски диктат и рапалски империјалистички мир били су, У ланцу неправди – версајског система, они беочузи који су омогућили, ојачали и убрзали фашистичке и империјалистичке подухвате италијанске вла. дајуће клике, Тада се Италија појавила на мировној конференцији са грандоманским захтевима, заснованим на срамном Лондонском пакту из 1915 године, по коме је, за своје из, дајство према Централним си. лама и учешће 'у рату на стра-
ни Антанте, требало да нами-_
ри своје империјалистичке апетите на рачун тек рођене Џугославије и југословенских народа. Благодарећи овој трговини са слободом малих на» рода, италијанским империја листима је тада успело да о» стваре, уз помоћ Велике Британије и Француске, добар део свог плана о продору на Балкан. Успели су да себи обезбеде погодне базе за практично привођење у дело своје буду“ ће политике агресије,
Али, тада је Италија била, како се то обично каже — по бедник, На челу Југославије; међутим на њену несрећу, на“ лазили су се хегемонисти И великосрпски шовинисти типа Пашића, Момчила Нинчића и др. којима је главни циљ био да, У наслону на реакционарне снаге суседних земаља, ус“ поставе режим хегемоније и превласти београдске чаршије, па макар и по цену одрицања од читавих покрајина,
Чиме је уродила оваква политика западних сила и наше тадашње владе — видели смо на почетку 1941 године приликом мучког напада _италијанских фашиста и империјалиста на нашу · земљу, Француску, ИТД.
Једва да смо изашли из страховитог покоља, у који су нас бацили фашизам и њего“ ви покровитељи из редова ме Ђународне реакције, а версајске авети су се поново пробу“ диле и поново упињу све снагде да Европу и свет усреће новим жариштима рата и међународних сукоба. Пример Тр“ ста и Јулиске Крајине је управо класичан у том _ погледу. Стара дипломатска игра заку-
лисних реакционарних — снага, које не желе истински мир и безбедност човечанства, и ово. га пута дошла је у неколико махова до изражаја, и само постојање Совјетског – Савеза онемогућује њен потпуни три. умф. Но, и поред тога, свет је већ досад имао прилике да види како такозвана – атомска дипломатија, разне _ провокације и интриге, притисци н уцене сваке врсте — за зеленим столом и ван њега — онемогућују да се брзо и ефикасно успостави мир и спокојство међу народима и државама. Данашња званична Италија и у том погледу предњачи, а да, притом, ужива пуну подршку са стране, у то нема никакве сумње. Паклену кампању и дреку дигли су поводом Трста и Јулиске Крајине у друго рухо одевени италијански фашисти и империјалисти, и, ево, то већ траје годину и више дана, а да никога од њих није ни глава заболела. У 30ни „А“ хапсе се и прогањају антифашисти, а ратни злочин, ци и даље несметано врше злочине, То је стварност и то сурова стварност уочи 'отварања мировне конференције у Паризу.
Наши аргументи нису досад наишли на довољно разумевање западних савезника, који су, по питању разграничења између нас и Италије, заузели став који је директно супротан не само етничким принципима него иџи.принципима правде и правичности, Да је то тако, нека нам најбоље за то послуже познате
један човек, подигао читав "наш народ, а сагласно овим народним жељама противу“ таквих одлука се изјаснила и наша влада.
У свим својим последњим изјавама и говорима и маршал
· Тито и друг Кардељ јасно и од.
лучно су подвукли да се наша земља са интернационализацијом Трста и. стварањем тршћанске такозване „слободне територије“ не може и неће никако помирити, Др Алеш Беблер, у своме поменутом 06. разложењу, иде и један корак даље и тражи да се и Југославији обезбеди оно право, које се признаје свим Уједињеним нацијама које су биле жртве напада У Другом светском рату, а то је — право на стратешку границу према дојуче. рашњем нападачу. Стицајем 0. колности, међутим, ова се граница У овом _ конкретном случају потпуно поклапа — са етничком границом. Па шта спречава наше западне — савезнике да удовоље овом праведном захтеву земље која је
„париске одлуке противу којих. се, као .
поднела највеће жртве
шал Тито, када је рекао:
„Нама_ се та територија не спори због неких принципијелних праведности, јер је право на нашој страни, него са тенденцијом да се тамо створи нека база за будуће надирање и утицај неких великих сила.“
Са питањем послератног уређења статуса Трста и Јулиске Крајине, према томе, ми смо досад имали само рђаво искуство. Не само од стране импортираних фашиста из Италије, него и од стране претставника западних сила било је до сада У овој нашој намученој покрајини безброј примера прекршаја и гажења основних народних права и слобода. Београдски споразум од 1945 године безобзирно је погажен у свим својим битним тачкама, Наши западни савезници нису сматрали за потребно да се држе свечано дате и потписане речи, него су читавом својом досадашњом _ недемократском политиком само омогућили васкрсавање фашизма и фашистичког тероризма у зони „А“.
Зато је др Алеш Беблер, износећи став наше владе, предложио Савету министара спољних послова последњу могућу и прихватљиву солуцију · тршћанског проблема, која се са. стоји, укратко, у томе да Трст и околина остану под заштитом Савета безбедности Уједињених нација, али у реалној унији са Југославијом,
Демократско унутрашње уређење тршћанске слободне територије,, са. демократским. У. ставом, самосталном законодав: |. ном, судском и управном влашћу, са демократским међуна. родним_ статутом и гувернером
којег би наименовала. влада ФНРЈ, претстављало би, према овом“ предлогу ону тако
потребну гаранцију и обезбеђење од сваког евентуалног претварања Трстау отскочну даску италијанског или било којег империјализма у правцу Југославије и Балкана, А то би, надамо се, требало да буде и циљ мировне конференције, која мора и треба на време да избегне све кобне грешке Версаја.
У том смислу, предлог о реалној унији Трста са Југославијом, премда недовољан и непотпун, претставља последњу могућност. за: благовремено исправљање неправедних пари“ ских одлука. Он, осим тога, показује јасно и непобитно колико је демократска и истински мирољубива политика наше државе и наше владе, колико и, зарад мира и успеха мировне конференције, може жртвовати један мали народ који је дао и највише крви за извојевање победе над фашизмом,
знак пажње
"Амерички
јачих и многобројнијих с
/Ћ
народ ће се увек сећати херојске борбе Југославије против далеко нага осовине — изјавио је претседине Труман
— Је ли, Џони, што ми не враћамо те. пловне "објекте, Југославији2 | — Па, чувамо их за успомену на овај храбри народ! з
,
дне | ож услед неизазваног напада од стране фашистичких агресора2
На ово питање дао је ових дана најбољи одговор сам мар-
" ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-008 и 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ ~
СЛОБОДА НАРОДУ! пене и
Пројект политичког и фискултурног стадиона на Калемегдану са обрисима Скупштине
УРБАНИСТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ БЕОГРАДА
10 пагледат ВУдућн Београд
одлучиваће и чарод заједно са својим политичким руководиоцима
Урбанистички миститут Мини“ старства грађевина Србије изралио је скице идејних планота за уређење и изградњу Београда. Те скице бу. сада кзложене су Претседништву владе Директор Урбанистичког института инж, Никола, Добровић упознао је министре Савезне владе и Владе Републике Србије са и дејним плановима будућег Београда. Затим су са тим плановима упознати наши високи технички стручњаци н уметници. Ускоро ће се са њима детаљно упознати и грађани Београда.
ного је потрошено речи МУ] а још више новаца око
планова за изградњу Београда у старој Југославији. Па ипак се Београд градио без плана, Као печурке после кише расле су палате по Београду, али без икаквог реда. Свак је градио тамо где му се боље рентирало. Нико није водио рачуна о широкој, план. ској, урбанистичкој изградњи Београда. Нико није мислио на његову будућност.
Београд, овакав какав смо наследили, без плана и основ. них принципа модерне урбанистике једног великог граде, нема услова за даље, нормално развијање. Зато би била нео простива грешка зидати један нови, велики Београд, престо_ ницу ФНРЈ, према основама садашњег Београда. Тим пре што ће Београд као главни град ФНРЈ, доживети У најскоријем времену такав полет, какав се не памти у његовој бурној. и дугој историји. Већ сам његов географско-по_ литички и економски положај омогућује му да постане један од најважнијих .и највећих градова на Балкану и Дунаву. Београд је природна раскрсница великих водених и сувоземних путева, Европе са Истоком и Југоистоком. Затим, он има врло богато залеђе и диван по. ложај;
Водећи рачуна о свим тим природним условима и материјалним чињеницама, Урбанистички институт израдио је више идејних планова о новим
уређајним основама будућег Београда.
— Одбацити све оно што ми“ је ваљало, и што би сметало да се Београд развија слобод.но, широко и природно, — била, је основна теза наших урба_ нистичких стручњака којима је поверен задатак израде идејних нацрта за уређење Београда, Ти нацрти су сада готови. Са њима, је упознато наше највише политичко руководство и претставници Извршног народног одбора града Београда. Са њима ће бити упознати грађани Београда и целе земље, тако да ће цео народ имати удела у одабирању.
Србије, -
плана за уређење своје престонице,. После тога, Урбанистички институт израдиће у року од три до четири месеца
· ренерални-план за подизање
Београда.
На стотину осамдесет скица, израђене су перспективе будућег Београда, града од 750.000 до 1,000.000 становника, који би требало да се изгради у року од 25 до 30 година. Ди ректор Урбанистичког института инж. Никола Добровић из_ ложио нам је основне замисли и проблеме тог грандиозног плана. ;
Саобраћај је костур једног
великог града. Зато Београд,'
пре свега, мора из основа преуредити свој железнички саобраћај. Досада је Београд био у првом реду транзитна, стани. ца и његов чвор био је преоптерећен, У будућности Београд неће имати никакве везе са транзитом, Тако ће се две трећине адашњег саобраћајног простора који је паралисан, искористити за ширење града, а само на једној трећини, подигао би се нови железнички уређај Београда, који ће боље одговарати правцу саобраћаја.
Главна путничка железничка станица Београда требало би да се подигне у Бежанији или јатаганмалској долини. Та станица, која би имала свега шест колосека, могла би дневно да прими стотину двадесет до две стотине пари композиција, и преко 70.000 путника, што би било сасвим довољно за Бео. град од милион становника, Поред ове станице, која ће служити искључиво за путнике, подигле би се и две техничке станице у Топчидеру или Просеку (Земун) им једна теретна, негде поред Дунава.
И постројења речног саобраЋаја доживела би велике измене. Са Саве би морало да се пресели теретно пристаниште
и Градски сервис на Дунав, а.
на Сави би остало само путничко пристаниште. Тако би са обале Саве нестало свих оних магацина, дрвара, слагалишта и шупа, а Београд би добио диван кеј од Аде Циганлије до ушћа у Дунав. На том кеју би се подигла мини. старства Републике Србије, велике јавне зграде, уметничке галерије, библиотеке и купати_ ла. С друге стране Саве, у Новом Београду, биће широки зелени појас са зоном зграда савезних министарстава, цен_ тралних јавних зграда и ста. новима за намештенике тих установа, Београд ће се стопити са Земуном и ширити преко данашњег Аеродрома до Бе. жаниске Косе. Аеродром ће се пребацити на другу страну косе, А од Бежаниске Косе преко Земунског Поља, мостова
на. Сави, „Мостара“, па све до мокролушког превоја, ићи ће сто метара широки продор, прав као стрела, који ће бити кичма новог, великог Београда будућности, Тај продор или просек неће личити на данашње улице. То ће бити једна огромна авенија у зеленилу са многобројним водоскоцима. Она ће делити, али и везива ти Београд на два једнака дела. Ђеоград ће добити „Метро“
"Трећи важан моменат без кога се не може замислити градски саобраћај једног великог града, а који предвиђа» ју и планови новог Београди, јесте изградња подземне желе. знице — београдског метроа. Тај метро ишао (би од Калемегдана преко Теразија, Сла. вије, храма Светог Саве до Бањице, са једним велипим краком до Бежаниске желе-' зничке станице. Поред тога, око целог Београда, поред Саве и Дунава, изградила би се једна велика аутострада која, би каналисала теретни саобраћај, тако, да би са градских улица, нестало трамваја, аутобуса, камиона и кола. Једино путничка луксузна кола и тролејбуси могли би да се крећу кроз град.
Тако би углавном био решен међуградски и градски саобраћај Београда, што је врло важно, јер од његовог брзог и правилног функционисања зависи увелико снабдевање и живот града.
После саобраћаја _ питање снабдевања Београда – водом решено је идејно, такође врло добро. На Ади Циганлији био би центар водоводних постројења и велики резервоари воде. А у зеленим појасевима поред Саве изградили би се многобројни бунари. 'ако би Београд био потпуно обезбеђен водом.
Београд ће бити град зеленила
Али, поред воде, модерна социјална урбанистика настоји да становницима једног великог града обезбеди што више чистог ваздуха и зеленила. Београд је досада рђаво стајао у том погледу. На једног становника Београда долази данас свега 1 квадратни метар зеленила, док ће у новом великом Београду од 750.000 становника, долазити на сваког становника по 25 метара зеле-
нила, То ће се постићи поди- “7
зањем такозваних „заштитних
зелених појасева“ у самом Београду „ пошумљавањем његове околине,
Централни парк Београда
створиће. се "а Ратном Острву. Поред тога · самом граду по-
па дина њиниа