20. oktobar

За један дан бачено 2.880 литара воде

ре три недеље, на позив станара, Управа станбених зграда ИНО-а послала је своје мајсторе који су поправили све славине у кући, у у“ лици Драже Павловића број 16, јер су капале, То су радили и у моме стану, број 8. Међутим, два дана доцније, славина на кади у купатилу почела је поново да капље. Позвао сам телефоном Управу станбе“ них зграда ИНоОва, — и обе“ ћали с да ће поново, послати мајстора. . Прошло је неколико дана, а од мајстора == ништа. За то време славина је почела већ озбиљно да цури. Поново сам ургирао, напомињући да не могу затворити воду, пошто

сам установио да славина у зиду, која затвара довод није у реду.

Јавио се други глас, који ми је рекао да појма нема о овоме случају и — обећао да ће послати мајстора.

воде,

Прошло је опет неколико дана. И опет је на телефону одговорио неко други — исто што и његов претходник. Ово се поновило равно пет пута. Пре недељу дана узео сам шерпењу од једног литра и са за“ препашћењем установио да се она напунила за равно 29 секунди. Према томе, ако узмемо грубо, да сваког минута исцури два литра воде, добијамо следећи резултат: за један сат 120 литара, за један дан 2.880 литара, за недељу дана 20.160 литара итд.

Сада се не чудим што су Бе“ ограђани овог месеца трошили просечно 75 милиона литара воде дневно. На страну то, да са страхом очекујем рачун који ће стићи за воду.

Не кривим мајстора, њих је свега пет на 600 зграда и они нису могли да знају када су оправљали славину, да је гумеци кружић труо. Али сматрам да би одговорни службеник, упућујући их на посао, могао да им напомене да сврате успут у мој стан и да изврше ову малу оправку, која не би трајала више од четврт сата. Тиме би се уштедело много воде, без која Београд ове године није остао (и поред тога што је дневно трошено преко 20 милиона литара више него 1940 године.), једино захваљујући огромном залагању и напорима свих службеника „Бевод“а“,

Ђ. Л.

– ид

Помоћ фарбарских радника обданишту број 2

Р из фарбарег Веце Чохаџића на: позив претседника насеља Палилуле радили су једне недеље у Обдани“ шту број 2 у улици 27 марта и обо“ дили 270 квадратних метара зида. Исто тако, они су обавили све фарбарске радове на детњој позорници Палилуле која је ових дана отворена.

Јелисавета • Цаца ЋУРЧИЋ

задужен по „линији руководства“

НАПОРИ БЕ

ОГРАЂАНА У ТАНМИЧЕЊУ

скористити 'лето, лепе да-

не, уредити, подићи и постићи што више — то је оно што покреће фронтовце - такмичаре у Београду, који добровољним радом уклањају рушевине, уређују улице, чисте терене за паркове и доприносе у читавом низу разних послова. На основу њиховог залагања, у бележницама статистичара нижу се све крупније бројке радних часова.

Београд је постао велико радилиште. Цео. И периферија и центар и најудаљенија пред“ грађа, која се спајају са окол“ ним селима. Нема улице у којој не одјекује звонки удар крампа. у којој се не меша креч, не укуцавају спајалице на скелама, не избацује шут, или растањује врели слој асфалта. Жеге, које су последњих дана од Београда начиниле усијан град, пун јаре, и које увек успоравају све врсте. физичког рада, као да нису утицале на наше __ фронтовце • такмичаре. По завршеном дневном раду, одлазило се на добровољан рад са несмањеном вољом и оства-

ривао се, често, и већи број радних сати, |

Немогуће је подвући рад ове или оне групе, похвалити успех на овом или оном радилишту. Свуда су послови у току. Једино би статистичари, који тачно убележавају сваки радни сат, сваког грађанина, МОГЛИ нешто да кажу. Па ипак, то не би били крајњи резултати једног одређеног раздобља. Тек месечни билтен Такмичарског одбора даће јасну слику онога што је досада учињено.

И осталн градови - такмича“ ри, из дана у дан развијају такмичење. У Сарајеву су установљене прелазне заставице за рејоне и одељке (насеља). О те заставице боре се фронтовци такмичари, савлађујући постављене задатке, уз ведрину и добро расположење.

Четврти рејон у Сарајеву во ди што се тиче међурејонског такмичења, а насеље у храсном освојило је ударничку застави“ цу четвртог рејона. За петнаест дана, грађани Сарајева да ли су преко 35.000 радних часова, "АФЖ || насеља Четвртог | рејона у такмичењу

ве акције које је Фронт у

овом такмичењу предузео, прихватиле су жене Ш на. сеља, и спроводиле их са пуно воље и труда. На рашчишћавању рушевина, учествова. вало је у времену од 2% про. шлог месеца до 17 овог месеца, 417 жена са, 1.460 радних часова, За децу која одлазе на летовање сашивено је 20 спаваћица и 30 панталона, Исто тако, жене су се старале да родитељи слабуњаве деце што боље схвате користи од летовања и да упуте што више деце у летовалишта,

Акција за помоћ омладинским радним бригадама, које одлазе на пругу, такође има успеха, Прикупљено је много посуђа, сашивено 830 кошуља и приликом испраћаја, омладина. ца, подељено 150 пакета,

Рад на помагању народним властима је врло жив, Жене раде на прикупљању пореза, попису канти за ђубре, изда. вању потрошачких књижица, прикупљању података 38, војне обвезнике, попису локала и станова, проверавању помо. ћи за социјално угрожене и друго.

Као врхунац успеха, може се истаћи акција, за, помоћ нашој браћи из Трета и Јулиске Крајине, Када, је започело про. давање маркица, грађани су

Кад је потражен руководилац радова на месту

где је разрушен је ту седео...

Учитељски дом, одговрено је: „Сад Отишао је, ваљда...“

— А где вам је, молим вас,

рада»

руководилац _ добровољног

— Ено га, под дрветом, спава.

сами долазили н тражили да, их купе. Сваки је био радостан што може бар на неки на. чин да олакша тежак положај своје браће. У насељу је само за пола, дана скупљено 7.316 динара. и неколико стотина, ки. лограма намирница, Златана КОЈИЋ дописник ПЛ насеља, Четвртог рејона,

' Београд

постаје велико традилиште

"јонским _ народним

Моментано је главно тежиште такмичења бачено на уре" ђење града, на извођење грађевинских радова, да би се искористила летња сезона. Таква је ситуација у свим рејонима, али није запуштен ни култур. но - просветни рад, каб ни рад на другим секторима, обухваћеним са пет такмичарских та. чака.

У Скопљу се даље развија такмичење, обухватајући велн-

ке обавезе. Добровољно се ради на изградњи школа у Тре-

ћем и Четвртом рејону. У ра-.

ду учествују све масовне организације, _ управо _—_ њихово

чланство, и бројност добровољних радника допринеће много да се уштеде средства, потребна за изградњу ових школа.

Јел.

Извршни одбор и пленум фронта М рејона на раду

Не Северном булевару, још . од пре рата, подитнута, је колонија за општинске службенике, али је неколико великих павиљона остало само са, скелетом, тако да их је У ствари требало готово из темеља дограђивати,

Да би решио бар део станбеног проблема, Извршни одбор Београда у заједници “са реодбором, приступио је довршењу ивградње ових павиљона, , ће се доћи до великог броја, ма.њих станова,

Већ се врше последњи радо“ ви, тако да ће ускоро и ове велике зграде, које су дуго, година стајале као костури једног тек почетог дела, моћи да постану једна, знатна, реализаци. ја напора, у борби за, стварање Једног новог срећнијег живота,

У довршавању ових зграда, узимају учешћа, и грађани Потог рејона, који улажу напоре да се зграде што пре оспосо“ бе, Свакодневно се мењају

чиме.

групе грађана који интензивно раде.

Шеснаестог изјутра, већ од 4 сата, на Северном булевару су се нашли чланови Извршног одбора и пленума, Народног фронта Петог рејона, који су дошли да, личним учешћем У овим радовима, покажу да су занста прави руководиоци Народног фронта, у-ком с“ концентрисане огромне снаге народа, који у овим такмичарским данима даје све од себе да би Београд однео победнич“ ку заставицу у међуградском такмичењу,

Како су чланови заузети по предузећима или канцеларијама разних установа, они су дошли рано изјутра да би до одласка, на посао у своја предузећа, и установе, допринели ми на овом народном послу. Радило се на три места, на земљаним радовима, између зграда. Копали су се канали п један шанац за одвођење воде и нивелисан је терен између зграда. С. Б.

прОТИЊ Зилокумо не.

Рекора;: за кубик песка 1.038 степеница

Ка члан Комисије Опште државне болнице добно сам налог да набавим један кубик песка за потребе

болнице. Отишао сам у технич- _

ко одељење ИНО где се издају ова одобрења. Упитам на првом спрату једног друга који је носио хрпу аката у руци где се налази одељење које издаје одобрење за песак. Друг ме је упутио у мелиорациони отсек на пети спрат. Попео сам се и предао акт у канцеларију. Када је другарица чиновник прочитала акт упутила ме

је на први спрат у секретари“ ,

јат да га секретар парафира, јер без парафа уопште не могу да мн издају одобрење. Вратно се натраг на пети спрат са малим незадовољством што сам морао да правим овако велику стазу, кад добијем још једну примедбу: „Друже мора“ те да идете у архиву да вам заведу акт“. Гдер На моје ве“ лико изненађење опет на први спрат.

Донео сам заведени акт, од морим се и мало данем душом док је другарица написала одобрење. Чим јо била готова рече мт са сажаљењем: „Дру“ же, изволите овај налог однео“ сите у рачуноводство, где ће вам наплатити 39 динара, а ка» да платите дођите натраг да вам издам одобрење“, Сумња да морам опет на први спрат обистинила се,

Силазећи низ степенице са налогом израчунао сам за ово

"једно одобрење морао сам да

пређем, ни мање ни више, тачно 1038 степеница. А тако пролазе сви који набављају песак.

Напомињем да у истој згради постоји и исправан лифт на чијим вратима стоји белешка:

„Лифт не ради од 10 до 12

час, Вл. МАРКОВИЋ Х

Ослободимо се "оваквог пословања

Јгродион ' одбору Другог рејона достављен је закључак са доставницом Среске комисије за ратну штету Четвртог рејона, да би се уручио грађанки, која станује на територији Другог рејона,

По уручењу закључка, потписана доставница враћена је Четвртом рејону да би се прикључила самом предмету.

еђутим, не мало изненађење било је када ја НО Другог рејона, после "неколико дана, примно исту доставницу са следећом садржином: пе

„Другом рејону, по предаји закључнице, предмет се враћа на надлежност.“

_ Заиста очити пример биро» кратског и штетног приступања у раду и непотребно малтретирање курира; те питамо се да ли овај чиновник уопште по»

знаје не само свој посао, већ и административне прописе,

Бранислава КОВАЧЕВИЋ ж

Опет о улицама

дужем огласу »Грамлеке

је. у »Политици« од 13 јула рекламирајући своје продавнице, навео улице Кнеза Павла, Краљице Марије, Престолонаследника Петра. Не знам из којих разлога се заборавља, да ове улице одавно носе имена бораца, који су доказали да воле своју земљу у Току ослободилачког рата, и зашто се увек са јавашлуком прелази преко нових назива улица2 Да ли би нам управа предузећа или одговорни чиновник по

овоме могао дати тумачење» ·_ Урош МАРТИНОВИЋ

Препродавци

старе и нове робе на Каленића

Пијаца Каленића гумно — ругло и центар црне ". берзе

О" што: се данас збива на празноме „плацу по“ ред _ пијаце – Каленића гумно, у Четвртом рејону, не може се ничим правдати,

Ова „пијаца“ прочула се широм земље у току рата, Оку“ патор је помагао црну. берзу, јер је и сам био учесник у њој.

Тако је било у рату. ха

После ослобођења Београд пијаца Каленића гумно није много изменила свој лик, Појавили су се, и то у великом броју они који су у рату испекли „занат“, На пијаци су познати као „препродавци“, Њихова је главна брига, да пазе кад наиђе непознат „продавац“, тојест грађанин, који први пут доноси нешто на пијацу ради про. даје. Препродавац му дрско. прилази, пита га шта тражи ,за донету ствар и, када чује цену, он ступа у акцију. Прво нуди половину или испод половине тражене цене и настаје погађање док не дођу у помоћ „колеге“, И када група препродаваца опколи „жртву“, грађанин под притиском њиховог дрскоћ наступања попушта и на крају прода у бесцење своју робу. После пола сата он је сведок како се за његову ствар тражи два пута више и често је очевидац како препродавац њего ву ствар продаје сељаку по много вишој цени. То су „трговци“ са пијаце Каленића гумно, то су уствари нерадници који на лак начин желе да дођу до зараде, или, како то народ каже; „желе хлеба без мотике“,

Други тип „препродавца“ су, жене, Има их и младих и старих, И оне су склоне лакој заради, Праве на пијаци мање буку, али често скрећу пажњу на себе, стављањем мушких шешира на главу. Типичне су црноберзијанке, јер“ роба, коју продају, није њихова, већ узета „у комисиону продају“ од „дама“ којима то „не личи“ да се појаве на пијаци, због свог „друштвеног положаја.“

Како је народна власт у по“ следње време пустила у прода“ ју веће количине текстилне ро бе и обуће, пијаца Каленића гумно почело је да мења свој изглед. Појавила се нова роба. Из дана у дан на пијаци има све више текстилне робе, која се дели „на бон“. Ко зна чијом кривицом велики број грађана долази до бона без довољно разлога, и када подигне робу, право је носи на пијацу или је шаље преко препродавца.

И са обућом је исти случај. Велике количине обуће преплавиле су пијацу. То је обућа која се израђује „у прековреме“ ном раду“ од „прековремене“ тојест крадене коже, или коже купљене на црној берзи, па су и цене, разуме се, црноберзијанске, Такво је стање на пијаци Каленића гумно.

Зато треба усвојити предлог, да народна власт врши будан надзор на овој пијаци како би отклонила све оне, који се баве продајом робе, као профе“ сијом, а немају дозволу, одно“ сно одговарајућу радњу. Исто тако треба запленити сву робу која је, као рационирана, дељена на бон, и У сваком конкретном случају водити истрагу да би се утврдило ко су ти што примају на бон, ради продаје на црној берзи, .

Најзад, треба усвојити пред лог грађана Четвртог рејона о оснивању задруга, које би примале ствари оних грађана, ко“ јима је потребно да своје употребљиване ствари излажу јаве, ној продаји.

Влајко М. НИКОЛИЋ дописник Четвртог рејона