20. oktobar

ПР

(Наставак са прве стране)

стојаће многобројни мали и велики паркови, као пионирски парк на Ташмајдану и омла. дински на Ади Циганлији. Тако уоквирен зеленилом, са добрим саобраћајем, обезбеђен водом и чистим ваздухом, Бео. град ће имати све услове да се развија брзо и несметано. На огромном атару данашњег Београда подићи ће се потпуно нова насеља. План предви. Ђђа изградњу две нове станбене зоне за по десет хиљада становника на Пиониру и више Прокопа. Ове зоне биле би из. грађене по најмодернијим принципима социјалне урбанистике и биће узорна, насеља,

Београд ће добити нове центре и велике тргове

Остали делови старог Бео. града преуредили би се пре. ма плану и њиховој новој намени, Калемегдан би и даље остао историски део града са рекон_ струисаним тврђавним системом Горњег н Доњег града. Тако би Београд добио свој Кремљ, На Калемегдану 6би требало да се подигне и монументална _ нова Скупштина ФНРЈ са скупштинском двораном у облику огромне лопте. На Калемегдану би исто тако био Пантеон и споменик херо.јима, као и политичко-спортски стадион, где би се стицале све велике. народне манифе._ стације.

Трг Републике треба да се прошири од Дома Југословенске армије до нове „Албаније“, која ће се спојити са палатом Риунионе, То ће бити највећи трг Београда и његов плочник моћи ће да прими стотину и двадесет хиљада људи. Испод „Албаније“ биће велики пасаж који ће везивати Топличин ве. нац са. тргом.

Теразије би такође добиле сасвим нови облик са, терасома које ће се степенасто спуштати право на Савски кеј. Тако ће се из срца старог Београда добити диван поглед на Нови Београд.

Славија Не добити облик круга из кога ће се у свим правцима. Београда звездасто пружати велики булевари, На Славији ће бити будући пословни центар Београда са ве. ликим народним магацинима, и облакодерима,

Поред ових делова, Београда,

план предвиђа, и уређење Таш. ·

мајданског – комплекса. Од Главне поште до Студентског дома, подићи ће се велике згра. де уоквирене зеленилом. Ту ће бити и Пионирски парк. На том сектору подићи ће сви Дом синдикалних савеза, који би требало да буде једна од највећих зграда, будућег Београда. План даље предвиђа и подизање сасвим нових делова града, као што су: фискул_ турни појас, болнички појас, у. ниверзитетски и филмски град.

За сада је детаљније скициран само фискултурни појас, који ће се налазити на про. стору од Аутокоманде до Бањице. На том простору поди_

гла би се многобројна, играли. |

шта за све врсте спортова, базени и клизалишта, Затим паркови, фискултурно село, спорт. ска палата, позориште под ведрим небом, олимписки стадион и једно огромно вежбалиште, које би могло да прими 200.000 гледалаца и 80.000 ве.

жбача и које би служило за.

фискултурне слетове и параде, као и за потребе наше Армије.

Нечиста индустрија ће се налазити изван градских рејона

Београд, као многољудна, ва-

рош будућности, и центар на.

ше државе, везиваће за себе и знатне делове индустрије наше земље, Међутим, модерна УРрбанистика, која пре свега води рачуна о здрављу и живот.

РАЗМЕРА: 4:25000.

ним условима, становника, не

· дозвољава. да. се у једном гра.

ду, где станују стотине хиљада људи, диме им стотине дим. њака. Зато ће сва нечиста индустрија из градских станбе-

. них рејона бити пребачена на

леву обалу Дунава испод Пан_ чевачког моста. Само један део

· остаће на. десној обали код те.

ретног пристаништа и Градског сервиса. На левој обали Саве у потезу Аде Циганлије, концентрисаће се чиста инду. стрија Београда. Око ових фабричких постројења подићи ће се широки појаси зеленила,

. који ће апсорбовати све штет· не састојке испарења.

Поред ових крупних ствари

. наши урбанисти решили су и · многе друге мање важне про. блеме, без којих се не би дала

замислити планска изградња

| Београда, Тако ће Београд, по-

што буде израђен генерални план, сигурним и брзим кора-

· цима, поћи трасираним стазама · у своју велику будућност.

Добра, страна, ових нацрта, је и та, што иако нису рађени на,

· парче, као пре рата, допушта_

ју етапно планско грађење и

· дограђивање, које ће се на кра· ЈУ крајева стопити уједну це· лину, У нови велики Београд, · главни град Федеративне На_

родне Републике Југославије,

у а ЈУЛИ 1944 20 ОКТОБАР ренин вина "а

У СА НОВИМ ЕЛАНОМ ЗА ВЕЋА ПОСТИГНУЋА НА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНОМ ПОЉУ.

акмичење на културно-просветном раду

које

ногобројне обавезе Е су Београђани – примили

на културно-просветном пољу, У оквиру међуградског такмичења, захтевају улагање највећих напора за — њихово испуњење. У току ових два месеца такмичења а и у досадашњем раду на културно-про. светном пољу показали су се видни резултати, О томе говори низ самониклих читалачких група, о томе сведоче старице од 60 година које су научи, ле да пишу, о томе сведоче масовне посете библиотекама, изложбама, позориштима, био. скопима. Од ослобођења до данас формирано је осам на. родних библиотека са око 10 хиљада књига, Одржано је низ предавања преко народних универзитета, до данас се формирало неколико десетина кул. турних друштава и културних група, дат је низ приредби, организовано је неколико излож, би, послато неколико хиљада књига за село. Сам рад на описмењавању у првомајском такмичарском елану достигао је приличне резултате, До кра. ја 1945 године описмењено је 738 а од јануара добило је дипломе 1511 полазника течајева. Кроз течај поред ових прошло је још 2000.

У досадашњем раду ницале су нове форме, било је много лутаља, како организационих тако и садржајних. Било је претеривања а приредбе су често биле на врло ниском нивоу. Све то није било могуће брзо пребродити. Оно = што треба да нас радује то је што је наш народ правилно пришао решавању своје културне 340сталости, што су наши људи прихватили културу као своју потребу и што су наше орга• низације _ биле _ иницијатори нових постигнућа,

Међутим, ми не смемо 3аборавити да је Београд културни центар и да ми морамо много брже савлађивати насле. ђе прошлости него што то могу учинити остали крајеви наше Републике.

Зато се баш у овом такмиче. њу све јасније одражавају ос. новни задаци којима треба да се баве сви наши _фронтовци, којима треба да се баве културни радници и просветни руководиоци. Први задатак је да се унесе много више система и плана у борби против основне непи смености. Обавеза коју је Бео.

град примио да ликвидира не-_.

писменост код грађана Београ. да до 45 година старости за 91,5 од сто мора бити испуњег на, да се на течајевима задржи 100 од сто полазника исто тако претставља веома озбиљан посаб. Да би овај задатак могао бити остварен нужно је пре свега да учествују све наше фронтовске организације. Досада то није био случај, јер се на послу сузбијања неписмености једино активно за, ложио АФЖ, Месно синдикално веће ни до данас нема извештај својих подружница о броју неписмених чланова, Ако наши синдикати не схвате у довољној мери важност овог основног задатака може пре тити опасност да читава акција не успе, За нас проблем предавачког кадра не постоји, јер У Београду просветних радника има довољно а за њи. хово мобилисање довољна је само активна помоћ синдиката. Поред тога, наше организације морају се' бавити питањем како да течајеви буду занимљи.ви. Омладина у томе треба да предњачи са својим екипама које ће течајеве оживети указујући какве благодети човек има од књиге. у

Поред аналфабетских теча. јева нужно је да се наше организације позабаве и питањима виших просветних течајева за које је сваки рејон дао обавезу да формира најмање три, Активисти ће на овим те“ чајевима добити основно знање из историје, географије, друштва и организације, што им је нужно за њихов даљи развитак. У многим рејонима већ се врши упис. Ствар је рад“ ника какве ће течајеве тражити од државе за подизање ква. литета свога рада, ствар је жена радница и њихове равноправности на који начин ће подићи своје квалификације,

Потребно је извршити коре“ ниту реорганизацију рада нанародних универзитета, У сви. ма рејонима управе народних универзитета морају бити живе. Оне морају имати евиденцију свих предавача, стручњакљи културних радника, који

би им могли на све захтеве одговорити, У управама народ

них универзитета треба да бу- ·

ду заступљене све организа-

ције, које ће своје

истицати.

Треба подвући разлику из међу усмених новина и на родних универзитета, По тим питањима се много лута. Усме, не новине су побољшале свој квалитет од првобитних које нису биле ни концерти ни предавања. Док народни универзитети треба да научно образлажу ствари дотле усмене нови. не треба да врше пропагандно-агитациону службу у популарисању актуелних проблема данашњице. Усмене — новине није тешко направити и зато је потребно да оне буду чешће и краће. б -

Носиоци _ културно-уметнич. ког рада су наша културно“ уметничка друштва са свим својим секцијама. Досада она нису обухватала велики . број чланова и нису се трудила да окупе већи број младих тален. тованих људи, поред тога што су она извршила извесну улогу У политчкој пропаганди. Без много самоиницијативе наша културна друштва и групе, наши хорови и позоришта, извршила су. извесно организа“ ционо учвршћење и тиме што су се слиле у веће организаци, је које имају услов за развитак, Репертоар културних друштава био је врло. скучен, можда .и зато што се и на пољу стварања није много дало. Наша културна друштва треба да обнове своје репертоаре а Градски Културни одбор – већ је предузео све мере да прикупи што већи број добрих песама, драма, рецитација итд. У раду фолклорних група, по ред великог броја новоформи. раних, нису учињени сви напо. ри за најправилније тумачење народних игара и обичаја и за уношење новина у њихов рад.

У Београду је потребно нарочито развити рад културно. уметничких друштава са — националним обележјем. __Београд, главни град ФНРЈ, са становницима који припадају свим народностима Југославије, мора У својој. средини да негује културно-уметничку прошлост и,национална култур.

АКТИВНОСТ ЕНГЛЕСКОГ ФАШИСТИЧКОГ ПРВАКА ПРЕТСТАВЉА ОПАСНОСТ ЗА УНУТРАШЊУ БЕЗБЕДНОСТ ЗЕМЉЕ

Фашиста Освалд Мосли

П ре извесног времена, ен. глески министар унутрашњих послова Чатер Ид изја._ вио је у Доњем дому да је првак Британског савеза фаши. ста, Освалд Мосли примао новац од Мусолинија. Према, из.

јави Чатер Ида, Мосли је до.

бијао од Мусолинија 60.000 фунти стерлинга, годишње.

Ова изјава, је од великог интереса у светлости стално по. нављаних захтева, енглеске јавности да се предузму мере про. тив непрекидне рушилачке делатности домаћих фашиста, чи. ји је идејни инспиратор дан дањи Освалд Мосли,

Шеф енглеских фашиста, сер Мосли је врло богат енглески аристократа. Он је наследио од свога деде 300.000 фунти стерлинга и поседе у вредности 1, 250.000 фунти стерлинга, Пре него што је организовао фашистичку странку, Мосли је стигао да, прође кроз конзерва. тивну и лабуристичку. 1918 године постао је члан парламен. та, као конзервативац. 1924 године он је, шта више, био члан лабуристичке Макдоналдове владе, у којој је заузимао по. ложај канцелара Ланкастерске Грофовије. У лабуристичкој странци Мосли је имао покровитеља у личности самог Рамзеја Макдоналда,

Мосли је организовао 1981 године „нову странку“. Она, је претстављала, уствари, степе. ницу на путу формирања, Бри. танског савеза фашиста. Тај савез Мосли је створио 1932 године, после боравпа у Риму и сусрета са Мусолинијем.

ДЕ Мослијева жена, ле. ди Цинтија Керзон, пружала, му је активну подршку, Она је У своје време, исто тако, била, лабуристички члан парламента и одржавала пријатељство са Макдоналдом. Леди Керзон, која. је наследила, један део имовине свога деде, чикашког богаташа, Леви Лајтера, пружила, је помоћ у финансирању Британског савеза фашисти, 1937 године Мосли се оженио у Минхену Дијаном Гинес, ћер. ком лорда Ридсдајла, сестром личног Хитлеровог пријатеља, Јунитна Митфорда, На овој

свадби сведок је био Адолф Хитлер.

Британски савез фашиста у свему је подражавао немачке и италијанске фашисте. Енглески фашисти носили су црве униформе, прихватили такозвани гушчији корак и живели у касарнама. Скупови љубитеља, црних кошуља извођени су по фашистичком ритуалу — са за. ставама, фанфарама и војном музиком. Маршевска, песма цр. них кошуља свирана је на мо. тив нацистичке химне „Хорст Весел“. Поводећи се за примером своје италијанске и не. мачке сабраће, Мослијеви след_ беници приређивали су ноћне туче, У којима је учествовао и сам Мосли са женом.

Покрет црних кошуља, сам по себи није наилазио на одјек у енглеском народу. Напротив, енглески радници и претставници интелигенције пружали су отпор Мослију и његовој 0колини. Стварни ослонац тог покрета били су реакционарни конзервативни енглески кругови. У Мослију и његовом Саве. зу фашиста они су гледали снагу кадру да се противстави све већој „опасности социјализма“. Мослијев покрет, потпомогнут подршком Мусолинија и Хитлера, уживао је јаку подршку профашистичких еле-_ мената у оба дома енглеског парламента, У Доњи дом старог састава улазило је 27 конзервативаца, чланова профа.шистичког Друштва енглеско. немачке узајамности. У Горњем дому се налазило 28 чланова истога друштва, о коме је Хитлер говорио врло похвално. Реакционарни конзервативци сматрали су да покрет цр. них кошуља „одговара, конзервативним доктринама“, Кен. зервативни члан парламента, који се налазио у Друштву ен. глеско-немачке узајамности и који, узгред буди речено, и да-

· нас заузима, место у парламен-

ту, подвлачио је везе сродства, између конзервативаца и енглеских фашиста, Основне црте и многи детаљи Мослијеве по литике, истицао је Томас Мур, одговарају чисто конзервативним доктринама, :

Мосли им његови следбеници били су интернирани 21 маја, 1940 године, Међутим, фаши. стички покрет у Енглеској ни је престао. На бази распуште. ног Британског савеза фашиста, поникла, је нова фашистич. ка, организација под именом „Британска национална, стран. ка“. Та странка. је позивала, да се закључи мир са Немач_ ком. Водила, је пронацистичку и антипарламентарну пропаганду. Делатност фашиста, за, време рата, изазивала, је велико неза: довољство у земљи. Истакнути погтетавници енглеског јавног : шења захтевали су да се „Британска. национална, стран. ка“ забрани. Тадашњем мини.

стру унутрашњих послова и у-.

нутрашње безбедности, лабури. сти Морисону, упућиване су резолуције и одлуке десетина хиљада радника, које су садржале тај захтев. Морисон,

међутим, није предузео ника. кве мере да обузда фашисте. Штавише, он је почео да ослобођава. фашисте, који су се налазили у затвору. И сам Мосли био је ослобођен из за. твора, 20 новембра, 1943 године,

Ослобођење Мослија изазва. ло је бурно негодовање, Велики број професионалних саве. за, јавних организација и организација, лабуристичке странке изразио је своје неза. довољство поводом његовог ослобођења и захтевао да Мо. сли буде понова ухапшен, Из. вршни одбор федерације ру. дара прихватио је резолуцију, која је садржала исти захтев. Национални савез рада осу. дио је Морисонове поступке. Конгрес Тредјуниона, пружио је подршку Националном савету рада и изјавио да се ограђује од Морисонове одлуке о ослобођењу Мослија. Ствар је доби. ла такав облик да је извршни одбор лабуристичке странке изразио жаљење поводом Мо. рисонова поступања, у овом пи. тању. |

Делатност фашиста у Енгле. ској наставља се и данас. У Енглеској постоји неколико фа. шистичких организација, Душа фашистичког покрета, и да.

ље је Британски савез фаши. ста, који је формално распуштен, али ипак постоји, а ру. ководилац му је и сада Освалд Мосли, Ове друге групе играју другостепену улогу у планови. ма Британског савеза фашиста, Делатност тих енглеских ор. ганизација и вође енглеских фашиста у више махова, дава. ла је повода за дискусије у Доњем дому. Чланови парламента истицали су да актив. ност Мослија и других фаши. стичких првака, око којих се групишу издајнички елементи, претставља, опасност за унутрашњу безбедност земље. Ме. ђутим, садашњи министар у. нутрашњих., послова, Чатер Ид, као и његов претходник Херберт Морисон, одбија да, пре. дузме мере против рушшилачке делатности Освалда, Мослија и његових следбеника, Овакав владин став изазива дубоко

незадовољство у широким де-

мократским круговима Енгле_ ске.

Борис РАГОЗИН

сница.“ — (Тито)

— Дозволите, мистер, патент наочара за државе

проблеме...

_ Наочари са Запада

„Ми ћемо на мировној конференцији видети да ли ће правда уздрматн

на стремљења свих народа ко. ји живе у Југославији.

Када развијемо рад наших. културних друштава до те ме: ре,; да она заиста обухвате. најшире масе, које ће се о. збиљно бавити проблемима; када извршимо све припрема за подизање руководећега ка. дра путем течајева и свако. дневне помоћи, онда ћемо мо. ћи и наше приредбе да подигнемо квалитативно, да орга« низујемо приредбе по гранама уметности за даље развија, ње појединаца и колектива у музици, сликарству У позоришној уметности итд. Онда ћемо бити у стању да приредбе поставимо плански, и да знамо шта ће они, који слушају, сем увесељења, још _ добити, Потребно је зато да приредбе буду разноврсније, _специјане за село, посебне за фабрике, болнице, инвалиде, Морамо у. нети много више бриге око приредби за децу. . Нарожиту пажњу треба обратити књижевним вечерима са читањем

дела књижевника наше про. шлости и савремених. Још један важан проблем

стоји пред нама а то је створити услове за широки круг талентованих, младих људи да се баве и да развијају свој та 'ленат, Нашој младој држави је потребан велики број младих жадрова. Музичка академија и УЛУС показују већ видне резултате. Томе питању су при. шлими музички референти Дру, гог и Четвртог рејона. Наше културне установе нису више привилегија повлашћених, Мећутим, наше фронтовске _организације нису се овим пита“ њем бавиле.

Велики недостатак — нашега рада је што нисмо оспособили домове културе које би треба. ло да имамо У свакоме рејону. домови културе морају бити центри око којих ће да се развија читав наш културни жи“ вот. Наша народна власт пред, видела је својим буџетом оспособљавање домова културен просторија за радничке — клубове при већим фабричким центрима. Нужно је да у ово“

ме периоду такмичења — створимо такве центре. Постоји још један. важан

проблем који (бин требало у овом моменту нагласити. _Појављује се извесна, тенденција код наших културних установа и културних друштава да читав рад преко лета мора да јењава. То долази услед слабости да се приђе новим фор“ мама рада.

На двема летњим позорница“ ма културно · уметнички рад се одвија новим еланом. По подацима са којима располажемо за извесно време у Београду ће бити седам летњих позорница. Изаћи из загушљивих сала на летње позорнице, на излете то је основни дана“ шњи задатак културно - просветног рада. На плажама исто тако треба развити културно“ просветни рад. А затим, према обавезама, данас је моменат по“ слати културне екипе. на: село, помоћи организовању сеоских књижница и читаоница.

А сада још неколико речи о организационим питањима. Читав културно - просветни рад одвија се У облику такмичења, Зато све наше организације, у“ станове и друштва треба да се баве разрађивањем и употплу“ њавањем _ плана — такмичења. Културне одборе при рејонима треба проширити и организа: ционо учврстити и при њима створити уже такмичарске одборе. Наше, пак, организације треба редовно да извештавају о постигнутим резултатима и да дају сугестије за нов рад. Читав рад треба да се одвија плански и систематски са но“ вим еланом за нова постигну“ ћа на културно просветном ло“

љу. Јелена ПОПОВИЋ

савјест држава уче

Лабом =

да ва м предложим овај најновији тип улесн ице мировне конференције.